Eufemizam za nešto jako skupo.
- Sinko, u tvojim godinama ja sam već uveliko pamprčio Sneki i Snežu Savić. Doduše, priznajem da su me svaki put izašle ko reklama u udarnom, ali nisam se kajao ni sekunde. Male su znale pos'o.
Pitanje koje je upućeno osobi koja je posjetila uže gradsko okupljalište ili neku žurku.
Kod odgovora na pitanje bitno je utvrditi ciljnu grupu, koja interesuje onoga ko vas to pita. Bitnije je reći da li su bile njene/njegove prijateljice/ prijatelji i šta su radili, nego da ste vidjeli i samog Baraka Obamu.
- E, kako je sinoć bilo na žuraju?
- A cool, ništa posebno...
- A jel' bio neko poznat'?
- Ma standardno brate: Adriana Lima, Pamela Anderson i tako...
- A još neko???
- Pa bile su Sneki, Buki, Nata...
- E, to me interesuje, jesu pričale o meni???
Trenersko/učiteljski izraz za grupu totalnih početnika, neobrađenu sirovinu bez trunke elana, pogotovo ako je cela grupa anti-talentovana ili skroz nezainteresovana.
-Jao, ko će večeras da se smara sa onim kramponima... ono ni da pliva ne zna, a hoće da igraju vaterpolo. Mis'im, trening kao slučajno najpopularniji baš kad Sneki drži ribama časove umetničkog plivanja na drugoj polovini, ma daaaaj... k'o ludi su bez vaterpola, osećam.
Posledica otupele koordinacije pokreta usled previše alkohola.
Snežana: Šta traži ovaj peškir na podu?
Pivopija: To je modni detalj.
Snežana: Molim?
Pivopijin pomoćnik: Sneki prosuli smo pivo, pa stavili da upije.
Snežana: Zašto ste prosuli pivo?
Pivopija: Da miriše...
Ono što je Tolstojevski za napucane estradne mame, to je Hari Poter za njihovo zapucano potomstvo.
Sneki Daki-Miki: 'Jaaaaaoooo, Anestezija, dušo, tvoja mama važi za velikog ljubitelja&poznavaoca klasičnih dela Tolstojevskog, u kojima je prepoznala njegov suptilni osećaj za feeling, da li i ti u slobodno vreme praktikuješ čitanje kao vid duhovnog apgrejdinga?'
Mala Anestezija: 'Naravno, evo, baš čitam poslednji nastavak Hari(ja) Potera.'
Nešto što i nije baš za pohvaliti se.
Posao koji je sigurno dobro plaćen, ali ga treba raditi i ćutati, a ne kurčiti se puno jer ono što dizajniraš za nju i u šta je oblačiš je jedno najobičnije đubre, sranje, glupost i nebuloza. Sve što treba u principu da uradiš za nju ne zahteva nikakvo kreatorsko znanje, nego da te ukenja da se uvališ u kombinaciju, a onda joj samo predlažeš neke boleščine i ona će se primiti da nosi to na sebi jer je i sama umobolna.
Naravno, da sve ne prođe nezapaženo potrudiće se naše novine koje imaju fešn rubrike, pa će te sigurno pomenuti jer si naše gore list, a popeo si se toliko visoko na lestvici glamura, da si u poziciji da oblačiš pevačicu koja je iz nepoznatih razloga toliko popularna, te odmah, u istom trenutku, postaješ najbolji kreator u ovoj našoj maloj, ali modnim tokovima dobro potkovanoj državi.
Na kraju kada joj dosadiš, jer i nad bolesnikom postoji psihopata, vraćaš se u Srbiju da gostuješ kod Sneki Dakić, Jelene Bačić Alimpičić, malo oblačiš Mileta Kitića, Jelenu Karleušu, Ekrema, Voju Nedeljkovića, neke fudbalere u usponu i tako još par nekih paćenika koji misle da su dovođenjem tebe i Mikija Panjkovića u svoj tim stilista, uspeli da se otrgnu iz naše zatucane sredine i svojim izgledom donesu dašak Bolivuda na ulice Beograda.
- Kako su bre ove naše Moje Tri već ispale na početku Evrovizije?
