Mermerni hodnik u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Misao vodilja svakog modnog dizajnera.
Imaš naviku da se budiš pre alarma. Ustvari, nisi ni spavao tako da ni nemaš krmelje veličine Kamčatke dok smišljaš koju odevnu kombinaciju danas plasirati ljudskoj sujeti. Namerno si obukao šarenu košulju preko tankog duksa jer ko će babu smarača iz komšiluka da otera u ofsajd ako ne ti.
Izašao si na ulicu. Španija. Miriše balega sa lokalnog hipodroma toliko da se ne moš razaznati da li konji za doručak jedu pohovane smrdibube u šlafruku ili ti je samo otpala veđa u usta kao nuspojava zagađivanja Madridskog predgrađa. Štrafte na košulji polako počinju da se stapaju u neki nedefinisani kurac, a tebe isti boli da li će danas tvoj klub za koga navijaš, još od kada si do vrha napunio svoju prvu pelenu, moći da parira razigranoj Selti iz Viga. Ili možda nije tako?
Odjednom vidiš nekakav skup ispred zapadne tribine koji te podseti na trenutke kada si u četvrtoj srednje odlazio u inostranstvo na ekskurzije. Setiš se svoje i uvek ti se kroz glavu vrati poseta Beogradu kad si odlučio da vidiš da li je Knez Mihajlova baš to što se priča. Međutim, Rajo je uvek bila ekipa za anale; mislim jebali su ih u dupe svi od Katalonije do Baskije ali njeno shvatanje fudbala "Boli na tuki, mi se samo sprdamo" ostalo je poznato u čitavom ostatku Pirineja.
BUUUUUUUUUUM...
Ispred tebe izleće predsednik Raja i moli za pomoć. Sadašnjem treneru naprsla ključna kost kada se, zahvatajući vodu iz bunara, slučajno okliznuo na mravinjak (?!) i upao unutra. Traži od tebe da vodiš klub. Izgledaš kao novi vođa; obučen po klupskoj modi iz prošlog veka, čuvar tradicije i narodnih verovanja da je Rajo veća institucija nego Šamrok Rovers.
Nekako si luckast. Veruje ti. Smeška ti su u lice.
Jebiga... Voliš i ti klub. Imaš načela kojih se držiš kao Nataša Bekvalac...........mikrofona, znaš da Krnetu i Ostojića ne smeš da dovedeš ni na menadžeru, gledao si na TV-u konferenciju za novinare. Znaš sve.
Nakon utakmice, trener domaće ekipe odgovarao je na pitanja novinara o svom prvom angažmanu ali, takođe, i na nekolicinu drugih pitanja.
-Gospodine, moramo primetiti vaš stajling. Kao da ga je Verica Rakočević radila.
-He, volim prirodu, šarenilo. Volim život.
-Da. Može se reći da život piše romane, a vaš je, zaista, fascinantan. Koliko volite ovaj klub?
-Rajo. Ju nevr vok alon!!!
-Javili su iz bolnice da je doskorašnji trener jednom nogom u grobu, drugom na ašovu, pa me interesuje kakva je Vaša vizija što se tiče budućnosti Raja?
-U našega Raja, velika su...........očekivanja, naročito posle ovog današnjeg trijumfa.
-Takoe. Vigo je otišao pokunjen kao da ga je silovalo krdo gnuova iz Mozambika.
-Upravo tako. Vigo, Vigo, _ _ r a _ im se nije digo!
-Ju. :crveni obrazi: Ko im se nije digo?
-Moral, pička vam materina perverzna!
Makadam.
Bolje da ne diraš.
Neizostavni čin svakog čoveka (bar u Srbiji). Taj čin pojavljuje se negde oko 18. godine, tačnije, na prvim izborima nakon punoletstva. Politički pandan psihološkoj pripovetki "Prvi put s' ocem na jutrenje", Laze K. Lazarevića.
Napunio si 18. Dolaze izbori, sa velikim nestrpljenjem i uzrujanošću ih čekaš. Čekaš da budeš i ti jedan od pešes miliona ljudi koji će zaokružiti neki broj na onom šuntavom listiću. Tvoji snovi više nisu vlažni zbog Džesike Albe, koja ti banjava u snove na svaki minut, već sanjaš kako zaokružuješ broj random stranke. Sanjaš kako predaješ ličnu kartu onoj nadrkanoj službenici (radikalki). Dugo sanjaš, sve dok ne dođu izbori. Dan pred glasanje, ti vežbaš zaokruživanje. Iako ne znaš za koga da glasaš, ti si i dalje uzbuđen, jer prvi put ideš s' ocem da glasaš. Stigao je karavan!
