Uvertira:
Nakon čekanja basa jedno 10 minuta, nakon što ti je prvi pobegao ispred nosa, ulaziš u autobus išutiran od strane baba koje su se usrale da im minut neće biti dovoljan da siđu i ispičkaran od strane deda koji ti dobacuju nešto tipa "Jebem ti mater bezobraznu, pomeri se malo", ili "Prvo se izlazi, ne poštuješ starije, gde si to naučio?" Onda osetiš opojan miris svežeg ljudskog smrada. Prosto da se zapitaš kako ljudi uspeju da se usmrde u 7 ujutru, i ironično pogledaš u reklamu za novi dezodorans. Taman opaziš slobodno mesto da se opustiš kad kao munja prođe pored tebe neka baba, za koju bi mogao da se zakuneš da je malo pre bila savijena do poda, a ako ti budeš brži sreća traje dok ne čuješ ono poznato "ajde sine, i ja sam u tvojim godinama ustajala". Dok ne dođeš do mesta gde ćeš stajati do željene stanice dobiješ jedno dvadesetak udaraca, uz jedno izvinjenje i jedno 19 teranja u pizdu materinu, jer si ti kriv naravno što si se našao na putu.
Sam put:
Zabio si sluške u uši, gledaš kroz prozor koji je malopre neka baba zatvorila jer će je ubiti promaja, dok ti nečija miška smrdi iznad glave. Neko te mune, i shvatiš da ti se baba obraća već par sekundi. Vadiš sluške kad ona krene da te ispituje koji si razred (da ti jedno par godina manje), a onda krene predavanje kako ne smeš da stavljaš te aparate u uši, jer ćeš ogluveti. Sine, to nije zdravo! A iz daljine dopire glas ludaka koji priča sam sa sobom, pošto ga niko drugi ne sluša, o Peri, omladini, Miloševiću, Titu, e kakva su to vremena bila, verovatno do II svetskog rata stigne nakon tvog izlaska. I tako dok ti baba i dalje melje o svojim vremenima, a mob uzalud svira, približava se kraj tvom uzbudljivom putovanju. Sledi pičkaranje od strane deda koji ulaze, jer se prvo ulazi, ne poštuješ starije, gde su te to naučili? I još poneki lakat u rebro...
Prijatno putovanje, želi vam Vaš GSP!
Važi isključivo za žensku populaciju i pretstavlja jednu od najgorih ženskih kletvi.
Primer 1.
A: Da li možeš da mi daš onu tvoju crnu haljinu za nedelju?
B: Jaoj, ne mogu baš ću nju nositi u nedelju.
A: More, da Bog da dobila proliv purvi put kad odeš kod momka.
Primer 2.
A: Komšika, zašto toliko luftirate kuću?
B: Ma bila nam buduća snajka prvi put u goste, pa od silnog uzbuđenja devojci proradio stomak, pa evo već nedelju dana luftiramo.
Nije vazno koliko puta odes u prodavnicu i koliko puta ostavis dinar,dva...pet ako se desi da ti dugujes prodavacica te obavezno pogleda ispod oka,razmislja jedno pola minuta i onda kaze dobro upisacu ti ta 2 dinara ovde sa strane,sledeci put ces doneti i normalno cim sledeci put odes u prodavnicu odmah racunaju ta 2 dinara pa tek onda ono sto si kupio...
Baksuščina. Neopisivi vesnik nesreće. Kao srčka kad saznate za sedmicu na lotou, ili proliv na dan venčanja. Gori od Nade Macure na petak 13.
- Jao, brate, nemoj tuda, vozi na zadnji ulaz!
- Pa babi ti je loše na zadnjem sedištu, a ispred urgentnog centra smo?!?
- Ma eno ga Mare, švrćka se ispred glavnog ulaza, neću bre da se nešto iskomplikuje, će mi umre baba (treba mi za defke).
- Štabre?
- Ma njemu crna mačka pljune tri puta, kad joj on pređe put. Vozi okolo, života ti.
Opis nasumično izabranog paćenika sa medicinskog faksa. Čmari se profesorima, redovan je na konsultacijama, uredno nosi košulju ispod bluze.
Lik 1: Kolega, danas naša studentska organizacija organizuje skupljanje sredstava za decu iz Zvečanske. Mogli bi da budete ljubazni kao što ste lepi i da učinite dobro delo!