- Nemam pojma, nism gled'o. Ne znam ni šta su pevale, ne znam ko su one uopšte. Bole me i kurac usput. Je l' bitno to?
- Pa jeste. Zavera bre. Pevaju k'o zmajevi, dobre pičke, pesma puca, a na sve to ih je oblačilo kreator koji je stilista Lejdi Gage. Znači totalna ozbiljnost bre.
- Možda je razlog u ovom poslednjem znaš. Nisam gled'o opet kažem, ali mogu samo da zamislim kako ih je onda obuk'o.
- Znaš li ti Sale da si totalno operisan od mode. Lejdi Gagu on oblači eeej.
- Možda sam je operisan, ali ako je moda navući na nekoga kartonsku kutiju i namazati joj facu jogurtom, onda mi je i drago što sam operisan.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Zadravo Gago, Marko ovde.
- Pozdrav Marko, jesi završio osmišljavanje stajlinga za dodelu nagrada sutra?
- Naravno Gago i to sam ovaj put nadmašio sam sebe.
- Jedva čekam da čujem, čekaj samo da izvadim ovaj bat-plag žulja me. Taaako. Nadam se da je neobično, a kreativno.
- Naravno. Slušaj sad ovo. Na glavu navučeš sivu kantu za smeće. Izbušićemo rupe za oči i usta, a na vrh ćemo nalepiti kao dve antene. Bićeš u brusu, ali dijamantskom nekom, bele boje, sa isečenim delom gde su bradavice, ali na njih ćemo da stavimo čepove neke od piva.
- UUUU odlično Marko, nastavi.
- Dole ćeš nositi pantalone napravljenje od one pucketave folije u koju ćemo ušpricati tečnost neku, crvene boje, tipa sok od paradajza, a stopala će ti krasiti japanke, ali napravljenje od dve tanje cigle mesto đonova.
- Bože, koliko si samo talentovan. Moram da vratim bat-plag nazad.
- Inače zagipsaćemo ti obe ruke, ali tako da ti prsti budu slobodni pa ćemo na njih da navučemo kondome različitih boja.
- Počni da praviš to. Sadodmasad.
- Ma ne brini be Gagana, imam sve tu gajbi. Vidimo se.
Kultna radio emisija Milovana Ilića Minimaksa (nadimak je dobio po radio emisiji, koju je prethodno uređivao i vodio), koja je emitovana 23 godine, na Drugom programu Radio Beograda, nedeljom, tačno u podne kako se i zvala, pa otuda skraćenica Tup-tup (“uvek nedeljom, nikad’ subotom”, kako je glasio jedan od čuvenih džinglova). Emisija je trajala 2 sata, od 12 do 14h, što je ljubiteljima radijskog humora izazivalo problem, jer se drugi sat emitovanja emisije poklapao sa takođe kultnom emisijom Indeksovo radio pozorište, koja se emitovala nedeljom od 13h do 14h na Radiu 202.
(Dovitljiviji slušaoci su ovaj problem premošćavali tako što bi odslušali Tup-tup, s tim da bi u 13h na drugom, obavezno radio-kasetofonu, snimili emisiju Indeksovaca. Na taj način mnogi su poput moje malenkosti formirali poprilično dragocenu kolekciju emisija Indeksovog radio pozorišta.)
Zaštitni znakovi emisije Tup-tup bili su: vicevi bez veze, Žika Obretković, i gospodin X . Emitovanje "priloga" sa poslednjom dvojicom, a posebno se to odnosi na Žiku, su prvi primeri ismevanja mentalno zaostalih ljudi, što je kasnije prekopirao Saša “Grand” Popović. Takođe u emisiji su promovisane neafirmisane pevačice narodne muzike, poput Lepe Brene, Lepe Lane, ili Snežane Babić koju je Minimaks krstio kao Super Sneki. Iz prethodno navedenog se može zaključiti da je pomenuta emisija bila daleko od idealne, ali za “ono vreme” prilično revolucionarna, naravno uz neophodnu veliku hrabrost autora .
Prirodna nepogoda.
A u nas, bogami, društvena.
Zanemoćala kolektivna svest odavno je postala đubrivo i pogodno tlo za otrovne žaoke izuzetno trnovite crne ruže koja širi miris truleži u ovo malo čojstva što je ostalo.
