Најефикаснија метода потпиривања сукоба две супротстављене стране.

Ukratko receno, makro odnos prema zeni.

Izraz koji koristimo kao poslednje oruđe (ili kao poslednjeg keca u rukavu) kako bi nekoga ubedili u istinitost svojih reči.

Još jedan u nizu univerzalnih odgovora na formalna pitanja:
Gde si?
Kako si?
Šta ima?
Jesi li vredan?
Jebeš li šta?
Deluje suvislo kao odgovor na nesuvislo pitanje:
Kako ide?

-Мој прадеда је јахао коња и насмрт се плашио возова;
-Мој деда је волео да путује возом, али није смео да седне у ауто;
-Мој тата вози ауто, јер га хвата паника од авиона;
-Ја путујем авионом, али ме је страх да се попнем на коња...

Pitanje se odnosi na devojke koje nemaju narocito izrazen "zadnji deo".

Najčešći telefonski odgovor u poslednjih par godina na pitanje 'Šta radiš'.

Neizbežna floskula koja se najmanje jednom dnevno pojavljuje na domaćim sajtovima i drugim medijima, a kojom naši novinari pokazuju kako se usled mukotrpnog istraživačkog novinarstva mogu dokazati dve krajnje neočekivane stvari - postojanje starenja i visokoprocentna otpornost čitalaca na rak mozga usled gluposti.

Neki zlonamerni tvrde da se ovi tekstovi pišu samo kako bi privukli masu radi ostavljanja što većeg broja komentara.

Kako majstori pera ne bi kod konzumenata ovih tekstova izazvali slučajno dosadu, pribegava se jednom nedeljno i varijacijama "ovako je izgledala u srednjoj školi", "ovako je izgledao dok je diplomirao pre nego što je postao diktator", "ovako je izgledao dok je kao spermatozoid boravio u bočici" i slično.

Replika iz starog vica (preživeo mnoge varijante) kojom je Šiptar pokušao da opravda pred MILIcajcem krađu šina sa pruge upirući prstom na svoje dete. Vremenom, ustalila se kao odgovor na baronisanje, naročito ono koje uključuje neverovatne cifre. Istovremeno je i rečenica koja kroz glavu prođe većini političara „vizionara“ pre nego što u medijima krenu da se bezobrazno razmeću brojevima.

Opaska koju možemo uputiti dosadnim osobama sa kompleksom Boga. Nažalost, zbog limitiranog opsega informacija koje mozgić može simultano da im filtrira, često i ne ukapiraju šta ste im rekli.

Jednog dana dobijaš misteriozni telefonski poziv da dođeš u napušteno skladište od strane nepoznatog kompjuterizovanog glasa. Ti naivan odeš na mesto, bivaš udaren i gubiš svest. Budiš se nakon nekog neodređenog vremena na tropskom ostrvu sa četrdesetak ljudi, pola ima muškaraca - pola žena, i saznaješ da si ušao u jedinstven šou : "Da li ćeš postati novi moderator" u kome jedan učesnik postaje moderator na (ime sajta ćemo zadržati u anonimnosti) a ostali neuspeli takmičari će biti bačeni krokodilima. I tako kreće šou - ima malo hopa-cupa međ' nekim učesnicima ali pred žarom za preživljavanje svako svakom uvaljuje nož u leđa, i na kraju kada se pokaže da si ti najpametniji učesnik koji je svima nabio nož u leđa, a istovremeno se dopao organizatoru zbog okrutnosti i organizovanosti, ptolaziš na sledeći nivo. Sledeći nivo - ti si u sobi sa pištoljem i babom i zadatak ti je da ubiješ babu. Naravno da bi bilo zanimljivije meci su ćorci i jedino prolaziš kad uspeš babu da ubiješ goloruk - ovim se dokazuje tvoja odlučnost da istraješ u svojim odlukama dok se neuspeli učesnici maskiraju u babe. Onda sledi konačan test pameti kada ti stave modifikovan Anštajnov logični zadatak da nađeš hejtera ako znaš da jedan član puši Malboro, drugi obožava mačke a ostali žive u kućama. Tu pobeđuješ ako digneš ruke od svega i zaključaš temu gde se hejtuje, a sve njene korisnike banuješ, time dokazuješ da si dovoljno pametan da se ne mešaš sa budalama. Konačno postaješ moderator kada ispuniš konačni test - da u prepunom GSP-u ideš preko autokomande u vreme špice da uplatiš račun za cigare kod omražene šalteruše koja je simbol svog šalterizma prokletog u ovoj zemlji. Al' jebi ga na kraju sve padne u vodu jer se ispostavi da je jedini konkurent koji je ostao rođak od administratora. Tada besan napuštaš sajt i zaklinješ se da se nikada više nećeš vratiti. Posle tri meseca te ponovo viđaju ovoga puta kako pljuješ moderatore i kako nikada nećeš uzeti tu đavolju funkciju.

