U mojoj sobi na zidu su okačene dve slike. Na jednoj je prikazan Isus Hristos a na drugoj Buda. Pažljivo posmatram Isusa i vidim da je pun bola, ožalošćen i prepušten samom sebi. Zatim mi pogled nervozno kliznu na Budinu sliku i odmah uočavam da ima jednu prijatnu karakteristiku – smeje se, i to sa zadovoljstvom.
Nastavljam da ga posmatram, razmišljam i hteo bih da ga pitam – “Koji đavo te nagoni da se smeješ? Zašto se smeješ kad znaš da je religija nešto sasvim ozbiljno”?
I tako nastavljam da razmišljam: ako bi Buda mogao da mi odgovori sigurno bi mi šapnuo, onako na svoj način – “Na tebi je da otkriješ”.

Stefani-Mackice

Pojavila se još jedna u nizu netalentovanih, umišljenih osoba koja misli da zna da peva,s tim što za razliku od onih likova koji umesto spota stavljaju svoje slike (da bi mi, obični smrtnici koji ne posedujemo njihove glasovne sposobnosti,znali kome se to tačno divimo) ona ima i svoj extra-šiki-full spot u bazenu,pa je zato još veća faca.A ne zna se da li je gori spot ili tekst pesme.

"Hej mačkice, hajde da se stežemo,najbolje momke oko nas mi da vežemo,vodićemo ih kroz pakao i raj,pravilo je jedno-gledaj ali ne diraj!"

Obuče čistu belu majicu kratkih rukava, postavi ogromno platno na štafelaj, pripremi stotine kantica boje i stotine četkica, belu krpu za brisanje istih i par litara razređivača. Zanesen u predivno zamišljenu sliku provede nekoliko dana intenzivno nanoseći slojeve boje na platno, brišući ruke o čistu belu majicu, perući četkice razređivačem i brišući ih velikom platnenom krpom. Njegova virtuoznost je samodovoljna i jedini razlog za kreativno izražavanje.

Posle nekoliko dana, očisti sve četkice, skine onu majicu koja više nije bela nego je pokrivena slojevima boje koje je nanosio u slučajnom uzorku dok je brisao prste i kapi znoja pomešane sa bojom sa umornog čela trudbenika i shvati da je majica mnogo uspelije umetničko delo nego ono što se nalazi na platnu. Raseče je po šavovima, razapne na ramove i proda kao dve apstraktne slike. Ono belo platno na koje je danima mazao boju oguli i pripremi za sledeće slikanje.

Veliku platnenu krpu o koju je brisao četkice mu mazne komšinica koja mu posprema atelje.

Čuveno pitanje dotične osobe koja brzinom svetlosti uoči da neko u društvu ima digitalni aparat ili neku bolju verziju mobilnog telefona. U tom trenutku taj neko u društvu, instinktivno poželi da poseduje staru dobru Nokiu 3310 ( da bi osobu koja postavlja to pitanje lupila njome) i tek onda sa žaljenjem shvata šta je nekada imao u životu.
Dotična osoba koja prva postavi to čuveno pitanje ( prema statistici čak 99, 9 % ) je pripadnica lepšeg pola, koja se ulepšavala upravo sa nadom da će neko poneti taj božanski uredjaj.
Dakle, kad predloži tu genijalnu aktivnost, tom nekom koji poseduje taj božanski uredjaj, se prevrne želudac jer će cele večeri biti zadužen za fotografisanje.
Broj fotografija je srazmeran broju prisutnih devojaka+ broju prisutnih momaka+ broju mogućih poza za slikanje+ broju mogućih izraza lica.
U ovu jednačinu ulazi i vremenski faktor- samo trajanje okupljanja široke narodne mase, što dovodi do zaključka da će memorija na kartici sigurno biti popunjena kolika god da je.
Osoba koja pristane da bude fotorgaf ima i dodatna zaduženja:
Da jedini bude trezan da bi slike bile što lepše;
Da te slike ( sve do jedne ) u što kraćem mogućem roku izbaci na Fejzbuk ( ako je moguće pre svitanja novog dana );
Da na tim slikama taguje sve prisutne te večeri ( što može potrajati nekoliko sati );
iii poslednje ali ne i najmanje bitno:
Da lupa srca, poljupce, baca komentare i ostale gluposti koje život znače….
Time je čar fotografije zauvek uništena a samo to pitanje kod pojedinca, koji treba da slika, dovodi do brojnih tegoba, nervoze i negativnih posledica po ogranizam.

Po ko zna koji put otvaraš oči. Uvjeravaš se da sanjaš. Zelena čoja odaje utisak stvarnosti pod desnom rukom, a čaša u lijevoj ti govori da je đavo odavno odnio šalu. Nos iritira dim raznih cigareta. Luster se klimavo drži jednom žicom na plafonu.

