Sahrana, 1924. godine:
Konjska zaprega vuče sanduk, mir i tišinu kvare jedino konjske potkovice koje udaraju u kaldrmu. Stari sveštenik počinje jekteniju, ljudi plaču, postave se 3 do 5 sofre i to je to.

Sahrana, 2011. godine:
Kombi marke Mercedes-Benz 220 cdi vozi pokojnika. Iz kombija dotične marke se čuje pesma, jebi ga vozaču niko nije umro. Mladi pop koji fura jašarku i izgužvanu mantiju pevuši "Ramo, Ramo" dok se rodbina i prijatelji opraštaju od pokojnika. Dok su iz kapele iznosili sanduk, jedan od nosača je mobilnim telefonom ugovorio biznis, da mu veterinar očisti vepra (da ga uštroji ili ti izvadi muda) jer ako to ne uradi kad vepru padne svinja na pamet razjebe mu celo dvorište. Posle sahrane se ide u obližnji restoran gde se servira kompletan meni sa Nove Godine, izuzev pihtija. Često se desi da neko od rodbine ili prijatelja posle cele ove ceremonije sa oduševljenjem kaže "Što smo se dobro proveli na sahranu!"

E ni sahrane nisu k`o što su nekada bile!

2006 godina. Restoran Adrijana, Novi Sad. Intimna večera za dan zaljubljenih izmedju mene i devojke. Za stolom pored nas sede majka i dete. Dete jede picu.

Dete: Mama zašto su ovde tanjiri beli, a kod nas kući su crni?

Majka: Ajde začepi i jedi tu picu!

Ja: Ovo je loša majka. Kako može tako prema detetu?!

------------------------------------------------------------------------------------------------------
2011 godina. Sedim u sobi sa ćerkom. Ćerka jede picu. Ja čitam novine.

Ćerka: Tata, je l' možemo napolje da se igramo?

Ja: Ne možemo dete. Pada kiša.

Ćerka: A zašto?

Ja: Zato što se voda nakupila u oblaku, pa mora da ponovo padne na zemlju.

Ćerka: A zašto?

Ja: Zato što to tako ide u krug. Prvo voda sa zemlje ispari pod uticajem sunčevih zraka, nakupi se u oblacima, i onda jednostavno mora da padne na zemlju.

Ćerka: A zašto?

Ja: Pa to je sve što znam.

Ćerka: A zašto?

Ja: Zato što sam glup. Eto.

Ćerka: A zašto?

Ja: Pa nisam puno pratio nastavu u školi.

Ćerka: A zašto?

Ja: Zato što sam non-stop bio naduvan. I pijan.

Ćerka: A zašto?

Ja: Zato što su svi to radili. I zato što sam samo tako imao hrabrosti da pridjem ženskoj osobi a da nije totalni gabor.

Ćerka: A zašto?

Ja: Zato što me roditelji nisu vaspitali da imam dovoljno samopouzdanja.
.
.
.
(sat vremena kasnije)
.
.
.

Ćerka: A zašto?

Ja: Pa zato što je dobro dobro, a loše je loše. I postoji neka sila, neka magma. Što bi rekao Balašević, neko to od gore vidi sve. A ko zna šta je na kraju istina.

Ćerka: A zašto?

Ja: Ma ajde začepi gubicu i jedi tu picu!

Ima ljudi koji čitav život jure novac. I oni se odriču sveg što je zapravo bitno u životu, samo da bi skupili što više papira. Valjda u toj jurnjavi i ne primećuju obične radosti, nikad ne zastanu da čuju pesmu, al jebeš pesmu, nikad ne zastanu da čuju mladost kako ječi za njima. Oni proćerdaju život i tek negde na posletku shvate besmislenost svog postojanja. Za njih mnogi kažu da su uspeli, jer su bogati.
*
Postoje i ljudi koji jednostavno znaju da greše, ali opet ne mogu u toj gluposti stati. Njih boli što u svom bogatstvu, osećaju samoću, pa kupuju prijateljstva, kupuju ljudski govor. Oni čitav život provode u očajanju, ali se bolesno trude da to prikriju makar pred drugima.
*
Opet postoji i onaj sloj koji nema ništa, a opet je zatrovan. Oni se vode po onoj, ako nemam ja, pa neka nemaju ni drugi. I oni nemaju nikog bliskog, ali ih ljudi opet malo više shvataju, jer veruju da makar nisu od dobra poludeli.
*
I da nije sve tako crno, postoje i oni koji su po svom nastanku predodređeni da budu pre svega ljudi. Oni uglavnom nemaju mnogo, ali nikada ne kukaju na svoje siromaštvo, jer opet svesni su svog bogatstva. Znaju da ako nemaju suprugu da izvedu u restoran, a oni će je provesti kraj uličnog svirača i za nekih 500 dianra naručiti njihovu pesmu. Oni će naći opravdanje i za sujetne, proklete i pohlepne. I dok oni uživaju u svojoj dobroti, drugi će im zavideti, nesvesni da su se takvog života sami davno odrekli. Jer kako reče meni jedan čovek:
-Ne može svako biti šampion, ali može biti čovek.

Novine:
Tako se to radi: Švajcarac nemačkog porekla oženio Nemicu švajcarskog.
Tako se to radi: Uzbekistanac poreklom iz Srbije štiti planetu i ide trotinetom i na posao!
Tako se to radi: U selu nedaleko od Nemačke žena udomila trideset jednu riđu mačku
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Vidi šta sam joj kupio za dve godine. Misliš da će joj se svideti, a? Idemo na večeru u onaj restoran, šest dana pričamo samo o tome.
- 'De neće brate, ima da se oduševi.
- Kako ste vas dvojica naivni. Daš joj to, ima odma' da vidi kako si se primio i da te šutne. Treba da je držiš na distanci, neće te uvek pare služiti, zaboraviš godišnjicu, da vidi da si muško! Ne planira se venčanje odmah sine, moraš prvo da je testiraš, ne zoveš, ne javljaš se, vrati se kući odvaljen s društvom, izblamiraj i ima da ti pada pod noge uvek. Tako se to radi!
- Zato tebe svaka šutne posle dve nedelje, a mesecima oporavlja od proživljenih trauma. Pali, nisi pitan.
- Ne šutnu one mene, padnu test, bolje sad, nego za dve godine... Setićeš se mojih reči.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ćale, nemoj da se ljutiš, pravimo svirku u subotu, prva samo naša, nismo predgrupa! Aj' molim te dođi da nas čuješ, bar da ne dolaze keva i Ana same, možda ti se i svidi.
- Rek'o sam ti već da me ne daviš s tim govnima. U ovoj zemlji se od toga najesti nećeš. Kako Mirkov sin, kancelarija i mečka. Slušao tatu, drž'o jezik za zubima, dizala mu se samo ruka na času, a ne ko tebi sve sem nje, tako se to radi. U grob ćeš me oterati...

