Psovkica. Ili psovčica. Za razliku od ostalih (nekulturnih) psovki za odrasle, pojedinci je iz nekog razloga smatraju pogodnom za upotrebu pred decom. Kao da je koitalna situacija između psovača i sirotog Džerija miša prihvatljivija za dečiji mozak nego bilo koja druga psovka iz KPGS izobilja.

Ime koje već 250 godina služi generacijama anonimnih autora da objavljuju svoje perverzne fantazije.

Pobediti nekog, ali ne sa stilom, nego onako, razvaliti, poniziti protivnika u toj meri da je i jedan poraz dovoljan za nabijanje kompleksa.

To je izraz koji se traži u ukrštenicama, pet slova, "ni toplo ni hladno".

Šutersko izdanje na basketu koje je toliko očajno da izgleda kao raspored turneje nekog benda.

Globalni "večiti derbi".

Dok je na svetskom tržišnom nebu duel iz definicije prilično tesan, tj. "Coca-Cola" vodi za konjski nokat ispred "Pepsija", u Srbiji je situacija kristalno jasna - na svakih 147 kafana u kojoj zatražite "Pepsi", u 146 će vam reći "Nema to!" uz pogled pun prezira, dok ćete u onoj poslednjoj dobiti flašicu 0.25l prekrivenu prašinom sa logom "Pepsija" iz 1947.

Ekstremno oklembešeni podočnjaci, koje ne može da sakrije ni ekspertski tim Nivee, kao ni gospođa Božen sa svojim čudotvornim preparatima od algi, mahovina, lišajeva i sperme muflona, koji pasu na nadmorskim visinama preko 3000 metara.

Često izgovarana rečenica pri prepričavanju događaja u kojima smo bili uvređeni, oštećeni ili iznervirani od strane osobe koja je iznad nas po hijerarhiji, fizičkoj snazi ili uopšte moći.

Osoba toliko prijatnog spoljašnjeg izgleda da ga plaćaju da pozira za plakat podrške abortusu. Žešće ružan lik, mama ga voli samo kad dođu gosti. Eventualno.

...predshkolski odgovor na dosadno pitanje-"Sta radish...?"

Ako je verovati brižnim poznanicama sopstvene majke, ovo je osoba muškog roda koja je sladunjava u licu i ima manire kojima opčinjava iste te poznanice što su ga jednom prilikom videle, prepoznale i popričale sa njim o tome kako mu ide škola. Bez pogovora, vaspitan je lik, hoće uvek i svakom da se nađe i da mu pomogne.

Ne kurči se, nije podmukao i nikad ne odbija da igra "Čoveče, ne ljuti se" sa mlađom mu sestrom od strica. Umiljat i smiren, ali zna ponekad da plane kad mu dokurči činjenica da ga neko jebe u mozak bez razloga.

U slobodno vreme pomaže deci po komšiluku da prave herbarijum, radi im zadatke iz matiša, čita babi razloge Hose Migelovog ranjavanja i povod Manuelinog venčanja sa drugim, traži po netu skraćenice vezane za analizu krvi što mu je strina radila, kači zavese, igra šaha spenzosima a ne libi se ni da opiči fudbal sa decom između sedam i devet godina. Da bude samo golman. Duša.

dan kada se svi boje da ce im se nesto lose desiti. Iskoci neki demon,djavola vidis, duhovi i sve to zbog filma. Prosto za neverovati. Kako god,veoma zanimljiv dan ljudima koji nisu sujeverni u vezi crnih macaka,belih golubova ili cega vec.

Ne tako poznata i cesta fobija, koja se u zadnje vreme toliko prosirila medju narodima koji govore srpski i njemu slicne jezike, da taj strah cak prelazi i u mrznju.

Patetična ali ujedno i iznenađujuće iritantna vrsta laveža, izvorno generisana od strane onih gadnih, malih i pretežno azijskih kučića, koji su se - ne znam kako i kada, ali - iskobeljali iz kinesko-japansko-tibetansko-tajlandskih menija, stigli do Evrope ( i ostatka sveta ) i tu apgrejdovali u bedan izgovor za “čovekovog najboljeg priatelja”. Elem, kako su u zemljama iz kojih originalno potiču obično gajeni kao alternativa pilećem mesu, nije ni čudo što su tom procesu poprimili i neke karakteristike pomenute rase živine...kao i određene psiho-fizičke osobenosti pacova, sa kojima su inače delili svoje skučene kaveze.

