Kafanski izraz za fajront kome mora da se povinuje i poslednji gost, bez obzira koliko je pijan ili mu se jednostavno još ne ide kući koliko god bilo kasno (ili pak rano). Kada konobar/gazda/čistačica konačno uhvati metlu u ruke, zabavi je kraj. Imate pravo samo na jednu otreznujuću kafu, i to samo ako je osoba kod koje su ključevi kafane raspoložena za bacanje džezve na već ledenu plotnu rešoa.
Mnoge afere na jednu noć međ' kafanskim življem koje su kulminirale rasturanjem brakova, dešavale su se upravo 'pred metlu'.

U skladu sa vremenom u kojem živimo ljudi su pronašle prikladniji način da izraze svoje manje ili više pametne ideje i stavove. Svedoci takvih (genijalnih) ispada smo svi mi na mnogobrojnim sajtovima koji su postali stecišta razmenjivanja stavova i ideja. Izvedeno iz stare poslovice "Što na um to na drum"

Vrhunac smaračine u životu svakog pravog nolajfera. Mnogo gore od nema ništa na TV-u. Trenutak kada čovek shvati da je već poskidao sve serije, igrice i filmove koji su ga zanimali, da je sve iole interesantne klipove na jutjubu odgledao već x puta, da je već prečešljao sve moguće porno sajtove i išamarao majmuna na sve moguće morbidarije od hentaia do animal pornjave. Najbolnije moguće iskustvo za sve one koji 25 sati dnevno provode čkiljeći u monitor. Nema ništa na TV-u? To te nikad nije ni zanimalo. Nemaš ribu? Zabole te, pa čemu služe porno sajtovi zaboga? Ortaci su te zaboravili? Ko ih jebe! Ali kada nema ništa na netu, eeeee, to je već pakao. Jer za "nema ništa na TV-u" uvek postoji alternativa.

Pošast koja je harala po svim živim kanalima pre nekoliko godina. Na sreću, sad je upokojena ( SOS kanal se i dalje nekako bori ). Televizijske stanice cu se odricale večernjeg termina za film, ili bilo kakvu drugu smislenu emisiju, da bi puštale muzičke spotove preko kojih bi išle poruke napaljenih gledalaca, i tako uzimale ogromne sume novca od ovaca, koje su, naravno, za šišanje.

Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.

Scena na kraju utakmice naše fudbalske reprezentacije.
Igrači se grle na terenu, a navijači guraju na izlazima.

Spust za dojučerašnje stanovnike Pičkovca na Mlavi koji se danas furaju da su urbane gradske face.

Izraz, odnosno fraza, kojom se objašnjavaju dva potpuno suprotna i sukobljena stava.

Ne plaćanje, već masturbacija na odloženo. Fenomen naročito izražen kod mlađe muške populacije.
Dešava se kad na javnom mestu doživimo snažno erotsko uzbuđenje a nismo u prilici da adekvatno smirimo podivljali libido. Međutim, prizor koji je izazvao uzbuđenje ostaje dobro memorisan i kasnije se, kad se steknu uslovi, ponovo oživi u glavi da bi se sve svršilo srećnim epilogom.
Za intenzivniji doživljaj, poželjna je i moć vizuelizacije.

Omiljeni televizijski kanal naših baba i starijih žena, ako su same još bolje. Televizija sadrži u programu sve što je potrebno: Jutarnji program, 3 Španske serije + reprize, 2 rijaliti show-a, 2 puta dnevno se emituje i ''navlakuša'' kviz na koji se sve one prime. Naravno i neizostavne, nama najdraže, emisije Grand produkcije: ''Zvezde Granda'', ''Zvezdice Granda'', ''Grand Show''.... Taj kanal je kod njih uvek slucajno upaljen, i sva ta deca bas lepo pevaju (samo što mi nemamo ni sluh, ni ukus).