Otac te budi nežnim rečima, da idete na glasanje. Jutri, jer kasnije će da nameštaju papiriće (bar po dedinom jevanđelju). Ti, onako krmeljiv, ustaješ, i već polako te sva ova saga smara. Sad je gotovo, krenuo si. Ulaziš u opštinu i tu kreće tvoje prvo glasačko seksualno iskustvo. Tu kreću da te jebu ko vola. Naravno, zaboravio si poziv i ličnu kartu. Stani-pani, ćale ti sredi da glasaš (ova na dužnosti je naravno Mićina tetka (SPS)). Došao si do glasačkog listića. Počinju da te posećuju žmarci. Ali ne zbog izbora, nego zato što neka haos milfara, glasa pored tebe. Šta da radiš, mora da glasaš. Samo, ne znaš za koga! Ideš prvo po principu eci-peci-pec. Tako ti ispade omiljena stranka! O ne, neće biti legalizacije vutre. Razočaran, izbacuješ sledeće kandidate po sledećim kategorijama:
1) Najveći seljak
2) Najveći smarač
3) Komunjare
4) Komunjare
5) Muslimani
6) Random
I naravno ostale su ti dve stranke. Iste one, koje si sanjao. Iste one što ti ćale priča "samo nemoj njih". Ali moraš. Ecipeci zakon je odlučio. Sada si se već smorio. Milfara je otišla. Nemaš više inspiraciju. Odlučio si da se malo sprdaš. Napisao si svoje ime na papiru, i zapalio gajbi sa ćaletom. Boli te tukidid ko će da pobedi. Ionako mož da radiš šta hoćeš. Ipak, prvo glasačko iskustvo je neprevaziđeno. Jednoga dana ćeš i ti da vodiš svoje dete da glasa!
Ibarska magistrala otkad su ukinute vize za Grčku.
Prvi svinjokolj.
- Ćale, koj' ti kurac, šta me budiš ovako rano? Vidiš da mi je riba tu!
- Ajde sine, danas ćeš postati muškarac, zaklaćeš svoju prvu svinju, ljubi tata sina svog!
- Simke, šta 'oće ovaj?
- Šut' ti mala, da tebe prvu ne prekolje! Aj' sinak, po'itaj, neće se sama zaklat', mater joj jebem.
Ovo nikako, ponavljam : NIKAKO ne smete reći devojci sa kojom ste u krevetu a koja vas je oduševila svojom tehnikom, ritmom pokreta, temperamentom i sve u svemu, fantastičnom jebačinom a s kojom to isto planirate ponoviti nekada.
Ustvari, ko zna kad. Možda i nikad.
U Londonu, rodnom gradu ovog beka Liverpula, te 1984. godine beše neka fama oko lika koji je ubio beloglavog supa što je iz kanjona Uvca emigrirao u Englesku. Poslednji metak ispalio je u pravcu nečega za šta je mislio da je lako moglo biti nekakvo krilato stvorenje iz doba neolita dok za Glena nije bilo municije. Nažalost.
Početkom karijere, Džonsonovi treneri su se dvoumili da li klub koji vode zapravo igra fudbal ili se bavi ilegalnom sečom hrastovine, tražeći pritom karapampule nalik Glenu koji bi trebalo da vitla sekirčetom kao da baca laso. Savršeno se uklopio u panoramu iza stadiona, podsećajući na jedan veliki balvan koji se ponaša kao zabagovan Super Mario na Terminatoru, dok uklapanje u formaciju tima duguje drugom balvanu koji vuče povredu Ahilove tetive pa nije u mogućnosti da igra. A tako je i delovao na terenu. Drvo.
Pošto su čelni ljudi Vest Hema procenili da bi verovatno tadašnji pionir Jovan Krneta bolje odigrao, nakon samo jedne sezone Glen katapultovano prelazi u Milvol koji godinama unazad grca zbog neplaćenih računa za vodu, kurve, struju, kosačicu za travu ili klupski autobus. I ko je lud da pored tolikih rashoda primi Džonsona "za stalno"? Nomadski život i privremene stanice krasile su njegovu interesantnu fudbalsku karijeru, sve dok konačno jednog dana nije dobio ponudu iz Liverpula. Da pitam ja Vas: KAKO?!
Tamo je jedna veličina poput Stivena Džerarda dodirnula svaki delić trave jebenog Enfilda i bar jednom pogodila svaku stolicu na tribinama koje nisu bočne, jedan Suarez prkosio zakonima fizike a Karager lomio potkolenice svima od Aston Vile do Redinga. I onda dođe neki Glen Džonson da pika loptu sa njima. Pa to je kao kad bih ja otpevao duet sa Jašarom Ahmedovskim ili zajedno sa Žikom Nikolićem vodio Šarenicu. E?
