Voda koja je prošla kroz specijalni raspršivač kako bi mlaz bio pravilno raspoređen u prostoru, radi što boljeg otklanjanja blata, izmeta, insekata, nižih sisara, raznih malignih tkiva i ko zna čega sve ne, sa tjelesa čovjeka koji planira da se tušira.
Ženo, đe nam je ona mašina za sitnu vodu, oću da je zašarafim pa da se, da izvineš, okupam.
Sitnija sitna riba.
Ko? On? Nema sile. Ma on je, bre, sitna riba pljuckavica.
Sadista, uživalac tuđe patnje, ali ne obični sadista koji uživa u fizičkoj nego onaj koji uživa u duhovnoj patnji osoba koje ga okružuju. Pronalazi razloge da opravda svaki svoj negativan postupak i pravi se nevinašce dok oko njega svi pate.
- Ljubavi, hajde malo konkretnije da se zabavimo večeras. Mislim da je posle godinu dana držanja za ruke došlo vreme da malo produbimo odnose, ako me razumeš...
- Ništa pre braka, mene mama učila da se pazim...
- E, Radovane, Radovane, crna ti duša... slušaj, ja od sutra više nisam nevina, a ti vidi šta ćeš!
Izraz kojim opisujemo prevrtljivog čoveka, onog koji menja mišljenje iz časa u čas, poredeći ga sa tekstom koji stoji u dnu skoro svakog ugovora, onim tekstom koji poništava sve stavke koje su prethodno napisane, a koji je namerno napisan sitnim slovima kako onaj ugovarač koji treba samo još da potpiše ne bi obratio pažnju na taj, često i najvažniji deo ugovora.
Talibanka.
Žena bombaš samoubojica.
Izgled ribe posle "pecanja" dinamitom.
Kada dobra ideja propadne zbog neke stvari koja na prvi pogled izgleda kao sitnica.
- Ti si najbolja stvar koja mi se desila.
- Znači ja sam stvar?
Dama uglavnom srednjih godina, neudata ili udovica, koja u nedostatku svog čoveka, nesebično mladićima (bili oni mladići po godinama ili u duši), deli svoje najmilije što ima.
Držeća teta, uglavnom punija, po stavu slična rkulji, takozvana učiteljica života, bez čijih lekcija bi mnogi ostali nepismeni, ako me razumete.
Ali takva je, prostodušna, na prvi pogled uglavnom stidjiva i umiljata, da bi se pretvorila u zver jednom kada uzme stvar u svoje ruke. Šta će kad voli da pomogne čoveku u nevolji...
Uglavnom svako selo ima po jednu ovakvu.
-Vala Jezdo ovaj moj ti osta' nevin pod stare dane. Nesposoban za život pa to ti je. Jebem ti ženo majku kad ga rodi ovako tupavog, na njene se umetnuo sto posto, onaj njen brat do četrdesete osta' suvog kurca...
-Stavro, da ti ka'em ja nešto, vodi ti njega kod Stane, ona je jedna fina, dašna duša... Da ne beše nje ostali bi slepi kod očiju, znaš? Ma šta ti pričam kad si i ti išao na časove kod nje kad smo bili mlađi, a ja i danas ponekad obnovim gradivo s'njom. Mora, da se ne zaboravi pod stare dane. Samo ne idi praznih ruku, kupi joj malo ratluka i kafe, red je...
Jebi ga, vreme leti. Hteo bi ti kao nekad da jebeš boraniju, al' kurac dragi gledaoci. Neće da može. Stigle te godine i godine alkohola, nikotina,prasetine i kafanskih uranaka. Za par minuta shvatiš da si prevalio put od malog sa potencijalom u nogama do matore, zadrigle konjine sa pivskim stomakom i trokirajućim plućima.
- Uf, uf, uf....huuuuu,uf...huuuu...
- Šta bi?
- Uf,heeee,ah,huuuuu...
- E moj ti, igramo tek 10 minuta a ti već pao u sevdah. 'Ajde igraj bre, ne zajebavaj.
- Joj... uh... hrrrrk,pu.... Uf bre, igrao bih ja rodjo, al' ne mogu... Uf...
- Duša 'oće al' srce klokoće, a?
- Uf, baš to... Zadnji put sam potrčao prošle godine kad mi pobeglo prase ispod noža, jurio ga do susednog sela. Umalo nisam umr'o.
- 'Ajde, 'ajde, za par termina ćeš da budeš k'o nov.
