Kolateralna šteta je najčešće vojni izraz koji razvodnjava zločin, koji je bio neminovan prilikom realizovanja svojih ciljeva. Uglavnom se radi procena kolateralne štete, a pošto su njene žrtve isključivo civili i civilna infrastruktura (kao i kod terorističkih napada), upravo zbog toga i jeste zločin. Nažalost, subjektivno se posmatra, u zavisnosti s koje strane posmatraš.

Kolateralna šteta u operacijama spasavanja je sa boljom namerom procenjena, tako da uglavnom ima manje posledice.

Vidjamo je u talk-show emisijama,a ne znamo zapravo ni ko je ni sta je,znamo samo da je matora,da ima iritirajuci glas sa cudnim akcentom,i svakako primecujemo da nije od lepsih...tvrde da je olicenje jake,inteligentne,samostalne zene,ali verujem da nikog normalnog nisu uverili u to.Neki cak tabloidi smatraju za shodno da nam ponude njene slike gde je gola na nud.plazi ili slicno.Strasno

Situacija u kafanskim veceima
Uđeš da sereš, i to neko masno govno, kreneš da brišeš dupe i shvatiš prvo da je papir jednoslojni a drugo da je u deficitu. I pored sve muke, iz nekoliko pokušaja da obrišeš sve ostatke govneta zamažeš prste a papir potrošiš. Ništa ne bi bilo strašno da imaš lavabo i vodu da opereš ruke, ali kad u klonji imaš samo šolju a vodu tek u hodniku onda nastaje problem. Prvo što onako govnjiv ne možeš da navučeš gaće a kamoli da zategneš kaiš, pa koristiš sve moguće akrobatske sposobnosti da to izvedeš i kad uspeš nekako, čeka te još veća muka kako izaći vani od sramote ako u hodniku čeka neka ženska. Ma, ni to nije problem ako je ne znaš, samo se izmigoljiš i pravac lavabo ali ako naletiš na neku poznanicu koja te spopadne sa rukovanjem e onda je stvarno umetnost izvući se iz ovih govana.

Kad vas zove ortak, koji je pritom mrtav pijan, i peva iz sveg glasa vašu omiljenu pesmu, po vama najbolje grupe, čiji ste koncert morali da propustite, jel vam je noga u gipsu. Kad vam devojka pošalje MMS žurke njene najbolje drugarice, da vas uveri da nema ni jednog frajera u blizini, niti na žurci uopšte. Kad babi pošaljete razglednicu s mora, na kojoj je peščana plaža, okean i zalazak sunca, naravno.

Vest koja tera na suze i smeh u isto vreme. Na licima napaćenih i starih ljudi, radost i sreća se itekako vide.
Kada je oni izgovaraju, izgovaraju je sa ponosom. Lavovski.

Ako sam penzioner nisam stoka! Imam i ja neki ponos. Jest da primam crkavicu ali sam zahvalan i na tome. Samo ta dva puta u mesecu mogu da prošetam gradom kao čovek i da me nije sramota. Da svratim u kafanu, da vidim šta rade ovi moji starci, odem do apoteke da kupim meni i babi lekove, da uzmem kiflu i podelim sa golubovima... - preuzeto iz '' Memoari jednog penše''

Oni sa većim primanjima se šepure. Bole ih kurac...

Ili "ona" kutija, zavisi kako kod koga. Deluje kao nešto nestvarno, što postoji u filmovima, ali dosta devojaka je poseduje. Tu skladište stvari koje su tabu tema još uvek. Osnovne stvari koje se nalaze u njoj su kondomi, podvezice i seksi čarape, vibrator ili dildo. E, sada šta će se još naći u njoj zavisi od prirode devojke i njene mašte. Možete videti i bič, vibrirajući prsten, kuglice... Za ostale stvari ne bih znala naziv.

Secam se da sam na brucoškoj žurci prišao ribi...
..počeo svoje...a ona će na sve to :
-Tvoja psiha je mizerna kategorija,zbog čega je apsurdno razmatrati morfologiju tvoje dijalektike koja je sa patološke strane sasvim diskutabilna.
...terao sam je da mi tada to ponovi još koji put...
a Ona će:
-U prevodu,ti si "BUDALA"

Potpuno neizbežna pojava u svim osnovnim i srednjim školama. To je ona šarmantna i slatkorečiva mlada dama čija usta privlače strana tela falusnog oblika. Veruje se da njene telesne šupljine ostvaruju veći promet od Gazele tokom radne nedelje. U školu dolazi bez ranca jer joj se ne slaže uz krpice i to ne previše često. Kada se pojavi, ne ostaje dugo, jer tu nema šta da traži - sve je već okusila.