Lik 2: Šupičkumaterinu, jel sam ti juče dao trista kinti za neku decu?
Lik 1: Ali to je bilo za decu sa Kosova!
Lik 2: Kaldrma nema fuge...
...
Lik 3: Ko ti je bre ovaj pajser?
Lik 2: Ma Peša tarzanče, čmari mi se za neku kintu. Prvi put vido pizdu u Neterovom atlasu. Mani ga.
Kada bi postojala skala iritantnosti "smol tok" izraza, ovaj bi bio neprejebivi šampion. Ne samo da nema nikakvog smisla, nego vam to nikada neće reći osoba neka normalna osoba sa kojom se ne bi ustručavali da podelite pivo u parku ispred zgrade. Ne, ova fraza rezervisana je za kvazi-prijatnog skota sa petog sprata koji je uvek nasmejan, ali vam nabacuje pandure čim se glasnije nakašljete posle deset uveče.
(11 časova, lokalna prodavnica)
- Oooo, de si komšo, šta ima?
- Evo, usto, pa kupujem hleb.
- Hahah, koji si ti car!
-------------------------------
(16 časova, puš pauza na terasi)
- Eeeej, brateee! :dernja se kao životinja:
- Ej, ćao...
- Treći put častiš!
- Ha ha, da... (U sebi : ma jedi kurac...)
Trajektorija kojom idu ljudi željni novih iskustava.
- Eh, u kojoj rupi gostujemo večeras?
- Ajmo u neku selendru da nafatamo brđanki. Može u Hajderoviće, recimo.
- Može. Idemo mojim autom?
- Pa ti ga jedini i imaš, dakle da.
- Aj skup'te pare. Hoću fesliju da vidim na stolu.
- Čuj fesliju. Pa ne treba ti više od 30 maraka za gorivo.
- Pa ne treba, ali eto ako ti misliš da će te samo gorivo odvesti tamo, onda idi na benzinsku, kupi kantu goriva i sjedni na nju, pa vidi hoće li ići. Ima valjda i neka amortizacija, majku mu. Prošli put kad smo u Trnovce išli, karambolka mi ostala na trećoj rupi.
- Ajde evo, dabogda se navoz'o.
==============================
- Uh, jesi uska! U prvoj rundi si bila otvorenija.
- Pogrešna rupa, majmune! Vadi ga, znaš da to ne volim.
- Hehehe, vrijedilo je pokušati.
To kažete izuzetno napornoj i dosadnoj osobi koja kao da zna kad je najgori momenat da vam prosipa gluposti.
Recenica zbog koje covek uvek zazali.
(On je saznao da se je ona pohvatala sa nekim likovima sinoc u gradu, ali nije znao da je to vece ispuslila 2km kurca i 12 puta se jebala u wc-u isto to vece)
Ona : ljubaviiiii ,neeeemoj da se ljutis ,ti znas da ja samo tebe volim.
On : Znam bre sve sta si radila! Ajde priznaj sada !
Ona : Bre , bio je tu neki lik i bukvalno me je terao da ga poljubim celo vece.
On : i ???
Ona : I nista, ja sam ga odbijala i na kraju sam ga poljubila ,ono samo na blic,bez jezika,samo to! Tebe mi duso moja !
ON : Ajde oprosticu ti jos ovaj put, ali pazi od sad sta radis !
Jebaše nam majku,sledeći put valjda neće.