I ova poplava, kao si svaka druga, rasla je polako, sve dok nije postala bujica. A bujica nosi, uništava, pritom ostavljajući talog blata, mulja, zaraze, nesnosnog smrada. I tako ova poplava koja traje godinama i donosi nam ono najgore radi šta 'oće. I nije ni čudo, kad nasipa nema, kad nema k'o da postavlja džakove. Jedino je problem što nam treba i ova prirodna polava da bi zastali i videli čime smo mi sve poplavljeni. Jebiga.
Slobo, JUL, Koštunica, Tadić, Viki, Miki, Sneki, Vendi, Zlatiborac, Matijević, Žika Plastika, Pop, rok, crkva, mrkva, sok sa 50% voćnog sadržaja, izbori, putevi, Velja, Čeda, Vuk, muk, Obilić, Majka Svetlana, Amer, droge, parade, stop represiji nad drogiranim navijačima, Vučić, kurčić, Dodik, Dj krmak, srpski film, Kinezi..... i tako, ne mogu svega da se setim, ali da je poplavilo, jeste.
Grupa od, u većini slučajeva, tri devojke i jednog lika koji se druže u osnovnoj školi, ne idu u isto odeljenje i misle da su prijateljski, nadam se, srodne duše. Posle osnovne ih više nikada nećete videti zajedno. Dve trećine devojaka čine teškašice, jedna mora biti pegava, a druga potencijalno lepuškasta da ima 35 kilograma manje, dok je treća, ujedno i najneprimetnija, mršavica od 40 kila sa sve bebom u utrobi i martinkama od starije sestre. Četvrti i najtužniji član ovog ljupkog kvarteta je dečak, uglavnom po imenu Aljoša ili nekim sličnim čudnim imenom sa slovom LJ ili Š u sebi. Najčešće ima ono paperje od brčića do kraja osmog razreda i nije komunikativan. Kod ženskog dela ekipe je druga priča, uglavnom jedna od njih ima brčiće, a druge dve dlakave ruke i nesnosan smrad koji dopire iz svih šupljina na njihovom telu. Jedna od teškašica i mršavica uglavom izgube nevinost u trinaestoj godini u potrazi za blagoslovom popularnih i primanjem u njihovo elitno društvo. Trude se da budu drugačije, pa nose majice Iron Maidena ili Pantere, iako kod kuće sa mamom slušaju Sneki, a same Britni Spirs ili Spajs Grls. Najtužniji član ekipe, onaj sa brčićima, ali muškog pola, nema svoj stav ni po kom pitanju, tako da se o njemu ne zna ništa, sem da oblači tamno zelene pantalone sa džepovima sa strane i da ide u igraonicu. Polovinu ekipe čine odlični djaci, vukovci, a drugu polovinu čine loši djaci, na ivici popravnog i Aljoša je obavezno član te polovine. Imaju imaginarne drugare sa kojima rade kul stvari i svima prepričavaju. Imaju bend.
Šansa da zvezda granda bez jednog uloženog dinara dobije najbolju reklamu i pokaže iznenada stečenu humanu stranu.
Dragana Topčagić Karleuša: "Čujem da si sutra na humanitarcu u Zablaću? Šta ti bi?"
Saša Matić: "Ma da se kovarnem malo. U Garmišu mi bilo samo osam hiljada ljudi, jedva sam natuko sto 'iljada evra".
Jelena Sneki Mirković: "Što ne izdvojiš pola tih para sa zadnje svirke da se ne jebetaš po Srbiji?"
Saša Matić: "Pffffffff...buahahahahahhahaha!"
Seka Dinkić Madžgalj: "Sve zajebanti na ovoj našoj estradi! Hahahahaha!"
Saša Matić: "Ma vidim, pusti budale. Hahahaa."
Izraz koji govori o skupini ljudi koji, po tvom mišljenju, nisu kvalitetan sastav.
"Sinan, Hasan, Jašar, Šaban, Nino, Šeki i još neki,i naravno Džej.
Mala Maja, Marijana, Anči, Brzi i Dajana,
Keba, Kemiš, Roda, Jami, svi zajedno u kafani, i naravno Džej.
Mica, Cica i Zorica, Zoki, Boki, Rodić Roki, Slađa, Kobra,
Stela, Nela, slatka mala Karamela i naravno Džej.