Ranije sam govorio- otvoricu kladionicu, restoran, kazino, ali sad definitivno otvaram manastir. Pošto kad uđem u Božiju kucu, popovi prvo što urade- pokažu mjesta gdje možete da priložite. Kad bi pričali o ukupnim ciframa, dobije se podatak od više priloženih miliona eura godišnje. Vjerovatno znate kako te pare idu u ‘dobrotvorne’ svrhe.
Za početak cu da otvorim jedan sa provjerenim receptom,(manastir Ostrog) da ga bacim na neku planinu, s’ time što ću ići korak dalje, pa će biti na 2000m nadmorske visine, da se samo žičarom može doći do njega. Kako posao bude napredovao, počeću da ga širim i time posjedujem prvi lanac manastira u svijetu i možda prvi manastirski brend. Kao šlag na torti, otvoriću par njih tamo gdje ih do sad nije bilo- u Turskoj npr. Hvatacu vezu da ih jeftino registrujem, da ne budu bez licence, da mi komunalna ne uleti. Uz dobar marketing, što bi se reklo-upade mi sjekira u med. Svaki ce imati knjigu žalbi, a kao popove ću dovući Kineze(jeftina radna snaga). Pošto će mi očigledno sponzor biti Volkswagen(tako je makar u CG), svi će dobiti po Passat 5, sa dobrim mjesečnim primanjima i sa po dvije potvrde za samoposluge ‘Albona’. Možda budem uspješan i u stvaranju kvalitetnog sveštenskog kadra, da tražim wonderkid-ove po Evropi. Dovodem ih za male pare, pošaljem na pozajmicu ili dvojnu registraciju u crkvama na par godina , na kaljenje i dobijem na kraju iskusne popove koji mogu i u nekim većim manastirima da budu kapiteni.

Za kraj da se zna- ja sam vjernik i ovo nije bogohuljenje, već samo veća doza sarkazma. Vjerujem u Boga, ali ne i u crkvu kao instituciju. Jer ovo što danas vidim je žalosno. Od Ostroga(slava mu i milost), naše najveće svetinje su napravili komercijalu! Popovi svi voze makar po Passat 5 i td. Da ne govorim o sveštenim licima iz jednog manastira, koji su izlazili iz njega sa cigarom u ruci. Važno je da znaju gdje treba priložiti.

I možda te pare ne idu u državni budžet, ali ne idu ni u dobrotvorne svrhe, nego u neke pogrešne džepove.

Dete: Mama, mama, mama kada će gosti da dođu??? Jedva čekam da vidim šta su mi kupili.
Majka: Doći će kada ja završim sa spremanjem torte, kolača, čorbe, predjela, roštilja......

Tinejdžer 1: Brate idemo večeras da proslavimo Maretov rođendan.
Tinejdžer 2: Oooo eksta... Gde idemo?
Tinejdžer 1: Ma samo malo da se prošetamo, da zabodemo negde, on će da kupi nešto da pijemo i jedemo i to je to.
Tinejdžer 2: Super, jedva čekam.

Petar: Janko !!!!!!!!!!! U 5 sati da si kod mene, idemo kod Mileta na 18-ti rođus.
Janko: Auuuuu pa to je danas brate?
Petar: Danas, danas... Nekom da kasniš da te ne bih ubio.
Janko: Ja se još nisam oporavio od onog 18-og sinoć...
Petar: U 5 da si kod mene ! Idemo u restoran, obuci neku šulju ili nešto svečano !!!

Fb zaluđenik(štreber): Jao pa danas mi je rođendan. Baš super. Sada će svih mojih 24213952 prijatelja da mi čestita. Svima ću da lajkujem i da komentarišem. Evo nikome neću isto da odgovorim, za svakoga ću da smislim novo zahvaljenje.

Momak od 25 godina: Jao jos jedan rodjendan a ja jos ni faks nisam završio, ni da se ženim, još živim sa mojima... Bože dokle više !!!

Čovek koji puni 40 godina: Jao da l' još malo da ostavim, tek sam u petu deceniju ušao a već sam proćelavio i ovo malo još sto mi je ostalo na glavi kose mi je sedo. Ovaj moj još živi od mene a žena me više ne sluša... Bila su bolja vremena.

Deda koji puni 79 godina: Milenka !!!! Gde si Milenka???
Milenka(njegova žena): Šta oćeš bre??
Deda: Koji je danas dan?
Žena: Nemam pojma. Idi na pijac u svakom slučaju !!!

Najnužniji saveti pred sedanje u voz Beograd - Bar

1. Popijte bensendin, poželjno i dva a ostatak stavite u džep trebaće vam.
2. Uzmite alkohol sa sobom, za dezinfekciju sedišta ali i dobar je u kombinaciji s bensendinom kad ovaj sam ne može da deluje.
3. Stavite vatu u uši jer pola putnika kao da se sprema da ide na prijemni za navijače Zvezde.
4. Stavite naočare za sunce obavezno jer ako ste mlađi od 50 godina svaka beka i deka će da pilji u vas kako bi se sažalili na njih da sednu.
5. Na suknju ne pomišljajte ako ste žensko jer u najmanju ruku će da vam uleti bubašvaba.
6. Na red vožnje zaboravite, kao i na odlazak u wc.
7. Ukoliko ste s devojkom recite svima u vagonu da vam je sestra jer inače rizikujete batine.
8. Batine rizikujete i ukoliko se ne oduševljavate Srbijom ili Crnom Gorom zavisno od toga u kom pravcu putujete.
9. Batine vam ne ginu i ukoliko nešto zinete protiv Slobe ili ne daj bože Šešelja.
10. Ceca je posle Device Marije najbolja, najpoštenija, najseksipilnija i najbolja pevačica kroz istoriju – inače opet batine.
11. Obavezno kažite da vas svi čuju da mrzite pedere i da biste ih sve nabili na kolac.
12. Nemojte da posumnjate da su svi Šiptari nepismeni i prljavi.
13. Kad stignete na granicu nemoj slučajno što da pričate ili ste odmah sumnjivo lice.
14. Nije poželjno da kažete da ste bili negdje u Evropi i da tamo ima normalnih ljudi.
15. Ne verujte nikom ni reč, pa čak ni kad kažu kako se zovu, ja sam putovao sa Markom, a na kraju u Baru se ispostavilo da se dečko zove Samir.
16. Ukoliko se odlučite za vagon restoran obavestite ostale saputnike da ne izlazite na sledećoj stanici, inače može da vam se desi da neko od "rođaka iz susednog kupea dođe da vam pomogne da iznesete stvari".
17. U Užicu obavezno popijte još jedan bensendin, a u Kolašinu bi valjalo da se setite da ostavite makar usmeni testament, za svaki slučaj, nikad se ne zna a važi kao i pisani, uvek neko preživi da priča.
18. Napokon ni ne pomišljajte da pominjete duvanski dim, smetao vam ili ne. Može da se shvati svakako, a i batine su vrlo izvesne.

