Najstarija u gimnazija u Srbiji. Sam krem srpskog srednjoškolstva. Osnovana koncem XVIII veka, kad si na prste sakate šake mogao nabrojati jedva pismene ljude u naseljenim mestima. Jedina gimnazija van Beograda kojoj će se diviti i čukununuci starosedelaca Vračara i "Kruga dvojke". Neko će reći - komadić svetlosti u krugu naučnog mraka u kom Srbija obitava decenijama.

Smeštena na padinama Fruške Gore, tako blizu, a opet, tako daleko od malograđanštine koju Srbija nudi južno od Dunava i Save. Jedna od retkih gimnazija koja čini, barem deklarativno, da se studenti njome ponose. Jedina škola urbanija od Beogradskih, jer dok su se Beograđani još klali sa Turcima, karlovački gimnazijalci učiše istoriju antičke književnosti i uticaj Aristotela na renesansne filozofe.

Elem, koliko god ne bilo zvaničnih prepreka, ne može svako biti učenik te gimnazije. Ne može neki tamo Drago/Jovo/Neđo Guzina iz Biočića, od oca Save, biti učenik te škole. Moraš biti praunuk predratnog profesora Univerziteta u Beogradu i ministra u Nedićevoj vladi. Ime ti mora biti toliko moćno da imaš utisak da se hartija sama cepa izgovaranjem tog višesložnog imena tipa Dimitrije Konstantinović i Obrad Đorđević, koje odiše plemstvom. Ne može svako biti dostojan predstavnik srpskog Beča u malom, deratizovanog od niže gamadi koja se može u Beču videti.

Humor učenika je uglavnom specifičan i latentno akademski, što bi se reklo. Umereno šaljiv, a opet i duhovit. Oni slušaju klasičnu muziku i raspravljaju o tome da li je Hese bio u pravu rekavši da ne postoji muzika nakon Baha. Oni su mladi snobovi u izradi koji nastavljaju graditi reputaciju škole nakon što su to činili Radičević, Sterija i ostali predstavnici nekadašnje elite kojima se Srbija može ponositi.

Srpski nindža, inače veoma mistična i misteriozna osoba, toliko je misteriozna da je sam izraz ušao u narodnu upotrebu. Nindža nikada još nije viđen u Srbiji ali stare narodne priče dokazuju da on postoji, moćniji je od Đavola i Svetog Save zajedno. Može da uradi neki posao,za koji je inače potrebno nekoliko sati, za 15 minuta i manje. Prema legendi pojavljuje se samo noću i voli da krade deci lizalice( mala mana sa obzirom na ogromnu korist koju imamo od njega). Zaslužan je za sva dešavanja u Srbiji i za njen dalji privredni i ekonomski rast. Jedine osobe koje imaju kontakt sa njim i njegovim namerama su političari. Oni verodostojno prenose njegove umotorine prostom narodu.

Ovakvo etiketiranje nije moralistički usmereno, već naprotiv, seksualistički. Tako se etiketira devojka sa nezadovoljavajućim guznim performansama po standardnim kriterijima.

Za vreme prve velike seobe Srba, pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića, Srbi koji su stanovali južno od Save i Dunava krenuli su na sever, na područje Austro-Ugarske, današnje Vojvodine, bojeći se turske odmazde. Oni koji su ostali na turskoj teritoriji kasnije su seobljane naseljene u Vojvodini nazivali Švabama (misleći na Austrijance). Tako je nastala jedna anegdota kao odgovor na tu prozivku južnjaka, koja je, kako se priča, Vojvođanima u to vreme bila najjači argument. Ona glasi: Nakon što je njegov kajak dospeo na suprotnu obalu, Arsenije je svog slugu upitao 'Da li možemo da nastavimo, jesu li svi Srbi prešli reku?' na šta mu je ovaj, nakon kraćeg razmišljanja odgovorio 'Mislim da jesu, prečasni, ostali su samo Turci i cigani'.

Jedini kanal na svetu koji prenosi utakmice lige za decu 2002. godišta i pritom angažuje komentatora koji se uživljava u ulogu.

Čovek iz naroda, za narod.