Lepa Brena, Extra Nena, Lepa Lana i Cakana, Lepi Bora, Lepi Gagi,
Lepi Mića, svi su dragi i naravno Džej.
Era, Gedža, Bekić Beki i naravno Super Sneki,
I sa njima zmija Veki, Biki, Siki, Viki, Riki i naravno Džej.
Peva sinko i Marinko, Mitar Mirić, Škoric Mira
Dok muzika grozno svira, peva hitić Mile Kitić, i naravno Džej. "
Koliko često jedni isti gosti dolaze u emisije, stiče se utisak da postoji klan među emisijama kada će, ko i gde da gostuje. Pošto voditeljke ne mogu da se dogovore koga da zovu, najčešće zovu jedne iste da se ne bi svađale i da bi ugodile vlasniku televizije i sponzorima tih istih gostiju.
Sastale se Lea Kiš, Jelena Bačić Alimpić i Sanja Marinković:
Lea: Ahahaha, drage koleginice, hahahahaha, ko će da nam bude gost ove sedmice?
Jelena: Bravo, bravo, Lea, to je odlična ideja!
Lea: A šta kažete da pozovemo jedna drugu u emisiju?
Sanja: A, ne, to će već biti sumnjivo...
Lea: Prema mojoj statistici Sneki je gostovala 25 puta, Jellena 23 puta, Jelena Karleuša 21 put i Goga Sekulić 28 puta. Da li su i kod vas gostovale?
Sanja: Lea, da li ćeš prestati sa konstantno identičnim gostima, ubi nas obe u pojam.
Jelena: Bravo, bravo, Sanja, potpuno se slažem!
Lea: Ali naš vlasnik je rekao da...
Sanja: Tačno, ali te tvoje gošće su totalno nezanimljive u mojoj emisiji i ne odgovaraju na moja inteligentna pitanja.
Jelena: Bravo, bravo, Sanjice!
Lea: Ali znaju da pevaju, za razliku od totalnih anonimusa koje ti zoveš u emisiju i pričate o nekim glupostima...
Sanja: Jel? A pevaljke što dolaze kod tebe pa se nažderu k'o stoke su kao inteligentne?
Jelena: Sanja, ne preteruj... A, da! Bravo, bravo!
Lea: Sanja, ti vređaš moj integritet i kredibilitet. Ja sam vodila na RTS-u emisiju "Nedeljno popodne", ta emisija je već postala brend.
Jelena: Bravo, bravo! Kod tebe u emisiju moraju uvek doći ljudi koji su pre toga bili kod mene, jer, morate ih razumeti, ipak su mnogo dali para gazdi da se reklamiraju.
Sanja: Ali kod mene se ne peva! U mojoj emisiji pričamo o ženskim problemima, o tome kako ostati mršav i tokom trudnoće i šta nositi.
Jelena: Ja i ne gledam tvoju emisiju jer me mnogo smara.
Sanja: A tvoja je bolja!? Kod tebe samo dođu da izreklamiraju album i odu kući!
Lea: Smirite se, molim vas! Ajde opet da zovemo Sneki, Karleušu, Jellenu, Zoranu Pavić, Salvetu i Proku sa Farme?Ove 2 je gađaju čašama i odu kući. Sat vremena kasnije Jelena Bačić Alimpić zove Salvetu:
Jelena: E, gde si! Slušaj, hoćeš opet u moju emisiju, isti krug kao i pre 2 nedelje? Važi, ajde, vidimo se, ćao!
„Buđenje ranog proljeća i blagi bol u grudima...“ Sve je tako i bilo ona dva- tri mjeseca dok sam čekao da se pogonska spremnost kuće podigne na nivo mogućnosti obitavanja u njoj.
Vrijeme za polazak je označio dolazak lastavica i njihovo svijanje gnijezda pod rogovima naše štale.
