Jeba ti pas mate, dvije godine čekan da mi dadneš a ti ode za njemačku.
Da ne bude zabune nije sunce krivo što je nebo sivo,
ono bi pržilo i mrtvo i živo...
Al oblak sjeme mu se zatrlo, gust oblak nadvija se nad mojon glavon. Pa mi mutno sve kao dunav nizvodno od kanalizacionog ispusta.
Ostavi me mare moja, ostavi, zagrli brkatog gastarbajtera, sa kajlom zlatnom a ja slušam bitlse i pravim se da me boli kurac.. Lusi in d skaj vit dajmonds trešti, naravno dajmonds, nisu ni oni bili ludi...
Ma sve su one iste neko reče. Nisu. Greška. Svaka je kurva na svoj način.
I ko je ubacio mitra mirica u folder rok 60s, a? Isti onaj ko mi je dvadeset puta ove godine dolio ulje na vatru kada sam pokušavao da popravim antenu. Popnem se na krov, ej, samo treba da vikne dobra je slika ili nije... Ne, morala je da kaze pa nesto se kao vidi a i ne... Pa dole, da vidis pa opet gore mrdni antenu pa opet dole... I namestiš antenu kad nece grom u koprive... Ali oce vetar, oduva sve u pičku materinu, sad hvatam samo rt vojvodinu i dugu. Dosta i to. Koji ce mi kurac kad nemam sa kim da gledam. Odeeee. Ostavi mi samo poruku, napisala je da mi nije dala zato što ima sidu. Ma jebeš sidu, vazna je ljubav. Nije da ja nisam jebavo sa strane cekajuci, al baš mi bio gušt nju čekati. Mare, mare moja....
Pišem sa telefona...
Sloboda je jedna stvar, takoreci zajebana... Jeffersonairplane jebe. Sloboda je neobuzdana, tera te na sve strane, vuce za sve ekstremitete i ako se ne podaš jednoj slobodi ostaćeš u mestu dok te ne rastrgnu. Dok ropstvo te stisne, ne da ti nigde, ni da misliš... Lakše je nekako.
E mare moja, vratićeš se ti, znam... Al druga ce me navoditi dok nameštam antenu, onda će ti biti krivo.
Ćao, bela moja.

Blagosloven da je. Leči sve probleme u koje se uvuku vaša lenja creva. Negira sve negativne efekte suve 'rane i sramno dimnjenog mesa punog ugljen-monoksida. Ukoliko uz to dodate tablete od mangosemena i dvadeset biljaka sa himalaja koje se proizvode u Kikindi, garantovano ostavljate pušenje, uz šaku badema vraćate stojka na dužnost posle godina spavanja. A što je najbolje dragi moji, ima ga u svakom jogurtu sa 0,005 odsto masti i 0,1 odsto aflatoksina! Zato, uživajte i ne zaboravite uz svaki burek i sat pošto se čvarci slegnu da popijete taj eliksir mladosti- jogurt, ali, ne to je, bre PROBIOTIK! Bolje i od plazma keksa i akne inteziv formula.

(lat. Morbus Examennis) je veoma česta bolest kod studenata, recidivira skoro u svakom ispitnom roku i dobija na intezitetu za vreme ispita. Može biti akutnog ili hroničnog toka (kod studenata što su baš odužili). Karekteriše se gluvoćom i "blago telećim pogledom"

Što se tiče komplikacija, od ozbiljnih su da Vas profesor "uzme na zub", istera uz blage uvrede, tipa "idiote, kretenu..." ili da Vam da zabranu polaganja uz obrazloženje da se šegačite sa njim.

Leči se polaganjem ispita, ali samo na tom ispitu. Potpuno izlečenje se javlja tek nakon diplomiranja...

Kada legneš na minu i pomiriš se sa povredama i njenim posledicama. Da si Američki veteran u vijetnamskom ratu zvučalo bi ti logično, jer svaki napor vodi ka bržoj smrti, a onda ne bi imao vremena da ti život proleti pred očima ko u jebenom filmu. Al' nema to logike da piše u rečniku slenga. Harakiri ti je kad smuvaš onu ružnu devojku koju si muvao radi druga i oženiš se njome, dobijete decu koja su podjednako ružna na nju, ali mali klinac ima lika na tebe pa možda i nije tolika propast.

Boljka koju vreme ne leči, za koju ne postoji bokvica niti bilo koja druga lekovita travka jer je nema svoju fizičku manifestaciju. To je otisak na duši, nešto teško, masivno, što se zataškava i potiskuje sve dublje, čija se ponovna inicijalizacija vrši svakom sitnicom koja podseća na nekoga ili nešto što je ostavilo trag na nama.