-Proooodajem rekete za tenis! Original Vilson. Navali narode, još malo pa nestalo!
-Hey, buddy. How much does a racket?
-A, bre?
-Reket. Kosta? Koliko?
-Samo tri soma. Tri. :pokazuje prstima:
-Give me ten racket. Deeeeset komat. Starting today you are my supplier. Dobavljati reket. :uzima rekete, daje vizit kartu i odlazi:
-Jel, bre, Milisave, koji je ovaj?
-Jebem li ti, 'ladno Rodžer Federer kupuje rekete od tebe!
-Stani malo. Ja sam u timu čoveka koji se smatra najboljim teniserom svih vremena?!
-Takoe, Glene Džonsone, odi da te izljubi Milisav.
Kad spremiš pečenje za slavu pa ga jedeš naredna tri dana.
Reči kojima ispraćate taštu ili neku drugu nepoželjnu osobu koja vam je bila u gostima.
Razlokana, traktorom razjebana seoska drumčina koja pamti povlačenje Njemaca, ali onih iz 1918. seme im se zatrlo, što bi rekao moj deda Stanoje. Po njemu se teško ide i leti, a kamoli u proleće i jesen kada se raskaška kao mozak od LSD-ija ili Grand Parade. Postoji pogrešno uvrženo mišljenje kod Srba da su nam putevi loši, jer su pare za bolje pokradene od strane Lacoste eks-ministra. Istina je sasvim drugačija - takvi su jer njima plašimo Njemce sublimisanim porukama da će najebati kao 1918. u Srbiji i 1944. u Rusiji.
- Crni Milorade, tri tone blatišta si mi uneo u kuću! Kad ćeš početi da se izuvaš, ništarijo nijedna?
- Pa... izuo sam se.
Izraz koji označava jako prljavu osobu.
Kad si klinac napajaju te rakijom na svakom veselju,a tebi se svidja.
Kad odrastes,sakrivaju rakiju od tebe na svakom veselju,a tebi se i dalje svidja.
Kad dodjes u srednje godine,i ti napajas klince(i sebe) na svakom veselju,svidja se njima,svidja se tebi.
Kad ostaris,napajas se na svakom veselju jer bo ti se ceo zivot svidjalo,a mladje generacije napajaju klince,koji se kasnije onako zacakljeni i rumeni zajebavaju sa pijanim cicom,odnosno tobom.
Oj Rakijo da si blize Bogu,i njega bi oborila s' nogu!
Obilaznica.
Ona je mala plavooka pametnica. Čita enciklopedije i to ne one dečije, ilustrovane, već one prave, od po nekoliko kilograma, za odrasle. Stalni je gost "Kefalice". Jasno je da će postati doktorka, boriće se protiv bolesti i nedaća koje su zadesile zemlje trećeg sveta. Sve to dok na klaviru komponuje himne dece iz Čada i Gvineje Bisao, igrajući balet poput Isidore Dankan, a reketom zamahuje kao Žistin Enan, dok po malenom stasu podseća na Anu Kurnjikovu. Roditelji komšijskoj deci već uveliko nabijaju komplekse kakvo čudo od deteta su stvorili.
Eto ga i prvo razočarenje! Umesto nje, na takmičenje iz matematike otići će ćorava Milena, jer je Milenina mama učiteljici donela neku kutiju u ukrasnom papiru, obmotanu belom mašnom. Plavooka pametnica, pogođena nepravdom, odustaje od svog sna. Reket je zamenila tastaturom, a baletanke ermaksom! Roditelji i dalje svoje plavooko čudo dižu u nebesa. Mala je pričljiva, ne zaklapa usta ni kad spava, sigurno će biti dobra advokatica. To je to, upisaće prava! Palata pravde premali je zalogaj za nju, jedino Strazbur je dovoljno dobar za njene apetite, misli se majka koja je takođe bila čudo od deteta, ali je zapela kod "rimskog", alavo trljajući dlanove na sve milione koje će njeno čedo zgrnuti svojom pametnom glavicom.
Stigli su i viši razredi osnovne škole, mala pravnica podseća na "Plavušu sa Harvadra". Umesto crnog tuša za likovno kupila je crni ajlajner, ne bi li se što više dopala onom osmaku sa papagajskim kopačkama, inače budućem Ronaldu. Pao je i prvi poljubac, a Vikipedija je odavno zamenjena Skajpom... umesto mikroskopa, za rođendan želi veb kameru.
