Retoričko pitanje kojim se iskazuje sopstveni stid zbog potencijalne greške; bojazan i sram od samog viđenja svog lica. Od te prevrtljive i pokvarene face koja bi bila u stanju da podmuklo nekom nanese bol. Srećom, tu je rečenica iz naslova da podseti kako je, ispred svega, lepo biti čovek.

Šaljiv vid nagovaranja gosta koji se nećka kad ga nudiš da jede, a dosadilo ti je da vičeš ajde jedi, ajde nemoj da se stidiš, vidi kako je lepo..Pokušati i sa gošćama i nadati se najboljem.

Još jedan u nizu pokušaja da staviš do znanja nekoj osobi da ti njeno prisustvo uopšte ne prija. Šta više, malo je falilo da zaboraviš da postoji.

Potpuno retardiran izraz jer:
1. kako svraka zna šta je jugovina?
2. zašto ona trepće na jugovinu?
3. ko kaže da svrake trepću?? Samo još da počnu i obrve da dižu!!!

Konstrukcija koja se koristi, kada nemate pojma kako nastaviti rečenicu, odnosno nekome objasniti šta želite reći. Često se koristi na ispitima, razgovoru za posao, kada šefu nastojimo objasniti da nismo mi krivi zbog totalne propasti, kada roditeljima objašnjavamo zašto smo zakasnili, a totalno smo se spetljali..

Nešto po principu "moramo da razgovaramo". Samo suptilnije, ponekad i šaljivo. Rečenica kojom ti tvoj dželat nalaže da po hitnom postupku evociraš sve uspomene na događaj u nastavku, kako bi ti ostao u lepom sećanju. Da li si zaslužio - boga pitaj. Jedno je sigurno - nećeš jebati.

Pitanje upućeno sagovorniku za koje se ne očekuje odgovor, a ako odgovor u vidu pitanja "kako" i usledi ostajemo zbunjeni i obično posle male pauze damo odgovor "super" ili nešto slično.

'Ajde da se ne lažemo, malo ljudi ''nikad ništa nije probalo'', ali to likovi (tvoji dojučerašnji drugari) koji se non-stop rade i, naravno, diluju vide kao ''evo još jednog'' i zbog par šema koje si odradio za neki rodjendan ili slično smatraju da ti još samo malo fali pa da se navučeš i postaneš im stalna mušterija. Pa te zivkaju, pa startuju ''brate, što je stiglo ludilo od robe'', pa već prave planove koliko će da te krajcuju...
Dakle, te dosade se čovek najlakše otarasi kad im traži keš na zajam! Pre nego što ti bilo šta kaže ti ga presečeš ''brate imaš petsto kinti do sutra?'', on vidi da si bez keša i ne pominje ti završavanje robe.

Južnjački ultamitativni odjeb dosadnog savetodavca i upornog predlagača šta treba a šta ne treba da radite.

Osnovno pitanje morala u prosečnog Srbina. Aksiomatsko pravilo uređenja društva našeg. Zvezda vodilja misli i etike Srbalja.

Svih deset božijih zapovesti bi se mogle zameniti ovim pitanjem.

...izgovaramo kad nismo u mogucnosti da nastavimo da pratimo sagovornika u njegovom izlaganju, pa ga zamolimo da zapamti dokle je stigao s pricom kako bi je nastavio cim mi budemo bili u stanju da ga pratimo. U nesto manjoj upotrebi je i recenica ''Zaboravi gde si stao...''.

Pa nego kako?

Malo po malo, bebinim koracima, i na kašičicu stavljati do znanja ljudima oko sebe da si homoseksualac - svojim ponašanjem, oblačenjem i novim 'stavom', jer jelte, ako ga izneseš odma i na sred trga vikneš 'Ja sam peder!' ne ginu ti batine svepristunih članova i hospitalizacija na mesec dana, ishrana na slamčicu i dug oporavak kod kuće uz banane i čaj.

Ultimativno oružije roditelja, kec iz rukava. Taman kad misliš da si ih pobedio, da si napokon uspeo da ih nadmudriš, ispale ono najjače na tebe. Posledica je osećanje koliko krivice, toliko i besa. Nad tobom se nadvija najgora kletva od svih, anatema dostojna svih šamana, veštica, vudu i ostalih zajebanih sveštenika. Marfijev zakon postaje jedini bitan zakon i ne prestaješ da razmišljaš da će da te zadesi neko jebeno sranje. Na kraju posustaješ... Kao i uvek, oni izlaze kao pobednici.