Odlazak u kafanu: Oblači mi kaput. Izvodi me iz kuće, otvara vrata taksija, i unosi me unutra. Izlazi iz taksija, otvara mi vrata i izvodi me iz njega. Vrata su jedna od težih prepreka za mene (prim.aut.). Naravno, otvara mi vrata od kafane, skida kaput i vodi do stola, jer sam u međuvremenu oslepela. Izvlači mi stolicu, pomaže mi da sednem, ugurava me taman koliko treba pod sto, stavlja mi krpu u krilo i nekako mi se nežno smeška. Nema tu trunčice sažaljenja na moj invaliditet. Čita mi jelovnik, jer sam slepa ako je neko zboravio, bira jelo za mene, jer mi se čulo ukusa odavno raspalo, pa se tripujem da jedem tufahije kad naručim minjone na žaru. Kao i svaki invalid, i ja pokušavam ponekad da nešto sama odradim, kao što je paljenje cigarete, ali moj anđeo je tu i on sve vidi. On bre i komšijama za susednim stolom zapali cigaretu kada ja krenem ka paklici. Toliko je brz i uviđajan. Isključivo smo komunicirali na fransuskom, jer je taj jezik najbolje išao uz nas. Koga zabole kurac što smo znali da kažemo samo francusko r. I to se Računa. Jao wc. Pa tu nekako trpim dok ne krene niz uši da mi curi, al' kad dođe do toga da ću obeležiti restoran, ja šapnem onaki više za sebe da mi se ide do toaleta. (naglasak na LE) To je sve što stignem da uradim. Već me je odneo tamo. Ali, uspela sam da se izborim da sama skinem gaću. To se zove doslednost bre!
Dva meseca kasnije: ALOOOO, aj didemo na neku pljedžu i lukaru, da se useremo od klope. Znaš kako ćemo od leskovačke da kenjamo i prdimo po kući i okučnici. Ima da zalivamo pivom, i da podrigujemo na mesečini.
Idem ja u kuhinju odmah. Jebeš predigru.

Prisralo ti se na javnom mestu:

- u ovom slučaju, problem predstavlja jedino higijena. Bila to škola ili visoko - renomirani restoran, uvek je frka da sedneš na dasku preko koje je pregazilo ko zna koliko ko zna kakvih ljudi. Ali kada stisne, nazad nema. Ako kojim slučajem nema papira (što ume da se desi), a nemaš maramice kod sebe, možeš da se jebeš. Gledaj da do toga ne dodje. Ako ima papira, prvo obriši dasku što je temeljnije moguće, a potom papir stavi na istu i seri do mile volje.

Prisralo ti se u tudjij kući:

- ako si kod drugara i djene - djene. Neprijatno ti, ali drugar ti je pa će te svakako razumeti. Ukoliko si kod taze devojke, poznanika ili si u kući kojim slučajem po prvi put, frka je mnogo veća - ne zato što papira nema, kupatilo je svinjac ili ko zna šta treće. Prvo te je blam da pitaš, imaš osećaj da se vc nikada neće izluftirati, a kada izadješ imaš utisak da te svi gledaju sa nekom dozom podozrenj, podsmeha i pomalo čudno. A i ne znaš o koji peškir da obrišeš ruke.

Prisralo ti se usput:

- E - do kurca. Ako je dan onda si ga baš najebao, ostaje ti da trpiš i žuriš tamo gde si pošao (bešte noge usrala vas guzica) i tada vreme neobično sporo protiče, pogotovo ako čekaš prevoz. Ako je mrak, a baš ne možeš da izdržiš, postoji ne fina ali ipak neophodna mogućnost da se iskenjaš u nekom neprometnom mraku. Ako je u blizini park super, a ako ne - preostaju ti pasaži i skrivenija mesta. Loše je ako te osvetle kola, naidju ljudi ili polije čiča jer mu sereš pod prozor što će on morati sutra psujući da počisti.
Ako imaš maramice dobro je. Ako nemaš, ostaje ti da se obrišeš novčanicama (biraj manje apoene i previdi higijenu). Ako nemaš ni novčanice - u kurcu si.

Prisralo ti se u klubu:

- Armagedon. Toalet je po običaju sjeban, upišan, ispovraćan, nema papira, ne može da se zaključa a ispred pet ljudi navaljuje na vrata. Ovo izbegavaj po svaku cenu.

Prisralo ti se na festivalu:

- od ovog gnusnog dogadjaja ne može da te zadesi puno traumatičnije iskustvo. Pred tobom su dve mogućnosti, da se usereš, ili da udješ u mobilni toalet, poznatiji kao TOI - TOI. Nemaš sreće. Unutra ne živi babaroga - unutra živi ono što je babarogu mučki ubilo. Nivo higijene se ne da porediti, jer se sve katastrofalne nehigijene uporedjuju sa ovim plastičnim leglom zaraza i infekcija. Papira nema, a voda ne može da se pusti, tako da možeš da uživaš u esenciji mirisa pomešanih telesnih izlučevina koje je tu ostavilo 150 ljudi, i nekoj hemikaliji kojom se truju štakori, a koju su tu savili iz ubedjenja da vazduh čini mogućim za udisanje. Šta da ti kažem - udahni duboko, otvori vrata i seri na brzinu. Posle ovoga, velika nužda kod kuće će ti delovati kao rekreacija za duh i telo.

