Strendžer koji je onako, prosečno savladao naš jezik.

Tri stvari koje vam uopste ne trebaju u zivotu

Ostavivši iza sebe vekove i vekove stradanja kojima bi retko koji drugi etnitet mogao da se pohvali ( ואנחנו, עברים?!; prim. hebrejskog prev. ), nebeski narod je negde u sredini svega toga na do dana današnjeg nedokučiv način saznao od Svevišnjeg za svoju svetu dužnost i svrhu, i prihvatio hroničnu, nezahvalnu i slabo plaćenu ulogu koju mu je Isti dodelio u svom urnebesnom sitkomu zvanom “Čovečanstvo”. Ono što, međutim, malo ko zna jeste da će se ta uloga značajno razviti i zapravo postati NAJGLAVNIJA OD SVIH!...ali tek tamo pred sâm kraj serije, pošto svi dotadašnji junaci odu ili jednostavno izginu od ogromnog asteroida.

Elem, čekajući taj blistavi trenutak u karijeri sopstvenog postojanja, Srbi su otkrili a potom i shvatili vazda evanzivni ( ok, ok – “nedostižni” ) Smisao Života koji ovom prilikom, a kao opunomoćeni predstavnik imena i dela istih, imam čast da vam saopštim: PREŽIVETI.

Da . Toliko je komplikovano.

I kako onda, pitam ja vas, postići bilo šta drugo kada je najveći deo vremena koje nam je dato već potrošen na gorenavedeni važan zadatak? Kako stići uraditi štogod za sopstveni duh i radi sopstvenog zadovoljstva kada sat zaverenički otkucava poslednje minute već punih 1000 i nešto godina? Usuđuje li se ko da kaže da smo sâmi krivi za sopstvenu sudbinu? I da li neko jebeno zna kada je veliko prolećno sniženje u Ušću?!

Odlazak u kafanu bez novčanika

Krilatica koja je u poslednje izgubila svaki smisao. Više ne može ceo svet da nas razume:

Mašina koja pored toga što hladi pivo,sadrži materijale iz prošlosti,sadašnjosti i budućnosti

''...Чесница је округли обредни хлеб који је неизоставан дeо божићног ручка у српској традицији. Припрему овога хлеба могу пратити разна правила и ритуали. Уобичајено је да се у тесто за чесницу стави новчић, а према месним обичајима и неки други ситни предмети. Чесница се на почетку божићног ручка окрене три пута слева на десно, након чега је чланови породице разломе међу собом. Верује се да ће особа која нађе новчић у свом комаду хлеба бити посебно срећне руке у наредној години...''

( Са сајта Wikipedia копи-пејстовао аутор )

Osnova postojanja mentalno izazvanih "filozofa" sa fejsbuka! Najčešći rezultat su promene statusa na svakih 30-40 sekundi, svaki još imbecilniji od prethodnog.

Mi Srbi smo kroz vekove našeg postojanja na ovoj planeti vazda znali i umeli da proslavimo nasumični radosni događaj. A ima li radosnijeg događaja od onog koji glorifikuje strasnu ljubav između dva mlada ljudska bića? I ne, drage kolege - nije "koitus" u pitanju.

Možda se neki neće složiti, možda će neki reći "Ah, plebejštine li klete...!", ali nema onog čoveka pod ovim našim nebeskim nebom, muškog ili ženskog, malog ili velikog, koji barem jednom u svom životu svojim prisustvom nije počastvovao neku SVADBU...makar ona bila i njegova, odnosno njena. Običaj iz naslova se tiče upravo ekumenike narečenog tipa manifestacije, a bliže "formacije svatovske vozne eskadrile na putu ka ugostiteljskom objektu šatoroidnog oblika&karaktera, radi prasetine i predaje koverti". Elem, da bi se ispunili uslovi za formiranje "fronta" iz naslova potrebno je da međ' okupljenim svatljem od obaveznih ajtema imate: 3 x veliki auto (tipa, neka džipčina), 3 x debilčina za i pod gasom i 1 x bol u kurcu, level 65. Nije previše teško, zar ne? Ono što sledi je više nego logičan spoj pomenutih elemenata - zauzimanje "čela" svih traka na sekciji auto-puta po izboru i diktiranje tempa vožnje na cirka 28 km/h, čime se stiče efekat kretanja tenkovske divizije u bici na Somi, 1916 godine. Obilaženje od strane nesvadbarskog življa je praktično nemoguće ali je zato eksploatacija trube konstantna.

Lep običaj, mora se priznati. Ako ste jedan od svatova, tojest...

Pitanje koje me je začuđivalo dok nisam shvatio prost razlog - pa da čovek ne izgubi koncetraciju i zaspi ! Zamislite vi da tako krenete da vozite posle dobrog jela i pića (čega u našim uslovima ima vrlo često) po ravnom autoputu koji samo ide pravo jer je odlično regulisan, kojim bez straha vozite u vašem udobnom autu čiji motor predi kao malo mače i gde vas klima stalno hladi ili greje po celom telu dok vas vaše sedište udobno masira da bi se opustila leđa, a u isto vreme svi voze po pravilima i ponašanju saobraćaja i nema nikakve buke i gužvi. I kako ne zaspiti u toj situaciji i napraviti neku užasnu nesreću ? Zato naši savesni putari i kolege vozači se žrtvuju da bi vozač ostao budan tako što jedni prave puteve sa što dubljim rupama i oštrijim krivinama da vozač ostane budan i koncetrisan dok vozi kola, a kolege vozači voze 200 na sat, pretiču pod oštrim uglom celu kolonu i još trube kad god je omanji zastoj da savesno podsete svog kolegu vozača da ne sme da izgubi koncetraciju i zaspi i da mora da nastavi da vozi savesno i sa poštovanjem prema ostalim učesnicima u saobraćaju.

