Žargonski naziv za pretke današnjih srpskih porodica, koji behu rođeni između, približno 1850.-te i 1875.-te godine 19.-og stoleća, koji behu čitav svoj vek, pošteni, pametni i vispreni seljani, iako ponekad, na svoju ruku, behu dobre gazde svojih domaćinstava i uzorni očevi svojih seoskih porodičnih zadruga...

Ti ljudi behu upamćeni od strane svoje okoline, društva, ali i od potomaka, jer dobar deo njih je doživeo neku starost,
kao velike drugarčine, mangupi, boemi i sve u svemu, kao vispreni, dobri i veliki ljudi...
Oni behu pripadnici starije i srednje generacije vojnika Velikog rata i očevi srednje i mlade generacije hrabrih srpskih boraca iz Velikog rata (1914-1918)...

Pored svih gore navedenih podataka i odlika o precima poznatim kao ,,ludi Milojko, znatan deo njih se više puta ženio, imao više dece, ali i ljubavnica, ili nešto od ovoga, što doprinosi njegovoj muževnosti i reputaciji muškarčine...

Prema nekom pravilu, svaka srpska porodica ima nekog svog pretka, ,,ludog Milojka'', koji je bio starija ili srednja generacija ratnika I Svetskog rata...
Ukoliko neka porodica ne bi imala pretka - ,,Milojka'', onda bi imala dedu, koji beše mladić u vreme Vel. rata, koji bi bio prva generacija od ,,ludog Milojka'' i delimično nadomestio nedostatak ,,pretka Milojka''...
Generacije ratnika iz Vel. rata: stara (rođeni tokom perioda 1850.-1868.),
srednja (1869.-1879.) i
mlada (1880.-1900.).

Fenomen ,,ludog Milojka'', popularizovan je najpre u srpskoj humorističkoj mini-seriji ,,Ljubav na seoski način'' (1970.) i kasnije u filmovima ,,Žikina dinastija'' (1985.) i ,,Žikina dinastija II'' (1986.), u kojima se čuveni predak glavnih junaka, spominje...

Irazito srpski običaj produžetka slavlja ma koje vrste na dva i više dana. Raspivušnici praznuju do iznemoglosti, po sistemu Ivkove slave. Postoje tri glavne faze raspivuške:

1. Faza normale - umereno veselje s propratnim muzičkim etapama, srednja litraža popijenog alkohola. Učesnici blago lelujavi, crvenih obraza, obliveni znojem.
2. Faza vertikale - bučni prelazi s mešavinom tuča, koloigrama, cepanjem odevnih komada sa sebe usled nedefinisanih napada radosti, litraža merljiva, konzumenti crvenih usijanih očiju, još uvek na nogama, mada nestabilni.
3. Faza horizontale - nagli pad atmosfere do kolapsa, što od umora, što od nemerljive litraže popijenog. Veseldžije najčešće završavaju u nekom od trans položaja isključivo na podu.

Navijaci Fudbalskog kluba "Buducnost" iz Podgorice. Siroj javnosti poznati po specificnim izlivima kreativnosti u svojim pjesmama.

Ove majstore svog zanata mozemo videti na svim mnogobrojnim skupovima i veseljima,naročito na mnogoljudnim seoskim svadbama,gde su neizostavan deo dekora i reklamiranja pevaljke.
Naime,radi se o grupi pajtaša iz zabrana koje pogadja svaka pesma i uz svaku moraju da ispoštuju pevaljku znojavim poljupcima i zagrljajima.
Imaju previše muzičkih zelja,s tim što naravno ni jednu pesmu ne prepoznaju,a kamoli da znaju koju reč. Bitno je da su svi na okupu i zagrljeni kraj pevaljke, "pevajući" pritom samo posledja dva slova svake reči iz pesme,kao i da će moći u slast da otimaju mikrofon i ispijaju pivo iz osveženih cipela čitavu noć.
Oni ne odustaju,jer oni su prateći vokali!

Mnogo zajeban lik.

U Meksiku i na stadionima širom sveta sredstvo za zabavljanje publike u dokolici gledanja utakmice, u Srbiji- putovati srpskim putevima i svako malo naleteti na džombu iznenađenja.

Zadnji vezni među tortama.

Ono što je Nemanja Matić za Čelzi, to je taraba za poslastičarstvo. Klasična, ne i najbolja. Dovoljna da potkrpi, ne i najskuplja. Poželjna za svaku situaciju, ali može se i bez nje. Srednja linija trapeza.

Pravi se tako što se plazma keks poređa po obodu i dnu šerpe, a onda se unutra prvo sipa crni deo (čokolada, margarin, šećer, jaja), pa nakon njega beli (šlag). Kad se sve to stegne, celokupna torta se premešta u zvono.

Profesor na kojeg bacaš hejt u trajanju gotovo cele srednje. Bez obzira koji predmet predaje tebi se nekako čini da traži mnogo, da maltretira tebe i tvoje odeljenje, da smara sa dodatnom nastavom i ponekim seminarskim radom i da ima prestroge kriterijume. Nerviraš se što neće da ti progleda kroz prste kad se izglupiraš i što na lekcije iz udžbenika dodaje svoje viđenje stvari.
A onda, kad srednja bude iza tebe, neobavezno se osvrneš i shvatiš da si od njega najviše naučio, da je on taj koji te je najviše motivisao i naučio da se potrudiš do svojih granica i na kraju, da je jedino njemu, od svih onih šarlatana i lezilebovića koji su ti predavali, zaista stalo do tebe i ostalih učenika kojima je predavao.

