Old skul način na koji vođa čopora, mladim pavijanima skreće pažnju na ponašanje.
Klinac
iz kraja : - Komšija nije bezbedno priključivati se direktno na banderu, dok su žice pod naponom.
Alfa
mužjak : - Sine, ja dok sam '85. kopao rupe za sve bandere u kraju, ti si se treso ćaći u kesi. Zna struja mene. Aj, ti bolje po pivo!
Klinac
iz kraja :- Doneću Vam i tri, samo siđite dole ...
Alfa
mužjak : - Sine, aj malo 'oladi. Nemoj da me dekoncentrišeš. Jes' doneo pivo?
Klinac
iz kraja :- Nisam, doneću, ako ...
Alfa
mužjak : - Sine, da ga nisam prvi put izvadio , tolikog bi' klapca imao....BZZZZZZZ! Tres u prašinu!
Klinac
iz kraja :- Jesam reko!
Alfa
mužjak : - Mrš' u pizdu materinu, ti reko! Jesi don'o pivo?
Naziv za ljude koji se čak i u dubokoj starosti ponašaju kao da su tek rođeni. Zanimljivo im je sve i svašta , od telefonskih govornica pa do klikera. Koliko god puta su vidjeli neku stvar i sledeći put će joj pokloniti isto onoliko pažnje kao prethodni.
R: Brate , izvali onog.
S: Koga bre , onog što posmatra plakat od pre dva meseca ?
R: Da brate , gledao ga je i prošli put.
S: Pravi Bambi nema šta.
Opori mirisi stižu iz šume, ne praštaju čulu njuha. Probiti se kroz gustinu je nemoguće, potrebni su sati i sati čišćenja iste.
Na ivici šume pomalja se raj, toplina i ljepota u svom punom sjaju, međutim težak je put do raja, isprepletan trnjem i živim blatom.
Ko stigne do kraja, uspio je! Ulazi u raj! Ulazi u božanstvo zvano pička.
A: Ljubavi, nikad mi nisi čitao poeziju.
B: Srećo, na dalekoj ivici hučne šume, tražim svoj put k tebi.
A: Ah, kako je to slatko...
B: Šta je slatko, pička ti materina, idi depiliraj se i plakni malo to čudo, imam osjećaj da smo kod nindža kornjača kako vonja!
Najveći šok za žensku osobu u životu. Odmah se seti njenog pokojnog dedu alkosa za koga će ti govoriti ceo život, drži ti predavanja za ceo život, kako ćeš sa krigle preći na iglu, i obavezno to kaže tvom ćaletu, koji te izljubi i zagrli, kao da si se tek rodio.
-Darko, šta je to?!
-Šta mama?
-Pa... piješ pivo! Kakvo pivo?!
-Pa Jelen pivo mama.
Bojana Jovanovski je sinonim devojke/muškarca/individue koja kratkoročno planira jer svako dugoročnije razmišljanje dovodi do oscilacija koje ga potpuno unište. Takva je i njena igra - puna varijacija.
Ona i nema neki razvojni put iz razloga što u sintagmi "razvojni put" postoji reč "razvojan". Nju krasi jedino ta limitiranost koja joj ne dopušta dalji napredak.
-Sine, kako je prošao pismeni?
-Nikako.
-Pa što, kukala ti majka?!
-Uradio sam jedan zadatak od deset.
-Tako je bilo i prošli put, zar ne? I onaj pre njega?
-Jeste. I neću da me vodiš kod vračare da mi baje. E'o, sledeći put ću da uradim bar pola!
-Ajde?
Šaljiva rečenica upućena osobi koja je okvirno 10-ak godina mlađa od Vas. Vrlo je teško da se zasniva na istinitim činjenicama (skidam kapu svakom kod koga je tako), a u osnovi ima težnju da se skrene pažnja kako je osoba još uvek mlada i neiskusna, i kako bi trebalo više da sluša, a manje da priča.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Jedna od najmrskijih rečenica u bogatoj istoriji najmrskijih rečenica koju možete čuti od starijih članova uže Vam familije. Verovanje da određenu stvar treba ostaviti neko vreme da se dokuva, kako bi sledeći put bilo sretnije i berićetnije, izasralo je ovu bapsku izreku. Bez obzira na to što bi trenutna konzumacija ciljanog proizvoda momentalno ispunila željeni cilj, ipak je "neophodno" hladne glave krenuti u akciju, jer bi, po Marfijevim zakonima i definicijama sujeverja, takvo nešto dovelo do dugotrajnih posledica po korisnika, od gubljenja mogućnosti ponovnog stvaranja istog, pa do baksuza ekvivalentnom lomljenju ogledala ili neumivanju po povratku sa groblja.