Otac i majka. Gospodin i drug. Sam bog posla ga međ' Srbadiju da zavede red i donese blagostanje. Strog, al' pravičan!
Apostol novog doba. Mauzolej se za njega uveliko gradi, u udžbenicima istorije ostavlja se mesta. Njegovo ime na engleskom se piše sa "the" ispred, njegovo poštenje u matematici ima status aksioma, u religiji dogme. On je miljenik širokih masa. Koordinator, konsternator, kooperator. Masturbator.
On je za Kosovo u Evropi i Srbiju na Kosovu, za Evropu u Rusiji. Pred njim se neistomišljenik postidi. Čovek sa insomnijom zbog patnji roda svoga. Diktator, humanista. Onanista.
Prvi put na vlasti uz oprost dobijen od naroda zbog "njegove ružne prošlosti", u maniru svih vrsnih preletača. On gleda sa visine zato što je iznad malograđanskih podela na naše i njihovo, on je iznad svojih prethodnih dela. Bacio je u tamnicu uzročnike sveukupnog nacionalnog propadanja. Velike sile su poklekle pred njegovim argumentima. Njegova slika se užurbano kači pokraj slike Svetog Save pred početak školske godine. Naša budućnost konačno deluje svetla. Mi imamo cara. Jedan mandat je naš dar njemu. Ostatak vladavine biće dar Aleksandra Velikog.

Iz naroda, za narod!

Propali etfovac koji je početkom dvehiljaditih gostovao na ARTu, Palmi i Crnim biserima. Pričao gluposti o kompjuterima u vidovita Zorka stilu.

Pričao o svom izumu - tastaturi pomoću koje naučiš slepo kucanje za jedan sat, Majkrosoft mu nudio 5 miliona dolara al on je odbio iz patriotskih razloga. Tastatura inače isplivava opet 10 godina kasnije kao tastatura za učenje PHPa. Kaže Srbi su je odbili zbog komunističkog mentaliteta.

Osnovao školu NL Pro Group u Njegoševoj gde je učio ljude da postanu kompjuterski mag (Ofis, Korel, Fotošop) za 7 dana po 6 sati i na kraju valjda dobiju ECDL (European Computer Drivers License). Inače pošto nije imao licencu za Ofis i Win učilo se na linuksu OpenOffice. Krenulo je s pričom Buzanove mape uma i Silva metod poboljšanja učenja, al kako je odmicalo postajalo je sve više nju ejdž "Jedan Ruski Naučnik" ludilo.

Kad mu je propala priča s kompjuterima (2007,8..) napravio školu engleskog TESLA English, opet u sektaškom stilu sa nivoima incijacije, krene sa Buzanovim mapama, i onda ide u dublju ludnicu. (Engleski je inače izmišljen jezik kao esperanto između petog i šestog veka, na jednom od nivoa).

Hvalio nekog doktora Lazara Tomaševića kom farmakomafija ne da da objavi lek za rak.

Oko njega krenula tema na elitesecurity forumu koja je trajala cirka 10 godina.

Svirao špansku gitaru.

Legende su zadužile vašu firmu još dok ste vi sricali bukvar ili možda dok niste bili ni u planu. Vi nemate dva pišanja u preduzeću, a legende su tu prošle sito, a posebno rešeto, pamte i pisaću mašinu i teleprinter. Zato neće ni da čuju za računar. Word zovu „ono kucanje“, a u mejl adresi pokušavaju da prenebregnu @. Šta god da vi uradite, oni mogu bolje, lepše i smislenije, ali neće. Pa dosta su oni radili, majka mu stara, vreme je da mlađi potegnu. Legende firme postoje da bi davale old school savete, raspravljale o poslednjem Đokovićevom meču i čuvale štek za vodku od šefova kapitalista. Na šljaku kasne kao voz Beograd-Bar. Ne mešaju se u svoj posao, ako se ponekad i umešaju – očekuju da im nadređeni i podređeni zajedno pruže felacio, da dobiju varijabilu i orden Svetog Save drugog stepena.

Od Brankovog mosta pa do Ušća 40-ak plovila raznih, jahtica i lađica je napravilo karavan veselja, mešavine i čočeka pod "zaštitom" Tusrističkog saveza Beograda i porukom „Zato što volim Savu i Dunav, čisto i bistro“-na radost i ponos okupljenih. Navijači sa obale su se takođe malo zabavljali, malo uzdisali, pa hejtovali i-ideja se rodila:
Sledeća manifestacija koju željno iščekuju može da se održi baš na istom prostoru. Prava Parada ponosa održaće se posred Save od Brankovog mosta pa do Ušća, a ako bude veliko interesovanje, može i niz Dunav. Poruku ne treba menjati, može se dopuniti: „Zato što volim Savu i Dunav, čisto i bistro i-dovoljno duboko“. Ko nema jahtu-moraće peške. Mi, navijači, nećemo da plivamo ka učesnicima parade, dovoljno je da bacamo kamenčiće i-zapišavamo.

Tradicionalni turski specijalitet, rado služen izgladneloj raji. Sve što vam treba za pripremu je lomača srednje veličine i ćivot sa moštima svetitelja.