Pred tobom pokeraški sto. Gomila para na sredini. Crvene kapljice po papirnom novcu. Šest stolica, računajući i tvoju. Tri su prazne, ali na njima i dalje neko sjedi. Četvrta se upravo oslobodila uz glasan prasak. Malo krvi sletje na tvoju svilenu kariranu košulju. Pokušavaš da je očistiš. Razmazala se. Ionako nema veze.

Dvoja vrata, teško čuvana. Znaš na koja si ušao. Iz onih drugih izvire sijeda starica. Kupi ostatke lobanje i čisti krv sa stola.

Tvoj je red. Iskapljuješ šta god da ti je bilo u čaši. Prolazi par trenutaka. U glavi ti prolaze slike. Pogled skreće dole desno. Tu stoji oružje. Uzimaš ga. Zavrtiš burić. Hladan dodir cijevi na tvojoj sljepoočnici izaziva jezu i strah u čitavom organizmu. Slike postaju film, film u kome je sve što ti je u životu vrijedilo tu - ljudi, predjeli, mirisi osjećaji, dodiri, igračke, poljupci...

Strah odjednom postaje nebitan. Tvoj život je vodio do ove tačke. Ako će se nastaviti, sad je red da to saznaš. Ako postoji sudbina, njeni otisci prstiju su po svemu ovome, pa ako te je ona u ovo uvalila, izvućiće te. Na ovaj... ili na onaj način. Svjestan ovog saznanja, udahneš duboko, progutaš kneglu i sa smrknutim izrazom lica, umalo odajući osmjeh, povlačiš obarač...

Korona, korona, korona virus, random slika osobe sa maskom (#stay home and save sta god, ne znam odakle tolika briga za penzionere (oni su jelte najugroženija grupa sad), kad su do pre nedelju dana isti ti ljudi koji stavljaju te slike bili mišljenja da penzioneri ne trebaju da glasaju, da su stoka i tako dalje i tako bliže), neka "fora" sa Kventinom Tarantinom (Tventin Karantino kao heheheheeh), onda neka forica sa corona pivom, zatim neki momak se javio devojci i to je obelodanjeno (kao išao bih sa tobom u karantin i tako nešto), quarantine mode on, ajmeeeee

Pristojna i glupava slika vašeg sistema koji još nije izašao iz ravnotežnog položaja. Nulta slika u budućem folderu "neka terevenka". Krećete na neku svadbu, ispraćaj, diplomsku, doček Nove godine... Okupali se, očešljali, našminkali, utegli... I onda, iz pozadine, čujete kevin glas (ili svoj, iz neke duboke podsvesti) "Joj, kako si lep/a, 'ajde da se slikaš tako!". I napravite neku glupavu pozu pored ormana u sobi, izlaznih vrata, na stepenicama u hodniku, ispred kapije... Jedan nevini kez za mamu ili babu, da ga urame i stave na vitrinu u dnevnoj sobi, i spremni ste za pijančenje i brisanje tog neprirodnog i isforsiranog detalja večeri. Slike koje slede će biti već mnogo spontanije... i korisnije za prisećanje nekih nememorisanih trenutaka.

Izraz sa juga koji podrazumeva dete za primer. Obično se odnosi na onu decu koja ne mrdaju sa jednog mesta, ne puše, ne piju, ne drogiraju se, nose šta im mama da da obuku i ne protivureče. Doduše, desi se da imaju neki čudan, manijakalni pogled, ne govore šta misle, jer je u ćutanju zlato, ali od njih se samo očekuje da ostanu u mesto (doslovno). Ali, ako se malo izmeste, desi se da postanu poznati, i dospeju na naslovne strane dnevnih novina, a nekada se njihove slike, ma kako ne bili lepi, lepe i svuda po gradu!
Ko da se bavi nama tako davno izmeštenima?

Izraz koji se u današnje vreme koristi da napravi granicu izmedju lokalne šljokare, običnog pijanca i isto tako pijanca ali sa punim novčanikom i društveno priznate osobe. Poslednjih godina imamo trend pojave niza samoproklamovanih boema, pogotovo od kada je postalo veoma popularno da se pije u što većim rupama i birtijama. Nekada najveći boem Skadarlije bio je Đura Jakšić, koji je mnoštvo svojih pesama napisao da bi platio kafanski račun, a danas prisustvujemo facebook boemstvu, gde klinci od 16 godina ukoliko imaju okačene slike iz bar tri pijana izlaska sa punim pravom nazivaju sebe boemima i kafanskim ljudima.

Bosansko Pančevo.

