Starinski izraz koji se zadržao do danas. Naime, mlinari bi povremeno skinuli vodenični kamen i "obradili" ga čekićem ili drugim kamenom kako bi bolje funkcionisao.
U prenesenom značenju, povremeno nema drugog rešenja do čiste i brutalne sile kako bi nešto profunkcionisalo kako treba. Eventualno grdnje ili kazne ako je ljudsko biće u pitanju. Ipak, na našim prostorima preovladava prvi metod uz dokazanu efikasnost.

Devojke koje vole da su gore u toku seksa. Postoje one takozvane ''na duge staze'' koje su jahanje dovele do ruba savršenstva i to iz čisto realnih i prizemnih razloga, a to je kontrola igre i dominacija, ona totalna.
Drugi tip su one animalne. Iskonska potreba da nešto zajašu i osete život pod sobom, tera ih da od svakog snošaja naprave mali rodeo.
Orgazam im ne izaziva sama penetracija ni stimulisanje erogenih zona, već osećaj da panično pokušavaš skinuti je sa sebe i izvući se iz čeličnog stiska utreniranih butina.
Tog momenta će se nabiti još jače, zakucati te za krevet, zabiti nokte u grudi i svršiti uz vrisak.

Kad si klinac/klinka, i ceo dana visiš napolju, jurcajući za loptom, preskačući lastiš, igrajući žmurke ili između dve vatre, da zaboraviš na sve svoje fiziološke potrebe sve dok te majka ne pozove u kuću jer je pao mrak, i ulazeći u hodnik zgrade osetiš omamljiv i topao miris neke dobre pite, pice, gibanice, palačinki... i istog momenta čuješ kako krči prazan želudac, za koji se do pre sekund nisi ni setio da postoji, i zajedno sa tom vodicom koja kreće na usta, stežeš jako palčeve, i mrmljaš ove reči nade "... samo još sada, Bože, samo još sada...".

Vrhunac domisljatosti mafije iz MTS-a na temu "Izbijanje zadnjeg dinara iz dzepa"

Dan D! Zeljno ga iscekujes citave nedelje do trenutka kad on dodje. Prvo sto te razocara je budjenje u vreme kad se inace budis za posao iako si pio celu noc jer si zeljan alkohola. Dok ispijas kafu, onako mamuran shvatas da vreme prolazi duplo brze nego inace. Prosto ne znas kako da se ponasas. Prosetas tu i tamo ili zabodes u fotelji kad ono vec pao mrak. Tusiras se i lezes da spavas nervozan jer vec sutra opet moras da radis. Do sledeceg slobodnog dana.

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Štreber, najnepopularnija osoba u školi loži se na najlepšu devojku koja je u vezi sa najzajebanijim likom na koledžu. On je naravno devica i pokušava da skine mrak, u tome mu pomaže najbolja ortakinja koja je takođe, tajno zaljubljena u njega. On prelazi prepreke, prilazi najlepšoj devojci, devojka ga primećuje, on dobija sve što želi, postaje drugačiji, i baš u trenutku kada treba da se poljube on shvati da voli ortakinju. Ostavi prelepu devojku sa izgovorom, OVO NISAM JA... Odlazi do ortakinje i oni žive srećno do kraja života, ili jedno tri četiri meseca do prvog raskida...

Trenutak pre pada mraka na oči.
Laganim koracima ići kroz izmaglicu dok gledaš zemlju koja te očekuje. Bezizlazna situacija u kojoj si se našao i sa kojom se miriš dok spuštaš gard u borbi sa samim sobom. Konačno razumeš da je lepota života samo na filmu a tvoj je već pri pucanju. Ostaje ti samo da se pokloniš publici i siđeš sa bine u velikom stilu dok razmišljaš o haosu epskih razmera u kojem će stradati ljudi oko tebe ali i ti sam.

Uglavnom mrak sa nekim pederskim crvenim svetlom i zaglušujućim narodnjacima ala Grand. Ziljavuše na jednu, fenseri na drugu stranu i odmeravaju se kao mačori pred fajt. Retko ko pije (jebi ga bato, kriza, a i Piroćanci smo), ali zato svi uspešno glume nafurano-urbane likove. Može napolju da bude i -20C, ali to ne sprečava neku curicu da dođe raskomoćena kao da je pošla na bazen i onda očekuje nekog napaljenog pauna da joj priđe. Posle 01:00h obavezno dođe do nekih čarki između predstavnika dva zaraćena prigradska plemena i to kulminira tučom pred fajront.
Oh Bože, prosto mi je drago što sam roker i ovaj moj klošarski život nikada ne bih menjao za njihov pa taman da karam svake večeri :))))

On je brate zauzet. Obaveze, ovo ono. Stalno mora nešto da obavi, da završi. Toliko je kul da nema vremena ni za piće, ni za fudbal sa ortacima. Baron pre svega.

Uvek je u žurbi. Rokovnik mu je pun. Još dva komada, sa sve ispisanim koricama i marginama, je ostavio kod kuće. Teže je doći do njega nego do glavnog slobodnog zidara u pauzi između vladanja svetom i nameštanjem teniskih fjučersa. Pre će te Raizinger častiti pivdžanom za osvojeno prvo mesto na takmičenju za mister univerzuma, nego prezauzeti ortak.

