
Када то неко каже, у главном се ради о глупом сујеверју, а не о неком традиционалном обичају.
-Баба, шта је са телевизором?
-Прекрила сам га чаршавом...
-Ма видим то, него који си га курац прекривала!?
-Умрла нам комшиница па сам га прекрила...
-А зашто?
-То је стари српски обичај...
-Наравно, још у Душановом законику пише да када ти неко умре мораш да прекриваш телевизор... Дај немој да ме нервираш, склањај то срање, почиње ми Ноле за два минута!
Nekako čovek za sve u životu traži reper. Ne znam da li je to prirodna stvar. Sve je relativno i sve zavisi od referentnog tela i ugla gledanja. Hiljadu paradigmi i sve su prave i sve su istinite. Da ne postoji današnja kinematografija ne bih shvatao vrednost holivudskih filmova iz četrdesetih i pedesetih. Plitka, bez priče sa naglaskom na specijalnim efektima, eksplozijama i željom da gledaocu oduzme dah, novi holivudski filmovi su postali apatični i nežalost dosadni. Nema više Bogarta i Kazablanke, Džejmsa Dina i onog istočnog od raja. Da li su ljudi postali zatupljeniji ili jednostavno više žele da vide spektakl pred očima nego da čuju fantastičnu priču? Možda je to posledica novih tehnologija. U četrdesetim i pedesetim nije bilo efekata i producenti su akcenat stavljali na priču. Danas, umesto da iskoriste te nove mogućnosti koje im daje novi vek i spoje i priču i efekte oni prave filmove sa pričom koja je na nivou šestogodišnjeg deteta. Pritom se izvinjavam deci, ali sam našao reper.
Po starim filmovima se podrazumevaju svi filmovi kojima je prosla popularnost i vise ne donose lovu.....
Ovo bi bila i ispravna definicija da se tu i tamo ne snimi dobar film koji ne zavisi od reklame,vec postaje kultni i uvek se rado gleda.Kao veliki filmofil,veoma rado gledam filmove iz razlicitih perioda ,a najomiljeniji su mi filmovi snimani do devedesetih godina i koji su snimani analognim kamerama i u kojima su ,cak i za efekte,racunari,jako malo koristeni,tako da fimovi izgledaju dosta prirodnije nego danas.Cinjenica je da i danas se nadje neki biser,ali vecina je cista komercijala i potpuno su bezvredni.
Najbolja meteorloska aparatura.
Joj, boli me ovo koljeno, bice kise danas
__________________
Jao, ovaj isijas me dere, ima danas da pritisak padne.
Jedini ljudi koji znače u životu, samo morate znati da li su pravi, vaši i iskreni. Prijateljstvo je jedina stvar za koju vredi učiniti sve.
Prijatelj je osoba bez koje ne možete zamisliti život, a novi prijatelj je samo drug koji čini deo samo vaše sadashnjosti.
Jednom je Ezop rekao...
Kristina je u svom kokošinjcu imala jednu staru kokošku koja je svakog dana nosila po jedno jaje, ali devojka je želela da ima dve kokoške, jer bi tada sa dva jajeta dnevno bila prava gospođa. Mogla bi da kupuje lepše haljine, sredi svoje imanje... Otišla je do pijace i kupila novu koku. Kristina je uveravala koku kako će joj na imanju biti veoma lepo, imaće obilje hrane, vode. Kada su stigle na imanje devojka je nahranila novu kokošku, ali je zaboravila da da hranu i staroj koki koja je uporno kokodakala i mahala krilima. Jadna stara koka, morala je da se zadovolji samo vodom iz korita. Kada je došlo vreme za spavanje Kristina je novu koku udobno smestila, dok je staru ostavila na promaji. Kada je otišla ujutru da proveri da li je koka dobro spavala, kokoška trkom izađe iz kokošinjca. Kristini sada ništa nije bilo jasno. Začuđena upita koku: "Pa zar te nisam lepo čuvala i pazila?", na šta joj koka odgovori: "Idem baš zato što si me tako dobro čuvala. Ja koja sam stigla zadnja, udobno sam smeštena u toplo gnezdo, jela najbolju hranu, dok si staru koku ostavila bez večere, na hladnom. Ako ostanem ovde a ti kupiš novu kokošku, pre ili kasnije i ja ću doživeti isto.
