Ambalaža od kartona koji izaziva vašu nestrpljivost dok cedite zadnje kapljice soka. Promućkate tetrapak i čujete da u njemu ima još tečnost. Tako optimistični i srećni navrćete ambalažu, međutim, iz nje ne izlazi ništa. Na kraju kada vaše strpljenje pukne, uzimate nož, sečete tetrapak i ispijate ono što je ostalo.

E, dugo smo živeli u zabludi da je tetrapak ambalaža, bilo koje pakovanje od neprobojnog kartona ili plastike. Došlo je vreme za istinu! Ono što se danas naziva tetrapakom (ambalaža mleka, jogurta, voćnih sokova...), to zapravo nije. Pođimo od korena reči. Tetra zanči četiri (sećate li se tetraedra, geometrijskog tela sa četiri stranice?), a pak (na engleskom pack) je pakovanje. Dakle, tetrapak je pakovanje sa četiri stranice. Sad, kad je dilema razjašnjena, pitamo se koja je to ambalaža sa četiri stranice. Da li se neko seća mleka i jogurta u trouglastom pakovanju (jedna strana dole, tri gore)...?

Sok vrste Srkni pa crkni, koji su kupovale mnoge generacije dece u Srbiji. Naziv soka je nastao od pristupačne cene, 10 RSD. Pakovan je u aluminiumskom tetrapaku. Postoji jedan ukus, multivitamin (ali prilicno podseća na spaljene gume). Pije se na slamčicu debljine Ǿ=3mm. Kada se sok popije, tetrapak se obavezno pukne (naduje i svom snagom nagazi, što dovodi do pucanja). Updatovana verzija ovog soka je sok od 15, koji možemo kupiti u 3 ukusa. Postoji i zaledjena varijanta soka od 10, Licky Cool.

Vrsta ambalaže koja izaziva lažnu nadu i uzrokuje izliv bijesa, pogotovo kada se vraćate sa fudbala i ulazite u kuću žedni.Na stolu zatičete sok u tetrapaku, kroz glavu vam prolazi misao kako ćete ga eksirati, uzimate sok kad ono ni s od soka.Bacate ljutito ambalažu u smeće i počinjete galamiti na ukućane što ostavljaju praznu ambalažu na stolu.

Automobil izrazito malih dimenzija.

Ono što smo doživljavali devedesetih kad smo mislili da pijemo sok.

Ova legendarna reklama za Tetrapak poprimila je globalni znacaj kada je glavna fora iz reklame pocela da se koristi u svakodnevnici.

je onaj sok koji zovemo "Crni ili Žuti" a koji spada u najgore moguće kopije fante ili kokakole,bez ukusa i mirisa,to je onaj sok koji stvara gorušicu.kupuje se isključivo za goste zato što je jeftin.

U zadnje 3 minute sam shvatio da je ovo sok sa najviše imena.

Naziv sa juga, jugoistoka Srbije za sok od zove.

Odgovor konobaru, iskusnog pivca, posle propijene noći. U nedostatku poznavanja ovih tečnih napitaka, on traži "neki" sok. On je čuo za limunadu, ali je suviše gej tražiti istu posle flajke vinjaka.

Đus ili u gorem slučaju sok sa ekstratom narandže i slatkastim ukusom sudomila. Znate onaj ukus kad čaša posle pranja nije lepo isprana od sudomila? E o tom ukusu vam govorim. Ovakav sok u ponudi uvek stoji rame uz rame sa crnim sokom.

Najčešće u Bosni, replika razočaranog domaćina kada mu u kuću dođe muško čeljade i zatraži pomenuto piće, pored pet vrsti domaće šljivke i tri vrste jabukovače - dunju i krušku da ne pominjemo. Jer, u domaćinskoj kući sok se i ne smatra za piće koje piju ljudi, a ako neko baš TO želi da popije, onda je trebalo da ode u kafanu i tamo poruči, a ne da dođe kod čestitog gazde čiji su specijaliteti iz kazana nadaleko čuveni.

Kao prvo: nije "tetrepak" vec "Tetra Pak"! Kao drugo: Tetra Pak je deo mnogo vece kompanije koja se bavi preradom, cuvanjem i transportom hrane i zove se "Tetra Laval" (o kojoj ovde nije rec, pa prema tome drzimo se Tetra Pak-a). Tetra Pak je nastao 1951. godine u Svedskoj i od pocetka se bavi pakovanjem u kartonskoj ambalazi. Ime duguje formi paketa koji se zove tetraedar (grcki). To je geometrijsko telo sa cetiri stranice (i da, podseca na trostranu piramidu). Na nasim prostorima prisutan je jako dugo (od 1966. godine) i zbog svog dugog prisustva, svaka kartonska ambalaza se kod nas (u slengu) naziva "tetrapak". Tetra Pak nije jedina kompanija koja pakuje hranu u kartonsku ambalazu, ali je svakako najveca, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou.

Još jedan u nizu 'šta smo mi svi jeli i pili' nusproizvoda '90-ih. Od ostalih obojenih 'šećernih vodica' koje su se tada predstavljali kao sokovi, ovaj se razlikovao po drečavožutim tetrapacima koje si pola sata nabadao cevčicom dok se ne bi otvorili (a i tad se stvarao 'upišao sam se' efekat), koji su na sebi imali nacrtanu nakaradnu decu + horoskop i savete za taj dan. Čista premija, nema šta... Usto, dotična tekućina je u to vreme uvek koštala 10 dinara, što ju je em činilo najjeftinijom u ponudi, em je imala pamtljiv naziv koji je sa lakoćom klizio sa jezika. Doduše, pre par godina sam na nekom sniženju video da se sok od 10 prodaje za 8,70 što je prilično zajebana stvar (ako se od toga nije poremetila svemirska ravnoteža, ne znam od čega će).

Domaći sok od višnje ili zove, razvodnjen mlakom vodom.

Sok od borovnice je sok koji se nosi kada se ide u posetu bolesniku.

Od pre nekoliko godina sve i jedan voćni, negazirani sok koji možete naći bez obzira da li na njima velikim slovima piše SOK OD JAGODE(i jabuke bez dodatog konzervansa i šećera), SOK OD GROŽĐA(i jabuke bez dodatog konzervansa i šećera)... Nekad pomislim da je sok od jabuke jeftiniji od pitke vode te je svakom soku isključivo on osnovna materija sadržaja.

Majka svih sokova! Sok koji će uvek imati prednost i koji se uvek mora piti pre kupovnog.

Danas - pravi raritet. Nekada su ga naše majke i bake pravile sa uživanjem. Ovaj napitak jednostavno nije mogao da izdrži pritisak konkurencije raznih nekstova, nertara, koka-kola, sprajtova i ostalih. Nikada ga nisam naročito voleo, jer mi je bio previše sladak i, nekako, otužan. Međutim, sada bi ga popio, ali ga je nemoguće pronaći, a naše majke i bake su ili zaboravile recept ili ih mrzi da prave.

Sada se izraz "sok od zove" koristi samo da bi zajebavao konobara.