On ne spava. Stalno zuji, juri. Klinkice, matorke, časovi solfeđa i novinarstva. Teretana, bleja, teretana, cepanje drva sa ćaletom, komšijom, bratom od ćerke kevine kolegince. Moguće ga je uhvatiti na kafu, kao i skinuti Švarcijevoj ćerki nevinost pre braka. Jedino što ostaje je da mu, posle spiska obaveza, dužeg od novogodišnjih želja dece iz Afrike, kažeš da ćeš kontaktirati njegovu sekretaricu.

Da ne kažem kradja stranih pesama. Čim čujem neku našu dobru pesmu,tačno znam da sam je čuo negde tj. da je ukradena. Posle malo kopanja po internetu ispostavi se da je uglavnom tako.
Uporedite sledeće pesme:

Trend u porastu. ''Nema ekskurzije bez odlaska na fejs u toku iste bar 3 puta dnevno'' moto je sve više omladine. Jebeš to što si rintao celo leto, ili nisi, rođen si pod srećnom zvezdom. Svejedno, umesto da bludničiš skidajući mrak i sebi i klinki na koju si se ložio dovoljno dugo (što ponekad ima i loše posledice, jebiga, ali kad ćeš ako ne sad) ti ideš u internet kafe u Beču gde ti puštaju Franca Jozefa Hajdna u kombinaciji s njegovim mlađim bratom Mišelom. Lepa je klasika ali.. koji kurac?!

Nesto sto se nikada nece desiti.

Lelujajuće slike i prizori prolaze pred očima ili iza očiju stvarajući osjećaj miline granica oku nevidljivih, rukama nikad dostižnih, a u duši ostavljajući slatki nemir da titra, kao odsjaj sunčevih zraka na brezinom lišću. Vrhunac je stanje potpune opuštenosti, koje dovodi do apsolutnog nedostatka želje i snage da pomjerite i najmanji dio tijela.

Lik koji igra k`o masina,kao da je programiran.Svaki potez je nerealno dobar i prokleto precizan.Bleji na vrhu ATP liste vec nekoliko godina i cisto sumnjam da ce ga neko uskoro skinuti odatle.Covek koji igra bez ikakvih emocija.Hladan kao spricer,uvek miran,nit` se smeje,nit` place.Njegov izraz lica je uvek isti(bezizrazajan)bilo da gubi ili dobija.Ja budem srecniji kad dobijem basket napolju,nego on kad osvoji Wimbledon.Mnoge tenis patriote ce sad da popizde,ali nazalost,Novak je za njega jos uvek mala beba koja se igra u pesku.I ne samo Novak...svi ostali mogu da mu se sagnu bar za sada,jbg,covek nam je ipak objasnio kako se igra...

Kurac (zargonski) - muski polni organ
Kurac - pojam za neku odredjenu neimenovanu stvar
Kurac! - uzvik kad nesto lose napravis, promasis (u sportu) i sl.
Kurac (onaj tamo) - oznaka za nekog ko ti ide na zivce
Goni se u Kurac - slicno ajde u picku materinu, odnosno vrati se
odakle si dosao
Kurcina - neka losa stvar koja se dogodila (inace veliki kurac)
Za kurac - za nista, bez veze,dzabe, mufte...
Kurcenje - hvalisanje
Ici na kurac - biti iritantno dosadan
Skinuti s kurca - otarasiti se nekog
Evo ti kurac - neces dobiti nista
Koji si ti kurac - koji si ti faktor
Kurac cu to uraditi - necu to uraditi iz inata
Preko kurca - raditi nesto preko volje
Nabiti na kurac - "srediti nekog" u tren (inace, zestoko jebati,devojku...)

Skraćeni naziv za patološkog lažova. Elem, patološki lažov je osoba koja oseća potrebu da stalno izmišlja događaje ili ako se neki događaj zaista desio, pretera u korišćenju hiperbola kako bi se taj isti događaj ulepšao.

Jedna od onih fobija za koju niste ni znali da je imate...
Osećate li? Ne? Nešto je tu, ne može da se oseti, ali je tu. Znate da je tu. Nešto emituje smetnje vašem urođenom instiktu.
Ona je kao teret, omča, na koju ste se potpuno navikli i koju zbog toga više ne osećate. Kao da ne postoji. Međutim, postojanje takvog tereta osetite tek kada ga skinete*.

Nomofobija (nomo- no mobile) je strah da ne budete dostupni usled nestanka baterije, kredita, gubitka ili zaboravljanja telefona... Zato svom težinom osećamo moranje da uvek budemo dostupni, uvek nosimo telefon sa sobom i uvek imamo kredita za eventualnu poruku ili važni poziv koji bi u nekom trenutku mogao da iskrsne.

Kada se propudiš u po' noći i da ne probudiš ostale šunjaš se do WCa, otvaraš vrata rukom i potpomažeš nogom da ne škripi, obično ostaviš ugašeno svijetlo i kreneš da pišaš u WC šolju ali ne na normalan način nego nišaniš da zaobiđeš sredinu WC šolje da ne bi brčkalo i pravilo iritantnu buku nego pišaš okolo ali ne van šolje.

Kada je mrak i ne smiješ upaliti svijetlo zbog drugih ili nema struje, stealth pišanje dobija sasvim novu dimenziju: zatvoriš oči i moliš se da ne brčka. Kada ipak pogodiš i čuje se, osjećaš se ko kreten. Nema goreg osjećaja.

Čovjek bez pogleda na svijet, da se tako duhovito izrazim.