- Ako ne umrem do tad... Uf...
Sitna duša. Lik koji je radi zanemarljive koristi spreman pogaziti sopstveni ugled i obraz.
Izvinite gospodine, hteli ste još nešto?
Nisam, nego račun je iznosio 998,4 dinara, a ja hiljadu dadoh. Kusur čekam jebote.
Razvojni put jednog drugačijeg osećaja boli.
To je takav osećaj koji se razlikuje od svih njemu iole sličnih. Osećaj koji skoro pa da i nema dodirnih tačaka sa onim što je napisano u stručnoj literaturi. Čudan osećaj.
Rezultat je spoljašnjih uticaja ali ne ostavlja tragove na koži. Nema otvorene rane, nema modrica. Niko neće primetiti.
Sve dok ne progovoriš. E, tad ta knedla što ti stoji u grlu postaje itekako primetna.
Počneš lepo da krkljaš, da šištiš, da pištiš, da nemo otvaraš usta, kao riba na suvom, da se gušiš bre. Izgibija. Asfiksija. Fantomski prsti oko tvog vrata. Nebitno.
E, onda izvodiš određene rituale da odagnaš te duhove. Zaliješ nečim. Nekim pićem čiji se sadržaj izražava u procentima, a tu ne mislim na stopostotni sok od narandže. To je samo šarena laža.
Elem, kada se ratosiljaš tih avetskih ruku što te guše, kada ta knedla i sve ostale pičke materine što su ti pravile zastoj u grlu krenu dole, da se to sve pokuša fino svariti, neretko će sitni fragmenti te knedle skrenuti s puta a njihova esencija će putem kojekakvih žila, vena i arterija da se obre u središtu kardiovaskularnog sistema. U tom jebenom perpetuum mobileu što čorbu ne troši, već reciklira. Tu već nastaje kuršlus. Otrov počinje da kulja venama i da se širi kao šumski požar. Sve je zahvaćeno i sve gori i sagoreva, pa i alkohol. Vatra tinja i tinja. Belim pa narandžastim pa crvenim sjajem, crpeći iz tebe sav kiseonik što joj je na raspolaganju. I tako sve dok se napokon ne ugasi, žar utrne a pepeo zatrpa ružnim uspomenama.
E, a onda te zabole neoprljeni kurac.
Jedan od pičkastijih pokušaja da se izvučeš iz govana, i igraš na kartu sirotinje i teškog ćivota. Uglavnom izaziva kontraefekat.
:ding-dong:
-Dobar dan, kako mogu da ve pomognem?
-Poštovanje gospodine, mi smo iz EPSa. Došli smo po nalogu da vam isečemo struju.
-Pa 'de će vam duša? Pa troje dece imam, jedva ih 'ranim a vi dolazite da mi sečete struju.
-Gospodine, to nema nikakve veze sa nama, mi smo ovde po NALOGU, možete da se žalite, ali sada moramo da sečemo.
-Dragiceee, odider ovamo.
-Šta je, štas dereš?
-Došli ljudi da nam seku struju, pa da doneseš khm, khm meze.
-Kukuu majko mila. Evo saću.
-Meni je sad stvarno dosta, Vule seci!
(vadi pušku)
-U moju avliju neš da sečeš ništa! Ščuo?!
-Pa dobro, možemo da razmislimo o reprogramu, nije problem.
-Tako te volim. xexe
Način da nekome poručimo da njegovi postupci krše najmanje jednu od sedam Božijih no-no stvari koje su karta za večni izlet na vrućini. Drugim rečima, gadno si se ogrešio o nekoga i naneo mu nepravdu, pazi da ti se ne vrati.
- Gotovo, ženo. Najzad sam i to završio.
- Jesi, nego, nešto sam razmišljala...
- Nemoj, molim te! Pa, gde će ti duša?! Evo, sve stvari sam izneo, pregletovao onaj španski zid, okrečio, sve počistio, izlupao tepihe, vratio stvari nazad... Je l' znaš koliko me samo onaj regal mamučio? Plus sam nešto od toga vukao na tavan, a ti otišla do grada, pokokala kintu na one ukrase, lampe i šta ti ja znam, nije ostalo ni jedno zidarsko da se počastim za sav taj rad! Pogle'! Leđa mi pucaju, sve me živo boli, imam žuljeve i na mestima gde sam mislio da ih je nemoguće dobiti.
- Dobro, velika bebo moja, odmori. 'Ajde nadoknadiću ti to večeras, sami smo, da se malo podsetimo, imam i onaj seksi donji veš...