Nbagu Dzudzudong je rodjen kao 16 dete u selu na severu Bocvane.Ima 8 sestara i 9-oro brace.Njegova majka Mfadi i otac Tulengad ubijeni su u jednom od 36 ratova izmedju dva zaracena plemena Fafazi i Darusintkot.Zivot malog Nbagua ni malo nije bio lak,on se ni po cemu nije razlikovao od brace i sestara,osim sto je u slobodno vreme voleo da sutira kamen i to je cinio bolje od svih,preciznije od svih i jace od svih.Takodje u lovu Nbagu je znao da pobegne lavu brze od svih i na taj nacin spase sebi zivot(posto su mu dva brata poginula zbog manjka brzine).Samo po ta dva kvaliteta Nbagu se razlikovao od crnila Bocvanske mladezi.Jednom prilikom u njegovo selo dodjose beli ljudi,atrakcija koja je ostavljala bez daha mladog Nbagua.Oni su tada birali mlade momke koji su spremni da izdrze svaki napor.Nbagu je svakao bio dobrovoljac i javio se za test.Trebalo je samo nesto sto je licilo na kamen po obliku,mada u istinu mnogo lakse,sutnuti nogom ka pravougaoniku od drveta...Nbagu je to vrlo lako odradio,dobio sve simpatije belih ljudi a kao nagradu dobio i hranu koju nije mogao da zamisli,bilo je te hrane toliko mnogo...Mnogo,mnogo vise od onog parceta hleba sto je on pojeo juce.Neposredno posle toga Nbagu je dobio poziv za neku daleku zemlju po imenu Francuska,gde mu je obecano da ce dobiti jos vise hrane.Nije mogao ni da zamisli sta ga tamo ceka,a njegov jedini zadatak bio je da tu,loptu kako su je zvali,sutira sto bolje i da trci sto brze,kao kad ga juri copor pobesnelih hijena.Vreme je prolazilo a Nbagu je shvatio pravila igre,igre koju zovu fudbal i uskoro je iz Francuske presao u Englesku gde je postao najbolji strelac i apsolutni miljenik navijaca u klubu.Nbagu nije vise bio onaj isti Nbagu,koji je kao klinac mastao o nekom boljem sutra.Sada je bio zvezda i ponasao se tako a za svoj uspeh cesto se zahvaljivao najvecem Bozanstvu Bocvane Bradanu Mlatungu Filu(zahvaljivao se svaki put kada da gol).Naravno Nbagu nikad nije zaboravio rodnu Bocvanu,bracu i sestre kojima je napravio kuce i kupio kola,voli najvise na svetu.On ima pola Bocvane u svom vlasnistvu a do godine planira da pokusa da se sa Bocvanom plasira u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.Posebno su mu zahvalni sto im je kupio opremu pa ne moraju vise goli i bosi na teren.U Bocvani ima status bozanstva a kada on naidje tamo proglasava se drzavni praznik koji traje 10 dana.Fudbaler takvog kalibra nije vidjen na tim prostorima a boga mi ni u svetu,prosle sezone je dao 93 gola,osvojio ligu sampiona i dobio zlatnu kopacku.Nbagu Dzudzudonga ili kako mu na dresu sa brojem 21 (po broju clanova porodice)pise Dzudzu!
Koliko je samo popularan Nbagu,najbolje svedoci informacija da njegovu frizuru u obliku Bocvanskog bodljikavog zbuna mnogi klinci na svetu zele na svojoj glavi.
Sunčano nedeljno jutro. Majka te budi ok 10 sati. Ustaješ sav radostan. Danas je taj dan. Prvi put ideš sa ocem na utakmicu. Danas postaješ čovek. Oblačiš se, brzo jedeš vruće prženice i spreman si za pokret. Navaljuješ na oca da krenete, iako utakmica počinje tek u podne. Posle pola sata kukanja, otac te hvata za ruku i krećete.
Dolaziš na stadion i sedaš na tribine među očeve prjatelje. Svi te hvala kako si mali i sladak i kako ćeš biti veliki fudbaler kad porasteš. Ne obraćaš pažnju ni na koga, samo čekaš da utakmica počne. Nije ti važno što tvoj tim igra neku dole ligu i što im protivnik nije Zvezda i Partizan (jebi ga, samo za njih si čuo). Važno je da si ti među starijim ljudima i da konačno uživo gledaš fudbalere, iako nikoga ne znaš. Pomalo ti smeta što si misle da se klinac (bre, imaš celih 5 godina), ali sa početkom utakmice zaboravljaš to.
Utakmicu gledaš širom otvorenih očiju, da ti ne bi nešto slučajno promaklo, shvataš da ovde nema ponovljenog snimka. Od uzbuđenja ni semenke ne možeš da grickaš. Svi su nervozni i viču, čak i tvoj tata koji nije mnogo nervozan čovek. Ne shvataš zašto svi oko tebe psuju sudiju, a pogotovu odakle mu znaju mamu. I kako to da sudija koji je slepac može da sudi fudbalsku utakmicu? Spomenuše sudiji neki prvi red na sahrani, pa shvataš da su nervozni zato što je sudiji neko umro, ali zašto bi mu svirali na sahrani? I zašto bi mu pištaljku nabijali tamo gde Sunce ne sija? Gde to uopšte Sunce ne sija?
