Voda koja je prošla kroz specijalni raspršivač kako bi mlaz bio pravilno raspoređen u prostoru, radi što boljeg otklanjanja blata, izmeta, insekata, nižih sisara, raznih malignih tkiva i ko zna čega sve ne, sa tjelesa čovjeka koji planira da se tušira.

Ситнија ситна риба.

Sadista, uživalac tuđe patnje, ali ne obični sadista koji uživa u fizičkoj nego onaj koji uživa u duhovnoj patnji osoba koje ga okružuju. Pronalazi razloge da opravda svaki svoj negativan postupak i pravi se nevinašce dok oko njega svi pate.

Израз којим описујемо превртљивог човека, оног који мења мишљење из часа у час, поредећи га са текстом који стоји у дну скоро сваког уговора, оним текстом који поништава све ставке које су претходно написане, а који је намерно написан ситним словима како онај уговарач који треба само још да потпише не би обратио пажњу на тај, често и најважнији део уговора.

Talibanka.
Žena bombaš samoubojica.

Izgled ribe posle "pecanja" dinamitom.

Kada dobra ideja propadne zbog neke stvari koja na prvi pogled izgleda kao sitnica.

Dama uglavnom srednjih godina, neudata ili udovica, koja u nedostatku svog čoveka, nesebično mladićima (bili oni mladići po godinama ili u duši), deli svoje najmilije što ima.
Držeća teta, uglavnom punija, po stavu slična rkulji, takozvana učiteljica života, bez čijih lekcija bi mnogi ostali nepismeni, ako me razumete.
Ali takva je, prostodušna, na prvi pogled uglavnom stidjiva i umiljata, da bi se pretvorila u zver jednom kada uzme stvar u svoje ruke. Šta će kad voli da pomogne čoveku u nevolji...
Uglavnom svako selo ima po jednu ovakvu.

Jebi ga, vreme leti. Hteo bi ti kao nekad da jebeš boraniju, al' kurac dragi gledaoci. Neće da može. Stigle te godine i godine alkohola, nikotina,prasetine i kafanskih uranaka. Za par minuta shvatiš da si prevalio put od malog sa potencijalom u nogama do matore, zadrigle konjine sa pivskim stomakom i trokirajućim plućima.

Sitna duša. Lik koji je radi zanemarljive koristi spreman pogaziti sopstveni ugled i obraz.

Развојни пут једног другачијег осећаја боли.
То је такав осећај који се разликује од свих њему иоле сличних. Осећај који скоро па да и нема додирних тачака са оним што је написано у стручној литератури. Чудан осећај.
Резултат је спољашњих утицаја али не оставља трагове на кожи. Нема отворене ране, нема модрица. Нико неће приметити.
Све док не проговориш. Е, тад та кнедла што ти стоји у грлу постаје итекако приметна.
Почнеш лепо да кркљаш, да шиштиш, да пиштиш, да немо отвараш уста, као риба на сувом, да се гушиш бре. Изгибија. Асфиксија. Фантомски прсти око твог врата. Небитно.
Е, онда изводиш одређене ритуале да одагнаш те духове. Залијеш нечим. Неким пићем чији се садржај изражава у процентима, а ту не мислим на стопостотни сок од наранџе. То је само шарена лажа.
Елем, када се ратосиљаш тих аветских руку што те гуше, када та кнедла и све остале пичке материне што су ти правиле застој у грлу крену доле, да се то све покуша фино сварити, неретко ће ситни фрагменти те кнедле скренути с пута а њихова есенција ће путем којекаквих жила, вена и артерија да се обре у средишту кардиоваскуларног система. У том јебеном перпетуум мобилеу што чорбу не троши, већ рециклира. Ту већ настаје куршлус. Отров почиње да куља венама и да се шири као шумски пожар. Све је захваћено и све гори и сагорева, па и алкохол. Ватра тиња и тиња. Белим па наранџастим па црвеним сјајем, црпећи из тебе сав кисеоник што јој је на располагању. И тако све док се напокон не угаси, жар утрне а пепео затрпа ружним успоменама.

Jedan od pičkastijih pokušaja da se izvučeš iz govana, i igraš na kartu sirotinje i teškog ćivota. Uglavnom izaziva kontraefekat.

Način da nekome poručimo da njegovi postupci krše najmanje jednu od sedam Božijih no-no stvari koje su karta za večni izlet na vrućini. Drugim rečima, gadno si se ogrešio o nekoga i naneo mu nepravdu, pazi da ti se ne vrati.

Грешник. Мукица.

Човек к'о и сви остали. Иде тамо где му срце тражи и душа води. Јури она ситна задовољства о којима машта ноћима, а које му нису увек на дохват руке. Другима понекад изгледа смешно, помало идиотски, ал' не може против тога. То му је у крви. Волео би он тако сваки дан, ал' нема сирома'. Проста ствар.

Јебено емотивна особа. Са собом носи трагове крвавих ђонова као продукт живота који је оставио иза себе, илити „Живот га је газио“. У кафани је тужни боем, у кревету романтични емотивац, за жене је Хосе Алваро де Енрике Родригез - за пријатеље Мигел, а на послу певач ведрих нота.

Изражава се лирски, што и највише доприноси његовој личности. Он не дрка, он једноставно трпи и чека љубав свог живота. Кад је нађе, не јебе је, већ води љубав са њом. Јеботе, он је тако геј.

Kada potrčiš a tvoja duša kaska za tobom 10 minuta.

Najvažnija osobina devojke, na koju svi muškarci jednostavno otkidaju.

Vitalan činilac iliti element našeg života koji držimo u svom posedu. Može biti opasno ako se ispusti.

Фиктивни орган, који се налази, по веровању, одмах до душника. Е сад, у зависности од ситуације, може да сиђе у пете(у случају кад је субјект уплашен), а може да дође до носа(у случају исцрпљености)...
Душа је, уствари, изузетно стање духа које се не може најтачније описати речима.
Кажу, ако је имаш, да си човек који зна да цени туђе и своје моралне вредности, волиш да волиш, да помогнеш, да прашташ, да се дружиш. Па из тог разлога неког ближег, вољеног, драгог називамо својом душом(мада то све више прелази у курац).
Кад заболи, веома је незгодно. Хладан бол који изједа у грудима и против кога не можеш ништа, али баш ништа.
Душа не може бити лоше стање духа, коме је стање духа лоше, тај душу нема.
И поврх свега, она је изузетно миришљава ствар, јер мирише на чисто.

Масивно девојачко попрсје.