Hit slana grickalica u kojoj je potrpano sve što se može sjediniti. Od krompirovog skroba, raznih vrsta iskorišćenog brašna (najbolje je sa pekarskog poda, sa đubrišta nije zdravo) do piletine u prahu (miks svega što čini pile, kosti, kljunovi, kreste, noge, nokti, perje, oči). U sve to su umešani poboljšivači i pojačivači ukusa (da se nekome, ne daj Bože, prijede nešto drugo).

Pandan ubedjivanju Šešelja da Tadiću nisu Švabovi ugradili čip tamo gde mu kosa nije seda. Na lestvici besmislenosti se nalazi izmedju sviranja roze-žute električne gitare na sred brže trake autoputa sa kofom na glavi i frizure Zorice Brunclik.

Pitanje koje postavljam osobama koje kažu "da zaspem"

Шаљива модификована верзија познате приповетке Лазе Лазаревића у којој главни актер овoга пута није коцкар, али је зато припадник хипи комуне.

Jogurt....njammmmmm....obozavam ga. Ali ovaj od 3,2% mm je pravi gustis, jos kad se pomesa sa ovsenim pahuljicama i kad pahuljice upiju jogurt, nastaje pravi kacamak. Kad ga popijes, uvek ce ti na zidovima flase ili case ostati velika kolicina koja nece izaci odatle koliko god da se trudis. Zato neki ljudi vole da sipaju vodu u flasu sa preostalim jogurtom, izmuckaju i popiju...da se ne baci.... Bljak!

Neko/nešto što je skroz obično kad ide samo sa sobom. Uopšte nije reprezentativno kad je u singlu. Međutim kada dobije parnjaka postaje dobitna kombinacija, nešto što bi svi momentalno poželeli.

Glas ovog coveka ciji cilj je da zainteresuje potencijalnu publiku, a svojom intonacijom zeli da naglasi provokativnost(uglavnom je vulgarniost u pitanju)ovog tabloida tj. zamene za toalet papir, u jednom trenutku podseca na stenjanje osobe sa strasnim bolovima u predelu anusa, kao da se rastaje sa dusom na WC slolji.

Kaže se za čoveka koji baš i ne ume da se ponaša u društvu, ističe se svojim malograđanskim fazonima i koji su samo njemu smešni. U svakom društvu postoji makar jedan koji tek što je sišao sa drveta, obično svi izbegavaju izlaske sa njim, jer u suprotnom sigurno dobijaš porciju blama zbog gluposti koje pravi dotični.

Pandan izrekama tipa "diši malo", "nije ti to pasulj" itd. namenjano onomo ko nešto cepa ko popisna komisija nebitno da li je iće ili piće.

Bajato i neukusno da te Bog sačuva. Da zlo bude veće i skupo ko vatra. Nacifrano sa nekim zelenišem, u staklenim vitrinama koje se okreću oko svoje ose ko za Tita da je spremano. A ukusno toliko da je za lek čovek da razmisli da l da stavi u usta. Mada turcima kad stanu posle sedamdesetosam sati vožnje klozetske daske da daš jeli bi. I ne pitaju šta košta.

Razvedena žena sa dvoje dece

Neizbežna katastrofa. Seli ste za sto, iz lonca se puši vaš omiljeni klot pasulj, halapljivo natrpavate puna usta...kad odjednom osetite kako vam se skuplja nos, počinjete lagano da žmirkate i tad shvatate da sledi noćna mora! Samo što nije krenulo, manijački pokušavate da zadržite usta zatvorena sa svim onim pasuljem unutra, ali prirodni refleks je čudo. Nema šanse da sve progutate za dve sekunde, a ko je lud da pljuje u tanjir?! Levo od vas sedi baba, desno ćale, pravac ograničen. Smer - napred. 3...2...1....ŠŠššljuussssss!!! Pravo preko stola, po svim onim tanjirima, loncu, hlebu, salati, a ne promaknu vam ni ukućani...svi vas zblanuto gledaju, onako ulipani, samo će baba tiho: "Je l' ti zima?"