Dok utakmica lagano teče, ti pažljivo pamtiš sve izraze da bi ih posle mogao upotrebiti pred društvom i ispasti glavna faca. Kako se približava kraj, tako svi postaju još nervozniji i ljući, iako ti ne vidiš razlog za to, tebi je sve savršeno. Ipak moraš se uklopiti u ambijent. Razmišljaš šta da kažeš i kada. Aha, sudija je svirao nešto što je izazvalo galamu na tribinama. Ustaješ onako ponosno sa svojih 110 cm, dižeš ruke i usmeravaš svu svoju 'mržnju' prema sudiji.
"Sudija, jedi govna!!!", vičeš iz sveg glasa. "O, ne", pomisliš u sebi, možda si ipak bio preoštar, šta će ti sad tata reći. Ne smeš ni da ga pogldaš. Ali odjednom, svi matorci oko tebe se smeju, aplaudiraju ti, bacaju 'koske' i tapšu te po glavi, zajedno sa tatom. Razvlačiš kez od uva do uva i uzdignute glave sedaš među svoje ljude. Konačno si postao čovek.
Sintagma kojom ulični dileri pokušavaju naterati na kupovinu Cialisa, Viagre, Kamagre i ostalih seksi suplemenata napaljenog klinca ili postsredovečnog muškarca mlohavog polnog uda.
'De si, Dane, šta ima?! Vidim neki bicepsi krenuli, mora da i pičići to vole, a?
- Naravno, matori, zato i moram nešto da te pitam. Treba mi nešto da neku iz teretane naučim pameti i pokažem joj ko je gazda! Gleda me riba, iz očiju joj viri!
Ok, brate, samo reci šta te zanima.
- Ma, bilo šta, samo da ne spada do jutra!
Evo ti ovo, nije loše, 5 komada za 60 evra...
- Ček', zar to u apoteci na košta dosta manje?!
Košta, al' ti idi u apoteku i reci da hoćeš dotičnu odvaliti od kare!
- U pravu si, uzeću onda... nego, je l' dobra stvar?
Brate, sa tim svaki put kao da je prvi!
______________________________________________________________________
Momak, izvini, je l' tebe zovu Gušter?
- Profesore Guzina, ono što su pričali za Vašu ćerku i mene, to ništa nije...
Ma, jebeš to, nije mi do toga! Htedoh nešto da te pitam... dolazi mi neka studentkinja sa postdiplomskih, treba da joj kao pomognem oko završnog rada, a već odavno vidim da je njoj do drugog nekog rada, if you know what I mean?
- Aha, i treba Vam nešto da...
Pa, ako je do rada, hoću da je dobro odradim, ali razumeš i sam, posao na fakultetu, godine, stres... neću da mi sve godie rada i truda padnu u vodu zbog gospodina Mlohavog!
- Hm, razumem Vas potpuno. Ovo je za Vas idealno, a zbog Vašeg godišta i obaveza, ne ustručavajte se od uzimanja i trostruke doze. I onda, svaki put kao da je prvi!
Ok. Nego, jesi li više diplomirao, mnogo si ti to odužio?
- Pa, ostalo mi je samo Građansko procesno kod Vas...
Aha, 'ajde ako ovo što si mi dao bude odšljakalo kako treba, videćemo da malo uvedemo za tebe fleksibilniji način ispitivanja...
Kašljara koju nikome ne pada na pamet da startuje, zbog očiglednog nedostatka fizičkih kvaliteta.
- Jao, Miro, što si smaračica, nikad više neću da te povedem na žurku, šta si tako mrtva, samo sjediš u ćošku i piješ đus, ustani malo, igraj, popij nešto, kakva si k'o neka baba.
- Lako je tebi da kažeš, tebe startuju svako 2 minuta, kad će meni neko da priđe, da me zavede...
- Da te zavede? Ribo, ti si zadnji put zavedena u matičnu knjigu rođenih, pogledaj se kakva si, da smršaš jedno 20 kila, pa i da razmišljaš o tome, nego diži to debelo dupe sa stolice i igraj, a ne da mi se smaraš tu!
