Pored higijenskog aspekta i stanja nakon konzumiranja usvinjače, termin još označava i dovođenje sopstvenog tela u predklaničnu fazu gojaznosti.

Izraz koji se koristi u burnoj svađi, neposredno pre fizičkog napada. Objašnjava frustraciju neke osobe na datu situaciju.

Odgovor na iritirajuće pitanje "A za koga navijaš?" koje postavljaju raznorazni zaluđenici u toku utakmice na kojoj snage odmeravaju osvedočeni neprijatelji SrBskog naroda poput:

Engleza i Nemaca
Italijana i Francuza
Holanđana i Belgijanaca
Hrvata i Bugara
Austrijanaca i Mađara
Rusa i Japanaca
Danaca i Šveđana
Grka i Norvežana
Iraca i Španaca
Škotlanđana i Amerikanaca
Brazilaca i Kineza
Slovenaca i Albanaca
itd...

Totem,neprejebivi simbol srednjeg staleza muske populacije u Srba,a kriptonit u zena,nikada sa limunom i drugim oblicima juzno"Americkog" voca, bez kisobrancica "duginih boja" i slamcica,bez Guarane i Red Bulla,nikada u kibli a uvek "oznojena" i 'ladna ko zmija. Otac i majka VK radnika i fizikalaca,kamiondzija,zemljoradnika, pice cijim carima se hedonisticki prepustaju nakon urpaznjenog dana na gradjenivini ili u polju. Napitak uz koga se najbolje pred lokalnim dragstorom "jebe majka,seme i poreklo" trenutno vladajucoj partiji u vrhu,i uz koga se najbolje ocenjuje dal je Nemanja Vidic "motika" i dal ga je Dijara metno kako treba plus kako se komsiji ponasa novi "Ferguson" kad mu je zamenio natkapnu. Ono sto je Popaju spanac,Mariju pecurka,nimfomanki kobas,Ajronmenu onaj metalni kurac u grudima,Zvezdama Granda stajling, to je "Vlasa piva" za "preldziju" u zemlji junaka koja je dobila status kandidata za ulazak u Evropsku Uniju.

Zasjesti u gostima bez mjere i bez stida. Tu je rakijica, pivo, tu je nekakvo meze, a možda i neki kolač što je domaćica spremila, a dragi gost vjerovatno ništa od toga kod kuće nema, pa ne vidi razlog da žuri. Domaćini prenaglašeno zijevaju i naglas pominju rano ustajanje i naporan radni dan, a u sebi pominju majku, Boga i sve do desetog krvavog koljena osobi koja im se uvalila na konak.

Veoma maloumna osoba, nešto između prostaka i debila, verovatno i mešavina ta dva.

Nekadašnji jugoslovenski pandan ljubavnom plesu tetreba, paleti boja na repu mladog rasplodnog pauna i cifri od stotinjak koza koje član afričkog plemena mora da uskupi ako hoće da se ženi. Modni detalj karakterističan za period od 50-tih do 70-ih godina dvadesetog veka, u periodu smene na tronu najpoželjnijih neženja: vlasnici obora svinja jokšira, 20 hektara zamlje i nekoliko volova su počeli da blede na ljubavnom polju večite borbe između muškaraca i žena, dok su na scenu najpoželjnijih neženja počeli da stupaju geometri, veterinari i priučeni sekretari u mesnim zajednicama.

Uz kosicu zalizanu na stranu, kariranu košulju, pantalone zvoncare, češalj u gornjem spoljašnjem džepu sakoa, hemijska je predstavljala jedan od neizostavnih ljubavnih oružja pred polazak na prelo i igranke u čitaonicama i seoskim domovima kulture. Gazdini sinovi iz dobre kuće, jedri, rumeni, sa leđima promera metar i nešto zaodenutim u gunjeve su stajali po strani podijuma sklepanog od dasaka u Domu armije, na čijem je pročelju stajala slika druga Tita, dok su mršavi momčići igrali balkansku verziju tvista sa jedrim seljančicama, ubacujući pokoji fristajla potez iz šumadijskog kola. Sveže istrimovani brčići, hemijska u džepiću pored partijske knjižice, i imitiranje ponašanja Džejms Dina, sa filma prikazanog o ilindanskom vašaru u susednom selu, su bili dovoljni da seljančica zalegne u senjak. Prodavale su se steone junice da se kupi nova gitara i Maršal pojačalo preko šeme sa stricem iz Klagenfurta.

Sada je odavno prošlo i vreme suvonjavih momčića koji su u uskim pantalonama igrali tvist, trimovali brčiće i stavljali hemijsku u džepić košulje. Došle su batice, lepe devojke su postale napucane ribe, i sve je jednom rečju otišlo u kurac. A, istorija, nakaradna kao narav uspaljene klinke iz patrijarhalne porodice koja se dvoumi da li da izgubi nevinost, samo čeka kad će nešto novo preokrenuti...

Jadanje seljaka kad rano ujutru dođe na njivu i vidi da mu je komšija spalio svu pšenicu.

Upotrebljavamo kada prepričavamo laži našeg sagovornika trečem licu.

Tip jebača. On jebe sa namerom da devojka zatrudni. On je svestan da je već zašao u godine i da mora da se ženi, pa njemu je već trideset dve, a šta će i selo reći... On ne može da bira, jer je samouk, ruke su mu ispucale od rada, ima mali stomačić od piva, koža mu je ispucala od sunca, elokvencija mu je misaona imenica, a nije ni on kriv, jednostavno okruženje u kome se on kreće nema potrebu za tom veštinom. On odabere žrtvu, najčešće neku neiskusnu maloletnicu koja misli da će se to veče okoristi seljačićem koji joj plaća već peto piće, a ne zna da će nju to piće više koštati nego njega. Kada je obavio posao-posadio svoje seme u pijanu maloletnicu(njegovu buduću ženu) spokojno se vrati u selo i strpljivo čeka. Za dva meseca biće pozvan od strane pobesnelog oca neiskusne maloletnice koji će zahtevati od njega da uzme njegovu ćerku za ženu, i tu je njegov posao oko ženidbe završen.

