Situacija kada ste posle 3 dana posle objave statusa/slike/videa na facebook-u,koji je po vašem mišljenju ekstra smešan,jedina osoba kojoj se to sviđa iako imate 300+ praijatelja.

Ovaj postupak je krajnji stadijum pičkopaćeništva!
Statavljanje slike svoje alatke kao avatar na raznim forumima, trljanje kite o maloletnice u busu nisu ni blizu ovakvom vidu pičkopaćeništva!

Ono što je za sportistu vitrina sa peharima, za lovca preparirane glave lovine, to je za preosečnu srpsku porodicu vitrina sa posuđem. Pokazatelj staleža i moći kuće. U njoj ima svega, od kristalnih čaša i porcelanskih tanjira koje su naši roditelji/baba i deda kupili u ono vreme sa onom platom, preko čorbaluka i čajnika, tanjira koje koristimo samo za posebne prilike, pa do kineskog seta za kafu koji smo dobili za slavu. Uz vitrinu se mogu naći ikona krsne slave, slike pokojnih članova porodice, slike za ličnu kartu, pasoš ili koji litar "mučenice", one najbolje.
Eh, ali tako je bilo ranije, danas vitrina služi samo za ukras ili kao štek za priznanice plaćenih računa i kinte za crne dane.

Odnosno Japanci... Narod koji jako voli da slika, pa kad dodje sa puta od 15 dana, familija gleda slike 2 meseca. Inace radno vreme im je 4 sata, jer nece na godisnji odmor.

Osoba, pripadnik skupine osoba, koja briše tone i tone odličnih postera. A u odabrane stavlja nasumično izabrane slike životinja, u ne tako smešnim situacijama uz prosečno zanimljive komentare.

U razvijenom svetu - likovi koji zaradjuju milione objavljivanjem kompromitujućih slika poznatih; u nas - jajare koji u dilu sa nazovi poznatima objavljuju fotošopirane extra fotke a za šaku siće one prave slike prodaju vlasnicima.

Lik koji najviše bazdi i zaudara u društvu toliko da bi morao prdnut da bi došao do zraka.
Ukucaš na "Google" nuklearna radijacija,izađu njegove slike i biografija.

Nešto mnogo vredno, ili skupoceno. Kako god.

Kada se u vasoj blizoj okolini cuje jedan dubok prodoran zvuk koji bruji i pomera sitne predmeta sa vaseg stola, escajg u fiokama, otpadaju slike za zidova... i jos niz pojava koje prate ovu pojavu.

Ko dijete imao sam, kao i svi u kraju, svesku u koju smo lijepili tekstove i slike naših idola. Muški su volili sportiste, ženske pjevače/ice ili glumce. Ja kao veliki esteta i poznavalac pravih vrijednosti volio sam, nikog drugog do Savu Miloševića. Na koricama sveske velikim štampanim slovima pisalo je SAVO MILOŠEVIć (isječeno iz Tempa). Kakva radost je bila kad bi u Žurnalu izašla Savina slika pa makar bila 2 sa 2 cm. Sakupio sam 3 velike sveske i napravio komplet. Tu su bile slike sa svim Savinim imidzima od čudesnog razdeljka do marame. To je bilo neko drugo vrijeme. Više djeci ne trebaju sveska, novine, selotejp, sad djeca imaju internet, dvd, hard disk. Imaju i neke druge idole (Mesi, Tera Patrik). Al Savo je Savo.

Zamena za umetničke slike. Multitasking uređaj. Bar po jedan iznad svakog komada nameštaja, sa efektivnim reklamama poljoprivrednih udruženja, apoteka, vulkanizera, auto škola, sa upadljivim brojem telefona k'o za hitnu pomoć, i naravno, golotinje, koja uglavnom zaobilazi domaćinske kuće i može se videti u stanovima samaca i neženja.
Ima i onih koji nose informaciju o političkom opredeljenju vlasnika (ili nesreću nekoga ko se zadesio na ulici kad su ih delili za Dz), a neretko se viđaju i modeli najnovijeg dizajna sa odvojenim delom za fotografiju sa koje se smeši krezubi klinac, babino i dedino zlato (jer su ramovi za slike izašli iz mode).
I, naravno, najbolji način da se prekrije rupa na zidu koja zjapi od onomad kad je deda nostalgičar izvadio pušku iz '41. da pročisti cevi.

Lik koga poznajete iz osnovne, koga povremeno sretnete u busu, i sa kojim posle 5-6 prozborenih rečenica shvatate da nemate o čemu da pričate, te zatim nastaje neprijatna tišina koja traje dok neko ne ustane i kaže:"Brate ja ovde silazim, aj vidimo se". Nisu više ni stare fore smešne, o mančesterskom derbiju ne možete da pričate duže od minut ipo a zajedničkih tačaka nemate tako da eventualno možete samo da prokomentarišete loše stanje u državi.

Potrošna roba, stvorena za skandale i slike u eksplicitnim pozama za žutu štampu, rok trajanja im je kao dugotrajno mleko. Inače zvezde Granda su zaista sjajne
...Njuih može da gleda samo slepac.

To je kada upoznas neku strava osobu preko neta i molis boga da nije lopata uzivo. A primio si se ko kreten i non stop sa njom razmenjujes mejlove, slike i poruke. E to ti je bre elektronska ljubav!

Dodju ti na rodjendan svi ortaci i ortakinje iz odeljenja , cela rodbina i pola komŠiluka ... Dobiješ na poklon 29 ramova za slike , 36 gipsanih figurica i 65 cokolada Galeb . Tu su i lenjiri , uglomeri , šestari i ostale školske djakonije redom ...

Ovo obično kažu osobe koje rade neke stvari na koje ih niko nije naterao, a za koje misle da su krucijalne za opstanak univerzuma.

Antonim prirodno obdarenom ženskom čeljadetu. Eufemizam za prepičku. Najčešće ga koriste upravo predstavnice lepšeg pola, ali ne baš TOLIKO lepšeg...

Neizostavan element svake slike gotovo svih maloletnica. Slika se smatra potpunom ako viri WC solja,bar delic ves masine i ako doticna devojka slikava i sebe i fotoaparat (u ogledalu).

Protocni bojler je atrakcija sama za sebe...

Pitanje ortaku, koji prilikom startovanja ribe, istu izbombarduje pitanjima. U isto vreme traži joj broj svakog mobilnog, profile na svim društvenim mrežama, adresu, poštanski fah, broj cipela, fiksni, babinu krštenicu i broj parcele, dedine 2 slike i broj litara rakije u ćaletovom šteku.

Da ima šake, možda bi osvojila svet. Ovako ima smešne jastučiće zbog čeka je nezadovoljna. Još od vremena drevnog Egipta, i dalje vlada najinteligentijim bićima na svetu. Ume da lovi kada je ne mrzi. Ima neistraženu opsesiju kutijama, pomerajućim objektima, kao i stopalima usnulog čoveka. Što se hrane tiče, izbirljivija je od izbirljivog mladunčeta čoveka. Životinja koja se lukavo zavuče u srce i krevet osobe koja oduvek govori da su sve mačke kučke.