Maximalno bunjevacki izraz. Najmasovniije koriscenje ikavice na svetu!!!

Mnogi na dato pitanje odgovaraju čisto rezonski navodeći da je Kosovo prosto region na jugu Srbije, pretežno naseljen Albancima koji zbog svoje mnogobrojnosti, lobiranja i podrške velikih sila zaslužuju da prisvoje taj komad teritorije za sebe. Nije to Kosovo brate moj, Kosovo je nešto drugo...

Kosovo je kad si stao pred devojku koja ti se sviđa i čitavo telo ti se treslo, glas otišao u kurac, pocrveneo si kao bulka ali ipak si joj prišao, i nisi zažalio zbog toga. Kosovo je kad si video da ti tri lika tuku najboljeg drugara i uskočio si iako si znao da iskustva u tuči imaš samo iz sećanja od gledanja Brus Lija. Kosovo je tvoja majka koja je u trećem mesecu trudnoće, kada su joj rekli da je trudnoća superrizična i može ostaviti posledice po nju za ceo život, ipak odlučila da te rodi po cenu svega. Kosovo je pas koji skače na medveda da bude raskomadan, samo da spasi vlasnika koga voli. Kosovo je kada je napolju minus 15, ti imaš ženu i troje dece i još pola džaka brašna, nude ti da pređeš u katolike uz sve beneficije a ti pogledaš svoju čeljad i kažeš NE. Kosovo je bilo na Ceru, na Kolubari, na Solunskom frontu i Kajmakčalanu.

Bez Kosova u sebi svako od nas je onaj čovek koji kad ga opsuju on prećuti, kad mu izjebu ženu i majku njegove dece on pruži ruku jebaču i baca neke fazone tipa "he he hvala ti što si mi pokazao šta je kurva", dok se u sebi kida i raspada i potiskuje najljudskiji poriv da očuva obraz i isavija kurvara štanglom. Bez Kosova u sebi si ljiga i pičkica. Sa Kosovom si smetnja, a bez njega hvaljen sa svih strana a zapravo ne ceni te niko i ti to u sebi znaš. Kosovo su ona stvar, ona muška koja su nekom čudnom kontraspregom povezana sa čelom da što su veća i teža čelo je uspravnije. Ako ne nosis Kosovo u sebi, zapitaj se šta si.

Na Kosovu se prelama sudbina cele nacije, sudbina svakog pojedinca. Kažu kako ga reintegrisati, biće u parlamentu 20 posto Šiptara? Nema veze ja ne dam svoje. Kažu bombardovaće nas ponovo. Ne dam. Prete. Ne dam. Nude dijalog. Može ali ne dam. Nude pare. Ne dam. Ukinuće nam kredite, staviće sankcije. Ne dam. Optužuju. Ne dam. Ubiće te ej. Ne dam. Ti si lud. Ako dam onda sam već mrtav kao čovek. Ubij pa uzmi, ako možeš.