Malo zdepasto strasilo iz srpske estradne mitologije. Pregorela u rerni, a servirana kao idol umobolnicima koji seku vene na njene (s)hitove i paradiraju besnim kolima iz kojih ona kresti i jeci. Jedini talenat - osecaj za biznismene. Poznata po svetskim turnejama preko Marinkove bare, fancy perju (kupuje ga na decjim odeljenjima belosvetskih kineskih pijaca) i to bi bilo to. Posto je izvor turbo-zaraze i neukus-bolestine savetujem joj da promeni umetnicko ime u Drpelj Krpelj, posto vise ide uz njen lik i opus. Spodoba se stidi svog imena - Radojka.

On cita sve knjige redom, nebitno kakve, samo da su debele. U stanju je da neku knjigu trazi godinama, samo zato sto niko za nju ne zna. Kad je imao 19 godina izgledao je kao da ima 49. Sto vise cita, sve vise ostaje isti. Sramota ga je da prica o svojih sest doktorata, pa zato pominje samo tri. Kad se u nekom drustvu cuje "Ne znam za to". ocekujte znalacki i detaljan izvestaj razvucen u brdo reci og ovog genija.

Po analogiji sa istoimenim pojmom iz domena prehrambeno-gostinjske kulture, izraz može da označava i ribu koja je ostala posljednja na nekoj žurci na kojoj su se sve njene drugarice već uparile, a fajront je na vratima.

Nije ona ostala sama, dakle, zato što je skrndelj, nego zato što je svakom od preostalih mužjaka blam da baš on posegne za njom, i preotme taj najslađi zalogaj drugima. Pristojna su to čeljad.

izgleda da je igranje rukom na svetskim prvenstvima postalo potpuno dozvoljeno,ali pazite to je moguce samo onim velikim silama,na slicni nacin kao sto je maradona dao gol engleskoj tako anri daje ircima(to jes asistira),bukvalno hvatajuci loptu u ruke,i tako ce ove godine irska ostati bez sp-a,a moguce je da ce se to sutra desiti nama,naravno protiv neke jace svetske sile,jer naravno,kakva bi to bila sramota za franucku kad bi(koja uzgred vise i nije neka reprezentacija)ostala bez srpskog prvenstva?

Misao koja ti dodje u glavu nakon dužeg ili kraćeg delovanja glasa neke kreštulje za koji je zvučne talase sramota što mora da ga prenosi, ili pak nekog seoskog budžovana koga je ujka Laki preko veze ubacio u studio da snimi album i skupi neku kintu, i za koga volina sa glasnim žicama debljine balvana može da bude soprano solista.

Ako nakon te misli dotok zvuka ne bude ubrzo prekinut, sledi nezaustavljiva želja da budeš pogodjen zalutalom srednjovekovnom strelom u vrat samo da se tvoje muke okončaju što brže.

Ona preplanula iskvarcana diva koja je zamislila da je pevačica. Naravno, na tome može da zahvali svom dugogodišnjem kresaču koji ju je i progurao i naravno poslao joj i jednu Mečku na kućnu adresu. Da, to je ona devojčica koja na You Tube-u ima 2 miliona pregleda. Da se ne lažemo, većina nas gleda njene spotove. Gleda, ali ne sluša. Neki naravno i bacaju majmuna gledajući ih.

Važna odluka koja se donosi u cilju rešavanja kontinualnih problema. Odluka kojom se onaj ko je doneo obavezuje da će u periodu koji sledi učiniti sve da ispuni njene odredbe. U idealnom slučaju u pitanju je nešto što će se poštovati čak i po isteku odgovornosti donosioca, mada to najčešće nije tako.
Kod nas je najčešća upotreba izraza u smislu floskule kojom se zamazuju oči u predizbornoj kampanji ili u slučaju kad je potrebno opravdati sulude troškove i račune.