- Jesi spreman Radovane?
- Već sedmi put Milunka, jesam. Bio sam spreman i kad si se tuširala, i kad si se šminkala, i kad si malom dala da jede i kad...
- I kad jedeš govna više! Dosta, znam da jesi, nego samo glasić da ti čujem.
- I 'bem te u prkno tako... zgodnu i dotjeranu, opa, ne pamtim kad smo ovako negdje izašli a da si se tako... tako... mmmmm, a da mi malo okasnimo, a?
- Okasnimo? U "Galant"? Novootvoreni restoran sa Radovane, bolje da si me mokrom čarapom davio i mrsio kose nego to da učinimo.
- Može!
- More ajmo. Mani to, ako sve prođe kako očekujem, biće posle hihihihihi.
- I dvojka?
- I dvojka.
- Nisam znao da mi je danas rođendan ehehehehe. Nego, jesi zvala baba Ružu?
- Što bi zvala Ružu?
- Dobro, a brata mi od tetke Đoleta?
- Đoleta Bakalina?
- Jes.
- Što bi ih zvala?
- Pa... Ko nam onda čuva mališana?
- IJU! Jebem li ti trunje iz opanaka Radovane, zovi brzo koga stigneš!
- Bata Mile!
- Ne mož' on, otišao s firmom u Čile.
- Onda... Tetka Stanojka?
- Idi, s njom samo možeš da goriš žicu. A i tetak Miladin svaki put budalesa nešto kad dođe.
- Onda nam ostaje samo jedno rješenje.
- Ne. Nije valjda...
- Jeste.

Radovan okreće kolut na telefonu... Zvoni
- Alo majka! Da l' bi da nam pričuvaš malo Pericu?
- Joj ljubi majka, saću ja!
Ding dong
- Majko, pa nisam ni slušalicu spusti...
- Ljubi majka, ajte vi u "Galant", a ja ću Pericu da učim slova, ljubi ga baka! Ih. Au snajka, al si mi lepa. A i ti sine, al snajka lepša hehehehe.
- Odosmo mi onda, a vi se fino provedite.
- I vi isto!

pola sata kasnije
- Vidiš Perice, ovo ti je A. A kao... Kaoo.... Alis Kuper. Pojzen.
- Pooooo.... ze?
- Uh pile babino, saće baka pusti finu muzikicu. Poooojzeeeeeen!

Jovan je ocistio godinu na fakultetu i srecan je kao malo dete.Uziva u trenucima srece dok pakuje stvari i sprema se za polazak kuci.Zna da je pred njim dug put kuci od cak 9 sati,ali to sad nije vazno,toliko je srecan da bi pristao i na duplo duzi.Dok je pakovao stvari osetio je glad.Svestan da mu je frizider prazan otisao je do obliznjeg fast fuda i smazao masnu,socnu i zacinjenu pljeskavicu.Vratio se u stan,spakovao stvari i zaputio taksijem ka autobuskoj stanicu.Kupio je kartu i seo u autobus na svoje omiljeno mesto pri kraju.Oseca se fenomenalno,nema nikakvih zdravstvenih problema,stomak je u redu,ali Jovan je oprezan jer zna da je jako osetljiv.Autobus je krcat,neki ljudi su prisiljeni da stoje.Pored Jovana je seo covek srednjih godina,impresivnih gabarita,ima oko 120 kilograma i 2 metra visine,proizvodi specifican miris koji predstavlja najlepsu kombinaciju znoja i sljivovice.Jovanu to sad ne smeta,on je srecan i zadovoljan.Autobus je krenuo,9 dugih sati su ispred Jovana.On uziva prelistavajuci svoj indeks i zadovoljno se smeska.Prva tri sata su brzo prosla,ali Jovan odjednom pocinje da oseca probleme sa stomakom.Pocinje da se nadima i lagano preznojava,crne misli mu se roje po glavi.Da li se njegova najgora nocna mora upravo pretvara u stvarnost?Pokusava da se pribere,umirio se na svom mestu i ne uzmice ni centimetar.Nada se da ce sve proci,ali ne lezi vraze.Problemi postaju sve veci,Jovana je oblio hladan znoj po celu i on pocinje da se plasi.Proklinje onu prokletu pljeskavicu i pita se koji mu je djavo to tebalo.Cak je i njegov kolega znojosljivar to primetio.Jovan razmislja da li da ide do sofera da ga pita da stene negde pored puta da bi obavio nuzdu.Obeshrabruje ga shvatanje da je autobus pun i kako bi ga bilo sramota da pred svima obavlja nuzdu.Njegov cilj je pobediti neprijatelja,to govno koje cuci u njemu i ceka da izadje na veliku scenu,a cilj ne bira sredstvo kako onomad rece Makijaveli.Jovan pravi odlucujuci korak,ustaje sa svog mesta i polazi ka soferu.
Jovan(tihim glasom):Oprosti majstore,da li bi mogao da stanes na neku pumpu ili restoran,moram na wc,ne mogu vise da izdrzim.
Sofer:Sta?Sere ti se?(dere se kao Plasido Domingo,svi u prednjem delu autobusa su se trznuli).Mogu ja druze stati,ali sledecih pola sata nigde nema pumpe ili restorana,mogu samo pored puta ili da cekas pola sata ako mozes izdrzati.
Jovan:Ma stani odmah,ne mogu vise ni minut da izdrzim.
Sofer zaustavlja autobus pored puta,otvara vrata,a Jovan izlece kao djule.Pored puta je livada,otvoreno prostranstvo.Jovan nema gde da se sakrije od znatizeljnih pogleda ostalih putnika.Oni koji se nalaze na strani autobusa blize Jovanu posmatraju ga kao da je Farma na programu i samo ponavljaju kako im je drago sto oni nisu na njegovom mestu.Bakuta sa prvog sedista koja je do tada hrkala kao da testerise vadi svoje naocare,model iz 71',sa dvostrukim zastitnim socivima,brise ih dva puta da bi imala sto jasniji pogled na ovu zanimljivu predstavu
Za to vreme Jovan shvata da je zaboravio poneti maramice iz autobusa i da nece imati cim da obrise dupe posle svetog cina.Razmislja kako bi mu dobro dosao onaj indeks,kako bi ga samo slatko sad pocepao.Zato se prihvata nekog lista koji se nalazio u blizini i cvrsto ga stisce kao najrodjenijeg.Podstaknut pogledima znatizeljnika iz autobusa koji skoro da navijaju izbacuje to prokleto govno iz sebe pri tom dozivljavajuci katarzu.Moralno i duhovno uzdignut i uz ogromno olaksanje uzima list i ponosito brise dupe.Zakopcava hlace i slavodobitno krece ka busu.Na ulasku je docekan sramezljivim pogledima putnika,ali Jovanu to nije vazno,on je sada pobednik,protivnik je pobedjen,a nocna mora zavrsena.U tom trenutku autobusom se prolama aplauz za mladog junaka koji ponosito seda na svoje sediste i uziva u velikoj pobedi.Preziveo je i nocnu moru.