Period kada umesto na sto, postavljaš tanjire na dasku za peglanje, šporet biva stacioniran na sredinu prostorije a tv gledaš preciznim nišanjenjem kroz razmak između dva stepenika molerskih merdevina dok sediš na komodi prekrivenoj najlonom. Tada se jedino i možeš ogrebati za pivo na ćaletov račun da ti on plati svojevoljno jer može jedino da te strelja očima i gleda mrko i samo da aminuje to sve kada kažeš da ideš u radnju da kupiš pivo za majstore i sebe. Svaki dan pašteta i mladog luka. Hleb visi u kesi okačenoj o kvaku od vrata.
Prašine na sve strane. Belih kanti pun kurac u kući. Gletarice, valjca i prazni džakovi kao podna obloga.
Radio Krajina odzvanja i svi prozori širom otvoreni.
Milina božja!

Jako iritantna pojava, koja između ostalog svedoči i o izgubljenom identitetu jednog naroda. Nekada je bilo normalno da se srednja kasta ugleda na naučnike, afirmisane ličnosti iz određenih akademskih krugova, na pisce i narodne heroje, ili uopšte na obične sugrađane, koji su svojom čovečnošću ostavili amanet budućim generacijama. Danas je nažalost u nedostatku gore pobrojanih, ali i u manjku želje za ličnim dokazivanjem, ostao samo fenomen Novaka Đokovića. Čoveka koji je za samo nekoliko godina, opovrgao sav značaj Tesle, Andrića, Pančića, Cvijića i ostalih kompanjona. Narod odjednom staje u odbranu najvećeg sina Monaka i nesuđenog stend up komičara, opovrgavajući sve druge uspehe, sve druge sportove, i uopšte pišajući po naporu onih malo prosečnijih.

Ako postoji krivina onda je logično da je suprotno od krivina PRAVINA a ne pravac.

Zezam se. Izraz je lokalno Čačanski i u prvo vreme je smešan a onda pređe u naviku.

Sok prilikom ispipavanja terena od strane majstora.
Dos'o covek da odradi kablovsku, elektricne instalacije, auto, svejedno, neki majstor, video finu domacicu, lici da je dobrodasna, pa ko veli da pita.

Jedini štek koji prosečan Srbin ima.

Inače i glavni pokazatelj klasnih razlika u Srbiji.

Epohalno otkriće do koga su došli domaći sportski reporteri i njime objasnili 90 % pojava u fudbalu. Zamisli bokte, lopta okrugla!

Otkriće je nastalo vjerovatno pod uticajem saznanja da bi baratanje fudbalera nečim kockastim igru učinilo znatno manje zanimljivom što je, opet, i naš najznačajniji doprinos civilizaciji posle ajvara, Tesle i činjenice da smo dali ime onim spodobama što navodno vole srkati krv tako što ljudima zaprcaju zube u vrat, a da se pritom se uopšte ne interesuju za krvnu grupu žtve.

Svaki autor vrhunske definicije na vukajliji.

Kafana u koju svraćaš na jeftino pivo i domaću vruću da se zagreješ pred izlazak. Po analogiji sa, našom nam dragom, fudbalskom reprezentacijom uspeh u zvaničnim utakmicama (muvanju) direktno zavisi od intenziteta priprema u Kovilovu. Pored znatno niže cene pića, ovakva mesta pružaju mogućnost da se ispričate i napijete sa društvom i upoznate razne zanimljive tipove i njihove životne priče pre nego što odete u neki fensi lokal u kome gutljaj piva košta koliko flaša u 'Kovilovu'. U 'Kovilovu' ćete naći među gostima sve tipove ljudi: profesore, majstore, klošare, kladioničare, narkomane, alkoholičare, penzionere, svog ćala sa društvom, boeme, rokere, šabane, skinjare... međutim jedino čime ova mesta oskudevaju su ženke prihvatljivog izgleda, što predstavlja glavni razlog ponoćne migracije iz 'Kovilova' u gore pomenute fensi lokale.

Izraz koji se koristi kada vas baš neće, odnosno ništa vam ne ide od ruke.

Pojava koja živi svuda, nalazi se svugde i jede sve što može da se svari. Uskoro ćemo ih nalaziti i pod krevetima, na ormanima, u plakarima, u kinder jajima kako sklapaju igračke..Otvaraš ostavu i vidiš unutra porodicu nasmejanih Kineza, musavu dečurliju, trudnu ženu i muža koji pokušava da ti objasni na nekom engleskom narečju kako se on tu u stvari naselio, jebiga nema čovek gde a ti u ostavu retko i zalaziš..
Za kupljene patike u kineskom šopu dobiješ i Kineza gratis, a ako kupiš i jaknu dobićeš celu porodicu. Naravno, sa trudnom ženom. Ako ti je nestala neka hrana u toku noći, pojeo ju je mali Kinez - zaključao si stan, nije mogao nikuda da udje..Ali nije ni morao - živi od prekjuče u frižideru.

Mehaničarski sleng za nešto labavo, rasklimano. Posljedica je pojava lufta.

Počeci zajedničkog života sa lepšom/ružnijom polovinom.