Iako je prvobitno zamisljeno da pomocu оve funkcije roditelji onemoguce svojoj deci da gledaju kanale sa seksom, nasiljem i uopste iole zanimljivim sadrzajem, ovu mogucnost daleko cesce koriste deca da skrembluju smaracke kanale koje gledaju njihovi smaracki roditelji i time ih sprecavaju da uzivaju u svojim kul, superkul i megakul kanalima, jer se tv nazalost seruje, da ne kazem deli (jbt, cale, samo mi imamo 1 tv, k'o da zivimo u 18. veku!)

Ta šmrljava izdegenerisana nacija, pokušava celom svetu da nametne neke bolesne norme kao opšteprihvtljive, čak poželjne.
Kres šeme, seks za jednu noć, pederske veze, a sve to putem serija i filmova koje štancaju kao na fabričkoj traci.
Jebote, ne znam za seriju u kojoj nema peškira. I svi su popularni, prihvaćeni od okoline, roditelji ih podržavaju u izboru, na poslu ih ne šikaniraju. Ma milina jedna. Prosto da zažališ što si hetero.
A hetero? To je tek priča za sebe...
Vikendom se jebe ko sa kim stigne, sutra se ne poznaju, al nema veze, sledećeg vikenda naći će nekog drugog. Fanovi Samante, iz serije Seks i grad, znaju to najbolje.
A oni to zovu ''viđanje''. Ako je jebačina bila zadovoljavajuća, ponoviće ''viđanje'' još koji put, a onda dupe o dupe.
I ''dejt''. Sastanak na slepo. Potenciran od strane brižne okoline i rodbine, zabrinute da će ostati usedelica ili neženja, pronalaze metodom ''daj šta daš'' partnera sa kim će se pojebati prvo veče, i sutradan saopštiti dušebrižnicima da nisu osetili ono ''nešto''. Potraga se nastavlja...
U Americi su to samosvesni, emancipovani ljudi, dok ostatak nedemokrackog sveta takve osobe naziva raspalim kurvama. I muškim i ženskim.

Srpska verzija ljutih Meksičkih čili paprika. Samo kod nas dolaze u više boja (crvena, žuta i zelena). Ali ipak, treba ga jesti na sopstvenu odgovornost. Najpopularniji je u južnoj Srbiji.

Na stranu propaganda,nacionalizam i devedesete ali na trenutak pomislite...zar ne bi bilo kul da smo poslati iz dubokog svemira? Da nas je iz svoje kiborg-bioničke materice izbacila džinovska hobotnica koja fura šajkacu i JNA tetovaze i stavila u titanijumske brodove da tražimo sreću u Sunčevom sistemu. I da onda kada se ispuni Proročanstvo, naša osmonoga Majka sleti u okolini Kosmaja, da vidi kako nam ide i da uništi naše neprijatelje. Samo kažem da bi bilo do jaja... i LDP-ovci se ne bi protivili tom ishodu.

Sličan izrazu "Uze mi riječ iz usta".
Koristi se kada sagovornik nađe pravu riječ za misao koja vam se vrzma po glavi, ali nikako da je kanališete u govor.

Česta rečenica u Srbiji južno od Dunava, za sever ne znam, oni imaju malo bolji standard. Sa akcentom na o.

Uglavnom korišćena od starijih ljudi, mada ni mlađi ne zaostaju, njome se izražava žaljenje, i bol u duši zbog preskakanja, što se sve odvija u tom Beogradu, a za ostale ostaju mrvice.

Svakoga sa iole mozga ova rečenica mnogo nervira, jer se u poslednje vreme koristi za maltene sve pojave.

Ima isto značenje kao i ona "prvi se mačići u vodu bacaju", samo što je ova popularna kod starije populacije.

Kada ti drug trazi suncokret na velikom odmoru.

Titula rezervisana za, u trenutku govora, neprisutnu žrtvu najčešće nezahvalne porodice. Ovim odaljavanjem: onaj, i ovim retkim pridevom divni žrtva se nekako izdiže i odaljuje od realnog bivstvovanja i dobija svetačke i mučeničke karakteristike. Kad kažete za nekog onaj divni čovek odmah zamislite nekog ispijenog plavookog težaka žilavog, ali bogobojažljivog, nekog junaka Dostojevskog koji okreće drugi obraz, ima dva posla i svoje mučitelje (čitaj razmaženu obitelj) blagosilja umesto da im se sveti i vošti ko čovek eda bi li ih tako na pravi put izveo.
Ali najčešća istina je, međutim, da je takova žrtva zaista radenik i muž kreposan mio bogu al ne baš tolika rajska cvećka i doborodelatelj, nego jednostavno zakasao čovek, muka ga priterala pa jedini radi i prehranjuje gamad koja ga koristi, a on nema gde, njegovi su, šta će, pa trpi i guraj i psuj seme proliveno uzalud avaj gospode ih lele što se ne ubih ispod one kruške.

Pojavom mobilne telefonije ovaj gore navedeni uređaj polako odlazi u istoriju. Koristi se sve ređe i ređe. Većina ljudi bi ga odavno isključila, ali zbog ADSL interneta to nije moguće. Pozvoni jednom u mesec dana i to baš kad ne treba!