(1. lik) - Au, čuli, čuli ti ono majke ti? Lik ni pet ni šes uplati loto, otišo da opere kola i dok je čeko veli: "Aj možda mi se osmehne sreća pa dobijem 100-200 dinara" kad ono ni pet ni osam opali sedmicu... A mora se čoveku ime sačuvati zbog lopova, oće da ukradu.

(2. lik) - Čuo sam. Cifra je nešto nenormalna... Kolko ono bi? 2 ipo miliona? 2 i sedamsto? Koe su to pare, reci ti koje su to pare? Joooooooooj ne treba ti posao ceo život, ni tebi ni tvoje naredne 3 generacije morale da rade. Odma bih napustio fakultet.

(1. lik) - Ih pa dobro ja ne bi napuštao fakultet, moram da imam čisto da se kaže, eto znaš, za svaki slučaj da ne budem neki bezveznjak, čisto nek tu ima.

(3. lik) - Znaš šta bi ja s tim parama uradio? Ma ejjjj, ja bi, e ja bi kupio BMW-a, ma čuli BMW kupio bi dva BWM-a jednog za mene a jednog za ćala i kevu nek imaju, uplatio bi im da idu na more Karibi ma bilo gde, put oko sveta. I tebi bi brate moj kupio jedan autić jer si mi ko brat dodji (obavija mu ruku oko ramena) kupio bi ti... NEMOJ DA SE SMEJEŠ ozbiljan sam!!

(1. lik) - Haaahaa daj nemoj zezati nisi mi još vratio onih 100 kinti za pivo što sam ti pozajmio, beži bre. Slušaj, ja bi to odma ali ODMA ostavio u banku pa nek stoji, nek stoji i nek se nakupi imo bih puno. Otvorio bih neki kafić ili restoran, elitan znači dolazila bi samo elita, elitan...

(2. lik) - E to treba, tako da ti se vraća i kupio bi stan u Bgu jedan da imam za svaki slučaj. A žena ko paprati a ja samo vičem DE STE BILE KAD SAM BIO NIKO!! HEHEEHE. A dao bi nešto u dobrotvorne svrke...

SVI: Kako ne, kako ne!!

konobar: Momci, cevčite to pivo već šes sati, aj kupite prnje i vozi iz kafane.

Suljpa na stolu, na dnevniku Dodik ugnjetava nešto, šutnja i manično depresivna psihoza u zraku.

-Jebem li ti dijete od kilu, ti ćeš nama sudbinu krojit', trnokopom ću ja njega zatuć'.
-De bolan Pucvala, šta ti je nemoj se nervirati toliko.
- Ko?Šta?Meni naš'o gasa davat', sunce li mu jebem, jesmo ja i pokojni Pero Tomin džaba 92 pod lipama djeda Jove čuvali stražu.Eee, sine to su bila vremena, barem je rujnica bilo. Sjećaš li se ti Pere Tominog, njegova ti je kuća kad prođeš Slobe Givita kuću, tamo u Brđanima iza prikrajka.
-O, čo'eka, kako ću ja znati ko je to.
-Pa kako ne znaš jebem mu večeru, je l' bio na krštenju pokojnog Sime Kljake nećaka. Džaba ja vama sine pričam, vi meni i dalje davate gasa...

--------------------------------------------------------------------------------------------------
7 ujutro, mrtve mačke nigdje. Odjednom.

-Jebem ti mladu ned'lju, tu si se našla macit', đe večeram. Jebo te onaj ko te donio.
-O, jebo te sunce više. Šta je sad Manojlo bilo?
-Šta šta je, mezim jutros ujak Drago mi posl'o koljenice, pa sjeo malo da odmorim, kad mi se mačka poče macit' ispod deke. Svaki dan mi gasa davaju mačketine.
-Pa de šta se uvijek nerviraš. Može li išta lijepo..
-Sve me jebe u životu, 7 operacija, visok pritisak, šećer, tromboza noge još mi i ovo treba. Nemoj mi i ti gasa davat'..

---------------------------------------------------------------------------------------------------
Gala restoran, ananasi, grejpfruti, mandžurijska mladica, karine maline, sve u fulu.Brano Popara šiba muholovkom po hrani.

-Izvinjavam se, gospodine šta radite to ?
-Matori, jesi sijep? Ubijam mušice, čitavu noć mi gasa davaju. Ne mogu proslaviti k'o čovjek svadbu unuka kuma Steve.
-Ali gospodine, to nije higijenski, ipak ljudi jedu tu hranu.
-Nije higijenski, a ja i prika Đojo smo mogli jest' kereći narezak 53 dana zaredom. Ko te je pit'o.
-Druga su vremena, gospodine.
-Alo, sinovac nemoj me gospodinom zvat', ja sam čovjek seljak i ponosim se time. I koji kurac ste postavili ovaj škart od hrane. Jebali vas vegeterijanci.
ŽIVILE PIČKE, PRASETINA i PREPEČENICA JOVE STEVINOG.

Neophodnost marketinga se najbolje ogleda u primerima u kojima bi se proces zapravo obrnuo i ako bi poruka bila krajnje direktna...

-Revolucionarna izrada ovih uložaka, sa dodatkom gela od nane definitivno i sigurno sprečava osipanje u predelu pičke, zbog kojeg si na poslednjoj kafi sa ortakinjama djipala u stolici kao da su u sedalo ugradili elektromotor iz mobilnog telefona. Zato ne časi časa i trk u radnju po našu pelenu!

-Istina je, većinom vremena bazdiš kao tvorina iz usta, a i kolorit zuba ti je da se Van Gog prekrsti. Onu ribu će da karaš juče ako tako nastaviš, ali sa našom pastom se stvari menjaju, brajko moj. Zato trljaj, pa će osmeh da ti svetli kao Djokovićev restoran posle Vimbldona.

