Za svečane prilike, samo malo realnije gledano. Teško da će da nas zovu na svečani prijem međ nekakve elite, te krpe u kojima mora krstiš noge ko da se plašiš da se ne upišaš i ne mož da se napiješ ko čovek i one torbičke u koje samo karmin mož da stane mož nosit' najpre kad neko stupi u mrak, 'vako ili 'nako. Pre smo i za ispraćaj mogli da se ugađamo za priliku, ali sad više nije u trendu.

Распознајући симбол забагрелих "био би' јебач, али немам чиме" Руменака док нуде услуге омувавања некој Слађи у промајном магацину трговине мешовите робе у Доњим Рчминама.

Малко је зајебано када се неком чудном миграцијом такав примерак нађе теби на путу нормалног бивствовања. Мрак.

Но, ни фенсерај најјаднији не каска далеко иза по јадности у овој сфери дискриминације, само је то далеко јадније од најјаднијех да бих га китио неким поређењима и метафорама.

Ili pretpostavljanje, ono što sve više ljudi radi jer zaboravljaju da komuniciraju, zaboravljaju da imaju moć govora. Toliko su moderan život i (anti) socijalne mreže sabile mozak u četiri unutrašnje strane ekrana da ljudi postaju zombiji, sabijeni u šemu i program modernog sistema, zaboravljaju da misle, zaboravljaju da komuniciraju, zaboravljaju da žive...postaju obična masa u ogromnoj cediljki kapitalizma, zatvaraju se u sebe, sužava im se pogled na život, tako zaglupljeni podležu propagandi i tonu u mrak.

Situacija koja se dešava posle nekog pada u životu i želje da se trenutno stanje poboljša. Kratkotrajan miks snažnih osećaja i trenutno nepokolebljivih pozitivnih misli. Neće to više tako, od danas okrećeš novi list, bićeš bolji čovek, uporan, uradićeš sve što do sad nisi hteo. Učićeš i predavaćeš ispite u roku. Ići ćeš svaki drugi dan u teretanu, skinuti pivski stomak, naći novu curu, bolji posao. Nećeš više biti ona lenčuga što visi po ceo dan za računarom, a subotom izađe samo da se napije. Izaći ćeš, upoznati ljude, trezan. Prestaćeš pušiti, imaćeš više keša. Bićeš nov čovek. Al' zamalo.

Popularna singlplejer igra.

Potrebno:

1. Muškarac koji ima kitu (evnusi se ne igraju)
2. WC šolja (ređe lavabo, sudopera, bide)
3. Mrkli mrak

Tok igre:

Muškarac sa kitom, u mrklom mraku, najčešće noću i najčešće mamuran, odlazi da isprazni bešiku u WC šolju (konvencionalni primer). Ne uključuje svetlo da se ne bi rasanio. Kreće da zaliva i po zvuku raspoznaje koliko je u zalivanju uspešan. Željeni zvuk je žuborenje, a dobija se pogađanjem u sam centar šolje (Bullseye).

Ishod igre:

Pobednik je onaj ko ne zapiša dasku i pločice, a pobeda je gotovo nemoguća, osim ako nisi apsolutni sluhista. U slučaju pobede, niko ti neće čestitati. Vest o porazu će ti sutra ujutru preneti majka, sestra, supruga ili kakva druga ukućanka koristeći epitet "stoka" ili "svinja" mada svinje uopšte ne znaju da igraju pišanje na sluh.

Mitološko stvorenje nepoznatog izgleda, koje se uglavnom spominje od strane starijih žena (baba) sa juga Srbije. Po predanju naših baba, oni se obično kriju po podrumima, mračnim uličicama, na tavanu, ukratko, svugde gde je mrkli mrak. Uglavno, naše babe su i uvek će nastaviti da nas odgovaraju ako želimo da se, recimo, popnemo na tavan da uzmemo neku staru knjigu, rečima: "Ma nemoj tamo sine, mani se, će te izede neki džampir".

Zajednicki naziv za sve online RPG igrice. Bolje je ne pocinjati, jer ovaj tip igrica unistava mlade ljude, zatvara ih u kuce, izoluje od ljudi, druzenja, sporta, prouzrokuje atrofiju misica i izaziva premestanje zivota u virtualni svet. Ove igrice deluju kao droga, i kada jednom probate, treba vam jos i jos, a jako je tesko skinuti se. Ovu vrstu narkomana mozete prepoznati po bledom licu, podocnjacima o koje se saplicu, izgubljenom pogledu i besmislenoj prici o quest-ovima, item-ima, spell-ovima, staff-ovima. elf-ovima i ostalim elementima epske fantastike. Postoje cak i klinike za odvikavanje.

