Uzrečica koja se koristi kada usred nekog majstorskog posla skontate da to što radite ama baš ništa ne valja.
Digitalno analogno ugravirana recenica koja iz zena izlazi oscilujuci tacno po univerzalnom programu sistematskog izivljavanja nad nesposobnim muzevima
Sutra ću da uplatim, majke mi! - ono što u očaju i hitnosti poziva izgovaramo na mobilni ženskoj osobi ugodnog glasa koja nam govori: ovaj poziv nemoguće je ostvariti, nemate dovoljno kredita na računu, molimo vas obnovite račun.
Kada poslije nečeg interesantnog očekuješ ponovljeni snimak.
Grozničava, suluda misao koja se javlja kod kockara - zavisnika, koji su čitav svoj život posvetili ovoj, njima neraskidivoj ljubavi...
Znam, nisam pri sebi, obliva me znoj, klecaju mi koljena, drhtim, škripućem zubima, srce lupa kao da će istog trena iskočiti, ali nastavljam da igram, da se nerviram, nadam, POSTOJIM. Ništa oko mene ne postoji, sve se stopilo u to jedno jedino bacanje, sve što imam i što sam imao; sve što sanjam i što sam sanjao;sve što volim i što sam ikada volio...Samo još ovaj put, pa šta bude, dobro ili loše, onda ustajem i bježim od ovoga. Pobjeću od svega, od ovih iskvarenih gnjida oko mene, od ovog alkohola i zadaha pijanih drolja. To nisam ja, ipak sam ja nekad bio čovjek s ambicijama, platom, osjećanjima, ljudima koji su me voljeli...
Ali hmmm, kad se sjetim kako sam sa zadnjim parama, prošle godine(dobro se sjećam, bio je 20. novembar), ubo dvanaesku, sav srećan i ponosan došao kući, i zaspao nikad srećniji. Eee za takve trenutke treba živjeti...
MISLI, MISLI!!! Šta može da dođe, šta da odigram?Crnu, crvenu, par, nepar, ili da igram na rizik, opet dvanaesku? Šta ako opet dođe nula?! Ma ne može , došla je već dva puta zaredom...
Krstim se po ko zna koji put, iako nikad nisam nešto posebno vjerovao u Boga. Evo obećavam da ću se promijeniti, da ću se moliti Bogu svaki dan pred spavanje, da ću davati milostinju, ići u crkvu...Znam Bože griješio sam puno, i nikakav sam čovjek, ali pomozi mi ovaj put, samo još ovaj put!
Aaaa vidi ovo molim te, ostala mi je samo jedna poderana novčanica! Jojj, poderane novčanice su mi uvijek srećne, još pogotovu kada su zadnje...Hvala ti Bože, znam da si me čuo i smilovao se, hvala ti što praštaš i pomažeš ovakvim bezvrijednim crvima kao ja...
Uhvati me čudan nalet sreće, ponosa i samopouzdanja...Nisam često imao takve trenutke, a svaki put kada sam ih imao, uživao sam maksimalno u njima. Srce poče slabije da kuca, ruka presta da drhti. I tek sad primjetih koliko je ona konobarica lijepa i da mi se smiješka.
To je to, odigraći opet dvanaesku! Uložiću i auto pride, i kaput. Nek ide život! Na sve ili ništa... Ali ne brinem, ovaj put sigurno dobijam.
Izboriti se za prometnu lokaciju na kojoj će potomci prositi.
Ulazimo u prodavnicu.Tek svršena punoletna radnica nas pozdravlja kiselim osmehom.Vraćamo istom merom,moja žena govori,ja ćutim stojim sa strane.Prodavačica klima glavom,sve razume.Počnem i ja instiktivno da klimam glavom,i ako ništa ne razumem i ne kapiram.Onda prodavačica počne govoriti,moja žena se ubacuje,slušam stereo.Tri hiljade sedamsto trideset i sedam reči,dalje ne brojim.Spominju dizajnere,kreatore,silikone,bradavice,pubičnu oblast.Mene ne primećuju.Prodavačica ne izgleda loše da obrije brkove,izgledala bi k'o manekenka za ortopedske pomagala.Prepuštam se maštanju,budan sanjam o pivu,mračnoj sobi toplom krevetu i kokicama uz neku kvalitetnu Švedska produkciju.Današnji plan,ne tražim puno od života.Nikada nisam ni tražio,ne želim piti ona sranja od antidepresiva.Želim viski,vinjak,pivo,vino...svejedno šta se pije samo da me depresija ne nahvata k'o zima Cigana u prolazu na Zelenjaku.Prodavačica podiže majicu pokazuje svoj brus,moja žene opipava.Poželim i ja al' se neusudjujem.Onda moja žena podiže majicu prodavačica pipa.Pada mi napamet da ih ostavim same....Žena nešto prokomentarisa uz širok osmeh mongoloida,prodavačica se smeje.Duhovito je...valjda.Iako ništa nisam čuo i nemam pojma o čemu se tu radi smejem se i ja.Dobro mi ide.Svi se smejemo glasno k'o blesavi jedino moj smeh odskače od njihovog kao da je izvežban.Neprijatna tišina ispunjava prostoriju...
Žena:Koja ima bolji brus,a koja sise,šta ti misliš?
Ti:Ja mislim da cu viski.Dupli sa dve kocke leda ili 'ladno pivo.
Žena:Niko te nije pitao za viski i za pivo,već za SISE!!?(pokušava glumiti mirnocu,dok grize usne i očni kapak igra k'o semafor)
Ti:Aaaaa toooo!?Sve su dobre..super(Uz debilni smešak)
Žena:Idiote(govori žena dok prodavačica potvrdno klima glavudzom)Žena odustaje od brusa,pozdravlja se sa prodavačicom.Obe spremaju sise pod majicu..