-Sestro, ako je to kosa, onda sam ja maršal Tito. Da si mršavija, davno bi te tetkice po osnovnim školama na Novom Beogradu mešale za portviš i čistile tobom udaljene predele na tavanicama istih. Prema tome dabome, Golum fazon je davno aut, naš šampon ima da učini da ti volumen kose bude kao volumen Cecinog brusa, dakle bujno, a zna da kasni 5 frejmova za osnovom za koju je zakačena. Ti bi tu osnovu nazvala glavom, ali mi znamo bolje, upravo ti je punimo. Trk u radnju, šta da ti pričam dalje.

-To ti zoveš kolima? Znaš li ti otkad ljudi ne voze kočije? Isto tako, imaš li informaciju da nikada nisu vozili bojlere na točkovima? Srami se, besparica je nikakav izgovor. Nego, ti lepo kod nas, pa na 86+ rata da te stavimo u mašinu kako treba. Srednji si stalež, ovo će za tebe da bude bombonica, kao stelt bombarder da voziš, možda nešto i kresneš, štaviše garantujemo. E da, planiramo da te na kamatu deremo kao jarca, dok ne poželiš da prodaš dete Šiptarima kao test subjekat nove smeše koksa, brašna i i ostalih aditiva, ali, gledaj svetlu stranu, imaćeš u čemu da ga odvezeš njima. Sve je u stilu, prijatelju. Ima nade i za tebe.

PSPS (prava srpska patriotska svadba) - Nažalost, sve ređe se pripremaju, do pre nekih 15-20 godina standardna pojava. Za PSPS, je potrebno regrutovati pola sela u poslugu, i takođe poklati pola seoskog stočnog fonda, obično traje 2-3 dana, zelena šatra je mast hev.
Muzika: Suvi narodnjak, u interpretaciji dosta lošeg benda
Broj gostiju: 300-500 (+50-100 kokčinara)
Atmosfera: Ludo burazeru
Stepen alkoholisanja: 90%

Gastarbajterska AKA Proserevanje jer imamo puno para svadba
Sve luksuzno, sve bogato, limuzina vozi mladence, svuda okolo baloni sa njihovim likom, lokacija ili luksuzni restoran/hotel, ili ultramoderna šatra koja liči na Enterprajz (isto važi i za kompetitivne svadbe)...
Muzika: Zvezde granda, 2-3 komada
Broj gostiju: 500-1000
Atmosfera: Može da prođe
Stepen alkoholisanja: 50%

Kosovarska svadba
Kod ovog tipa svadbe dominantna je pojava alkohola, ljudi sa Kosova imaju puno običaja, a skoro svaki od njih se svodi na ispijanje enormne količine alkohola u tzv. nazdravljanju, ako neupućeni ulete u mašinu, tu je kraj.
Muzika: Narodnjak pri čemu na svaki blok od 3 pesme ide "Srpska se truba s kosova čuje" ili "Ječam žela kosovka devojka".
Broj gostiju: Promenljiva kategorija
Atmosfera: Nebitna, svi su kontuzovani
Stepen alkoholisanja: 300%

Ultraurbana AKA Hipsterska svadba
Mlada i mladoženja koji žele da budu potpuno drugačiji od drugih, sve je originalno i drugačije, od lokacije, dekora, same procedure svadbe...
Muzika: Pop/Rok, uglavnom strani, u ekstremnijim slučajevima i Sektalika
Broj gostiju: 100-200
Atmosfera: Jebeš ti to ako nema Šemse
Stepen alkoholisanja: 10% (ko će bre da pije uz Rolling in the deep)

Rabadžijska
Najgori mogući tip svadbe, svadba u kojoj se većina gostiju smori toliko da ili jedva čeka da beži kući ili se opija da bi lakše izdržala.
Muzika: Glavna odlika ove svadbe, ne, ovde nećete čuti Adel, ali verovatno ni Šemsu, isključivo dominiraju šoferske pesme, a naročito "Gledaj majko kako znaš za šofera da me daš" koja se peva i po 100 puta za veče, uz "Krca, krca, nova kola", i još nekoliko hitova Ibarske magistrale
Broj gostiju: 500-800
Atmosfera: Za klasu ispod četrdesetodnevnog pomena
Stepen alkoholisanja: 100%

Klasična
Apsolutni prosek i umerenost u svemu. Klasične se dalje mogu deliti po regionima, npr. Vranjanska (Igraj dok postojiš), Vojvođanska (Sto se noćas dobro jelo baš), Crnogorska (Ivana se kroz Berane šeta) itd.
Muzika: Od svega pomalo, ali ipak najviše, normalno narodnjaka
Broj gostiju: 150-250
Atmosfera: Solidna
Stepen alkoholisanja: 50%

Da nije smiješno, bilo bi za plakati.

1 sloj kifle: Nakon što konačno pristaneš da se ženiš/udaš, počinje mučna potraga za odgovarajućim datumom (pitanje da li će to biti godišnjica, njen rođendan ili datum kad ju je bivši otkačio). Zatim tražiš crkvu, ugovaraš termin kod matičara, pa još i restoran, a da se svo troje poklopi sa datumom koji hoćeš. Nakon toga počneš da praviš spisak gostiju. Uglavnom se počne u fazonu "želim da bude mala svadba za moje najbliže", a onda u toku pravljenja spiska shvatiš da nikako ne smeš da izostaviš baba Julku koja ti je dala jedan orbit kad si imao 5 godina, čika Miću što te je onomad vozio traktorom, ne sećaš se gde si išao, al te je vozio, pa tu je komšija Janko, ipak ste komšije, zatim želiš da obnoviš odnose sa debelom brkatom Marijom sa kojom si išao u osnovnu, iako joj se nisi javljao ni u školi, a kamoli posle nje... I tako dođeš do minimalne cifre od 200 gostiju. Automatski praviš još jedan spisak od koga ćeš da zajmiš novac. Pa klasika, meni, smoking, venčanica, cveće, limuzina, pozivnice... Kad podeliš pozivnice mnogobrojnoj "dragoj" rodbini i prijateljima sa kojima želiš da podeliš važan dan, u sendvič se uključuju i svi gosti. Tetka Milka se već pita šta jeftino da ti kupi, a da izgleda skupo, da se ne obruka. Strina Dragojla je već počela da pretura po šteku da vidi koji joj jastuk, ćebe ili escajg ne treba, pa da ti uvali kao poklon. Sestra od ujaka, Jasna, već je zamislila kakvu haljinu hoće, a ujak Mirko i ujna Milja lude od njenih prohteva. A debela brkata Marija je u očajanju jer ne zna šta će obući. Na dan svadbe su svi nervozni, od počasnih mladenaca, preko počasnih željenih gostiju, do počasnih nepoželjnih gostiju - gužva u kupatilu, hoće li svi stići na vreme. Sam čin venćanja se svi smore, a onda sledi i sredina sendviča...