Ljudi koji pišu štampanom ćirilicom, često umesto slova i stave latinično slovo n, i tako izazovu sprdnju i zajebavanje na račun njihove pismenosti. Do toga dolazi jer su slova И i N dosta slična, pa ljudi pogrešno kosu crtu povuku od gore ka dole. Grafiti na zidovima su posebna priča jer ih je teško skinuti, tako da natpis "MNРОСЛАВ ВОЛN ЈЕЛЕНУ" može da izazove podsmevanja na račun autora od svih koji ga poznaju. Medjutim, najgore je prošao ćale od mog drugara, koji je u vojsci preko cele podlaktice istetovirao МNЛЕ, i tako sebe obeležio za ceo život.

Uljez među glistama, čovek koji ima muda da pruži otpor majmunima i majmunskom društvu koje ga okružuje! Moć jednog marinalca, velika muda i snaga da ponesu na svojim leđima hejt ostalih članova nakaznog društva ne pristajući na kompromis sa beskičmenjacima često budi hejt kod bezmudih ljudi, koji čine većinu našeg društva ! Marginalizam je vid otpora stegama svakog sistema, nametnutim pravilima, zadatom životu. Biti marginalac znači biti slobodan, odstupiti od imbecilskih pravila, skinuti čep sa svojih usta, osećati danas i svaki dan da smo onakvi kakvi jesmo !

Najgora verzija bele zastave. Totalni debakl, bilo fizički bilo verbalni. Posle šorke ostaješ razmazan po betonu kao prase koje je na ostružničkoj petlji pokupio pijani Turčin sa skanijom. Skupljaš zube po oglasima, jer je nekom rmpaliji pao mrak na oči, pa je odlučio da te upropasti kao đus vodka maloletnicu.

Cesto koristimo nazive za doba dana,a to radimo nesvesno.
Evo moje improvizacije za 24 razlicita naziva,za svaki od 24h u danu!

00-Ponoc
1h-Mrak
2h-Gluvo doba noci
3h-Neko doba noci
4h-Prvi petli (petlovi)
5h-Drugi petli (petlovi)
6h-Praskozorje
7h-Osvit zore
8h-Zora
9h-Svanuce
10h-Jutro
11h-Pre'podne
12h-Podne
13h-Zenit
14h-Po bela dana
15h-Beli dan
16h-Dan
17h-Po'podne
18h-Suton
19h-Zalazak Sunca
20h-Sumrak
21h-Pred'vece
22h-Vece
23h-Tamno vece
00h-Ponoc

On je glavni lik u raji. Uvijek je rado viđen gost na svakom okupljanju (bilo to zajedničko cuganje u parku, otmjena zabava ili neka predizborna kampanja). Cure ga koketno pozdravljaju na ulici, momci ga smatraju bratom, a roditelji njegovih vršnjaka pri konačnom upoznavanju s njim nezaobilazno izjavljuju nešto tipa "A ti si taj mali o kojem moj/moja XY stalno govori...". Sve izgleda divno i krasno dok se žurka ne privede kraju - zabavljač ostaje sam, a spomenute cure i momci odlaze u mrak da kopuliraju.

Ćale sišao sa Vlasotinca da zida Novi Beograd, kevu pokupio u sklepanoj kafani od dasaka/doveo sa sobom u velegrad da probaju. Sišla i ona od nekud, uglavnom. Ne daj Bože čak i izBosne ih ima. Mrak. Što nema uticaj na samopouzdanje ovog mladog jahača Apokalipse koji se forsira protiv sebe zarad popularnosti, jebeš to što radim ono što ne volim kad će Ćomi Štangla, Lemi Prangija i Mimi Mercedez da mi kažu kako sam. Jebeno. Kul.
Ne važi za Zemun, naravno.

Nocna mora za malu decu.Naime,mali kradljivci slatka,dzema ili neke druge poslastice skrivene iza misterioznih vrata spajza treba prvo da ovladaju skidanje i namestanje celofana na tegli pricvrscenog (ne obavezno) crnom gumicom,kojom babe vezuju kosu,tj. onom sto je pakovanje takvih 15 dinara.Skinuti je lako,ali kad treba da se namesti..sklizne celofan,pa ne moze lako da se rastegne gumica,tegla "seta" levo desno,gumica pukne,ili u najgorem slucaju-razbije se cela tegla.Dok potpuno ne ovladaju ovom vestinom,mala deca prezive svakakve zulume,ali isplati se,slatko je slatko.

Mnogo zajeban dan.
Ustaješ ujutru na posao umoran k'o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.
Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k'o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k'o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k'o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.
Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.
Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k'o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k'o vuk.
Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k'o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k'o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k'o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka...

