Sikter odjeb pacijenta iz apoteke. MUUURŠ, na jako kulturan način.

TA rečenica i TO papirno govno izazivaju toliki gnev i bes kod ljudi da bi onog iza šaltera najradije pretukli i jebali mu i živo i mrtvo. Međutim, to se nikad ne događa jer tu moraš kad tad da se vratiš, pa u krajnjem slučaju kad je nestašica lekova. Možda baš tamo i ima. Zato i treba biti kulturan. Progutaš knedlu, zahvališ se i odeš.

U zapadnim zemljama nijedan lek, ali NIJEDAN, ne sme da se izda ako ga lekar nije prepisao i to se poštuje. Nema kod njih cile-mile, komšo, rođo, c, nema. Polako to dolazi i kod nas. Ne bih da plašim, ali kako stoje stvari, čak će se i za obično jebeni Analgin ići kod lekara. Eeej, za njega?

Zadnje dve godine u Srbiji, antibiotici i smeškice, se striktno izdaju uz RECEPT. Da, dobro si pročitao. R-E-C-E-P-T.
A šta je to, to obično belo-plavo papirče? Šta? NIŠTA!
Dobro, nije baš ništa al' ono... Pa, detemugumeno, nismo ni mi baš toliko blesavi i glupi. Znamo i mi nešto o medicini. Eeej, Palitrex i Pentrexyl, što mu dođu kao univerzalni lekovi za prehlade, bolove u grlu, plućima, angine i ostalo i ONI moraju. A, sve kao u fazonu: Pa, mora tako, znate, antibiotici uništavaju i dobre bakterije u crevima, pa šta ako Vam stvarno ne treba, da li razmišljate o tome... pa, Vaša jetra će Vam biti zahvalna na tome, bubrezi...
O veselim bombonicama, da i ne govorim. A, nekada ti stvarno trebaju, jebiga, iznerviraju te na poslu, žena ti vrišti što si isprlj'o šustiklu, naprasna tragedija... i samo ti treba malko da se opustiš. Nećeš da se drogiraš, pa nisi lud. Valjda.

I, ne daju. Ma, jok.
Doduše, ima i toga da i inspekcija radi svoje, da proverava, i da tim farmaceutima stvarno nije lako. Jebiga, ostaje se bez posla, gubi se licenca, novčana kazna, tvorza.

ALI, jedno veliko ALI, i to može da se završi. BEZ RECEPTA. Samo ako dotični hoće.
Hehehe. Ipak smo mi Srbi!

Sport broj 1 u juznoj Hercegovini,pocetkom jeseni sve do proleca.
Zahvaljujuci kisnim monsumima žitelji Trebinja,Nevesinja,Bilece i ostalih gradova
uzivaju u atleticarskim disciplinama po kratkim i blatnjavim ulicama istih gradova.
Prva disciplina-preskakanje nejednakih trotoara ,polomljenih ulicnih vazni i ostalih ulicnih predmeta
Druga disciplina-slobodan stil preplivavanja ogromnih bara
Treca disciplina -planinarenje do svojih kuca

Pismo glava kako kome svako radi kako zna.

Šansa da je žena isključivo svetica ili kurva jednaka je šansi da novčić ima oba pisma ili obe glave. Znači nikakva. Znači možda i postoji, ali uvek cigani prvi pokupe takve novčiće, a posebno takve žene.
Tebi, naravno, ostaju ove obične.
I ako joj vidiš samo pismo, a na reč poveruješ da je i sa druge strane isto stvarno si zaslužio da je jebu komšija i njegov mali dok joj ti zalivaš papriku.
A ako joj vidiš samo glavu, a poveruješ da je svakom ćelijom kurva zaslužuješ da nežno sanja o pravičnom, brkatom poštaru dok joj ti zogerom lomiš rebra.
Takve su žene; pismo iz glave neće, kao ni sveta Petka i Lisa En iz tvoje ujne.

Chuck Norris je bog, Chuck Norris je svemoguc, Chuck Norris je lud...
Da price o njemu nisu samo zajebancija koja kruzi internetom, Chuck je dokazao tako sto je rekao da postoji sansa da se kandiduje za predsednika Teksasa, jedne od 51 drzave koje cine SAD.
Da, dobro ste procitali, predsednika, ne guvernera.
O cemu je rec ? Grupa patriota je napisala deklaraciju o nezavisnosti Teksasa, a Caki je obecao da ce se kandidovati za njegovog prvog predsednika, ukoliko vlada unije(SAD-a) nastavi da radi protiv vlade drzave(Teksas).

Nase mlade patriote ce sada sigurno pomisliti: "Eto, mamu im jebem kad nam preotese Kosovo, sve se vraca, sve se placa!!!", no ne treba se previse uzbudjivati i zavaravati, koliko god nadcovek Chuck Norris bio, za sada su jos uvek male sanse da se nesto ovako desi.

Vid psovke koju uputimo sportisti kada promaši izglednu priliku, iliti zicer.