Po legendi, reklo bi se, neko nezgodno, vražje biće, bezoblično, nepojmljivo... Katkad u obliku žene, nekad mačke, psa, nekada sa kozjim nogama ili zubima Save iz Zarožja. Generalno, uvek zajebano i voljno da omađija, te gurne u jendek ili ne daj bože krivu jarugu. Za čuti i prekrstiti se, te reći: ''Tam bilo, tam ostalo!'', šeretski odmahnuti ili se podrugljivo seljacima nasmejati... :Hehe, seljaci!:
Ali eto, moram odmah da rečem, Omaja nije kuče, ni Čubaka, ni Jeti... ni koza (dobro, možda jeste u nekoj Albano varijanti) već je ok riba, mislim žena, ne sirena... Možda, eto samo malkice luda u glavu. Ali ko nije? I jako joj je zort i dosadno, jbg, besmrtnost i te cimke su je ponele, muka, oće i ona kao sav normalan svet... i da potegne i da zapali a i da se... A realno nije uopšte nagrđena. Nego da ne tupim. Ajmo mi nazad na sam početak...

Igrica koja se izvodi ispred rafa sa hlebom, a cilj je ispreturati pa ispreslagati rukama što više hleba, kako bi se došlo do idealne vekne.
Pobednik je onaj koji odabere jeftin, topao, mekan, kompaktan, dobro pečen ali ne i reš, sa celim okrajcima, što se ne mrvi puno, sa tankom koricom, sa nepodmazanog pleha, sa sterilisanog dela rafa, kojeg nisu dirali prljavi radnici, eventualno ali ne i nužno u Hramu Svetog Save blagosloven hleb.
Onaj koji uspe da pronađe baš ovakvu veknu prelazi na sledeći nivo, tj. dolazi sutra sa još težim kriterijumima, koje mu je pre odlaska u igraonicu, postavio zbrčkani bračni saputnik.
Kraj igre se sastoji u izbacivanju igrača iz igraonice, kada radnik izgubi i poslednji živac, uz završnu poruku: -"Idi u SOS market gde ti je i mesto, pa tamo preturaj po užeglom ulju i ucrvljanim sardinama, kljuse matoro..."

Na računaru ili mobilnom telefonu ili gde god, uvek je mnogo smešno.

To je bilo doba kada su Jugoslaviju sacinjavale jos samo Srbija i Crna Gora,jos uvek sa Kosovom i Metohijom.
To je bilo doba kada se igralo SP 1998 u Francuskoj,EP 2000 u Belgiji,turniri na kojima je ucestvovala nasa Juga.
Tada su nasi momci imali zapazene rezultate u pocetku i trenutni uspesi su im udarili u glavu,i poceli su mnogo da se kurce.
Tada su igrale legende poput Save Milosevica,Predraga Mijatovica,Mihajlovica,Jugovica,Govedarice,Piksija i drugih.
Mnogo su se kurcili da bi kasnije samo dokazali koliko nista ne znaju.Istresla ih holandija onako bas fino.A Mijat nas saranio kad zamalo nije izlomio precku.
To su bila vremena kad se zvizdalo na himnu i kad smo imali kakvog takvog ugleda u svetu fudbala.
Danas se polako vracamo u dane stare,kakve takve slave,Samo da ne zavrsio kao tada.

Nekad su nas zvali "evropski brazilci".

Najpopularniji naziv prilikom čuvanja dokumenata, davanja imena folderima ili kucanja korisničkih imena.

U bukvalnom prevodu na srpski "Igrač".
Gamer nije samo osoba sa teglama na glavi,bubuljičavog lica koja prži igrice na kompjuteru,nije tamo neki klinac koji danonoćno igra Halo na XBoxu i pogotovo ako kao narkos sunca ne vidi zbog WOWa ili CSa.Naprotiv to je čovek koji voli da igra video igre i uživa u svakom njenom megapixelu.On diše kroz igru i ima dušu u isto vreme.Na video igru gleda ne samo kao vid elektronske zabave,već kao i na umetničko delo.Koliko se samo može čuti predivnih kompozicija u igricama,videti kreativnost i mašta programera.Prošavši kroz rane ere kompjuterske industrije Gameru u sećanju ostaju stari dobri naslovi na kojima nekada nije ni postojala opcija SAVE.Gamer nikad neće žaliti novac da nabavi parče hardvera,da bi mogao da pokrene najnoviju hit video igru.Gameri uvek gledaju svet drugačije,jeste da se čudno ponašaju u društvu,ali ipak to je njihov život,njihova stvar i u njemu se osećaju lepo.

Svi ga znamo kao pevača rok grupe U2, ali sa druge strane, je i strastveni kolekcionar svih mogućih nagrada koje se mogu osvojiti.

čiste groblja. Veoma popularno i unosno zanimanje na balkanu oduvijek.
Kako koji rat, tako grobari posla imaju a imaće ga uvijek..

Standardni doručak ručak i večera svakog Srbina u periodu od 7. do 27. januara.

Otići na mnogo slava da bi se mnogo popilo i pojelo.