Kazemo za osobu koja glumi Kazanovu,a zapravo je ckapi.Naime on je jebavao(ne jebo nego jebavao) mnoge udate zene,skidao mrak hiljadama nevinih devojaka,а о vezama '''na jednu noc'' da ne pricamo.Ali onda sledi preokret i pojavljuje se neka misteriozna zena koja realno ni ne postoji i za kojom on kao fora pati,ona ga je zaludela bla bla,vratila mu sve ono sto je on radio drugima i neodoljivo podseca na naseg slavnog Zeljka nam Smaradzica

Na muzički ukus skoro sigurno najviše utiče okruženje, od malih nogu, šta se sluša u kući, onda još više društvo u tim nekim (pred)pubertetskim godinama. Kad se ukus donekle profiliše, to je čak jedan elemenat za izbor društva, što vodi daljem razvoju muzičkog ukusa.
Pre turbo-folk revolucije, nekih osamdesetih, čak i prvih devedesetih, narodnjaci nisu odgovarali mnogo senzibilitetu urbanije omladine, često ih ni roditelji nisu slušali, a među društvom iz škole/kraja nisu bili IN. Pa ipak, već u nekim starijim tinejdžerskim godinama (kod nekih i ranije) dolazi se do saznanja da pod dejstvom alkohola najbolje ipak ide istočnjački melos. I onda počijnu da se slušaju narodnjaci, mnogi batale sve što su slušali ranije...
Ipak pravo vatreno krštenje, u tom smislu, sledi tek odlaskom u vojsku. Prisustvo ljudi iz svih slojeva društva (dok je bila SFRJ bilo je iz svih naroda i narodnosti), težak rad ili dobar deo vremena kad se dosađuje, sistem u kojem iskakanje u smislu pameti nije mnogo zdravo - čine svoje. U slobodno vreme se prate samo adekvatne muzičke emisije, jer tako većina hoće. Preko razglasa piči uglavnom ista narodna muzika (mada dogodi se svašta, pa i da se pusti Metallica). Ima i onih koji imaju pevačke sposobnosti, ili uglavnom samo misle da imaju, pa ih široko demonstriraju ostalima. Sve to vodi usvajanju jednog novog ukusa u kojem Ceca, Mira, Dragana, Seka i ostale postaju sasvim prihvatljive za gledanje i slušanje. I ko nije išao u vojsku počinje da trpi ove uticaje, preko žurki i tome slično. No to je već druga priča...
To ne mora da znači da se batale druge vrste muzike. Jer kako se odrastanje završava (posle vojske) muzika postaje sve više stvar trenutnog osećanja, a ne nekog identiteta. Čovek spoznaje istinu da može slušati bilo šta što mu u datom trenutku odgovara, bez toga da se stidi ili nekome pravda.

Najgori sklop osobina koje se mogu naći u jednoj osobi. Prosto ti dođe da se bečiš, krstiš se, a ipak nikako ne možeš da shvatiš kako je bog uspeo da napravi takvog stvora. Ako je osoba samo glupa, uglavnom su to dobre osobe, dražesno glupe, koji su dobri ortaci i pomalo naivni. Ako je osoba samo zla, ipak moraš skinuti kapu, jer su neki od tih ljudi pravi geniji. Neko ko je glup i zao, uglavnom živi nesvestan svoje prve osobine, misli da zna šta je to život i uprkos tome što zamaže svoj vidokrug zabludom da je iz nekog razloga mnogo bolji od tebe, jedino što možeš da osećaš prema tom biću je-žaljenje.

Pod dejstvom alkohola i određenih droga vrlo je lako izmajmunisati poštenog čoveka. A jedan od vidova manipulacije je namunjiti ga na ružnu + viroznu ribu (gratis). Jedino gore od toga je reći mu kako je vrh leteti slobodan kao Galeb Nikačević, te ga nagovoriti da skokne sa Beograđanke.

On biva zaveden i omađijan, potom odveden u mrak da joj sija. Bez prezervativa.
Nakon toga, sutradan, čovjek shvata na šta su ga huškali drugovi, braća i kumovi.

Odlazi u šumu na lečenje kod dr M. Petrovića i dr Branislava Peranovića.

Situacija kad ni trimer ne pomaže. Čedo toliko ružno, koje je na svoju nesreću pokupilo fenotip Melesia iz Esmeralde i genotip Vladana Batića. Kad je puste na ispašu obično se zavuče negdje u mrak, ali džaba kad i tamo sija ko da su joj uranijum u formulu sipali. Još kad hormoni počnu da čine svoje, pa se toj kreaturi pojavi želja za sjemenskom oplodnjom, počinje da lovi ploditelja i pri tome sredstva ne bira.