Ti:Pošto lutka??
Naslov popularne knjige Skota Peka inspirisan mračnim sokacima kafanskih birtija u Srbiji.
Pristojan način da nekom u selu stavite do znanja da ga izazivate na dvoboj u gaženju prvog grožđa u sezoni.
Tako majka hvali svoju ćerku pred udaju,dok je ćerkina nevinost dostigla nivo tu negde do ispod kolena.
Neke "poštene devojke" izgube nevinost u drugi čak treći pokušaj.Navodno se pravdaju:Pa imam elastičan himem,te nismo znali kako treba.
Srpski patent za diskretno ukazivanje na posedovanje monopola nad određenim parking mestom. Iskazivanje finoće suptilnim potezom podizanja brisača na tuđem vozilu parkiranom na pogrešnoj lokaciji, jer Dušanov zakonik, ili nevidljivi zaspisi u konstelacijama kažu da je ono rezervisano samo i isključivo za njega, za krajnje vaspitanog gospodina iz zgrade pored.
On usmeravanjem brisača ka nebesima još uvek odbija da upotrebi neandertalske metode polupavanja retrovizora, bušenja guma, ili razbijanja šoferke, kako bi sugerisao da sledeći put ne parkirate tu. Najlepši primer, kod nas veoma razvijenog vozačkog bontona.
- (viče sa prozora) Alo, majmune, to je moje parking mesto!
- Divi Gavajo, nevaspitanko. Podigni mi lepo brisače onda kad te ne vidim, k'o sav normalan svet, pa ću sledeći put da parkiram negde drugde. Sad mi se mnogo kenja, žurim ćiku.
Obilazak domovine železnicom.
Kada te ćale isprebija za neku sitnicu uz reči: Sledeći put ću da budem još stroži.
Vido bog da Srbima loše ide pak im pošalje nazad Nikolu Teslu da osvetla obraz i da vrati slavu napaćenom narodu.
Dolazi Nikola u Beograd sa sve biznis planom, novim patentima i friškim vizijama vidi on onaj jad i bedu i mržnju i zavist među braćom pa mu bilo gorko u srcu te što pre htede da se predstavi i pokrene preostale resurse za bolje sutra.
Kud će pre, on se dede na fakultete jer je mislio da ga tamo cene najviše.
Nađe Nikola učene ljude pak im se predstavi ko je i šta je i pokaže im svoje planove i namere.Profesor kad vide Nikolu preblede ali ne zna šta da mu kaže od čuda al ipak krene: Znaš Nikola vremena su se promijenila to što ti oćeš treba nacionalni investicioni fond da ratifikuje pa treba studija o izvodljivosti pa kredit od banke pa dozvola za gradnju pa inspekcija rada pa patentni zavod za priznanje patenta pa radna snaga ... Čudi se Nikola al veru ne gubi krene on redom da rešava međuzavisnosti jer ga bog posla da se nađe braći na muki.
Obilazio je redom institucije al kao da se ne miče na bolje.
Posle tri godine dana peripetluka shvatio Nikola da ne vredi više muku mučiti s birokratijom te on pozva boga u pomoć, a bog mu reče džaba me zoveš kad ja još ni za svoje kuće u Srbiji papire nisam overio.
Tužan beše Nikola i u bradu sebi stade kukati džaba meni kreativnost inovativnost i dobrota kad me ne razumeju iskorišćavaju i okreću u krug.
Kada ćale posumnja da si đankoza, pa jednog jutra, iznenada, zatraži tvoj urin radi analize i otklanjanja te nedoumice.
Izuzetno retko viđena stvar. Genijalnom idejom ne postavljanja ovih znakova na raskrsnice JKP "Beograd put" štedi novac i smanjuje broj nesreća. Koristeći našu urođenu nesigurnost, nepostojanje ovog znaka vas tera da usporite na toj raskrsnici i tako smanjite ukupan rizik od nesreće.
Ona prva cigara koju zapališ pred ćalom. Da mi je da svaka traje tako dugo, a ne da je svučem u dva dima... Elem, može se desiti da te ćale nahvata u školi, sa već viđenim dnevnikom, koji je još jedan motiv biše da te presavije preko kolena...
Meni se desilo, da je došao ranije sa posla, hteo liku nekom da proda kola, meni došla drugarica, khm, khm, i pijuckali malo kaficu uz cigare i partiju tablića... Kad ono ko iz vedra neba pa u nedra pojavi mi se ćale na vratima, ja menjao boje kao semafor...ako sakrijem cigaru, ispašću pička pred devojkom, a ako ne sakrijem dobiću po pičci od ćala čim se rasčisti kuća...al' nisam je sakrio...nisam ništa radio, mada me opet sevne kad se setim njegovog pogleda... Al' dobio za nauk... Sad palim cigaru pred ćalom slobodno...jebiga, 42. punim u ponedeljak...ako ništa, sad sam bar jači od njega...
A kazna...pa nije nešto stroga...evo pišem na Vuki ponovo od 2008. Pa i nisam loše prošao...
Misao koja prolazi kroz glavu kermičarima dok popločavaju hodnik prema skupštinskoj sali.
To su oni tipovi koji liče na Muppet-bubnjara u doba parenja. Ne zna se odakle im izniče svo ono busenje.
Vidiš to su ti oni pravi, izvorni zulufi kada direktno iz ušiju niču.
Budući scenario procečne kurve.