Sredina sendviča (malo salame i list salate) - nakon što se nazdravi 5 puta za 5 minuta, a muzičari dobro zagreju svoja grla, na noge se digne i staro i mlado. Dok se druga grupa zaista provodi, prva se međusobno odmerava i u sebi misli "Gle kako igra ova Cana, sva se trese, sad ću ja da se pokažem". I u tihom nadmetanju u plesnom "umeću", nakon čuvenog petnaestomintnog Užičkog kola sa primesama, litara i kilolitara alkohola što je skliznulo niz groce, sarme, svinjetine i jagnjetine što su se međusobno toliko izbućkale u želucu (od kola) da se ne zna šta se pojelo prvo i zaboravi se na višemesečni stres, koji su doživeli svi prisutni na svadbi. I tako do jutra...

Drugi sloj kifle - sutradan dok gosti pričaju onima koji na svadbi nisu bili kako je bilo dobro, samo matičar nije došao na vreme, mlada nije bila baš najljubaznija, sarma nije bila dovoljno kuvana, piće nikad nije bilo non stop tu, pevaljka je falširala sve u šesn'est, ali bilo je dobro, ostaje gorak ukus za ogromnom količinom novca koja tek treba da se da, naročito jer se račun produžio zbog brojnih slika sa svadbe koje ni jedan gost nije kupio, kao i zbog razbijenih čaša i tanjira, taman toliko da bi mogao da kupiš nekoliko pakovanja za svadbeni poklon. Tada ipak svi shvate da je sve moglo i bez venčanice, smokinga, limuzine i baba Julke, deda Mike, komsije Janka, debele brkate Marije... Al gotovo, sendvič je već napravljen, platiti ga moraš!

Ugostiteljski objekat "Roda", porodična firma sa problemima u menadžmentu, sastav: Dragan Vučićević, odevna kombinacija džemper, štofane teget pantalone i pripadajuće cipele, vlasnik lokala; zatim dve brkate kuvarice, pijani kelner, gazdarica-šankerica i ćerka konobarica po potrebi.

Voditelj emisije kreće sa upoznavanjem vlasnika, srdačno rukovanje nije uticalo na oštricu Saše Mišića koji je bez ustručavanja predočio gazdi sloj novina ispod nogara jednog od stolova. Mahovinu na slaniku i korišćenu pikslu ostavlja za kasnije, da bi ostvario prisniji kontakt za publikom, jer on šapuće i svi moramo da se približimo. Cilj je da se u tajnosti izvrnu sve grozote ove udžerice ispred objektiva Prve TV a iza gazdinih leđa. Zatim sledi ispit za konobara. To je najlakše jer ako je konobar loš onda je on glavni šraf i onda se treba zameniti i onda je Sale već napravio jedan veliki i siguran korak za restoran Dva Em u Lisičjem potoku. Onda malo uđe u kuhinju da se posere po kuvarima malo prelazi prstom po najzabačenijim delovima gle crno pa pokazuje, zatim se sapliće o nepostojeće kablove, da bi na kraju ako slučajno nešto padne sa neke police stavio limeni šlem na glavu kako bi šaljivo interpretirao opasnost do koje dolazi kada je radni prostor neuredan.
...

Saziv osoblja: kuvarica se bekelji dok je Saša ne opomene, gazda 'vata muve a gazdarica nepomično stoji kao da čeka smrtnu presudu, sa najteatralnijim izrazom lica koji ste videli.
Gazda vi ste krivi za sve, šta ćemo sad?
Odsutan pogled polako prelazi u zabrinutost jer gazda ne može tačno da se seti šta ga je saša pitao dada slane palačinke ovaj...šta ste me pitali, ono prvo šta ste pitali?
Prasak u smeh, gazdarica se isprdela kako nije u životu, ćerka propada u zemlju, sve će to moći da se emituje već za 2 meseca i svaka šuša će moći da vidi kakvi su to snobovi od roditelja. Osoblje rezervisano, nazire se osmeh, ali bez ismevanja, jer gazda već sutra kada se ugase kamere može da im nalupa šamare i skreše platu. Kad je gazdarica zatvorila ventil za zadovoljstvo, gazda stavio uzde da se iskontroliše, popio bensedin i sa najvećim naporom upregnuo sve moždane vijuge koje su mu preostale i uopšte kada se cela atmosfera stabilizovala mudri Saša je ponovo otpočeo za predavanjem. Na kraju sastanka ovi svi kao dižu stisnute ruke kao u teletabisima to matori ovo čekam. Sutradan sve isto, Sale se osvrće na jedan tipičan dadaistički način problemima restorana jer njemu je više dosta, na početku je bio pokretač ali sada želi da stvar sama ide. Nalepnice sa logom preduzeća se lepe na ulazu, postavlja se mali reklamni bilbord, mikrofon se penje na dva i po metra do govornog aparata majstora koji upravo završava i nije mu do zajebancije, škale su starije i nisu baš sigurne ali ajde kad već dajete pljeskavicu i fantu mislim da je ovo trebalo i ranije da se napravi odličan posao prava stvar sve je dobro idemo srbijo na noge duh radničke klase nije izgledao veselije u istoriji prokleto želim da napravim tu jebenu reklamu sa imenom restorana! Pred veče gazda lokala je podelio flajere po trgovačkoj školi i hrpa studenata i školaraca bez dinara u džepu pohrliće da pojede sve što nesrećni kuvar bude uspeo da napravi. Sledeća scena veseli studenti u kadru, na pitanja se odgovara sa potpunim izostankom teatralnosti i iskreno, svi su oduševljeni kvalitetom usluge i sigurno će u budućnosti još nebrojano puta navratiti ovde. Na kraju cele pustolovine, kao simbol trijumfa, Sale izabere najvrednijeg člana preduzeća da mu okači kecelju oko vrata. Ako je u pitanju zadrigla brkata kuvarica samo se uhvati za krajeve i rastegne kao dres na promociji novog fudbalera.