Ne kači se s njim. Tek što je izašao iz zatvora, upravo zbog buzdovana, poput tebe, koji mu je nešto odbrusio...Ili ne daj Bože marno devojku...Ćuti, pokrij se ušima, dok te još nije uzeo za zub, i udarao tvojom glavom, u njegovu pesnicu...ako me razumeš.
Jelte, u zatvoru je opasnije čak i od smrti, ležanje na stomaku...može da se desi da te u pola noći nešto ubode...ovako na leđima, bar ćeš se probuditi kad ti siledžija bude prepipavao unutrašnje organe, izazvan pre svega nejebicom, ali i mladom piletinom koja mu je došla na gajbu.

Potraga za najboljim parčetom mesa na slavi.

Fraza kojom na kulturan i krajnje prefinjen način sagovorniku dajemo do znanja da će njegove želje biti ispunjene samo ako nam se sagne i zaveže pertlu.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

Prepoznaje se da je ovo stih molitve Očenaš, i naizgled stih k'o stih. Problem nastaje kada se permutuju reči, što lako može da se desi ako se ne vodi računa šta se priča, dok je izgovaramo po navici.

Tokom dugogodišnjih suša došla je godina u kojoj se mogu nadati dobrim prihodima, kako zbog promene vlasti na nivou države, tako i zbog obilnih poplava koje drže zemljište vlažnim.

Kako smo već informisani, "promena državne vlasti je u velikoj simbiozi sa vlažnošću zemljišta" .

Starije generacije koriste ovaj sleng sve više i više a sleng je čak krenuo da se prenosi sa kolena na koleno. Čvrstim verovanjem u procvat "poljoprivredne privrede" ulažu se ogromna sredstva da se jagoda od sadašnjih 20 grama rastrti na 14-15 kilograma.

Fora gde ako staviš zvezdicu umesto nekog slova u ružnoj reči, ta rečenica više uopšte nije ružna.
Npr:
Pu*ite mi kurac svi!
Evo, ovo više uopšte više ružno, pošto je vešto sakriveno.
ili:
Jebem ti ma*er u pičku rutavu!
Više uopšte ne liči na psovku.
Najbolji primer je možda:
Jebem li te u glavu tvoju štrok*vu, pa ti sv*šim na čelo, i posle mlatim kurcem preko us*a dok stenješ.
Nikad ne bi provalio da je psovka da ti nisam rekao, jel da?

Uloguješ se. Biraš Jacksonville ili Houston, tamo je najviše "naših". Ulećeš na pogodan HighRollers sto za kojim su Dejan, Adil i Domagoj i sedaš između dva adolescenta iz Indonezije. Ovlašno pregledaš profile, svima je maksimum 1M+. Deljenje. Dogovaraš se sa našima. Folduješ. Folduješ. Elvis Singhbutra stalno ulaže svih 150000 i niko nema muda da ga prati pa mu dosadi i ode. Čekaš. Dva popa. Triling. Ulažeš sve. "Saću vam jebem majku." Kurac. Hasan ima full house. Ostalo hiljadu čipova. Dva keca. Ulažeš svih hiljadu. Hasan is all in. Check. Hasan blefirati. Dobio si 723455$. Srećan si. Odlaziš u prodavnicu i uzimaš jedan zidarac na recku.

Rezervni igrač fudbalskog kluba za kojeg je čak i dobijanje šanse "na kašičicu" nedosanjan san. Igrač koji čitavog života trenira, trudi se, ponaša po pravilima, donosi vodu saigračima i ne buni se zbog toga ali jednostavno nema štofa za igru. Nije on taj. Večito biva zaboravljen i zapostavljen, pa čak i kada je pola igrača povređeno a pola pod suspenzijom nikako ne uspeva da malo oseti čar igre, uvek se nađe neko ko će pre njega da šutira "bubamaru" po travnatom pravougaoniku.

Kada učestvuješ u životu, iako znaš da na kraju nećeš izaći kao pobednik.