Približio se prijemni za srednju školu, dežurne gluperde prezasićene pričama o njenom visočanstvu, greju stolicu da jednom za svagda speru ljagu sa svog imena koju su nabili kako njeni, tako i njihovi roditelji. A ona, ona greje "Ronaldovo" krilo, jer ipak je ona čudo kakvo svet nije video. Ona ne mora da uči jer još dok je bila u obliku jednog spermatozoida i jajne ćelije, primljena je u Mensu... njen embrion je već govorio da će postati nobelovka jednog dana.
Trenutak istine i rangiranje za srednju školu. Samouvereno korača ka spisku gde će pored svog imena ugledati "Treća beogradska gimnazija", jer svaka druga škola je za pičke i nižu klasu. Šok i fijasko! Držeći za ruke Ronalda koji je u šesnaest godina već pustio trbuh, pronalazi pored svog imena "Drvno-prerađivačku školu". Nema veze, idemo dalje. Majka je već sklepala priču kako to i jeste želja i cilj! Postaće svetski čuvena dizajnerka nameštaja jednog dana, evo, već je traže iz Ikee.
Srednja škola i zaključak da je fakultet kod nas čisto gubljenje vremena. Ronaldu su nudili višemilionski ugovor u Ajaksu, ali šta će on u Holandiji?! Ostaje u majci Srbiji i IMR-u, to je pravi klub za njega, koji bez njega ne može, a zbog izrazitog lokalpatriotizma rešen je da mu pomogne. Ronaldo je našao novu, još mlađu pametnicu! Zanat, to je danas na ceni... ćorava Milena će se drkati na fakultetu godinama i šta onda?! Ovako odmah imaš posao u rukama. Đuro Salaj, kurs za izradu akrilnih noktića i čupanja malja šećernim voskom i Bog da te vidi! Stisnuće zube i istrpeće matorana da joj otvori još jedan od više miliona kozmetičkih salona u Beogradu, a posle toga će sve ići svojim tokom. Sam svoj gazda! Čad i Gvineju već odavno ne ume da nabode na karti.
Jebi ga, beda udarila, konkurencija prevelika, a muka naterala žene da same čupaju kudravost! Nesuđena lekarka, pravnica, borac za ljudska prava, teniserka, balerina, vajarka i kompozitorka primorana je da potraži komad hleba na drugom mestu.
-Gde si Stano sto godina? Šta rade tvoji? Mala je završila dva fakulteta do sada verujem, ona moja lenčuga još se bakće sa ovim jednim! Zamisli koja je to propalica, obnovio godinu na ovu bedu, ne mogu živa da se nadižem kredita za školarinu... A ova tvoja, sigurno dobila fotelju u nekom ministarstvu, a?
-Khm, ma ne... malo odmara od učenja, radi u Maksiju znaš, privremeno!
-Oho, nisam znala da se preorijentisala na ekonomiju, pa lepo! Gde je, jel u upravi?
-Paa, ne baš, u prodavnici, za kasom, ali to joj je za neko istraživanje!
Svako je kad je bio klinac slušao od ćaleta priče o njegovim ribolovačkim pustolovinama (ovde se misli na one ribe koje obično obitavaju u rekama, jezerima ili čak morima ako hoćemo toliko daleko da idemo). Na pitanje zašto nije upecao ribu on će vam ispričati priču ravnu Šeherezadinoj. Te priče zvuče toliko fantastično da počnete da maštate o danu kad će vas pozvati da idete sa njim na pecanje. Vi maštate o sinbadovskoj pustolovini, ali to prvo pecanje za vas nije ni približno tome.
Jutro kad treba da idete da pecate ćale će vas probuditi u 5 ujutru. Al vas neće to raditi kao keva, šutiraće vas u guzicu, draće vam se na uvo a ako treba i polivati vodom. Nakon mrzovoljnog ustajanja i ćaletovog doručka (koji se sastoji od nečega jebem li ga čega namazanog na leba) konačno odlazite i stižete na destinaciju. A pecanje nije inakvo kakvo ste ga zamišljali. S obzirmo da ste dete višečasovno sedenje u tišini i nije tako primamljivo. Onda počinjete da smarate ćaleta, on vam jebe majku nevaspitanu i tako u krug. Naravno ništa ne upecate i tada shvatate da je ona priča o vraćanju ribe koja je toliko teška da bi se nosila kući čista laž.
Nakon nekog vremena shvatiš da pecanje nije u pustolovini nego o nečemu drugom, i naučih da ga zavoliš.
Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje.
Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici.
Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan!
Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane.
Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ?
Vi: (jedva nalazite slobodno mesto)
Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja!
Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50!
Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca.
Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo.....
Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu)
Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju)
Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu).
Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo....
Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
(Mogli ste i vozom Vožnja vozom kroz Srbiju )