Spadaju u grupu matori mudroseri jer studiraju od pre rata.Najčešće su sa trećeg sprata,filozofija/sociologija,čiji su im hodnici prirodno stanište, ali se mogu sresti gotovo svuda na,ispod i oko FF,osim na predavanjima i ispitima.Od vremena,kako sami ističu "Ničim izazvanog,nepravednog uvođenja zabrane pušenja od strane kapitalističke uprave FF" u većem broju se mogu sresti na stepenicama platoa ili na spomeniku P.P.Njegošu,koji je ujedno i letnja rezidencija-u periodu kad FF ne radi,krizni štab u doba štrajka i noćno sastajalište.Po svojoj prirodi su komunikativni a po svojoj naravi-smarači.Nastup im je izrazito samouveren i smrtno ozbiljan, isprepadaju brucoše pričama o specijanim skriptama,o tajnama ispitnih kombinacija, o obaveznaoj literaturi koja nije na spisku, o metodama prepoznavanja dobre ili loše volje kod profesora (zna ga on dobro,zajedno su upisali)...Detaljniji psihofiziki opis: Zapušteni Muškarac u ranim tridesetim godinama života, neprijatnog izgleda,boje i mirisa,obučen u Vijetnamku sa društveno angažovanim
bedževima,izlizane farmerke i duboke starke, duga brada i kosa kao izraz privrženosti "levičarskoj filozofiji u njenom izvornom obliku", pripadnik Anarho-komunističnog sindikata i/ili još bezbroj sličnih organizacija u kojima je u rukovodstvu.Bez prihoda,sa dobrim stanom od dede oslobodioca Beograda.Studiraju "po starom planu i programu, jer su po tom programu i upisali,a po statutu imaju pravo da po tom programu i završe". Preziru "Bolonju", jer je "kapitalistička izmišljotina", koja ubija kreativnost i onemogućava sticanje neprocenjivog životnog iskustva dugim studiranjem.

Toliko neiskvarena, da čak pokušava pričati sa taksistom ili kondukterom.

Smekeri.Ljudi kojima je bitnija rasveta, nego da li se zena jebe sa tapirom.U redu im je i ako zena kara muskarca, ukoliko je dobra radnja.Cak im je okej i ako karakondzula nabija svoju mocugu u zenin rcma, na livadi pod punim mesecom, ako je glumacka ekipa dobra.

Upućuje se nekome ko je (ili će tek) da upiše privatni fakultet, pošto je tamo položiti ispit podjednako teško kao i trepnuti. Isto tako će i da ih boli pomalo što su isti upisali, kao i pad sa stolice, pošto kad-kad neće imati kinte.

Punjena pljeskavica koja uvek zapadne tebi. Iz nekog razloga roštilj majstori čuvaju po jednu takvu samo za tebe kad se pijan vraćaš kući. Ima rupu sa donje strane i kad pljesku zagrizeš sav onaj kajmak i sitna slanina ti se preliju preko pantalona (jakne, duksa, majce...) Prilog koji si dodao kreće da beži na suprotnu stranu jer si pljeskavicu stegao ko konjina nesvesno, dok pokušavaš da maramicom obrišeš fleke sa svoje odeće. U sledećih par minuta surove borbe sa obrokom kupljenim od poslednjih para iz dzepa. U sebi se razmišljaš kako je moguce da se tebi ovo stalno dešava. Ali jedeš i cutiš! Punjena je Punjena kakva god bila!

Muškobanjasta žena, muškarača. Ona koja se radje igrala kauboja i indijanaca nego skupljala salveta, radje unosila drva sa ćaletom nego mesila pitu zeljanicu sa kevom, ona koja je u četvrtom osnovne istukla najjačeg dečaka u odeljenu, prvi put. Svirala gitaru, trenirala rukomet, igrala pivota. Vozila motor, znala rastaviti mašinu i dići na zadnjak. Natezala pivo iz flaše, burek iz papira i pušila jak cigar, jer voli da je dere. Kratka kosa i noge, široka ramena i grub glas. Jako grub! Kao da slušaš Milutina Mrkonjća jutro posle Dačićeve slave. Reklo bi se, ta kad podvikne, deca i povrće zavole.

Kad je negde sretneš pozdraviće te isključivo rukovanjem, jakim stiskom, Njegoškim, udariti po ramenu i reći da žuri kod vulkanizera, balansira pneumatike.

Savremeni ekvivalent setnje sa dinosaurusima.
Najbitnije pravilo igre je ostati ziv.

Lik kome ništa nije sveto. Pljuje crkvu, prvenstveno popove, pljuje Đovaka, pljuje državu, pljuje živo i neživo. Ljudi ga mrze, ali se i dive njegovoj smelosti da kaže sve što misli, i izrazi svoje nezadovoljstvo. Direktan je, ne voli igrice. Zna da bude jako vulgaran, pa je ljudima neretko jako neprijatno u njegovom društvu. On se ne prilagođava, drugi se njemu prilagođavaju, ili ga jednostavno izbegavaju, jer sa njim ne vredi ulaziti u diskusije. Pobeđuje, iako često nije u pravu.