Mene, lično – dakle, kao izvikanog autora na ovom planetarno popularnom sajtu slenga i idoma ( koji vam, ako ništa drugo, na dnevnoj bazi oduzima od eventualnih seksualnih iskustava ) – ne može manje interesovati biološko-kalorijska strana priče o gorepomenutim životinjkama, još manje istorijski pregled putešestvija istih od raznoraznih vokova i ražnjeva do takmičarskih frizura, ogrlica ukrašenih rubinima i genetski modifikovanih patuljastih verzija sâmih sebe. Ne – to ću radije ostaviti cenjenoj g-đi Snežani Dakić i ostatku jednako transferogene ekipe moždanih patuljaka na analizu. Ono što me, pak, daleko više kopka u celoj priči ( a cenim i vas, dragi čitaoci ), jeste etimološko poreklo izraza iz naslova, a obzirom na njegovo značenje u savr. slengu kao vida na kurac idućeg govora nasumičnog ljudskog primerka, obavezno svađalačkog tona i moguće popujuće prirode: da li je, dakle, isti nastao 1) nekom maštovitom glasovnom promenom u kojoj je osnovna reč “ker” doživela svoju mutaciju u “kev”, ili 2) uopšte ne aludirajući na rendom iritantnu životinju kao emitera “kevtanja” već na sâmu KEVU, kao svima poznatu sledeću sličnu kategoriju? Ja bih voleo da verujem u ovo prvo, ali vera je odavno precenjena stvar...

Lik koji, na letovanju u Crnoj Gori, redovno prebrojava kusur u prodavnici ili kafiću, ne bi li ga prodavačica ili konobar slučajno zakinuli za neki cent.

Imaš daleko više vremena jer pola posla obaviš noću dok se deca igraju pored tebe. Ne smeta ti komšijin cirkular i motorna testera kojima po ceo dan drnda jer ih ne čuješ od dečje galame. Više ne trošiš novac na kafanu i lude provode, ne preostane ti ništa kad poplaćaš račune za pelene, garderobu i prateće materijale. U kasnijem periodu imaš daleko manje dosade u životu jer radiš dva posla da bi obezbedio potrebne materijale i priručnike za besplatno školovanje, a ne gubiš vreme ni na gledanje televizije ili internet jer su ti deca uzela daljinski i računar. Živiš mnogo zdravije, praktično asketski, jer jedeš samo ono što deci preostane ili im je suviše gadno. Od svih sedam poroka dostupan ti je samo jedan, a i to kraduckanje je praktično neprimetno jer uglavnom mazneš klincima neki slatkiš dok su mali ili gutljaj vinjaka i par cigareta kad poodrastu.

Ali zato kad omatoriš i odeš u penziju, pa dobiješ unuke i po ceo dan možeš da se igraš s njima, osetiš sve čari roditeljstva koje si propustio kad si vaspitao svoje klince.

Prostorija za prijem roditelja u školi. U njoj odumiru nervne i moždane ćelije, raste pritisak, a neretko dođe i do srčanog udara. Uzrok su, naravno, vragolije đačića, maminih i tatinih pulena, naslednika.

Nešto najbolje, savršenstvo, večera koju samo poželeti možeš, još ako te neki ukućanin toliko dobro poznaje da je unapred pospremio sto jer želi da spava, ova večeru ćeš pamtiti narednih pet dana, ma kolko pijan bio. Pijan si, jedva čekaš da dođeš kući da lagneš, al uvek moraš da se zadržiš malo u kuhinji, ma koliko mrtav bio, stomak mora da se napuni, jebiga. Svaki medicinski radnik će ti reći da ne valja večerati posle sedam sati, svakako da treba to ispoštovati, niko nije obrazložio je li hasanje u 4 ujutru doručak ili večera, to nije greh. Onaj ko ne bi da se maltretira gajbi svrati do pekare da im poželi dobro jutro, one se taman tada otvaraju pa imaju vruć burek, ubicu svih bakterija koje si navuko od piva iz limenki po kom su pišali kučići. Ovo praktikuje svaki pravi boem, svaki pravi šmeker koji se dobro proveo, manekeni, pičkice i devojčice koje su u grad otišle da budu viđene idu kućama gde će gutati nešto drugo, a ne hranu iz frižidera.

Beba rođena u braku dvoje nezaposlenih roditelja koji su zbog nedostatka obaveza imali na pretek vremena da je prave. Roditeljska pomoć više nije dovoljna jer se moraju prehraniti još jedna usta. Obično prihvataju prve poslove koje mogu da nađu, ma kakvi oni bili.

Kad zasednu, nemaju nameru da napuštaju lokaciju pijančenja ni u slučaju prirodne katastrofe ili invazije vanzemljaca - ne računajući duže izlete u toalet ili džbun radi pišanja i povraćanja. Siguran znak da su namerili da ostanu k'o Turci je kada, posle popijene cele gajbe piva, pređu na domaće vino, komovicu za obloge i špiritus iz lampe. I kada zapevaju. Tada ne pomaže ni govnjiva motka.