Onaj koji se ophodi bolje prema novim nego prema starim prijateljima, nije prijatelj uopšte" to reče i pobeže sa imanja.
Све што је остало да подсећа на уметнички правац под називом нови талас.
Deca od 10-13 godina koja se ponašaju kao penzioneri. Umesto da se igraju , bave sportom i uživaju u čarima detinjstva , oni šetaju , poput ljudi promašenog života i pričaju o Facebook-u , ''muvanju'' itd.
Оно што је битно у скенирању ова два културна модела, тај меки Брозов комунизам, који је већ у историјском смислу део прошлости, и неолиберализам који са изворном идејом филозофског либерализма нема додирних тачака, евидентна је једна врста културног моста, односно континуитета који произилази. Видимо један мутирани облик, у којем је Брозов меки егалитеризам мутирао у неомондијализам и није ни чудо што су то исти људи, без обзира да ли се ради о првој, другој или трећој генерацији партизана, носиоци те идеје. И да је неко раније рекао да ће носиоци целог тог западног правца бити у нашој јавности крвни, или идеолошки потомци Брозових генерала из отетих дедињских вила, људи би рекли да је све могуће, па чак и да се земља окрене наопачке, али да се то неће догодити, а ето десило нам се. Основ свега тога је да запад никада није желео да код нас охрабри, произведе и подржи ту темељну, друштвену снагу која је и створила западно друштво, ту снагу верујућих, стрпљивих, радних, конзервативних људи. Запад је заправо желео марионетске режиме, марионетске појединце, желео је да овде има свој интерес, и да тај његов интерес буде интерес стварања неких банана држава, банана република, да би их лакше контролисао, а не друштва која би била слична западним друштвима. Он, где је желео да их створи, он их је стварао и заокруживао је ту границу. У случају Србије је очигледно да он не жели западну државу у правом смислу речи, већ да жели једну врсту неке колоније, а није ни чудо да тај проевропски српски човек заправо у глави несвесно конструише Брозову дембелију и каже „Ево, даће нам паре“, баш како се и Брозов буџет чинио неограничен, а нико није поставио питање како се прави и ствара тај буџет, у дефициту, или суфициту. Е, тако се о западу данас размишња, то је једна психолошка категорија. И не заборавите да се налазимо на једној капији дубоке финансијске кризе западног друштва, по мишљењу њихових водећих експерата и економиста, који су у случају Сједнињених америчких држава више никаквим економским интервенцијама, али чак ни производним програмима не може санирати. А ми сада идемо грлом у јагоде у ту западну цивилизацију. Ја сматрам да ми морамо ићи близу запада, али није питање „да ли?“, већ „докле?“ и „како?“... Тако да овакав начин интерпретације западног света код нас, дубоко вређа мислећег човека, осећа се огроман отпор ка тим старим/новим комунистима који су своју мантру братства и јединства сада заменили мултикултурализмом и Европском Унијом, и не знам на шта ће све то да изађе, али овај правац који следимо, за мене није никаква ружичаста будућност и да је највећи проблем што је један део наше елите црвену петокраку заменио жутом, а да у међувремену ни корак није одмакао.
Нека цвета хиљаду цветова, али да миришу по пропису.
Споља шлаг, унутра патишпањ.
Расплодитељ за пример и пионир борбе против беле куге у Србији. Легенда каже, а и људи причаху, да је Старом Југ Богдану (кад је био млад), било довољно да се појави на праћкомет од хоћног женског чељадета, да би код ове изазвао невиђену влагу од које рђаху зидови материце и корен клиториса, а сама вагинална власница упадаше у плодне дане, без обзира кад би јој месечни циклус запао и усред зиме, кад јој време није. Ионако се тада време рачунало по Јулијанском календару, па је та ствар са плодним данима остала неразјашњена до данашњих дана, узгредбудиречено.