Kontradiktornost ali istina, jer mnogi sledece fore svrstavaju u humor. Možemo ga nazvati i kursadzijskim humorom. Koristi ga niži sloj ljudi kojima je sve smešno. Kod njih prednjače fore o Čak Norisu, nezaobilazna fora iz prvog osnovne sa brojem 8, oni ne mogu da dodju do daha koliko se smeju na fore od Ivana Ivanovića i Amidzija. Da ne spominjemo koliko su im smešne fore o Čedi Jovanoviću i drogiranju, o njemu i zmaju , koliko im je presmešan svaki klip na jutjubu gde se neko oklizne i padne. Oni su spremni godinama da se smeju na gistro foru "A da me vidi babo" čak i da je spominju na svakom koraku misleći da su mnogo kul. Oni će svuda da ubacuju "štos " "Totalno si moderna mačko, majke mi " uz gromoglasan smeh samome sebi i uz podršku morona nalik njima. Tim ljudima Sinan i Aca Lukas (Aca Šmrkas hahahhhaha) duguju jetru. Ponekad će se vratiti čak i u predškolski uzrast i pitati vas da li vam puši tata i na vaš odgovor će vam reći "hahhahah a cigare ?? " pa ćete morati da mu udarite šamar ili da ga pošaljete u pičku materinu u zavisnosti od vašeg karaktera.

Sve ucestalija pojava na Vukajliji. Onoga trenutka kada nova clanica predje magicni broj od 50 bodova i kaze svoje prvo "cao" na chatu, veliki deo muskih clanova se sjati oko nje u nadi da ce joj se bas on svideti. Onda slede razna pristojna i nepristojna pitanja, naravno i nekoliko apsolutno neizostavnih kao sto su: "Jesi li na fejsu?", "Imas li msn?" i "Mogu li da te dodam?". Ukoliko se desi da nova clanica kaze da ima nesto od toga i neki clan dobije tu cast da je doda u svoje kontakte i/ili prijatelje, sledi pobednicki govor tog clana uz neizostavne komentare na slike nove clanice.
Na zalost, Vukajlija chat se krece neverovatnom brzinom da postane jos jedan u nizu dating i flert chatova.

Poluprevod engleskog attachment. U nas se najviše koristi vezano za e-mail.

Seta obuzme čoveka kad :

-vidi slike svoje dece dok su bili bebe: šteta što sad ne mogu da ih uzmem i stavim na krilo, uspavam sa pričicom, držim za rukice dok se šetamo, nosim ih u naručju... hvala Bogu, porasli su...

-ženu kad nađe komad garderobe koji je nosila pre najmanje 20 godina: uh, kako mi je to onda stajalo...

-bračni par sredovečnih ljudi kad se sete prvih letovanja : ni ručkova po restoranima, ni 20m od plaže, ni deca u zasebnoj spavaćoj sobi...a bilo je lepo.

Seta nije osećaj zašto nečeg nema više zato što postoje druga osećanja i uživanja. Ta, "druga osećanja", su jednako lepa i podjednako prisutna.

Seta je sećanje na neponovljivo lep događaj.

Nisi ti nešto baš rečit. Tebe gledanje u ''Furor Teutonicus'' Paje Jovanovića neće naterati da izustiš: ''Dođe mi da jecam kao kakva baba što ovo nikada neću videti uživo''. Možda te takve stvari poput dobrog filma, sjajne slike, vrhunske pesme jednostavno ne pomiču na takav način. Ti si čovek praktičan. Ti voliš kad smartfon ne koči a drži bateriju, ti voliš kad frižider troši manje struje, ti voliš kad se auto ne kvari. Ali ceniš i umetnost. Samo, ne toliko da bi na to trošio nešto od obične sintagme na celu tu zajebanciju.

Tebi je na apsolventskoj Sikstinska kapela dobro odrađena. I Milanska katedrala. Dobro odrađeno mnogo. Dobro su odradili onaj Vatikan. Dobro je odrađena ova Gernika.

Majmun si ti težak.

Faktor koji u manjoj ili vecoj meri svako poseduje i koristi ga kada mu se ukaze prilika (to je ono sto jos zovu ''na lepe oci'',''treptanje'' i sl.)Zakon verovatnoce kaze da,sto je faktor slatkoce veci,to su vam vece sanse da izvucete neku korist ili se izvucete iz neke situacije koja vam nikako ne odgovara.

Viševekovno pitanje da li pripadamo EURO zoni ili NEURO zoni. Jesmo li Evropljani ili nebeski ludaci?
I uvek nam nekako bliže ispadne carstvo nebesko.

Kada se obavi slikanje pred ogladalom u wc-u red je da se slika obradi na ovom besplatnom sajtu na kojem mozete vasoj slici dodati roza kosa slova sa natpisom "BFF" "WTP" i ostalim sranjima a zatim su tu i neki efekti koji su smesni svakome ko iole zna nesto da uradi u photoshopu.

Ludilo je drugačiji način razmišljanja.

Naravno da je kratak, kad se živi brzo!