Čovekov najbolji prijatelj.
Ako imate bilo kakvu sumnju u ovu definiciju uradite sledeći test:
Stavite u odvojena dva gepeka vašeg najboljeg druga i vašeg psa i zaključajte ih. Dođite posle dva sata i otvorite ih. Ko vam se iskreno obradovao?
Večito kasni. Čak i kad bi dobio ultimatum, opet ne bi došao na vreme.
Neka unapređena verzija drkaroša. Osoba koju nimalo nije briga kad je zakazala određeni sastanak i nikad nema običaj da poštuje vremenski rok koji prethodno odredi.
Njeni prijatelji u najviše slučajeva igraju uloge Vladimira i Estragona u drami koju im priušta.
Za ljude koji su nestrpljivi i tačni k'o Švajcarci se ne preporučuje druženje sa ovakvim tipom osoba, jer će im agonija kroz koju će prolaziti sa njima poremetiti mentalno zdravlje.
- Kasnite 10 minuta, smrz'o sam se k'o pička.
- A opušteno, svejedno Marin još nije došao, je l' da?
- Kako si znao, da ti nije nešto javio?
- Ma nije, al' se tu nema šta ni misliti, znaš da ćemo ga morati čekati makar još pola sata.
- Koji debil, taj je jedini put došao na vreme kad se rodio. Ma idemo mi već početi lokati, zaboli me ona stvar za njega, kad dođe, dođe, ionako zna gde smo.
Jedina stvar koja je preostala da se desi da bi se osećao kao gastarbajter koji se vratio u rodno selu i saznao da je nestalo rakije i da su svi prasići umrli od gripa. Šlag na tortu nesreće tog dana.
- 'De si čoveče? Šta blejiš sam tu na klupi?
- Evo čekam da crna mačka pretrči pa da mogu mirno skočiti sa mosta.
- Nemoj tako! Kakve su to crne misli?
- Jutros saznam da sam po sedmi put pao otpornost materijala, poslednjih 200 kinti sam pukao na dojavu u trećoj finskoj ligi, devojka mi javlja da neće više da se viđa sa mnom, dobio sam opomenu zbog neplaćanja struje i vode. Nema dalje.
- Smiri se jebote!
- Evo je jedna dolazi! Ne! Skrenula je. Nebitno, garant bi pao na neki brod i samo slomio kičmu kakav sam baksuz.
Svi se uvlače. Sam sam se uvlačio nebrojeno puta. Ne poznajem osobu koju u nekom trenutku nisam uhvatio da se uvlači. Često toga nisu ni svesni. Jer je postalo obično. Jer svi to rade, bez pravog motiva, bez ideje, bez ličnog pečata i bez ikakvog predznanja. Jer su počeli da grade karijeru na uvlačenju, jer je postalo društvena norma, jer se svi uvlače svima. Komercijala. Eto to je, jebena komercijala. Nema žara, nema znanja i nema skila.
Ne bezlični čoveče papagaju, siroče modernog doba. Ne klonirani robote, hibridu rijalitija i reklame za deterdžent. Ne možeš se uvlačiti svima. Ne možeš se uvlačiti svakome ko ti nazove dobar dan, ne možeš se uvlačiti iz kurtoazije. Ne smeš se uvlačiti tek tako. Moraš se uvlačiti samo jednom/jednoj. I moraš se uvlačiti u dupe.
Da, da, glasno i jasno u dupe! Dok se uvlače mehanički, poput kakvog bednog radnika na montažnoj traci koji samo šrafi ne razmišljajući, svi su zaboravili zašto baš u dupe. Zašto ne uvlačiti se pod kožu? Zašto ne uvući se u glavu? Zašto ne sklupčati se ispod pazuha ugodno? Zato što je u dupetu istina. Samo u dupetu je borba, patnja i napor. Ne ispod nekog toplog, pederskog pazuha, ne pod mekanom kožom, ušuškano. Samo kroz čmarni kolut vodi put pročišćenja do ponovnog rođenja. Dupe, to je istina!