Елем, Стари ти је Југ Богдане (кад је био млад), тамо присутној Мајци Југовића - 9 (словима: девет) мушких соколића сочињео, без да је то нешто утицало на његов спремограм и семенску агилност. Легенда каже, а и причаху људи, да је Стари Југ Богдане (док је био млад) орао и сејао плодоносне женске долове широм Србадије и да је статистика заказала при обрачуну све оне ванбрачне, побачене, абортиране и женске деце која осташе за њим. Његовој домаћинској биографији је приличило да има 9 синова и ту приче нема. Још се говори да је Стари Југ Богдане (тада већ средњих година), под притиском јавности морао да призна и једну кћерку, која се стицајем околности удаде за Цара Лазара, па би било глупо да српска царица буде копилче. Мада се о царици Милици зна таман толико да ја кукала невиђено, кад'но на Косову изгибоше сви њени најближи. То је такође епска легенда, ал' не причаху људи, но три врана гаврана, па веруј ти њима, разумеш ти мене. А, јесте, оно Навипово црно вино сумњивог квалитета, носи њено име, мислим, баш ћемо је запамтити.
Ал' да се вратимо ми часној старини, којој посветисмо ове редове. Дакле, живљаше тако под небеском капом овај узор и претеча мачо типова какве данас познајемо и трсише силно и обимно, чак и тамо где мушки пенис није крочио ни пре ни после Старога Југ Богдане (свих узраста и животних доби).
Како све има свој свршетак, па и његови сношаји, пардон, и његово житије, тако је Староме Југ Богдану (кад је већ био доста стар) дојадило да чека оне квази-надри-шатро-лекаре из Скадра да осмисле вијагру, па реши да прави друштво своме зету Цару Лази, а и да причува голобраду дечурлију многобројну, те крену у Бој на Косово, иако га тадашњи закон није качио ни зере, јер је био трећепозивац, а и доста мушких глава је већ отишло у бој из његове куће. Ту се негде, у боју, по легенди, а и причаху људи, представио Свевишњем Стари Југ Богдане (тада већ почивши), од лозе Немањићке. Ако постоји загробни живот, Стари Југ Богдане (сада већ ветеран међ' орачима небеских њива), сигурно и даље задиже ланене сукње натрћене женскадије, кад се за то укаже прилика и камере Великог Брата не покривају тај мртви угао рајског имања.
Tip koji se na nasim svadbama prvi urolja od alkohola, uglavnom od neke brlje od rakije, prvi se penje na sto da igra,nerjetko igra u ovalu meze..Dok prica sa nekim ispada mu sir iz mjesine iz usta jer mu fali pola zuba....
Medijski najeksponiraniji primerak Beogradskog Zoološkog vrta.
penzionisani pripadnik specijalne policijske jedinice S.W.A.T. (special weapons and tactics)
Lik sa kojim se ne družiš baš previše u školi jer te smatra nedostojnim sebe i bezbroj puta te ispalio, a koji te se u kasnijem životu uvek seti i voli te do ludila kada mu zatrebaju lova ili veza.
Uglavnom starija osoba, predvodnik u slavlju, organizuje svadbu, drži govor...
-Dragi moji gosti hvala što ste došli u ovolikom broju, te se skupismo kao list nagoreo. Mole se žene da stave djecu u krilo da svi možemo sjesti, zamolio bi da se ne piša po instalacijama da ne igorimo ko paučina... (nakon nekih 45 minuta govora oglasi se Milisav)
-Ajde malo skrati (par puta prekide starog svata)
-Milisave nemoj da jedeš govna a vi ostali gosti prijatno! Hvala!
Наши преци. Знамо за њихове обичаје, веровања, али како ли је изгледао живот једног просечног словенског сељака? Знајући неке чињенице вероватно није било лако...
Устајеш ујутру у 6 сати и треба да идеш у шуму да сечеш дрва. Наравно, топор не можеш да нађеш јер се мали Јарослав опет играо са њим. Нађеш топор после пола сата. Кренеш да изађеш из своје земунице али курац, мрак је, саплетеш са на јебену лобању од ко зна већ кога. Станислава каже да доноси срећу а ти си се већ 6. пут саплео на њу.
У шуми наравно вреба хиљаду и једна караконџула која жели да те нападне. Нападну те два-три псоглава, који букавац, и неколико тодораца али си ти већ навикао па се не обазиреш, знаш како да их зајебеш. Таман када завршиш са сечом, нападне те вук. Али таман кад је требало да буде крваво схватиш да ти је тај вук кум па се изљубиш са њим и кренеш кући.