Rmbačio je celog života, što bi neki rekli - od kad zna za sebe.
Ćutao je. Nikada nikome nije protivrečio. Pokoravao se čak i inferiornijim osobama u firmi. Čak su ga i tetkice napušavale. Čitav svoj život je običan crv, koga ne možeš ni na udicu da met'eš da pecaš ribu.

Život ga nikada nije mazio.
Bio je i u ratu, čak je i tri prsta desne šake izgubio tamo, spašavajući bagru, čiji je predmet najobičnije sprdnje bio.
Sveta tri prsta, Sveto trojstvo.
Tri prsta kojima se krsti i iskazuje ponos mašući njima kada reprezentativci uzmu zlato.
Tri prsta koja upućuju prodane duše i strendžere na njeguvu adresu. Na njegovu Otadžbinu.

Vratio se ćutke sa ratišta u rodni grad.
Koračao je prašnjavim asfaltom, kao da nikuda ne žuri, kao da ga niko ne čeka kući.
Nije obraćao pažnju na buku oko sebe. Samo je i dalje koračao, neprimetno, u masi ljudi koji su slavili. Nije ga ni zanimalo zašto slave. On je iz rata izašao kao gubitnik.

Stigao je kući.
Dočekali su ga presrećni roditelji, brat i trudna žena.
Znao je da nije otac tog deteta koje ona nosi, jednostavno, to je bilo nemoguće. Predugo je bio na ratištu da bi taj plod u njenoj utrobi, plod njene preljube, bio njegov. I dalje je ćutao. I žena je ćutala. Svi su mislili da se neće živ vratiti. Tešili su ga zbog gubitka prstiju, međutim, nije hajao za to.
Samo je mirno sedeo i naginjao čašicu. Utrobu mu je pekao opori ukus rakije koja je bila namenska. Njena jedina namena je rođenje unučeta njegovog oca.

Izraz se koristi da se objasni mentalni status osobe i njene inteligencije kod ljudi koji su nekim čudom, vezom ili ko zna kako uspeli da završe neke škole, a u svakodnevnom kontaktu sa njima uviđate da je neko negde ozbiljno podbacio u svom poslu i da je čudo trebalo da završi neku specijalnu školu za mentalno insuficijentne.

Pedagog ga je testirao na brzinu, misleći o teme kako mu se spava jer nije popio kafu. Učiteljica je bila kuma pedagogu pa nije htela da joj pravi problem i izdržala je nekako te četri krvave godine. Razredna je neki rod pa je to nekako provukla onom čuvenom: Ma daj mu dva i nemoj se sekrati! Zanat učio od sličnog sebi. A i mati je nosila piliće, jaja....

Nekadašnja državnica, koja je iz istorijiskih udžbenika, ali i pamćenja naroda, potisnuta zbog svoje izuzetno neprijatne spoljašnjosti, što je i bio osnovni uzrok njene političke neefikasnosti. Najveći deo karijere provodi kao ministarka spoljnih poslova Nepala, inače jedine zemlje čija zastava nema pravougaoni oblik. Pretpostavlja se da se tom triku pribeglo kako bi se izbegla poređenja zastave sa nezgrapnim oblikom glave nekadašnje ministarke. Doduše, ostaje upamćena kao zvezda vodilja genijalne izreke da je malo lepša bila bi grob.

1.) Tepanje koje je Njegoš koristio, ne bi li opisao svoju omiljenu kurtizanu (ne, kurtizana nema mnogo veze sa praindoevropskim korenom za muški polni ud, niti derivacionom morfemom Partizana, već sa dvorovima, je l' te cour)*.
Toliko je voleo ovu Mlečanku da joj je posvetio neku knjigu, koja se verovatno po njoj i zove;

2.) Titula Dragane Mirković, u kome je ona Luče (iz Kasidola), a Mikrokozmo mozak recipijenata njene muzike.

Ima se može se.
Fraza koja obično opisuje veličinu nekog prostora gde ljudi provode vreme inače, a niko da pita koj kurac je to moralo baš toliko biti napravljeno.
Ali nekako se mora zadovoljiti ličnost čoveka koji je u švabiji proveo 30 godina, i ne ume drugačije da pokaže i dokaže šta je sve steko nego mora ovako, materijalno.
Jer jebeš čoveka koji ode van a ne vrati se sa njemačkim autom i ne sazida čardak koji para oblake svojim špicevima od prirodne bukovine i makar dva gipsana lava ispred kuće.

Sramota bre, selo će te ogovara.