Srbija, jedan jutarnji dan 2015. godine
Pera: Znači, kad Kanađanin sutra sleti, vozimo ga sa aerodroma pravo u hotel "Metropol", odatle pravo u restoran "Ustanak", gde će gazda Jova da napravi jagnjetinu ispod sača... Ti u međuvremenu završi izveštaj.
Laza: A da stavim da smo prodali dve ili tri mašine iz serije K?
Pera: Stavi da smo prodali tri, naravno...
Laza: Ali prodali smo dve?
Pera: E, Laki, nemoj i ti da zajebavaš, jesmo sinoć pričali sa čovekom, i jel`rekao čovek da će da uzima?
Laza: Pa rekao jeste, doduše u mortus pijanom stanju, i to su mu bile poslednje reči pre nego što je povratio sve što je pojeo...
Pera: Da, ali po srpski to znači da je sklopljen ugovor i to tako treba predstaviti Kanađaninu...
Laza: Dobro... E, zvoni ti "Skajp", zove Šomi iz Kanade!
Pera: Halo, Šomi!
Šomi: Momci, kako ide!?
Pera: Pa evo, spremamo se polako...
Šomi: Dobro. Evo, šef je poleteo pre 5 sati, sleće u Amsterdam za 5, a u Beogradu je za 7...
(dramska pauza)
Pera: Kako misliš, za 7 sati?
Šomi: Pa lepo. Iz Severne Amerike za Evropu se leti samo noću, sad je ovde noć...
Pera: Brate, juče si rekao da treba da dođe prekosutra, što je sutra!
Šomi: Brate, to je sutra ovde u Kanadi, kod vas je sutra danas, jer ste vi u starijoj vremenskoj zoni...
Pera: Pa, idiote jedan, kako si mogao to da ne preračunaš!?
Šomi: Pa brate, izvini molim te, imam ja puno posla, ne mogu i to da računam. Slušaj dobro, imamo novi kompanijski protokol: od sada se svi sastanci obavljaju u kancelarijama predstavništava. Nema više kafana. Šef je inače jako poslovičan...
Pera: Kako misliš u kancelariji? Ovde u podrum kevine zgrade da dovodim čoveka!? Konju jedan, što nisi nešto intervenisao!? Treba čoveka da uvedem u ovaj ćumez, pritom da ga vodim pored komšijinog podruma, pa da se onesvesti od smrada kiselog kupusa, a na kraju pored vrata od skloništa, gde još niko nije očistio Maretov grafit iz devedesdevete "Fuck America, fuck NATO!".
Šomi: E, to nije moj problem. Ja sam ti rekao da oni drže do nekog standarda, a ti si hteo da štediš na poslovnom prostoru... Stižu mi neki klijenti, baj!
Pera: Pu, oca mu jebem onog ludog, on tamo u Kanadi postao još luđi!!! Lazo, brzo... Treba nam neko da glumi sekretaricu...
Laza: Kako misliš?
Pera: Znam! Senka Prskalica!
Laza: Ko bre!?
Pera: Ma znaš Senku! Skvirtovala je i tebi i meni i Šomiju i Maretu jutro posle mature...
Laza: I što je to kvalifikuje za sekretaricu?
Pera: E, stvarno nemaš smisla za biznis! Pa kada čovek vidi ovaj podrum, da posle vidi i nešto jebozovno! Moram da otkažem u kafa... E, pa ako nećemo mi na roštilj, roštilj će doći ovde! Zovi gazda Jovu, a onda zovi Senku! A ja ću da okrenem ovog mamlaza, Mareta, da vidim gde je opet zaglavio... Halo... Halo, Mare! Mare, imamo problem, Kana... Čekaj, šta zavlačiš jezikom? Jesi ti to opet pio!? Konjino! Slušaj, nemoj da dolaziš na posao danas... Ne, nisi otpuš... Ma ni... Nemoj, tako ti Boga da dolaziš!
Laza: E, gazda Jova kaže da nema frke, a Senku nisam dobio... Samo da ti kažem. Komšinica Mara sa trećeg sprata se kune da je videla Senku kako ordinira oko Plavog mosta...
Pera: Hajde! E, beži ti, piši izveštaj, ja ću da zovem. Pazi: sve što je ikada i zamirisalo na prodaju, ti proknjiži kao da je gotov posao, nema više zajebavanja... Halo, Senka! Znaš ko je ovde? (pa polufeminiziranim glasom) Daaa... Je li, srculence, može li jedan honorarni poslić? Pa, dođi da se dogovorimo! E, imaš jednu stranu mušte... Hoću reći, imamo jednog uglednog stranog gosta... Da! Hajde, srce, dođi!
*
U (pozajmljenim) kolima, vozeći se sa aerodroma
Pera (na engleskom): Jes, mister Džonson, moram da istaknem, što ćete i videti u izveštaju da su poslovni izgledi i više nego dobri, i savetujem uvećanje ulaganja, kako bismo obezbedili veće kapacitete.
Laza (na srpskom): E, zvala je Senka, kaže da je ona spremna i da je sve spremno. Možda se i ne osramotimo toliko.
(na ulazu u podrum)
Pera (na engleskom): Izvinjavam se na ovome, to je sve samo privremeno rešenje, ali uveren sam da ćete u našoj kanc... (nastavlja na srpskom) Mare!? Jesam ti rekao da ne dolaziš!?
Mare (mrtav pijan, na engleskom): Znači, ti si taj Amerikanac!? Vi Amerikanci ste najobičnija govna. Vidiš onaj grafit? To sam ja napisao kad ste nas jebali odozgo. E, pa sad si došao da mi malo jebemo vaaas (u tom trenutku se ispovraća po Džonsonu).
Džonson: Oh, my God! What is this!? Who is this man?
Pera (na engleskom): To je lokalni alkoholičar, gospodine Džonson, molim Vas, pomoći ću vam da se očistite. Ovo je retkost. Garantujem da su svi zaposleni pristojni...
Senka (izlazi u dopičnjaku i kratkoj majici, iza kojih se vide skoro cele sise, pa kaže jebozovnim glasom): Dobar dan gospodine Džonson!