- Ja bi radije ono zidarsko, polomljen sam, nisam u stanju posle svega ovoga.
- M'rš, stoko kvarna!
Čovek k'o i svi ostali. Ide tamo gde mu srce traži i duša vodi. Juri ona sitna zadovoljstva o kojima mašta noćima, a koje mu nisu uvek na dohvat ruke. Drugima ponekad izgleda smešno, pomalo idiotski, al' ne može protiv toga. To mu je u krvi. Voleo bi on tako svaki dan, al' nema siroma'. Prosta stvar.
- Vidi majke ti ono ciganče, naguralo celu četvrtinu bureka u usta, ne može da sažvaće sad.
- A šta će jadno, živa duša, ko zna kad je poslednji put jelo.
--------------------------------------------------------------------------------
- Uhvatio Mirko ženu na gomili sa petoricom. Dabl- dabl pentracija i pušenje.
- Šta će žena, živa duša.
Jebeno emotivna osoba. Sa sobom nosi tragove krvavih đonova kao produkt života koji je ostavio iza sebe, iliti „Život ga je gazio“. U kafani je tužni boem, u krevetu romantični emotivac, za žene je Hose Alvaro de Enrike Rodrigez - za prijatelje Migel, a na poslu pevač vedrih nota.
Izražava se lirski, što i najviše doprinosi njegovoj ličnosti. On ne drka, on jednostavno trpi i čeka ljubav svog života. Kad je nađe, ne jebe je, već vodi ljubav sa njom. Jebote, on je tako gej.
- Ah, ljubavi moja neprežaljena.. Tako te volim!
- Mige..
- Ne, ne govori... Ostavi ovu noć da priča umesto nas...
- Ali Mig..
- Samo tiho, tiho, najtiše.. I sve će proći... Ljubavi, zbog mene ne plači!
- KAKO DA NE PLAČEM!? VADI KURAC IZ MOG DUPETA KONJU JEDAN!!!!
Najvažnija osobina devojke, na koju svi muškarci jednostavno otkidaju.
Ja: "E, imam drugarcu za tebe. Lutka! 'oćeš da ti je nabacim?"
Janko: "Pa ne znam baš, da li ima dobru dušu?!"
Vitalan činilac iliti element našeg života koji držimo u svom posedu. Može biti opasno ako se ispusti.
Jao, nije mi dobro...Dušu ću da ispustim...
Fiktivni organ, koji se nalazi, po verovanju, odmah do dušnika. E sad, u zavisnosti od situacije, može da siđe u pete(u slučaju kad je subjekt uplašen), a može da dođe do nosa(u slučaju iscrpljenosti)...
Duša je, ustvari, izuzetno stanje duha koje se ne može najtačnije opisati rečima.
Kažu, ako je imaš, da si čovek koji zna da ceni tuđe i svoje moralne vrednosti, voliš da voliš, da pomogneš, da praštaš, da se družiš. Pa iz tog razloga nekog bližeg, voljenog, dragog nazivamo svojom dušom(mada to sve više prelazi u kurac).
Kad zaboli, veoma je nezgodno. Hladan bol koji izjeda u grudima i protiv koga ne možeš ništa, ali baš ništa.
Duša ne može biti loše stanje duha, kome je stanje duha loše, taj dušu nema.
I povrh svega, ona je izuzetno mirišljava stvar, jer miriše na čisto.
- Izleteo neki narkoman, u pet ujutru, ej! Zamisli traži nam cigare! Ma idi bre, duša mi sišla u pete...
----------------------------
- Brate, kakve pripreme smo odradili, koja suva trčanja, koje vežbe, samo da se vratim kući da se odmorim kao čovek, duša mi u nosu!
----------------------------
- Dušo, srce, ljubavi, dođi pored mene!
- Zilj, zilj, mva, mva! Teraj se u pičku lepu materinu!
----------------------------
- Brate, ostavih Jelicu, duša me boli!
- Ma puca tebi kurac, čim je ne zoveš... Ti dušu nemaš!
----------------------------
- Jao Ana, kako si ti lepa devojka! A tek kako mirišeš, kao duša!
Masivno devojačko poprsje.
- Au, vid' male Jane što se razrasla, bogami ima dušu.
- Pa priđi joj pičko.
- Aj odo'... Zdravo, ja sam Marko, boga ti mala, šta ti je to?
- Otpišaj ljaljane, mojne te izlomim ko pičku.