Došla rodbina da nas prati... Nisam ni znao da ih ovoliko ima dok nismo bili spremni za polazak. Prilaze jedni po jedni, ljube, grle, žele najljepše, a ja gledam kroz njih i već k'o Ivan Gavrilović 200 na sat jurim kući. Neki nam i žele da se ubrzo ponovo vidimo, a ja, shvatajući njihove najbolje namjere, sa knedlom u grlu samo klimnem glavom, i olovnim osmjehom zamjenim riječi :“ Fala vam na svemu, ako je riječ dovoljna, a sad se ćerajte u pičku materinu i ne razvlačite, ja bih kući.“
Čini mi se da se i Lada sama od sebe opravila i spremno odgovorila na prvi kontakt ključem. Nikad nije brže išla nego u povratku kući, iako mi se činilo da su krivine duge kao noge Sneki Babić, ona ih je sa lakoćom savladala.
Približavali smo se rodnom mjestu, igra živaca već uveliko je trajala... A onda, osjenčeno proljećnim zalaskom sunca ukazalo mi se nešto što ni izbliza nije ličilo na moju kasabu. Ruševine , tragovi gusjenica po putu, rupe od metaka oko prozora na kućama... Još uvijek je narod pristizao iz zbjega, svako je nekog dočekivao, svako nekom išao u zagrljaj, čak i oni koji nisu imali nikoga, grlili su mačke i kerove kao da su im najmiliji, samo nek' čovjek nije sam.
Stigli smo pred kuću. Sve je zakrpljeno, negdje prozor iz dva- tri dijela, na onim stranama koje ne gledaju na ulicu- najloni. Istrčao sam iz Lade i utrčao u dvorište k'o Šiptar u poslastičarnicu, kleknuo i krenuo da ljubim stepenice kad me stari ščepo za kapuru:
-Šta radiš, budalo?!
-Ljubim, poželio se , ovako je i did!
-Jeb'o te did, on došao pjan k'o metla pa posrn'o, kakvo ljubljenje, tud' krmci 'odali do prije mjesec dana, aj 'diž se.
Usljedilo je mnogo življe pozdravljanje od onog ujutro.
Malo kasnije sam odlučio da vidim ima li mi drugara, i kad sam se popeo na uzvišenje kod njegove kuće, osvrnem se, i vidim kako život kao vodenični kamen i dalje melje bez prestanka, sve je bilo sravnjeno sa zemljom, a danas niču novi krovovi, nove kuće, neke nalik na stare, neke ne, mnogo ljudi više nema i Lada im vec na koljenima salutira, a život samo melje...
Ironični naziv za žene koje po ceo dan rade na sebi ili na nekom.
Neretko se koristi i za novokomponovane pevaljke.
- Jel' Bojane, a gde je tvoja majka? Zašto samo sa tatom radiš domaći?
- Mama, nema vremena a i nikad nije kući. Non stop je kod frizera, pedikira ili vežba fitnes sa trenerom.
- Aha, ok.
...a u sebi pomisli: ''Hmmm, domaćica.''
--------------------------------------------------------------------------
- Ko? Zar, Mira? Ne, ne mogu da verujem!
- Majke mi ti kažem, nema kome nije dala u firmi. A ima muža koji je toliko dobar i fin da je to neverovatno. Jadan čovek sa tom vešticom.
- Znači, domaćica.
-----------------------------------------------------------------------
..sredovečan par sedi u toplom domu, gledaju grand paradu...
- Nije loš ovaj novi hit od Sneki,a?
- Ma kakav kurac hit, odvratna je, ne mogu da je gledam. Znao sam je kad smo bili klinci i nema ko je nije jeb'o, dronfulja. I sad je ona kao neka VIP žena. Serem ti se u VIP!
- Ih, ajde sad, bilo šta je bilo, ko zna možda se smirila. Pročitala sam da ima dugu vezu.
- Mmm, ma da, domaćica zajebala vek.
Epizoda "Šampanjac" iz latino serije "Cirkus Srbija"
Sinjor Dačko se uskopičio i pomamio, odlučan da više neće trpeti razne ispade vlastodržaca ergele "Srbija". Preterali su, brate mili! A Dačko ima kratak fitilj, kud pogledne - tuda munja sune!!!