Snajka: Evo, gotova torta, sad ću iseći da probate...
Svekrva: Nemoj, snaja, još, pusti je malo da odleži, nek si ti nama živa i zdrava, valja se. K'o zna kad ćeš sledeći put istu takvu spremiti ako je sad načneš.
Snajka: Dobro, majko. (u sebi: Jebi se matora, izlapeće mišomor dok ti ne dune da je pojedeš).------------------------------
Sin: Mama, evo javili iz banke, stigla plata, odo' da dignem...
Mama: Ostavi je sinko da odleži malo, pa podigni ti sutra, valja se, nemoj neki baksuz da te uhvati da ti bude manja sledeći put.
Sin: Ma važi. (u sebi: Ako je sad ne dignem, ne gine mi škakljanje po rebrima od Mite Krunjača, već mu dva meseca dugujem).
Zajeb na nečije lažno predstavljanje o poznavanju nečega što upravo tumačite. Nema predstavu o čemu pričate, ali se pravi da zna. Nikad pre nije čuo za to, ali voljan je da se upusti u konverzaciju praveći se da je pravi stručnjak, samo da ne bi ispao neznalica u društvu. E ne'š kolega!
- Tomić!? Ajde, blago meni, ti nam nešto reci o Đurađu II Stracimiroviću!
- Pa ouvaj...
- Jesi čuo uopšte za njega?
- Jesam, jesam...
- Jesi? Pa da, ako ti ponovim opet čućeš po drugi put...Da pišem jedan, skratim muke?
:blink blink: - Piš'te!
Kaže se za nekoga ko je baš mlad počeo da pije
Deki: Tebra što je onaj Goksi iz tvog kraja propao onako lik, bio dobar fudbaler..
Mare: Burazeru ubi ga tandem dunja-jelen već par godina..
Deki: Šta par godina, pa on nema više od 20, 21..
Mare: Ima 21, al se prvi put napio uz na kraj sela žuta kuća i od tad doliva..
Kulturniji način da se kaže: da sam na vreme počeo da karam, tolikog bi sina imao
Svaki sledeći koji je dovoljno glup da to pita.
- Kako bi bilo da ga malo...
- Jao, pa ne znam, nikad to nisam radila...
- Pa koji sam ti?
- Pa drugi! Dobro, da probam, al' samo malo...
Obicno student iz unutrasnjosti Srbije, juce upisao Pravni ili Ekonomski a vec se zali na prevoz, dede i babe koji smrde na luk u tramvaju, poznaje sve delove Beograda (ukljucujuci Ovcu i Borcu) i odlicno se snalazi u njima dok je kod kuce, tako sto objasnjava prijateljima iz kraja kojim tramvajem stici do Cvetkove pijace.
Na Facebook profilu kao svoje prebivaliste navodi Beograd naravno, u rodnom gradu mu je dosadno iako je do prekjuce zevao u kafani "Kod Konja" i pio spricer sa maturantima, kad prica sa matorijima, menja naglasak i navodi kako "ovakvog ponasanja nema u civilizovanom svetu", studira najbolji fakultet na svetu i obavezan status na FB mu je :
"Kako volim svoju koleginicu Miru/Veru/Radmilu"
"Veceras ekonomijada/politijada/arhitekturijada/Mint/Plastic/Teatro"
"Molim onog dedu iz javnog prevoza sto mi je trazio 5 dinara da se sledeci put bar pristojno obuce/okupa/opere zubice/uradi minival"
Mala je gotova kad deda vidi njen status na fejsu...
Sledeci put ulazi sa kondomom u ruci u trolu
Izudarati argumentima dok ne zaćuti ili se toliko zbuni da od blama sledeći put otvara usta tek nakon tone iščitanih knjiga.
