Jedan magični svet koji se pojavljuje samo u nekim jeftinijim novinama poput Kurira i Alo!a. U tom svetu nema ratova, nema poreza, nema siromaštva, nema škola; ali zato je sve prepuno silovanja i egzibicionizma. Takođe, policija nema šta da radi posebno, pa zato i od najmanje sitnice prave dramu. Međutim, običan narod ništa ne radi, dok poznati kolju i pale, te ih policija brutalno hapsi.
Taj svet se deli na: Srbiju, Evropu i Zapad. Srbija je neko siromašno ostrvo u kojem se najviše dešavaju pomenuti događaji; Evropa je bogata zemlja koja pomaže Srbiji; Zapad je raj u kojem sendviči rastu na drveće i svako može da postane milijarder.
Zapanjujuće je da, iako nema mesta kao što su Libija ili Kosovo, ludilo ide na sve strane. Ljudi trče goli u crkvi, poznate pevaljke pljačkaju banke, glumci siluju devojčice, dede jedu svojim unucima oči, mačke u čoporima kasape starice... Ipak, u ovom svetu najgori zločin nije silovanje ili kanibalizam, nego zlostavljanje pasa.

I sve o tom neobičnom svetu se može pročitati samo u Kuriru i sličnim novinama.

Najbolji primer ove osobine daje nam naš poznati izvođač narodne muzike Miroslav Ilić:

Vojvodina i Vojvodjani su poznati po svojoj naklonosti ka paprikašu u svim njegovim pojavnim oblicima, pa se tako i posle sahrana na daćama služi paprikaš, najčešće teleći. Kao pravo srpsko jelo, paprikaš je bolji što se veća količina sprema, tako da je paprikaš na daćama koji se kuva u ogromnim loncima uglavnom fantastično ukusan, jedino što uglavnom nemate apetita, što je sasvim normalno pošto se upravo prisustvovali ceremonijalnom ukopavanju nekog koga poznajete. E sad, u svakom vojvodjanskom selu postoji odredjen broj najčešće starijih osoba koje redom posećuju sve sahrane bez obzira jesu li imali nekakve odnose sa pokojnikom ili ne, oni jednostavno dodju da se najedu i napiju. Izraz je potekao iz vica, neverovatno crnog, vrlo moguće istinitog, i koristi se da se ukaže na sumnjiv kvalitet bilo kog paprikaša koji se u tom trenutku jede.

Najnoviji reality show iz produkcijske kuće Emotion, koji će startovati u januaru sledeće godine. Pošto su Emotionovci videli da je vrag odneo šalu te da im gledanost svih emisija drastično opada, rešili su da izvuku poslednjeg asa iz rukava i narodu prezentuju reality show neviđen do sada. 4 takmaca za mesto Patrijarha će provesti nekoliko dana na soli i 'lebu u kući Velikog Patrijarha. Samo jedan će biti pobednik...

Jedan od naziva za strah od nepoznatog kod mališana. Strah koji zajebe i babaroge, vukodlake i vampire, kojekakva čudovišta jer je univerzalan, i stalno menja oblik.

Ако би којим случајем постојала скала који би указивала на степен шабанлука, ово било било високо котирано, у самом врху сасвим сигурно. Можете ли уопште замислити себе како убацујете касету групе која се зове Скутер, групе која је окарактерисана као хепи хардкор, хард тренс. Отров у музичком смислу који трује мождане ћелије, доводи те до стања свијести гдје мислите да слушате квалитетну музике ви уствари слушате најгори шунд. Код празноглавих пичића без трунка идеје изазивају инстант сврш. Можда ћеш јебати на рачун Скутера али буди спреман да будеш етикетиран као јебени немач појма.

Krajnje nepotrebna stvar (pesma, video-klip) na tvom računaru koju ti je doneo/skinuo ortak, devojka, kolega.E sad bolno ste svesni da ćete to remek-delo u svakom slučaju morati da čujete (odgledate, pročitate) ali kako dragoj osobini objasniti da ta glupost ni na koji način nije vredna ni jednog jedinog bita na vašem hardu.

Osoba koja se odlikuje jednom karakterističnom osobinom. A to je prikriveni strah od velikog grada. Ali ista ta osoba je primorana da u veliki grad ode, radi studiranja, posla ili nekog drugog višeg cilja. U početku se ne snalazi baš dobro, ali kasnije nauči i šta je saobraćajna gužva, gradski prevoz i upozna grad, pa se neki primerci ove vrste mogu i odomaćiti u takvom velegradu.

Da se neko izistinski osvestio da imamo dve tekuće lepote-grad bi nam drugačije izgledao jer bi namerno "zadržali" reke u svojoj blizini.
Ovako, beogradske reke su veliki problem jer grad i većina stanovništva malo čine da voda i obala budu mesto za relaksaciju.

Ovih dana se očekuje peticija kojom bi se zapravo Dunav i Sava izmestili iz Beograda.

Koji će nam đavo?!
One su tu slučajno, ne zbog nas.