Razmišlja se Dača: Ako su sami striktno zabranili da se ne sme točiti alkohol i isti ispijati u krugu hipodroma, i to važi za svaku šušumigu, od trkačkih konja, preko džokeja, do poslednjeg pukog gledaoca na tribinama, e vala će važiti i za vas, vlastodršci! Će da presavijem tabak! Gorka kazna ima da vas snađe!Pre nedelju dana, ogrešiše se isti, prosta im duša, o zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na hipodromu, pa će načelnik Gvadalahare morati pozvati na odgovornost i predsednika hipo saveza, zbrčkavog Tomu Karadžu, sa svom vrhuškom cirkusa - grofa Borkija od vaskolike Srbije, gospoja ministarku Super Sneki, i palanačkog funkcionera od San Nikolas de los Garcije, politički povampirenog don Antića od Espeesa. Slavlje ih je zanelo usled pobede grla na kog su se kladili, pa su nemilice gutali šampanj, iako nisu smeli, zabranio im doktor.
Super Sneki se prvo branila da zdravica nije alkohol, pa potom kad je videla da je Dačko odneo šalu, pokunjila se i rekla da će platiti kaznu. Grof nema vremena za izjašnjavanja, treba obići i ostale terevenke po komšiluku, šteta da se prasići 'lade, a svi znamo, jelte, kakvi su prasići kad se olade. Don Antić, uvidevši nove političke poene od penzionera, koji piju ovakve splačine od tv-novela, hrabro istrčao na megdan i rekao da je ovo dokaz da niko nije iznad zakona, i da će on sa zadovoljstvom platiti kaznu. Penzosi su mu za šaku pezosa (meksička valuta) posle toga kliktali. Ali surovi Dačko se neda pokolebati...
Jedino što im preostaje je da se mole svetoj Bogorodici Gvadalupe, sa sve Ljovisnom i Esmeraldom, ne bi li im oprostila grehove, što su na očigled milionskog auditoruijuma pravili terevenku, zazubice uzavreloj masi na stadionu, i time prekršili post.U sledećoj epizodi "Bacanje prašine u oči gladnom narodu" pogledajte:
Koštuničarka Tandarella se našla ni kriva ni dužna, u vihoru mržnje raspamećene gazdarice imanja, zločeste sinjore Eldepeače Čedilinke, koja brani uzavrelu ljubav između te sirotice i njenog sina don Velje od Čačka.NE PROPUSTITE !
Autentično narodno bogatstvo u srpskom jeziku.Neizostavni orginalni nazivi pevača u srpskoj turbo folk industriji. I naravno još jedan lep primer našim budućim naraštajima , a lepi primeri su glavna odlika u nas Srba.
Pevaljka 1: E ćao Cico ! :cmok , cmok , cmok:
Pevaljka 2: Ćao Maco , nisam te videla 100 godina , pa 'de ti je Lepi ?
Pevaljka 1: Ma ostavila sam svinju , sad sam za Brzim , pare mi cure na sve strane.
Pevaljka 2: Jaoooooooo , Brzi pa nisam ga videla još od žurke kod Hasana i Nina.
Pevaljka 1: Eh , kad se setim starih vremena , kako se samo lumpovalo..
Pevaljka 2: Nikad se više neće vratiti , i šta kažeš , ostavila si Lepog ?
Pevaljka 1: Da , trebala sam to ranije da uradim , varao me je sa onom fufom Viki.
Pevaljka 2: Jedini pravi muškarac od naše generacije je Marinko , jesi videla kako finog sinčića ima ?
Pevaljka 1: Aaaaaaaa , Mali Dzoni , naravno da sam ga upoznala podseća me na Cakanog.
Pevaljka 2: Eh , Cakani , bog da mu dušu prosti.Mlad je svršio svoje.
Pevaljka 1: Kako i neće kad su ga su ga Cica , Mica , Anči i Zorica gadno namučile.
Pevaljka 2: A čujem da se i ona , kako beše , Škorić ? Da , Mira ! I ona je bila upletena.
Pevaljka 1: Ma šta znam , e a znaš kakvu sam štajgu safatala , aj' idemo k'o u stara dobra vremena , neki penzioneri proslavljaju 60 godina od mature , mislim da će doći i Vendi i Sneki.
Pevaljka 2: E , super , ajde idemo.Samo sačekaj da obučem brus sa većim bratelama i malo veći dekolte , da ima gde narod dinare da zametne.
Pevaljka 1: E , taman me podseti , i ja moram da namžem Pavlovićevu , zastarala sam , sad mi stari masni prsti izazivaju iritacije na koži , ni ja nisam više kao nekad.