Шук другарици/познаници коју извалиш да чека нешто на улици/ћошку.

Ništa toliko ne udaljava od Boga, drugih ljudi i samog sebe kao što je gordost. Izvor ostalih grehova kao što su sujeta, uobraženost, egoizam...

Bilo šta što čovek učini, nešto iznutra ga tera da se hvali kako je ON, ali ON to uradio. Kako je ispao čovek. I, eto samoljublja...
Naravno, pre nego što uradi bilo šta, dooobro je promislio. Jer, zašto učiniti dobro delo a da nema nikakve koristi, pa makar u vidu dobrog glasa ili simpatija u društvu.

Ne znam zašto ali, kad god se spomene ovaj smrtni greh, pred očima mi je čovek sa blago uzdignutom glavom. Kad malo bolje razmislim, možda zato što sam po prvi put to osetio kad mi je nastavnik matematike dao keca, stvarno nepravedno, uz obrazloženje, ja sam ovde profesor.
Uauuuu, izvinite, nisam Vas prepozn'o.

Da bi čovek što manje bio gord, neka se smeje samom sebi a ako to vidi u drugima neka učini isto, rekao je jedan sveštenik. Nikada mi to nije bilo jasno sve dok nisam otišao u Sarajevo na raspust kod tetke gde sam prvi put upoznao svoju ujnu Rabiju, novopečenu vernicu islama. Iako znam da su je tetka i majka ogovarale da je sišla sa planine i da je seljančura najgora i uvek je podjebavale, ja to nisam hteo. Sećam se da pre nego što je došla da su govorile da do pre rata nije znala ni šta je džamija ni kada je Bajram i da je na hrvatskom primorju ljuštila karađorđevu šniclu svih deset dana.
- Ooo, selam alejkum, ljudi. Pa đe si mi dragi moj, vidi koliko si porast'o, bolan.
Moja tetka je samo promrmljala, jeb mater, budalo i očima pokazivala majci na nju.
- Ma, nemaš mahana (na srskom, mana). Hodi da te dainica pozdravi.
Kao mali, nisam znao da se muslimani pozdravljaju dva puta i mahinalno sam je poljubio i treći put. Pošto mi se nije svidela, jer je bila ružna, debela i imala veliki nosinger, krenuo sam u sobu. Ščepala, ali bukvalno me je ščepala za ruku i poljubila još jednom. Kada sam je pitao što se ljubimo četiri puta kad to niko ne radi, samo je rekla:
- Ih, to je zato što te dugo nisam videla a i došao si kod NAS. Hehehe. Kad ja dođem kod tebe, onda ćemo se ljubit' tri puta. Hehehe. Važi?
Nije mi bilo opet jasno ali nema veze. Posle mi je tetka rekla da sam trebao da joj kažem da pojede govno jer se to neće nikad desiti.

Kad vidim ko sve sebe naziva čovekom dođe mi da njištim. U sledećem životu bih voleo da budem konj. Ali, nilski. Što dalje od uzvišenog bića, čoveka.

''Odgovor'' koji dobijaš od majke kad je teraš da ti brzo spremi nešto za ručak, a niti si nešto valjano radio, niti išao u školu, jedino si od ranog jutra boravio za kompom.

Izjava koja se može čuti onda kad klinac u društvu starijih pohvali neku sisu koju oni ne odobravaju ili kada se nije oduševio sisom koju su oni pohvalili.

Duhovit si, ponekad i zanimljiv, ali izrazito netalentovan i recimo glup.

Varijacija roditeljskog "šta smo se dogovorili", samo sa jasnom naznakom da nije bilo nikakvog referenduma, nikakvih olakšica ili nagrada za dobro vladanje. To "rekli" se ne odnosi na roditelje i dete, već samo na roditelje, jerbo su oni ti koji crvene kada dete reši da ostvari ono što je naumilo.

Pitanje koje se postavlja osobama, koje od jednom pozovu nekoga, kao grom iz vedra neba i za koje se pretpostavlja da zovu samo u slučaju kad im je potrebna neka usluga.