Možda vam gordo zvuči, ali meni je gordost jedna od najmanjih stvari koja mi smeta u njima.
Miloje, siroče od devetn'es leta, imao je ovna, ovcu i dva jagnjeta. Kao i svakog jutra, dok se zora još crvenila nad Suvarcem, izveo ih je na pašu gore u Suvarac ni u čijim livadama, jer svoje nije imao...
Sišao je na podnu nazad u selo, sav krvav bez stoke. -Vuci su ih pojeli, rekao je. Narod se sažali, pozlati mu i ovna i ovcu i dva jagnjeta. Skupi Miloje na njihovoj žalosti za sedam mladih jagnjića. Proleće dočeka sa punim torom. -To je domaćin, pričalo je celo selo. Bila je šačica, sada se već mož' reći opozicije, koja nije verovala u njegovu priču, jer niko nije video tragove poklane stoke. Pričali su oni da ih je Turcima prodao.
Zarati se sledećeg proleća, diže se raja, a Miloje već obor knez, sa dva'es' još i siroče. Velika većina ljudi u selu ga je neizmerno poštovala, što iz sažaljenja, što iz sposobnosti da ni iz čega napravi nešto. Turci, o kojima je sa penom u ustima, pričao pred mehanom nisu ga dirali kad su došli i poklali sve vidjenije ljude u selu.
Pokupi od seljana najboljih momaka, stoke i žita i odmetnu se u hajdučiju. Momci se od tada nikad nisu vratili kućama...
Prošlo je sedam godina od bune i jedan momak iz sela kakvim poslom završi u Stambol. Kleo se da je video Mustaf-agu, istog Miloja, tamo.
Sad da l' je Miloje prodao stoku Turcima i da l' je kao, jebeni, Majkl Majers ubio oca i majku još kao dete?! To niko u selu nije sa sigornošću znao, a svi posumnjaše. Ali svi su znali da je bio dobar ono, što će kasnije zvati političarem... A gordosti mu je uvek manjkalo.

Izuzetni primerci svoje vrste, što zbog ukusa, što zbog gabarita.
Izrazito su žute boje, 'prelivaju' preko svakog prosečnog tanjira. Debele su kao sundjerasta mušema na stolu u bakinom dvorištu, sa sve voćnim dezenom.
Vrlo slatke, meke, masTne i nikako nisu kardio-frendli.
Omiljene svakom detetu.

1.Srpski seljaci su glupi i primitivni.
2.Jedan Srbin je pobio vise Nemaca nego sto ih je krocilo na Balkan.
3.Cigani znaju telekinezu.
4.Srbi su u vreme Boja na Kosovu sadili krompir, nosili patike i znali fiziku.
5.Krematorijum se popravlja tako sto u njemu spalis zivog coveka.
6.Za rat u Bosni su krivi iskljucivo Srbi i niko vise.
7. Lepu zenu obavezno neko siluje.
8.Na Veliku subotu, a i kad je bombardovanje krka se rostilj.
9.Muskarac i zena su jednaki ako je ona ostala bez nevinosti, a on bez noge.
10.Stariji ljudi su obavezno gluvi.
11.Grobari zive preko 100 godina.
12.Od lekovitog blata vam moze izrasti neki deo tela koji ste izgubili.
13.Sa droge uvek mozete preci na zdravu hranu.
14.Srbi nisu izmislili samo struju, vec I radijator i satelitsku.
15.Sve moze da propadne, da nestane, samo je smrt siguran posao.
Koga smo videli u cemu:
1.Bata Zivotinja ubija Nemce samo tako.
2.Mirjanu Jokovic obavezno neko siluje.
3.Srdjan Todorovic je kriminalac.
4.Gde je Bjela, tu je i Koja I obrnuto.
4.Mira Banjac je zena Bate Stojkovica.
5.Olivera Markovic je rodila Gagu Nikolica.
6.Mica Tomic se rodio mator.
7.Branislav Lecic je kriminalac koji je mladost proveo u popravnom domu.
8.Neda Arneric, Mira Furlan i Tanja Boskovic stalno pokazuju svoje grudi, a ponekad i zenski polni organ.
9.Obrenovici su Aleksandar Bercek.
10.Sergej Trifunovic je Siptar.
11.Dragan Nikolic obavezno rikne na kraju.
12.Bata Zivotinja nosi tigraste gace.
13.Seka Sablic je krestalica.
14.Snezana Savic je ceo zivot fam-fatal.
15.Slavko Stimac se navatao najvise zena u srpskom filmu.
16.Mima Karadzic glumi Mimu Karadzica.