Pogodno je za seminare kojima nas (kao zaposlene ljude sa solidnim iskustvom i zdravo-naprednom karijerom) terorišu oni "eksperti" iz Evrope, naravno, pod patronatom nadležnog ministarstva.
Kada si jedan isti film gledao milion puta, i svaki sledeci put se nadas da ce se zavrsiti drugacije.
Ultimativni odgovor na pitanje šta ste malopre rekli koji (ne)slušaoca nauči pameti kako bi vas sledeći put slušao dok mu se obraćate.
1: Ako hoćeš da ti dam moju sličicu iz Gold kolekcije Rendžera, moraš i ti meni nešto dati za uzvrat... Slušaš li ti mene uopšte?
2: A? Nisam čuo, šta si rekao?
1: Reko, lep dan danas...
2: A daj bre, aj kaži šta si rekao???
Izraz koji opisuje mnogo toga, a jednom rečju - Talenat.
Pribranost, kakvu nemaju ni baje iz "anatomije" kod najkritičnijih pacijenata, poseduje on. Koncentraciju, koja je njegovo drugo ime, podigao do granice morbidnosti, poput one koju je posedovao Dejan Bodiroga dok je pucao slobodna bacanja. Strpljenje narandžastog Horejšija, kreativnost Barsinih srednjaka, prefinjenost Mikija Briksa i družine i hladnokrvnost Hausa, naizgled bol u kurcu koji mu dođe, što naš narod kaže, k'o šlag na tortu.
E sad, najgore je što je to obično neko na koga bi, po mišljenju naših roditelja, trebalo da se ugledamo.
Kaže se za nekog ko nije baždaren baš kako treba, a misli da sve zna i istovremeno je uvek voljan da pomogne svakom iako je poznat po tome da ko god zatraži savet ili uslugu od njega, taj sam sebi duboku jamu kopa, odnosno sam skače u provaliju.
Negde na Rudniku...
- Bio do Šuleta da ga pitam da uzme ovog mog malog da radi s njim. Šule je električar, a malom ne ide nešto škola, pa nek uči neki zanat.
- Kod Šuleta? Pa jesi li ti normalan? Pa gde kod njega onako ludog i pijanog?
- Što? Dobar čovek, a i 'oće da pomogne.
- Ijao... Koga si našao da pitaš! Pa i meni je tako savetovao kako da napravim vetrenjaču za struju. Ja lud i glup pa prihvatim. Imao je on neki nacrt od njegovog bratanca što iš'o u Milanovac u elektrotehničku školu, bio mi je rek'o da 100% radi i da on planira isto da napravi jednu sebi. Čak mi i je pomagao da je napravim i delove mi nabavio, opet preko tog bratanca. Nije radilo ni dva sata kad je počelo da varniči, ja da pogledam šta je, kad me zveknu struja, leteo sam 10 metara. Zakopaše me posle brzo u zemlju, samo mi glava virila. Zemlja izvukla struju, jedva ostado' živ. Posle mi je moj paša, što je električar, reče da mi je budala izvuk'o neke gole žice napolje odma' uz postolje. Ja se u'vatih i... Em sam dao pare, em sam najeb'o. A ovaj mi je sve vreme govorio da sve radi po nacrtu. Pa je l' znaš da je Milovanu umalo kuća izgorela kad mu je popravljao šporet? Pa on ceo život se gura svuda, a samo štetu pravi. Pa taj taj koga pokuša da izvede na prav put, tog obavezno udari autobus.
Poslednje što čuješ pre nego što te košarkaška lopta, stolica ili neki drugi predmet pogode (najčešće u glavu). Igra je smišljena od strane neiživljenih sadista. Po pravilima, kažeš Snadji se i ka svojoj žrtvi najjače što možeš uputiš izabrani predmet koji bi ona trebalo da uhvati. Ako žrtve usled čestog "igranja" razviju reflekse, prelazi se na sledeći nivo. Onda prvo baciš npr loptu, sačekaš i tek onda kažeš Snadji se. Žrtva ima dovoljno vremena da se okrene, napravi užasnuti izraz lica i počne da mlatara rukama. Sjajna igra za maltretiranje osobe koju mrzite, ali pripazite, možda i posumnja kada 6 puta za redom birate samo nju.
