То вам је једини куповни густи сок који пијемо, а на коме пише да је сок од кајсије, брескве, крушке... Добро је док га још праве од биљке, макар то био и бостан.

Specijalna flaširana doza benzina koju nam ljubazni ulični prodavci daju kad "presisamo". Stiže nam u ambalaži svakovrsnih gaziranih i negaziranih sokova.

Paradoksalno, ali to je prva spoznaja da su i roditelji upražnjavali seks posle dugogodišnjeg ubeđenja da su oni aseksualna bića. Strefi obično negde na početku puberteta.

Bilo da je tuti-fruti ili step, osiromašeni uranijum je mala beba u poređenju sa njima. Danas ne toliko popularan koliko je bio pre par godina. Veoma pogodan za siromašnije porodice kojima je daleko jeftinije da kupe kesicu stepa od dvadeset dinara nego koka kolu od stodeset.

Predznak nadolazećih gostiju

lapsus lingve osobe koja nije alkoholicar vec djusokoholicar.

Главно очево оружје да постане херој у дететовим очима. Он забоде цевчицу без гледања у амбалажу!

Obavezni doručak u svim španskim serijama.

Vremenski veoma dug nedostatak nečega neophodnog organizmu. Nakon tako duge apstinencije neograničeno konzumiranje deficitarne robe može dovesti do katastrofalnih posledica po konzumenta.

Znak da nekome nije dobro,i da mu idete u posetu.Iz nekog razloga ljudi poistovećuju krv sa borovnicom,a čim je neko bolestan treba mu popraviti krvnu sliku.

Mala ulaznica na vrata bilo koje ordinacije u Srbiji...Velika,svecanija ulaznica-peceno prase...a pare,domaca valuta slabije,devize su prihvatljivije-kombinovana ulaznica,u zavisnosti od iznosa uz prethodne dve navedene...

Kad je izjebeš u dupe i pošalješ kući biciklom.

Isto kao npr. da neko kaze ''Pijem ice tea, koji je i hladan''

Замена за нормалан сок. Ово је у ствари 98% воде, и мало шећера и неких штетних материја, и ето, добијемо једно уобичајно пиће за сваки дан.

Znak da uskoro dolaze gosti.

Piće koje šteti čoveku i okolini, prosuo ga čovek u sebe ili pored sebe. Najčešće u ambalaži od 2L, često sa 20% gratis sadržaja, brdom pravog ili fejk šećera i nenadjebivim novim ukusom brusnice ili papaje.
Prosečan potrošač iste koristi u količini ne manjoj od 2L dnevno.
Neki bi ih ipak - "pre prosuli".

Ono što moja kuma govori, kada hoće da kaze za nekog da je opičen, zao, i da nikad ne znaš šta ti misli i sprema-kada je neko kučkin sin. Ili kada je neko mnogo, ali mnogo glup. Samo je suviše fina da bi opsovala.

Пиво. Вопи. Вопс. Беер.

Врло шмекерски назив за овај божански напитак који је настао у Вавилону када је краљу Хамурабију пошло за руком да узгоји јечам у пустињи тако што је ИМТ-ом 560 и ИМТ-овим плугом ознаке "Леопард 4x35" узорао и направио канал којим је из Еуфрата текла вода у пустињу и тако наводњавала његов јечам. Овај иригациони систем познатији под називом "Ел Мулак" спријечио је сушење јечма за шта је Хамураби често окривљивао његвог кмета Ахмета, турчина из околине Рожаја, којег је од миља звао Метамета.
Јечам је узгајан у формацији 4-3-2-1 и тако је убрзан његов развитак што је условило његово сијање чак 7-8 пута годишње, зависно од краљевог расположења. Жетва јечма обављала се помоћу пољопривредне машине типа комбајн произвођача ИМТ ознаке 539. Након жетве јечам је камионима марке TАМ ознаке 150 који је Хамураби догнао са војног отпада у Раковици превожен до познате Вавилонске куле у којој се налазио погон за справљање овог алкохолног напитка. На том погону радиле су искључиво жене јер су једино оне знале да исциједе и последњу кап. Исцијеђена течност сипана је у стаклене флаше литраже 0.33, 0.50 и 2.0 ГТИ (посебна, лимитед верзија), онда пакована у картонске кутије од по једне флаше и умотавана у најлонске цираде ради одржавања температуре.
Сок од јечма постаје врло популаран и сваки становник Вавилона имао је, у сваком тренутку, макар 5 гајби у подруму које су му трајале док их не попије. Логично. Пиво се извозило поморским и друмским начином транспорта. Њихово пиво је стизало до царског престола у Русији, Јапану, Тринидаду и Тобагу, па и до Црне Горе али је ту убрзо забрањено јер се Мандушић опјанио и провоцирао шанкера у Трокадеру али то је већ друга прича.
Крајем сваког септембра одржавани су скупови у част пива на коме су жељни Вавилонци пили као да имају шупље кости и тукли се међусобно ногаром од столице. Много година касније Њемци су преузели тај фестивал као да је њихов.
Вавилонско пиво је сваке године проглашавано за најбоље пиво на свијету јер у то доба и није било другог пива на свијету. Рецепт овога еликсира записан је на Хамурабијевом законику који су успјели дешифровати двојица Никшићана и након тога основали своју пивару - Требјеса. Рецепт се строго чува испод јастука једног од власника наведене пиваре.
И дан-данас је непознаница назив вавилонског пива али се нагађа да се звало ПиваРа јер се повезује са божанствима, бла трућ али то остаје тајна...

Tečnost enormno velike kiselosti, slanosti i ljutine. Po starom narodnom verovanju, lek za prehladu, bolove, mamurluk, zatvor, dizenteriju, tifus, rak, sidu, ubija pantljičare dok si rekao piksla, ispijanje istog je dokaz muževnosti, priprema za želudac kako bi isti primio poveću količinu alkohola, i još svašta nešto. Za većinu običnih ljudi je tečnost koja brzinom svetlosti tera suze na oči i grlo na kašalj.

Zajebantska narudžba za sebe i dva ortaka od kojih je jedan na antibioticima, a sluša doktorkina uputstva.