Komentar na pozive neke starije osobe (dede, babe, tetke...), čija je dnevna rutina telefonski poziv u tačno određeno vreme i petnaestominutni monolog.
Ovaj bol se javlja zbog višeminutnog držanja, nekada telefonske slušalice, a danas telefona, prislonjenog na uvo.

Uzrečica koju koristimo kada nas neki dobar ortak smara pričom koja nas apsolutno ne interesuje.

Uspavana dolina Bogu iza tregera koja se uklapa u poznati početak "iza sedam brda, iza sedam gora".

Zabačeno, planinsko selo koje sanja o fiksnom telefonu, struji i bar jednom liku koji će ga proslaviti baveći se nekim javnim poslom, predstavlja oličenje teritorije koju poštari zaobilaze, geografi teraju u kurac krasni a putari nikad ne očiste za vreme februarske kurcolomije.

Na kartama političara stoji veliko "iks" kod ovakvih mesta jer Tomi i kompaniji nikada ne bi palo na pamet da u vreme predizbornih obećanja odu tamo odakle se ni Lesi ne vraća, u'vate kravu za sisu i štrcnu u kofu koji mlaz. Prvo, znamo kakva je to tragedija za politički marketing a drugo, NEMA KRAVE, jebiga.

Kruže priče da je jedan lik krenuo tetki da odnese lek u Himalajsko selo. Usled nemogućnosti da se probije kroz smetove, kijamet ga je odveo u lutanje snežnim paklom. Od tada nema glasa o njemu, a sumnja se da je raskomadan jer je pitao Jetija kuda da krene. Ovaj se valjda zbunio, š'a znam? Kažu da od lika ni čaponjci nisu ostali i da bi mu bilo manje bolno da je kojim slučajem zalutao u Zlodol.

Posvedočen iskustvom, naš žderač besplatne hrane, gospodin Memedović Jovan, prvo stavi prst na čelo, dobro razmisli, ubaci kompas, kremen, čen belog luka, crkveni kalendar i mačetu u ranac i tek onda krene da lovi vampire po vodenicama malenog seoceta. Međutim, ukoliko pogodi put nazad ka civilizaciji, velike šanse su da se vrati suva kurca zbog nedostatka vampira koji više gotive jutarnji kukuriku petlova gološijana, nego vukojebine tog ranga.

I na kraju rešio Bog da vidi u čemu je problem, došao, video i pred povratak tiho uzusti uz odmahivanje rukom: "LAKU NOĆ".

Nagonski impulsi kojima nam id čačka mozak kada nam je ovaj najneophodniji. Valda baš zato što znaš da ti je u tom trenutku potreban najviši mogući nivo koncentracije, prisebnosti i iskuliranosti, u pozadini mozga ti odzvanjaju misli i ideje koje se prepliću a vezane su za seks, perverzije, pogrdne reči, hranu, albino životinje, liverpul, hulahop, vukajliju, nestašicu mleka..Sve ti je na pameti osim onoga što treba, i što se više trudiš da se uozbiljiš, ide sve teže., a još ako ti u mozgu zatiltuje neki narodnjak koji si pokupio u prolazu..Do kurca..