Drustveni fenomen koji je zahvatio Balkan, i milu nam Srbiju s pocetkom '90tih, a od 2000. do danas dozivljava svoju kulminaciju.
Ljaksizam se poput vetra uvukao u sve pore drustva, zasao u sva polja delovanja coveka, i zaposeo svaki aspekt njegovog zivota.
Najuocljiviji elementi su navedeni u primeru koji sledi.
Ljaksizam u politici:
Ovaj drustveno-politicki fenomen omogucio je da nakon petooktobarskih promena, u fotelje sednu karijeristi sa istancenim njuhom za vecu platu, koristoljubivi pojedinci, Ministri bez ikakvih kvalifikacija, vezani sa kriminalcima, Ministri koji su podrzavali "kraduckanje", kupovali stanove za 500 evra, tukli novinare i "padali" na pitanjima iz opste kulture. Ljaksizam je pojacao element profita, sovinizma, podstakao mrznju prema drugih narodima i etnickim grupama, i te nekada kuzne pojave popularizovao kod omladine, koja danas slavi ratne zlocince, velica pocinjene zlocine, i zaklinje se da ce klati i ubijati sve sto nije sr(B)sko.Ljaksizam/seljacizam u muzici:
Ovaj pravac muzicke (ne)kulture zaposeo je kolektivno nas narod devedesetih, sa popularnoscu turbo-folka, i njegovih neimara Lepe Brene, Sneki Babic, Cece, Mire Skoric i drugih. Iako u pocetku tretiran kao benigna nekululturna vrsta zabave koja cilja na primitivne instikte svoje publike, turbo-folk dobija dublju drustvenu dimenziju. Dva dogadjaja koja su to inicirala bili su ljubavna veza izmedju Cece i Arkana i nastanak Pink televizije, koja je nastavila do danas da promovise pokradene ponajvise Grcke zatim Turske melodije, i besmislene zapaljive tekstove. Mladi su kroz emisije TV Pink dobijali svoje uzore, turbo-folk i dens pevace i pevacice, i tako bili upucivani kako da formulisu i konstruisu svoj identitet.Ljaksizam/seljcizam kao sistem vrednosti kod mladih:
Ova subkultura nije zaobisla ni mlade, koji su u vreme uspona Ljaksizma rasli sa dizesima, reketasima, mafijasima, sponzorusama, povratnicima sa fronta i dilerima. Posmatran sa danasnjeg, savremenog aspekta, Ljaksizam je dominantno uticao na formiranje sistema vrednosti kod mladih.
Taj sistem vrednosti ukljucivao je u sebe i raspad moralnih i estetskih normi, i vrednosti gradjanskog drustva, kao što su obrazovanje, brak, ljubav, porodica, miran zivot i posteni rad. Umesto toga velica se nasilje i nemoral, a slave kriminal i kriminalci.
Kod klinaca, gradacija sistema vrednosti pocinje sa Nokiom N90, skuterom, najnovijim Air max patikama, devojcice uzrasta osnovne i nizih razreda srednje skole kao da se takmice koja ce vise golih fotki u "jebi me" pozama okaciti na facebook, dok oni nesto stariji opstaju u sistemu vrednosti crnih Dzipova, povecih bankovnih racuna, sati provedenih u "bleji" po kaficima u Strahinjica Bana i sl.Ljaksizam/Seljacizam na internetu:
Razvoj interneta doveo je bas svasta i svakoga u priliku da koristi blagodeti online mreze. Pedofili, zoofili, nekrofili, i sapatnici drugih seksualnih devijacija, ocas posla nadju "zrtvu", ciji inicijali nakon "upoznavanja" osvanu u crnoj hronici.
Na internetu se sve politizuje. Forumi su puni dece koja ni osnovnu skolu nisu zavrsila, a vec razglabaju o politickim temama sve u 16, i to bas o onim stvarima za koje ni odrasli ne znaju sta ce.
Na YouTube-u, ispod 90 % muzickih videa, dakle namenjenim zabavi, obavezno se vodi rat komentarima izmedju Srba-Hrvata-Bosanaca, uz pominjanje majke, sestre, spiska porodice sa jedne, i boga, Allaha, klanja, sa druge strane.