Kosovo je i tvoj ćale koji napuši kurcem svog šefa jer te je njegov sin dirao a tebe nauči da mu sledeći put sašiješ šamarčinu da te se seti kad ga bude u penziji žigalo to mesto, i posle dobije otkaz i radi na trafici za 25.000. Znaš zašto? Zato što ne da na ono što voli. Ne da bandi da dira svetinju, ma koja cena toga bila. E to je Kosovo. Zato ga i ja ne dam. NE DAM.

Reči koje kelner izgovara sa ponosom, naročito kada je ceh malo veći. Prvo ide ono "Šta smo imali ovde", po posle par minuta računanja (sabira dva broja, dodaje treći nepostojeći, permutuje cifre u svoju korist) dolazi triumfalno "da vidimo, šta smo dužni", ispraćeno 'jebo sam ti kevu' izrazom lica. Iz kafane izlaziš zbunjen - za šta mi ovaj uze ovolike pare...?

Наизглед блесава комбинација, али функционише многим певачицама.

Stojiš pod tušem, rukama naslonjen na zid, pognute glave, zatvorenih očiju. Ti se ne pereš i ne trljaš, ti se jednostavno zajebano tuširaš. Mlazovi vode ne skidaju štroku i znoj nego u kanalizaciju odnose tvoje teške misli i probleme. S vremena na vreme uzdahneš. Zamišljaš da si u reklami za Najk i da u pozadini neki zajebani glas kaže neku zajebanu rečenicu: "Život je borba" ili nešto slične debilnosti. Sam si sebi prekul.

Kako je 1939te rekao zalizani prodavac razglednica iz Austrije, "Viđ lude Poljake, kobilama na tenkove!", misleći pritom na neosporeni istorijski postulat, da se Šah teško matira pijunima.
Onaj koji vitla najvećim kalibrom, kroji zakone.
Na nivou globusa, to su carstva (primenjenije, imperije; ko je padao na popravni, lat. imperium-sila) koja diktiraju slobodu.
Jedan ima utoku, drugi fleka gaće; jedan je direktor, drugi je sekretarica, koja ne može da nađe spejs na tastaturi, ali su joj za jednu dojku potrebne šake Slavka Vraneša. Obe.
Elem, ništa nije večno.
Onaj, ko je jeo suši sa gole Japanke i pio Kristal, dok mu Ceca Ražnatović u toplesu pevala u krilu, sutra će krasti kifle iz otvorenih pijačnih cegera.

Zaključak koji ti nametne ona mrva kompleksa koja se zapatila negde između manjka estetske ambicije i jutarnjeg pogleda ka ogledalu. Žal za tih pola sata vežbanja dnevno umesto kojih si neverovatno dosledno i temeljno mrsio muda levicom i proučavao strukturu plafona.

Dok na plaži ležiš na leđima kao odvaljena pornićarka posle celodnevnog snimanja orgija i preko pivske stomačine gledaš svoju devojku kako ustaje da ti donese mekiku sa ljutim kečapom i još jedno pivo, u kadar ti uleću njeni guzovi koji su se zarumenili i zgužvali od sedenja kao obrazi rošavog Mađara posle ljutog paprikaša. To svakako nije prizor pun erotskog naboja, ali ćuti izraubovana bedevijo -nisi ni ti bolji.

Kasnije, dok žvaljaš mekiku koju su zamastili k'o deca lanac na biciklu, kuješ planove kako sledeće leto nećeš dočekati naduven kao Milutin Mrkonjić jutro posle svinjokolje i kako ćeš već u martu sledeće godine početi da radiš na svojoj telesini. Sanjarenje ti prekida devojka brisanjem kečapa koji je nakapao po dlačurdama na grudima...pališ jak cigar pa ga zaliješ pivčinom i samouvereno počneš:

Izraz se koristi kada vam neko učini nešto potpuno glupo, sebično ili krajnje zlo.

Fraza koja se koristi usled nedostatka potpitanja (nakon vec 100 bez veze postavljenih).