Kad musko i zensko zamene uloge u vezi,
i ne odgovaraju standardnim stereotipima o tome, kakav bi trebalo da bude on, kao musko, a kakva ona, kao zensko.
Dokaz da se suprotnosti privlace.
Malo tu radi i kompenzacija,
ono sto ti nedostaje, trazis u drugome,
a u ociglednijim varijantama cak i kompleks,
jer su valjda svesni da se puno razlikuju od necega
opste prihvacenog,
pa tako lece svoj problem.
Ume da bude i ok, simpaticno,
cak u vecini slucajeva i jeste tako,
a uslov simpaticnosti je da imaju maksimalno dva do tri kontra standardna kriterijuma,
od cetiri do sest je na granici prihvatljivog,
sve preko sedam kriterijuma je katastrofalno i izaziva potsmeh, pa cak i osudu od strane sredine.
Ali, kako ljubav ne zna za kriterijume i granice,
tako ni njih ne bi trebalo osudjivati!

Vaš prijatelj koji vas je jutros zvao na kafu. Momak čisti farmaciju na prvom roku i upravo sprema doktorat, svira klarinet i violončelo, igra kriket za reprezentaciju Malezije, bavi se engleskim valcerom, radi u trgovini i hrani nepokretnu majku i sedam braće i sestara. Pored toga, ima vremena da odigra poneki listić i aktivno prati škotsku šesnaestu ligu - jug jugoistok 2. Moderator je na 4 web-portala. Ima 20 000 sati na kol of djutiju, na vorkraftu ima osmicu okrenutu na bok. Skuplja stare novčiće, bavi se slikanjem, fotografijom, a u slobodno vrijeme ponešto komponuje. Amaterski se bavi manekenstvom, a također i redovno posjećuje lokalnu teretanu. Za jedan kalendarski dan on doživi deset. I pored tog svega, ima vremena i da vas zove na kafu. On je imač kada.

Zbirka narodu omiljenih kratkih priča i bajki, bestseler srpskog naroda, jer narod je birao.
Među omiljenim bajkama se nalaze Evropska unija i 7 patuljaka (od kojih su samo dva penetrirala u nju, bajka o nedosanjanom snu naše nacije, da može ljudski da pređe granicu i živi u humanijim uslovima). Bajka čitaocu daje osećaj neizvesnosti, jer iza svakog ugla patuljak samo što nije savatao uniju, odiše seksualnom tenzijom, te po principu magarca vezanog za stub i šargarepe ništa zanimljivo se ne događa, samo kupuje pažnju napaljenog naroda.
Zatim je tu kratka beseda o Prosečnoj plati od 500 evra. Beseda od koje kreće vodica na usta srpskom narodu, koja izaziva trans te gubitak osećaja o vremenu, te je iluzionista sebi kupio dva mandata tom spikom.
Zatim, nešto korisno za one koji vide budućnost u Srbiji, one mlade naraštaje željne napredovanja u stranci, Opsluživanje nadređenog, Kako da vam se burek ne ohladi od pekare do stranačkih prostorija.
I još mnoge kratke pričice koje sada neću nabrajati. Pisac je i dalje aktivan i dalje svojom iluzijom vodi svoje stado ka litici dok nekolicina koja hvata 'ladovinu pod šljivom mirno posmatra šta se dešava.

Onomatopejične reči utehe. Univerzalno sredstvo kada su prave reči slaba uteha. Takođe, vrlo jako oružije za ironičnu upotrebu.

Flesh-light (Mesna lampa u bukvalnom prevodu) izvedeno od flash-light (baterijska lampa), na šta i podseća ova "igračka".

U pitanju je najnoviji brend u seks-šopovima. Proizvođači za flešlajt kažu da će da bude najprodavanija seks-igračka za muškarce.

Flešlajt je jednostavan mehanizam za samozadovoljavanje koji se sastoji od jedne valjkaste kutije sa jednim otvorom u koji se stavlja "meso". To "meso" je napravljeno od specijalnog elastičnog materijala koji, kako kažu proizvođači, može da stovri realni utisak i da se nimalo ne razlikuje od prave vagine.

Napravljen je u tri boje (svetlo-smeđa, roze i "kristal"), četiri oblika (stealth, lady, mouth, butt), i sedam unutrašnjih tekstura (original, tight, ultra-tight, speed bump, wonder wave, super ribbed i vortex).

Uglavnom, nateraće vas da bacite onu lutku na naduvavanje.

Druga žena.