To je onaj kamen u grudima, ona pesnica kojom ti sećanje svrdla pod rebrima, kada prolazeći pored nekih starih mesta, uzalud pokušavaš da smestiš svoja sećanja u neke nove prostore, u neke nepoznate okvire.
Kada bezuspešno pokušavaš da pronađeš kafane svoje mladosti, onu u kojoj si popio svoje prvo piće, ili onu u kojoj si jednoj devojci kupio prvi cvet, onu gde si, o čelo, polomio prvu čašu, ili onu gde si prvi put, mrtav pijan, uzeo mikrofon od muzike, pevao, plakao, ljubio začuđenog ciganina sa ćemanetom, dok su čaše uz zveket letele u vis, i neki nepoznati čovek, za stolom u uglu, ti držao zdravicu.
To je kada ti "Zora" više ne sviće, kada ne slušaš "Marš na Drinu", kada više za tebe ne postoji ni "Poslednja šansa", kada......kada su oko tebe kladionice, picerije, silikonske doline, šoping molovi i bioskopi sa jedanaest i po mesta....

Jebač koji radi sve, samo ne jebe... barem ne da ti vidiš. Neka viša sila spreči poglede na koitusni put između njega i dame koja je potpuno spremna da mu se prepusti uz saksofon karakterističan za jebačinu...pardon, vođenje ljubavi 70-tih i 80-tih godina.

Čarls Bronson je neko kao fol toliko velik, božanski velik, da se ne vidi ni kako jebe. On priđe ženi i nema seksa, samo se vidi scena naredno jutro kako ona navlači jorgan preko visećih sisa i odlazi da se tušira ne bi li se kući vratila pre muža, dok Bronson pali meki Marlboro a pogled mu se u daljini gubi. Čarls Bronson je bio toliko velik, da je jedina šansa da ga vidiš u akciji, bila da budeš sa one strane kurca.

Pojava koja se praktikovala u periodu kada se znalo ko je ko. Kada su muda bila važnija od leđa. Vreme kada si kao stariji klinji mog'o da zalepiš šamar, a da posle ne postoji šansa da te istetkaju.

Ovaj izraz odnosi se na deljenje terena za fudbal u kraju ili kod škola. Znalo se kad dođu stariji klinci pale, na mali teren, ili da gledaju. Uvek se znalo kome je kad vreme za fudbal, basket, ko je na malom, ko je na velikom terenu, od kad do kad. Nikad nije bilo rasprave. Svi su znali pravila, svi su ih poštovali. Znalo se ko igra, ko je golman, a ko u napadu. Zna se ko je išao po pljuge, a ko pušio. Znalo se kad ko ide gajbi.

Piše se u onim godinama, kada si ubeđen da je jedini stepen ljubavi držanje za ruke i poljubac u obraz. Kasnije shvatiš da si i bio u pravu, ali to sada nije važno. Nastaje iz potrebe, da eto u mom slučaju kažeš devojčici iz klupe ispred da ti se sviđa njena kosa i to što ima sve petice. Pa da ne bi crveneo, a ti cepneš parče papirića, nažvrljaš nesigurnim rukopisom par reči i ubaciš joj u ranac. E sad to može da se završi na dva načina. Da ti se do četvrtog smeje pola odeljenja ili da kao fol budeš sa tom devojčicom. Naravno postoji i šansa da se ne potpišeš, jer smatraš da zna od koga je, ona padne na to, ali misli da je od tvog druga. Da to je gadno, još ako ti je drug jači, pa te zaduži da joj u njegovo ime joj i dalje pišeš.

Promašena sigurica na životnom putu. Em je prevozno sredstvo koje ne može da mrdne van unapred određene rute, em je jedno od najbezbednijih prevoznih sredstava, em pruža vrhunsku udobnost. A ti si ga propustio.

Ko zna zašto, možda si poručio jednu za srećan put previše, možda si se uspavao, a možda ti sat nije bio navijen. To je sad nebitno, bitno je da stojiš na peronu života sa spakovanim koferima za put u bolje sutra i gledaš kako otpravnik vozova skida crvenu šapku sa glave i pljuje u stranu dok te kiselo odmerava pogledom čoveka koji ceo život prati vozove.

Doduše, uvek postoji šansa da sačekaš bolje sutra, da popiješ manje, da ustaneš na vreme i da malo požuriš. Možda će i sutra, po redu vožnje, krenuti kompozicija ka istom odredištu. Možda. Mada verovatno neće.

Sportski komentatori koji su definitivno pogresili svoju profesiju.
Vise bi im lezalo da su zaposleni u prodavnici pogrebne opreme,ili kao babice u Narodnog fronta.
Da oni komentarisu finale lige sampiona prebacio bih na Bolji zivot.

Najčešće se javlja u gostima, kada smo previše sebični da bi podelili produkte svog debelog creva sa domaćinovom kućom. Nakon dugog trpljenja i grčenja račma, osetite da vam se moča. Leptejeboražani štaš sad! Ako si ženskinja, boli te nokat, sedi pa šta izleti - izleti, ionako sve izlazi u istom smeru. A i vi ne prdite, briga vas. Vi puvate. Ako si muškinja - najebo si. Sedneš li, popustiće brana, a ti ne bi želeo da testiraš akustiku školjke nakon dugog krčkanja sadržaja u colonu. Odlučiš li se za stajanje postoji šansa da se zadnji trap po inerciji olabavi kao i prednji i ode mas u propas. Najverovatnije ćeš popustiti pred pritiskom i krenuće od svega po malo na sve rupe dok ti neodlučno kalkulišeš šta je rizičnije. Nit' tam' nit' vam'.