Sada su nam problematične reke i trošak : valja odžavati Gazelu, Brankov most, čak se i zida jedan novi ili su izvor problema jer se uz obale uvek spontano stvori „nehigijensko naselje“ ili deponija koje valja s mukom rasturiti. Zar nam ne bi bilo lakše bez njih, doduše, imaju li reke&obale i svoju pravu „namenu“?!

Reka nam služi da se u nju baci đubre, otvori kanalizacioni ispust, da se oko nje množe komarci, smrdljivi rukavci da nas pošteno okade tako da za sva vremena zapamtimo taj „miris“ (da nam posle ne bude žao kad ih izmestimo), zapuštene obale-pogotovu kad da se uz nju prikači olupina prastarog broda.

Skoro svaka gradska vlada ima jedan impozantan projekat koji „će iskoristiti reke“ i nijedna nije odmakla dalje od pompezne najave. Znači, od svega najavljivanog nema ništa, još jedan dokaz da ih se treba rešti. Nek’ one drugima teku, dosta kuburimo sa njima.

Rečne obale u Beogradu samo manjem broju stanovnika služe za autentično uživanje. Najiskorišćeniji deo obale je poslednjih pola godine zamro : radi se o uskom pojasu obale Save uz nekadašnje divlje naselje ispod Gazele (tamo su se ljudi kupali, uživali, prali veš, đubre nisu bacali jer su ga držali ispod prozora „svojih kuća“) koji je sada nenaseljen.
Nekima je to i posao (svaka čast alasima, ali ne pišem o njima) jer se u luci po 4-5 godina renovira po jedan kljakavi brodić.
Ponosno se hvalimo Sironom koja tu i tamo isplovljava ko da je prekookeanski kruzer. Ima nekoliko novih kafića (i još po nešto uz samu luku), ali tamo nije mesto običnom čoveku jer je praskupo.

Obale su verne šetačima, rekretativcima, biciklistima i pecarošima-one ih zahvalno prime i udahnu im snagu.
Kad se reke izmeste, oni bi mogli da prekinu zdrav život i udahnu život bolnicama.

Napolje, reke napolje...

Glavni dokaz slučaja za ubistvo.Vlasnici su klinke,koje su kojim slučajem umešane u neko sranje,a takodje i vrlo pametne,pa su svoje uspomenice iz ubistva pisale u slatki dnevnik sa leptirićima i letećim prasićima,i stavile ih na vidljivo mesto da ih i slepac može videti.

Legalizovana pljačka.

Čest izraz za nekog ko ne ceni tuđ novac, ali zato kada treba svoj dinar da da onda je to katastrofalno teško da uradi. To su uglavnom ljudi koji nikad nisu radili, i onda su se jednog dana zaposlili i shvatili šta znači zarađivati sebe za život, daleko bilo da su morali od svoje plate da nešto doniraju za kućni budžet. E onda vrednost njihovog dinara premašuje vrednost kuće s placom.

Човек чије име парадоксално никада није било спомињано на Вукајлији, иако је Вукајлија настала као речник сленга, а човек је најјачи баја за сленг на Балкану, а и шире.
Генерацијама англиста са Филилошког био је професор - не толико добар наставник, колико велики зналац, преводилац и лексикограф. Миран, тих, смотан и погубљен на предавањима, свима познат као велика мица, често задрема кад зада студентима да решавају нешто, да човек никад не помисли како испод мире сто ђавола вире. Човек је легенда и стручњак за све живе, мртве, постојеће и непостојеће ствари. У свом ''Речнику сленга'' нуди једно пар хиљада синонима за глагол ''јебати'', кхм ''обљубити'', са све преводима на енглески.

Ипак, примери најбоље говоре о његовој генијалности:

Zajebati nekoga na kvarno i tako mu vratiti milo za drago.

Оно за шта се све већи број омладине изјашњава да јесте, притом не знајући шта тај израз означава. Поред тога, исти ти не чине ништа да заштите животну средину.

Lik kome je majka priroda podarila poveliku vilicu, sličnu gorepomenutoj praistorijskoj morskoj nemani.

Bilo koja stvar, u smislu reči ili pokreta koja sugeriše na neki malo tajniji način da želiš nešto od osobe kojoj si poslao isti.

E sad, nije to neka poptuno očita stvar i desi se jednostavno da neko propusti zeleno svetlo, ponekad zbog toga što neki ljudi nemaju taj izoštreni osećaj da signal uhvate, a ponekad jer su suviše glupanderi da bi tako nešto primetili.

Prototip mentalnog prosvetiteljskog dilda. Lični frizer božije brade.
Jebeni narodni učitelj.