Dakle, zašto se ljudi uvlače u dupe? Šta je to što najviše formira jednu osobu? Detinjstvo i roditelji. Roditelji. Svaki čovek je pretežno slika svojih roditelja. Od njih uči, upija, skuplja i sklapa svoju ličnost po njihovom liku. Je l' tako? Tako je. Svako treba roditelja. Svako treba nekog na koga može da se ugleda.
Godine prolaze, i jednog dana upoznaš nekog novog i zanimljivog. Nekog ko izdominira u tvojim očima dok su ostalima pune šake kamenja. Njegove/njene reči su mudrost, stav- stena, dela- mitska, misao- istina, govno- promincla. Neko koga slušaš, gledaš i upijaš. Neko na koga bi mogao/la da se ugledaš. I on/ona to vidi, i primi te pod svoje skute. I uči te. On/ona postaje tvoj sensei.
I pomisliš, sensei sve ume, sensei sve zna i sve može. Želiš da budeš kao sensei. Pomisliš, sensei bi mogao/la biti moj roditelj. Bam! Katarza. Kosmička istina udara te po sred čela u vidu božanskog falusa. Sensei će biti moj novi roditelj i izgradiću sebe po njegovom liku! Ali, da bi ti neko bio roditelj.... Mora da te rodi.
Video/la si istinu i spreman/na si da kreneš putem pročišćenja. Spreman/na si da uradiš šta se uraditi mora. Do ponovnog rođenja. Spreman/na si za uvlačenje.
-Pih. Prestade da radi olovka.
-Evo uzmi moju, uzmi moju. Uzmi dve. Ja ću da pamtim. -Glava ti prijanja na čmarni kolut. Kosa se zalizuje unazad. Uši se lepe za glavu. Nos se pljošti.-Ne, nemam par minuta da pogledam vašu prezentaciju. Žao mi je.
-Je l' lepo čovek kaže da nema vremena da vidi ta tvoja govna! Neki od nas su zauzeti i bave se važnim stvarima, znaš! -Glava je unutra. Ramena se skupljaju.-Imam malo minuta, je l' imaš za jedna kratak razgovor?
-Uzmi, uzmi, evo u desnoj ruci, ovoj što viri još. Jeste da nemam minuta, ali ima ko će to da plati, ne sekiraj se. I zašto kratak? Pričaj bre koliko hoćeš.-Izgleda nije bila dobra ona kobasica. Kuva mi u stomaku. Nadam se da ti ne smeta previše smrad.
-Smrad, kakav smrad, ništa ne osećam.
-Pa, kako izdržavaš unutra?
-Super, ko Bog, sada kad sam se malo privikao na mrak. Otkad mi je veći deo unutra odlično se snalazim. Sredio sam sebi mali kutak, eto, kao kod kuće da sam. Jedino oči malo peku, al' nije strašno.-Videćemo kako ćeš ti proći.
-Jeste, videćemo kako ćeš ti proći, majmune! Sipao čovek ko' iz rukava bre. Nego profesor ljubomoran, tačno se vidi. Po meni desetka čista bila. Još se ti našao da jebeš čoveka sad kad mu je teško. Uh, što mi nisi sad ovde. Aj dođi do ove noge što mi viri još pa to reci ponovo, majmune!-Odlično ti ide. Pri kraju smo. Ponosan sam na tebe. Udahni. Upijaj. Iskoristi još ovo malo vremena, uskoro će biti gotovo.
-Hvala ti. To mi mnogo znači. I zahvalan sam za ukazanu priliku. Ako bi mogao samo da gurneš malo to stopalo što viri, zaglavilo se izgleda.-Aaaaaaaaarghhhh!
Blještava svetlost. Toplina. Ponovo si rođen, sazdan po liku senseja.
-Kako se osećaš?
-Moćno. Hvala ti sensei.
-Od danas me možeš zvati oče. Idem da spavam, iscrpelo me ovo sve. I operi se, smrdiš na govna.Prošao si uvlačenje, video istinu, pročistio se i ponovo si rođen u liku senseja. Sve je dobro. Dupe je istina.
E, sad, ako bi neko to posmatrao sa strane video bi nekog random lika kako proizvodi isprdak koji neodoljivo podseća na tebe. I uglavnom, ljudi će imati tendenciju da te vide kao mali isprdak bilo kog prosečnog seronje. Jedino to u celoj stvari može biti onako, malo, bedak.....