Je cesta situacija kada setamo ulicom a iz suprotnog smjera na nas naidje neki stranac i iako smo sami na ulici treba nam dvadeset sekundi da se mimoidjemo.

Aktuelni društveni trenutak u ekonomskoj sferi.

Tačka na grafiku u kojoj se seku krive "puštanje čežnje" i "gvožđe se kuje dok je vruće".

Pored svog osnovnog značenja u oblasti gradjevinarstva, ciglu srećemo i u menzama kako nekadašnje JNA tako i svih oblika oružanih snaga koji su proistekli iz nje.
Naime cigla je jelo koje se obično služi za doručak a koje nastaje od dvopeka i pritom nije čak nimalo loše. Legenda kaže da, kad za doručak, koji je u vojsci obično oko sedam, treba da bude cigla, zlosrećni trpezarci moraju da ustanu u četiri kako bi počeli za tucanjem dvopeka. Onda se tu valjda skarabudže jaja, sir i šta već tu može da ide a vojnicima se servira nešto što nije baš toliko tvrdo i suvo da bi bilo proja a nije ni toliko mekano i sočno da bi bilo gibanica. U svakom slučaju ciglu pamtim po dobru.

Ustaje ,kao po običaju, u pola sedam. Umiva se hladnom vodom, dok ga na stolu čeka doručak. Jede dobro, jer ceo dan treba da radi. Oblači odelo za njivu, nazuva gumene čizme i upućuje se ka garaži. Otvara je. Pali svoju crvenu mašinu. Svog zmaja koji ga nikad nije izdao. Skinuo je kabinu, leto je, ne treba mu. Isteruje ga iz dvorišta i kreće ka njivi. Nadmoćno se oseća kada njegovi točkovi bacaju blato po asfaltiranim putevima. Ne voli urbano, obožava ruralno. Silazi sa glavnog puta i uključuje se na makadam. To je njegov teren, zna svaku rupu napamet, odskakuje sa sedišta svaki dan u istom ritmu. Masna i uštavljena kosa mu leluja na vetru. Iscepana siledžika se vijori, kao neka zastava, samo njegova i ničija više. Dolazi do svoje njive. Kreće da ore. Svaka brazda je nova pobeda, lična satisfakcija. Upeklo je Sunce, stavlja svoj slamnati šešir! Oseća se kao da je cela ravnica njegova, oseća se dominantno. Pravi pauzu, iz balona pije vode, i jede ono što mu je žena spremila jutros. Podriguje naravno, i vraća se na oranje. U sumrak završava sa poslom za danas, i kreće kući. Sreće komšinicu koja okreće bicikl, malo joj se zadigla haljina, on to sve vidi sa visine, ali bukvalno, i šeretski se osmehuje. Prolazi pored prodavnice njegove kolege su već tu, parking je pun crvenih zmajeva. Silazi sa traktora i uzima pivo. Priča sa paorima kakav je bio dan, a uglavnom je svaki isti. Priče su iste, ali oni ne mare. Kad je pala noć, kreće ka kući, ne radi mu zadnji far, ali valjda drugi vozači vide ovoliku mašinu i bez fara. Svira sa ćuprije, žena otvara kapiju. Čisto da se ispoštuje hijerarhija. Traktor je u garaži. Seda da večera, mrtav je umoran. Žena donosi lavor, i riba mu noge. Toliko mu to prija, da mu se prispalo. Odlazi u svet snova, makar do sutra, do pola sedam.

Jebi ga. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako me je iz kreveta podigla muzika iz filma „godfather“ , od kako sam otvorio oči i svoje rožnjače susreo sa svjetlosnim snopovima koji su se probijali kroz kafene roletne na mom prozoru. Već je prošlo godinu i šest mjeseci od kako sam se dogegao do kupatila u tačno 7:00 h izjutra , obraze polio vodom , vratio se nazad u sobu i obukao prvu trenerku na koju sam naišao.Već je prošlo jebenih godinu i šest mjeseci od kako sam sluške nabio u uši i tog jebenog prvog septembra krenuo u tu jebenu trospratnu građevinu...
Iskreno , čitava ta priča , čitava ta graja mi se šetala po Đokoviću. Nisam mogao da izdržim , al’ ubrzo je sve postalo drugačije. Trides’ četri debila , jedanaes’ grupica. Sjednem u prvu klupu na koju naiđem , slušam i trpim. Engleski , matematika.. Retardi se ređaju , dolaze jedan po jedan. Jednostavno ne bih znao kako da izdržim da nije bilo njih. Jeste , njih. Njih koji su mi pomogli da od trides’ četri oduzmem dva i broju jedanaest dodam još jedan. Njih.