Таман си стигао и легао, Станислава ти каже да мораш са Растиславом и Гојиславом у шуму да кољете петла за Перуна. Хајде што мораш мртав уморан опет у шуму него мораш да покажеш и Растку и Гојнику како се жртвује Перуну. И то завршиш све, али онда мораш да идеш по воду. Ускоро ће ноћ, а ноћу не сме да се узима вода јер је нечиста.
Одеш на реку, кад тамо русалке и водењаци, хоће да те удаве. Једва извучеш живу главу, донесеш воду и једино што желиш је да се одмориш. Деца се играју, жена спрема ручак а ти си завршио обавезе за данас. У том часу куца неко на врата. Отвараш кад оно неки човек са хрисовуљама и брадом и пита те верујеш ли у Бога, судњи дан је близу, покрсти се, још није касно и још штошта... Ти га културно одбијеш и кажеш му да верујеш у Перуна и Дажбога.
Затим је пао мрак и опет неко куца. Сада не смеш да отвориш врата јер је то сигурно баба-рога која хоће да ти украде децу. Ти си рекао Станислави да не би било лоше да вам узме које ионако их имамо 15 али она ни да чује. Кад си легао да спаваш жена ти каже да кад се сутра вратиш из шуме мораш покојном Љутомислу да пробијеш срце глоговцем јер изгледа да се повамприо и краде кокошке. Онда хоће да се јебе а теби непријатно јер има веће мишиће од твојих и дуже длаке и браду од твоје. Након тога само молиш Перуна да ће напокон неки рат па да се одмориш као човек.
Naslov sve kaže. Ovaj izraz je prilično mator, da ne kažem 'oldskul', direktno od matorih mudraca. A znamo da je mozak starih ljudi kao magacin u kome su se godinama skladištile umotvorine, ali je posle 60. godine magacioner počeo opasno da pije i da viljuškarem pomahnitalo sve to ispretumba na potpuno nelogicna mesta. Ali od cele dedine šafl liste ponekad se začuje i stvar koja je bila hit u njegovo vreme, tj, ako obratiš pažnju, možeš da uhvatiš nešto što će ti koristiti, pogotovu u ovoj eri brzog i bezglavog života.
Jer se u doba kad se znalo ko pomera antenu, a ko govori 'ne valja...', nije rusila kuca dok se ne udari zadnji crep na novoj i nije terala zena iz iste dok nisi begendisovao bar dve snajke iz drugog sela.
Deda: Šta ti je sinak, šta te muči?
Unuk: Ma pali deda, u frci sam!
D: Pa kaži dedi, možda sam i ja tamo bio nekad. Eh, u ona zlatna vremena sam svu...
U: Šta trokiraš bre ti? Vidiš da kriziram ovde! Lepo mi je bilo dok sam rokao tablete i pušio travu, i koji mi je kurac bio da se pucam u venu?!
D: Ee, pa sine, ne pišaj u stari bunar dok ne iskopaš novi!
U: A?!
D: Zna deda, zna... Bila antina godina, ti se taman zgotivio na pajdo, oni te poslali kući... jbg.
U mnogima ne bi bilo nikakve napetosti i akcije da su snimani u eri mobilne telefonije.
Jedan poziv bi sve rešio.
Prvi mačiči se u vodu bacaju. I jedna kašičica vegete.
Mesto gde se prodaje stara, polovna roba. Tu mozete da nadjete sve sto ste oduvek zeleli da imate za male pare. Ljudi tu prodaju sve i svasta. Mozete naci igracke za decu, razne alatke, srafcigere, klesta, makaze, cetke za kosu, prazne bocice od kozmetike, vec koriscenu sminku, pudere, karmine, lakove za nokte, razdrndane satove, nakit, stare novine (skandal, svet, playboy), torbe, pa cak i obucu i odecu. Takodje mozete kupiti i neki dobar CD....Recimo ja sam ove godine kupila nekoliko dobrih diskova od grupa koje volim za 50 dinara...:) A sto je super, sve je postavljeno na gomilu na neke silne dzakove i celofane i sve to podseca na nekakvu deponiju....E sad ne znam da li mozete naci i hranu, neke tople sendvice, virsle.....Mada, moz' se nadje to na novom delu ako ti treba....:)
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.