Predmet rak rane se drži podalje od bolesnika. Ne govori se o njemu, čak se i slična imena prećutkuju, filmovi koji evociraju uspomene ne gledaju, zajednička muzika ne sluša... Apsolutni "blek aut" kao najbolji vid terapije, najčešće propraćen nekim opsesivnim ponašanjem - čišćenje, rekreacija, nimfomanija, kukičenje, neretko alkoholizam. Svako se pronađe u nečemu.

Majstor za opravke neželjenih trudnoća.

U slengu, skupljati pozitivu sa strane, odnosno napuniti baterije pored niza smornih ili čak loših trenutaka. Danuti dušom.

Konstatacija za alkosa koji rakiju konzumira iz flaše, k'o beba flašicu sa mlekom.

Pojava da u nedelju, onda kada najviše imaš da učiš ili se spremaš za predstojeći radni dan, ti sedneš i ne uradiš apsolutno ništa! Naravno uz to sve vreme kukaš jer znaš koliko te obaveza i muke sutradan u taj prokleti ponedeljak čeka, ali svejedno "visiš kao džigerica" i nadaš se da te sutra npr. profa neće prozvati. Nadaj se ti, nadaj... Ujutru ustaješ što je kasnije moguće uz poznatu rečenicu: "Ma 'ajde još malo." Naravno, uz istu ćeš leći maksimalno kasno. Sutradan ćeš po pravilu nadrljati, ali niko nije iznad Sindroma Nedelje! Tad smo kao leševi.

Novine u kojima mozete saznati mnostvo interesantnih informacija nrp ko je koga silovao,ko je kome odfikario glavu,najvece tajne nasih politicara i razne druge morbidne informacije...Naslovi su najcesce vulgarni,krajnje neukusni,sljastaci velicine i do pola strane tako da ih morate uociti cak i ako ne kupujete novine

Beo si da belji ne možeš biti. Dobio si posao jer nisi bio za neku školu, a čistokrvni si Austrijanac. I deda i pradeda su ti se tukli u ratovima za slobodu svoje otadžbine, protiv neke tamo pretnje. Živiš ponosan na svoje nasleđe i tradiciju. Počeo si da piješ pivo sa 7 godina i od tada ti ni jedan obrok nije prošao bez njega.
Kao malog su te učili da štediš, mada si ti to i sam znao, tako da danas poštuješ svaki evro. Jedeš svinjetinu iz inata, iako ti se ne sviđa. Živinu nisi pojeo u javnosti od 15. godine, kada te je kelner pogledao kao govno jer si naručio ćuretinu. Kupuješ artikle samo od austrijskih proizvodjača, jer znaš da ništa drugo nije kvalitetno.
Leči te stari porodični lekar, jer ne veruješ lekarima u bolnici. Za droge ne želiš ni da čuješ. Jednom nedeljno se napiješ od piva sa svojim plavim prijateljima, koji su ti prijatelji jer su vam se porodice poznavale u ono doba, a niko se u međuvremenu nije drznuo da počne da se druži sa mešancima ili strancima. U školi su te učili nemačkom, ali sa prijateljima pričaš na austrijskom, jer njime stranci nikad ne mogu da ovladaju. Toliko se trudiš da sopstveni jezik iskriviš, da više ne znaš ni da zapišeš to što si rekao.
Posao ti se sastoji iz pritiskanja dva dugmeta. Jedno zatvara i otvara vrata, a drugo pokreće voz. S vremena na vreme se čuješ na razglasu, kada obaveštavaš putnike da voz kreće. Jedva trpiš svoje zanimanje. Znaš da se iza tebe nalazi sve što mrziš. Zarađuješ za život tako što pomažeš strancima da ti osvoje glavni grad. Sve trpiš do nedeljnog viđanja sa prijateljima, kada konačno možeš da progovoriš na tu temu i izraziš svu tu mržnju. Prijatelji te podržavaju dok se ne raziđete. Posle toga se svako vraća svom životu.
Takav život vodiš dok te mržnja, alkohol i masna hrana ne stignu i ne umreš od infarkta u 70. godini. Umireš srećan jer ti ponos ne dozvoljava ništa drugo.

Prirodan lek za zuzobolju, suljeve, itd itd..

Odrična rečenica koja isključuje bilo kakvu mogućnost dalje rasprave.

Sinonim za bilo koje oboljenje.