Kao i u svakoj dolini slijepih jednooki bijaše car , car kog u početku nisam prećerano obožavao jerbo sam i ja izgleda bio takav , slijep. Taj isti car mi je pomogao da otvorim oči. Taj isti car me je naučio da se smješkam kad čujem retardiranu priču tardosa oko mene i taj isti car mi je postao jedna od najgotivnijih osoba u toj trivijalnoj zajednici govana koju neki sad nazivaju II-2.
No , ćoravi vladar nije bio jedina osoba u ćeliji koju sam gotivio , bijaše tu još jedna , doduše manje gotivna ali ne manje voljena osoba u ćeliji sa petanest klupa i čet’ri prozora.Još jedna osoba koju sam još više volio od ćoravog gospodara.

Zajedno nam je jebeno bilo super. Kažem „Bilo“ jer više ne može da bude , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako nas je majka sudbina strpala u isti kavez , i tačno dva dana od kako mogu slobodno da upotrebljavam izraz „bilo je“.

Svaki vladar i pastriri njegovi imaše svoju knjigu , svoju bibliju , mi smo svoju nazivali kratko i jasno „Dnevnik Ane Skank“ , naš dnevnik. Zajebana bijaše ova knjiga , u početku mala a zatim i u A4 formatu sa tvrdim koricama. Ja sam bio ponosni spisatelj šereno ukoričene knjige , znači ja sam imao čast da izazovem osmjehe na licu „njih“. Eh , da mi je da nikad nisam krenuo da pišem. Kako svi ljudi imaju jebene probleme , i prejebene uzroke njihove nervoze imao sam ih i ja.Vidno iznerviran jednog dana uzeh atlasovu olovku u ruke i napisah sedam jebenih rečenica , sedam rečenica u našoj bibliji koje tuku predhodnih 8.000 , sedam rečenica koje nisam trebao da napišem i sedam rečenica koje sad znam napamet. Jebenih sedam.

**

Eto , prošlo je tačno godinu i šest mjeseci od kako sam se probudio uz zvuke „godfathera“ , obukao trenerku , stavio slušalice u uši i krenuo ka Beranskoj Gimnaziji. A tačno šest mjeseci od kako sam krenuo da pišem Dnevnik Ane Skank koji trenutno gledam kako izgara. Stranice dnevnika postaju crne u zagrljaju crvenih plamenova , u crvenim plamenovima vidim osmjehe , priče i fore koje kao da i nisu ispričane. Sve je izgubilo smisao. No dobro , možda u zajednici govana
ima još „njih“ .Od pamtivjeka vuci kolju jaganjce , pa ipak je na svijetu više jaganjaca nego vukova. Ko zna , možda u ćeliji ima još „njih“ , sivih vukova samotnjaka koji sa slušalicama u ušima sami grade svoju sreću. Jer ipak , čovjek je srećan onoliko koliko želi da bude , a ta jebena trospratna građevina nije jedina građevina prema kojoj ću koračati.Niti je bila , niti će biti.
Ljudi prolaze i odlaze , biće još jednookih vladara i njihovih pastira.I list padne kad požuti , mada njegovo mjesto kratko ostaje prazno.

Ekstreman štrokavac, baštovan hobista, odbego ispod kamena, klošar. Osoba koja se na kežual piću pojavi kao posle smene lopatara na novom groblju, ne zato što mu je crko bojler, nego zato što ga boli kurac. Otuda i fraza koja referiše na duvača gandže, kome zna da se zaglavi ispod nokta malo zeleniša i koga takođe, boli kurac.