Jeftin, lucidan, a nadasve koristan patent srpskog inzenjerstva - pocepana harmonika kod duplih autobusa gradskog prevoza.

Leti sluzi kao rashladni uredjaj, a zimi kao jonizator, ozonizator i antibakterijozator jer je poznato da bakterije umiru na ekstremno niskim temperaturama. GSP brine o svojim putnicima...

Pojava novijeg datuma, koja se vezuje za portal You Tube. Komentari uglavnom nemaju nikakve veze sa pesmom, ali od onih koji razumeju jezik uglavnom dobijaju ogroman broj pluseva, pa često postaju komentari sa najvećim brojem glasova.

Kao i u stvarnom zivotu,i na filmovima se koristi veliki broj vulgarnih izraza da bi se doprinelo realnosti.Medjutim,kako je RTS jedno vreme bio jedina televizija kod nas,ljudi sa nega su smatrali da je doslovno prevodjenje psovki nekulturno i da lose utice na moral i kulturu gradjana.Zato su za neke ostrije reci koristili blage izraze koji uopste nemaju veze sa originalnim znacenjem.
Danas kada ima hiljadu televizija u Srbiji,svaka ima svoj nacin titlovanja filmova i drugacije prevode,u kojima se koriste doslovno prevedeni izrazi.
RTS to jos uvek ne radi.
Evo nekih primera:

Kombinovanje predrasuda, stereotipa i kompleksa niže vrednosti u čestu i, nažalost, sve popularniju pojavu međ' srpskim življem. Aktuelne evro-integracije ( serem im se u usta, baj d vej ) učinile su da se neki od nas, između ostalog, stide svojih lepih srpskih imena pod izgovorom da su, tobože, SELJAČKA i menjaju ih u nekakve haiku-pseudo-kurac-palac nadimke jevrejskog prizvuka misleći da će time apgrejdovati utisak koji sobom ostavljaju tj. ono što JESU. E, kurac će! Mislim, evo : ja se, na primer, zovem UROŠ i ponosan sam na svoje ime i činjenicu da je i moj pokojni pradeda nosio isto ( umro u vinogradu k'o Marlon Brando u ''Kumu'' ) i uopšte mi ne pada na pamet da ga zbog ostatka sveta - koji umesto ''u'' kaže ''ju'' a 'mesto ''š'' Bog će ga znati šta - menjam. Imam ortaka, imena Danilo. I taj moj poznanik otiš'o pre izvesnog vremena u opštinu - 'oće da promeni ime u DANIJEL. Kaže, evropskije je. Otac Dragoje - da ga ubije! Il' i on treba da promeni ime u DRAGON ili šta?! Idem godinama kod jedne doktorke na preglede ( nije to što mislite...a možda i jeste ). Znam je kao ''doktorku Mili''. Svi pacijenti, sestre i kolege je tako zovu. Pre neki dan, jebeno saznajem da se zapravo zove Radmila! ŠKK?! U čitavoj stvari ne pomažu ni lokalne zvezde i zvezdice koje se u stilu jebenog Dejvida i Viktorije-Kurabeštije Bekam nekontrolisano kote i potom tom svom okotu daju tako originalna imena kao što su Atina, Hana, Gana, Đana, Drina, Sava, Drava, Sloboda, Nika, Kika, Lika, Romb, Tromb, Brom, Mici, Kola, Čarna, Iskra, Koks, Dorat itd. Uopšte, kod nas trenutno vlada takva imbecilna pomama za neobičnim imenima za decu da je to prosto SVETOGRĐE! Jeb'o mater ako ću ja tako da nazivam svoju buduću decu! A imaću ih, daće Bog i žena mi, eventualno...

Jedna lepa strana globalizacije i ustoličenja engleskog kao svetskog jezika jeste i sveprisutni rastući broj turista koji dolaze u Srbiju, a sa njima se eksponencijalno povećava i broj „znalaca“ engleskoga.

Kako bi mogli da gnjave svoje goste iz inostranstva tupavim pitanjem (ucakljenih i razrogačenih očiju): „A kako vam se sviđa hrana u Srbiji?!“, i pišnu u gaće od zadovoljstva kada stranac počesto iz kurtoazije prema domaćinu (videvši kako je ovaj sve nade položio u potvrdan odgovor, premda nenaviknut na toliku količinu masnoće i začina u jednom jelu) kaže: „Mmmm, mhmm... Odlična je!“, naši vični ugostitelji su spoznali potrebu da ovladaju tim univerzalnim međunarodnim jezikom komunikacije, engleskim. Tako se rađaju prvorazredni prevodi ponude iz jelovnika nastali po sistemu: udri po bukvalizmu, il’ prevedi samo ono što znaš...

Upozorenje koje se moze vidjeti blizu opasnih mesta. Ovaj natpis preveden na srpski znaci : "Ako ne udjes, pička si!"

Kao i sve, i naše svadbe se do nekih granica razlikuju od jevropskih.
Može se reći da su srpske proslave kao i srpski javni klozeti - SAMO ZA HRABRE.

Malinovic je Srpski Robin, Srpski Rodni, Srpski Mlata, Srpski Skoljkaboj, Srpski Bajden i neverovatno odlicna zamena inace izvanrednom Draganu Ilicu. Neki kazu da Gorica kolo vodi, sto donekle i jeste tacno ali secam se epizode, Gorica bolesna a Malinovic i Ilic bistre politiku i bude narod. Tada je sef hteo da me salje na narko test misleci da sam dosao naduvan na posao.

Otekle polovine breskvice nakon višečasovnog srpskog koitusa.

Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.

Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.

Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.

To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.

Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...