Veoma neobičan sociološko-psihološki fenomen koji se ogleda u tome kada se vraćate nakon obavljene kupovine u pijaci/trgovini/megamarketu sa punom kesom ili više njih, pogled ljudi instantno vođen nekim neobjašnjihim psihološkim mehanizmom završava na vašoj kesi. Možeš da na glavu staviš usrane gaće, da hodaš da brčinama velikim kao krila albatrosa, ili da ti bolja sisa nonšalantno dirlika obasjana suncem, džaba - niko to neće primetiti, opet će gledati u kesu. Gledanje u kesu naročito ume da bude neprijatno kada si student, pa u kesi imaš tri radioaktivne pileće salamurde od 100 din za po' kile, kineske tunjevine sa pijačne rasprodaje i dva pakovanja turske Yildiz čokolade, i tri svitka polu-uvenulog prazluka.

Uz postojanje Higsovog bozona, formulu leka za SIDU, pitanje zašto ljudi nesvesno bulje drugima u kese i cegere ostaje jedna od nerešenih misterija čovečanstva.

Radnja koju u jednom trenutku muskarci(drkadzije)neopisivo zele da rade i prija i lepo je do samog kraja koji budi osecaj beskrajne opustenosti. Nakon drkanja se kod drkadzije probudi pitanje,"a zasto sam ovo radio ?" Odgovora nema... Po zavrsetku drkanja se osetite bezveze jer vas proganja osecaj da je to nesto lose...a oni koji nemaju savest muci ih to sto u tom trenutku se trenutno izgubi potreba za daljim drkanjem.
Posle drkanja je najbolje leci spavati i sutradan pronaci devojku koja sam cin potrebe za drkanjem moze da zameni trenjem i u nekim srecnijim okolnostima emotivno ispunjenje(pa se gubi onaj bzvz osecaj nakon drkanja).

Što je iskompleksiranih, to je na ovom Filozofskom, te svi nešto znaju, pišu, jebu oca svog. Al brajko moj, mnogo se ljudi komercijalizovali, ponižavaju druge, kao da za knjigu treba neka škola. Ako hoćeš o ljubavi, piši iz srca, ljudi će to prepoznati, ako hoćeš da ostaviš utisak, a ti se poigraj. I velika mudrost, što više zakukuljiš i zamumuljiš, više će te ceniti.

Carobna kontradiktorna biljka:
-potpomaze u izlecenju vecine bolesti, a ako pojedes celu glavicu, bolece te stomak tri dana.
-Kod koznih bolesti pomaze, a ako dugo drzis na kozi, moze i da "ispece".
-Savrsen zacin za jelo, a nije zacin.
-Stiti od uroka, a koriste ga i oni koji bacaju vradzbine.
-U isto vreme obara pritisak,a podize libido.
-Vrsi dezinfekciju usta od svih bakterija, a ipak je jako neprijatan zadah iz usta, posle konzumiranja.

To je ustvari obična voda sa česme, ali kod fudbalskih utakmica nižih liga nije to samo obična česmovača. To je voda koja leči povrede, naprsline, otoke i td. na tu temu. Dok igrač obično leži na travi, ili blatu (zavisi do nivoa lige, ili statusa sela) i valjajući se jauče, svi u glas uznemireno ,,Daj vodU,,! Obično trči jedan igrač, trener, predsednik, ekonomista, šta god do tog ,,povređenog,, igrača i daje mu česmovaču da pije, umije se i stavi na ,,ranu,,! Za nešto manje od minuta, taj igrač ustaje, kao nov, povrede nema nigde, a na terenu leti ko da su mu dali Red Bul!

Drugim rečima: ješću, piću, pušiću i jebaću šta hoću. Lešiću se tečnim šoderom, trezniću se špiritusom. Ako mi se baš prijede, surduknuću u ždrelo i sveže zamešani cement (jerbo isti do sada nisam probao). Svinjsku mas' sprovodiću direkt u venu, mazaću se puterom 'mesto Pavlovićeve. Spavaću dva sata posle ručka (zaprška), tri posle doručka (zaprška). Večeraću u 4h ujutru. Pušiću 'Winston' bez filtera, 'Drinu' bez DRINE. Gledaću TV preblizu, stavljaću laptop u krilo (pa makar za decu imao golmane), držaću jebeni mobilni telefon uz jebeno telo. Svoj polni organ stavljaću u svaku rupu na koju naiđem, bez obzira na starost, poreklo i zagađenost iste. Može koji put i da mi se omakne neki voluminizirani. S ovim svim u vezi, jebe mi se i za holesterol, i za jetru, i za pluća, i za sidu. Zaboleše me oba uva i dupe za reumu, proširene vene, vodu u jebenom kolenu, staračko slepilo, upaljenu prostatu, rak, leukemiju, infrakt, aneurizmu i ostale similarne boleštine. Puca mi kurac za živce, obaška za pritisak. Sisaj ga, bre, Dr. Feelgood-e. Hoću da živim dok sam živ.