Lik koji postaje odeljenski higijeničar kada ga klinci ne izglasaju za predsednika. Crno pod noktima im traži da ih učitelju tuži. Pizda sa maskom dobronamernog ortaka.
Samozvani kolovođa koji pomno podučava malo levo pa desno opa cupa i poletno viče Ajč dok kolo klizi u klanicu. Sorabski Noje koji putnike na svojoj bušnoj barci tera u vozić jer je fiskultura zdrava. Sere kako pre i posle jela treba ruke prati da krivicom potre narodni bunt prema onima zbog kojih nema leba da jede jer mu oteše svu letinu. Hrana za mačke servirana narodu kome je vuk totem. Crno belo izdanje Crven bana.
Ciklon u čaši seoske mrtvaje, čovek sa misijom da Pelagićevo postane globalno selo. Vlasnik šinjela iz koga su izmilele kolone crvenih buba komesara. Investicioni savetnik sirotih malih crkvenih miševa.
Pogrešno istorijsko skretanje koje nepogrešivo od Svetog Save vodi do vanbračnog čeda Mirka Alvirovića i Zaharija Trnavčevića. Vlažni san Dobrice Ćosića koji se rado maštao kako je salama u sendviču između njega i Tolstoja, drugog ko panja tipa. Vučića preveo u protestantizam, Đinđića u pravoslavlje. Srbe u titoizam.
Sa nepogrešivom talentom da prava znanja prostituiše prenoseći ih pogrešnim ljudima na pogrešnom mestu, Čučuk Stanu bi učio da hekla, Gavrila Principa kako preći ulicu...
Seks pominje samo u lekciji opasnosti od bolesti polnih. Preporuka koju uz šamanski mir daje bračnim parovima je da se ne odupru životinji u sebi onoliko puta koliko dece žele da imaju, plus jednom. Hoćete sina i ćerku? Može, tri puta je imaj mužu, jednom za naslednika, jednom za domaćicu kuće prijateljeve a ono treći put je da te opominje kako se lasno človek polakomiti dade.
Iritatno uveren da će svaka fekalija koju sočini naporom crevnim i umnim pravilnim biti fluoroscentni putokaz u bolju budućnost savremenika i budućih naraštaja . Ostavlja autoportret i savete kako ozidati postament za one koje mu spomenik namerili budu vozdići.
Sve svetlost znanja šireći i život slaveći istinski mrači i kastrira. Veliki plemenski mrač!

I tako, slepe srpske mačiće još dugo mračiće metastazirani naslednici vasićipelagići.

Sve dok im se ne zahvalimo, jednom zauvek, na svemu što učiniše za nas taljigujuće i tavoreće.

Al, onako baš od srca.

To si oni koji moraju biti najbolji u svemu, pocev od obicnih stvari kao sto su fudbal i kosarka pa do sasvim nebuloznih kao sto je brzina nabadanja zrna graska nozem.

Jedan od onih ljudi koji se brine da sve bude na svom mjestu, dok se mi ostali smrtnici drpamo u predjelu međunožja, zijevamo i pravimo kuglice od rudarskih iskopina iz nosa. Jedan je od glavnih predstavnika old skul muškaraca, među koje se još mogu ubrojati brđanin, letvičar, preldžija i ostala kompanija čija je muškost metastazirala u područje izvan granica Mliječnog puta. On je čovjek koji umije napraviti sve i svašta. Od vreće gnojiva Urea on će napraviti atomsku bombu na čemu bi mu i Iračani mogli zaviditi. Ribu ne hvata uz pomoć olova, nego na okasti ključ koji omota oko laksa i zabaci udicu na po Save i izvuče soma s brko'ma, nalik na onog njegovog u gaćama na kojeg se koleginice čistačice iz škole pale k'o benzinac Dvojka. Bear Grylls svog zanata.
U kuhunji čuva sve moguće trave za čajeve koje je pronašao u knjizi Jove travara, jer drži do zdravlja i one stare: „Priroda te rađa, priroda te hrani, u prirodi umireš“. Hrani se k'o pravi, zdravi muškarac: krompir iz rerne pomiješan sa suhim sirom i crvenim lukom. Zajebi lišće od kojeg kad pr'neš gaće pozelene od one silne haluge. Oblači se po starom kaubojskom stilu: farmerke i košulja, a na nogama kundure sa tvrdim đonom i obavezno zasuče rukave dok radi. Ima radnju iza kuće u kojoj se nalazi pun kurac hepeka kojima prosječan čovjek ne zna ni ime, a kamo li da ih koristi. Na tvoje priznanje da ne znaš koristiti šubler, on izbulji oči u tebe k'o golub grnjaš kad izbacuje strano tijelo iz sebe (čitaj govno).
Kad je bio mlad, nije se zanimao za mastilo i hartiju, nego je iza škole, na staroj klupi, ispijao svoje Nikšićko pivo uz Morava cigare, dok su se oko njega provincijalke okupljale k'o mravi na kocku šećera što je nena u budžak stavi za vrijeme kiša. Glasio je za Čarlija Šina svoga sela, te je u trenucima neuračunljivosti znao oploditi nekoliko spremnih hevina na čijim nabujalim grudima je provodio besane noći. Još od tih davnih vremena se znalo ko stojeći piša, te je zbog tih svojih osobina oduvijek bio cijenjen među ortacima i ženkama, jer su se znale cijeniti velike ljudske osobine i težnja prema samostalnom životu, bez obzira na mršave dvojke koje je upisivao u svoju zgužvanu đačku knjižicu.