''Pokretačka'' snaga parnog valjka.
Za domaće okvire je izuzetno gorivo, dok da bi se prezimilo u Evropi naša cepanica je ili previše stara, pa brzo sagori, il pak zelena za Evropsku zimu, no najčešće je nekvalitetna.

Da li ste se ikad zapitali zašto su neke od najboljih pički iz srednje škole vrlo rano zaglavile brak? Možda i niste al' mi mnogo humoristično da počnem ovako top-šopovski.
Elem, većina najkvalitetnijih riba srednjoškolki zakevi vrlo rano i tako biva primorana na brak. Ali zašto zakeve? Slučajno? Kurac moj slučajno. To je stara strategija nešto iskusnijih predatora, koji, kada, najčešće ludom srećom, navataju neku prevr' cavu se ne zadovolje prosto jebanjem te boginje i prepričavanjem tog jebanja. Jok, to nije dovoljno, takva šansa se pruža jednom u životu i momče se odlučuje za podmuklu taktiku. U ljubavi je sve dozvoljeno, reče neki serator prije par vijekova, pa je tako sasvim normalno da napuniš sjemenom naivnu srednjoškolku čisto da bi se osigurao da ti nikad ne umakne.

Dario Hübner. Legenda seoskih fudbalskih liga. Pola čovek, pola propuštena životna šansa. Igrač kome je sudbina pokazivala u smeru Crvene Zvezde, a kasnije evropskih velikana, ali su životni vetrovi strelicu okrenuli kao travnatno-blatljavim fudbalskim borilištima srpskih seoskih liga. Džajin dribling, Dejova lucidnost, Pantelim šmek njega je krasio, ali se ipak kurata sreća Perice Ognjenovića njemu nasmešila. Niko ne zna šta je njega tako uklelo. Igrali su ružniji, niži, krakatiji od njega, ali on nikako nije uspeo. Danas, naš Hubner trese mrežu Rudovaca u svakom meču, dok klupa Vreoca strepi kad god je na terenu. A njega realno baš briga - zapali pljugu na poluvremenu i spiči im dva komada, tek toliko da ne bude kao da nije igrao.

Praćenje emisije "Šaptač psima" će po mišljenju nekih, čak i od osobe koja nikad u životu nije imala kontakt sa canis lupus familiaris-om napraviti vrhunskog dresera. Iz tog razloga ne čudi što je izraz iz naslova ultimativni argument u svakoj raspravi o psima.
Nije bitno što ti i tvoj pas nešto radite na isti način zadnjih 10 godina i pritom se niko od vas ne žali, ako neko kaže da je Cezar Milan, voditelj te emisije (koji nesumnjivo posjeduje veliko znanje iz ove oblasti za razliku od svojih fanova) rekao da to tako ne ide, vi nemate šta više reći u svoju odbranu čak i ako ste 100% sigurni da ste upravu. Šansa da pobijete taj argument jednaka je šansi da Kambodža dobije zeleno svijetlo za početak pregovora o članstvu u EU do kraja 2014.

Seosiki Diplomata postoji u svakom selu to je uglavnom osoba čija se sejačka ili seoska lukavost moze uporediti sa nekom vrstom inteligencije .Elem osobine koje se prepisuju Seoskom Diplomati su sposobnost zavađenja svakog sa svakim i koriščenje iste situacije u svoju korist na neki način kao i pravi diplomata u stvari baš kao pravi diplomata samo za razliku od pravog diplomate seoski ima više obrazovanja koje nekad moze da dostigne i titulu auto električara ili auto mehaničara ali na kraju imam samo par reči za vas nikad ali nikad ne pričaj čika Milisavu šta si radio sa ženom komšija Jove jel koliko god se kleo u 10 kolena u nazad i grobove raznih rođaka postoji uvek šansa da se ne vratiš iz sledeće avanture makar ne sa celokupnim inventarom.

Oriđiđi sleng domaćih(viskostručnih) novinara.

"E, ljudi, moguće je da ja znam to".
E pa grešiš, ne znaš. Mi znamo da ne znaš. To što smatraš, to je privid i ti, u pravom sistemu vrednosti, zapravo ne znaš informacije koje smo ispisali u tekstu. Da mislimo da postoji realna šansa da znaš sigurno ne bi napisali takav naslov. Napisali bi "ovo možda niste znali". Ali pošto smo mi u potpunosti sigurni u svoje tvrdnje, u naslov ćemo staviti prvi navedeni izraz.
Pitaš se ko sam ja da ograničavam dijapazon tvog znanja? Kojim sam se metodama vodio pa sam ubedjen u tvoje neznanje odredjene oblasti, odredjenih pitanja ili činjenica? Odgovoriću ti, ja sam novinar i sve mi je dozvoljeno. A to da li te boli penis za informacije koje sam ispisao, uopšte me ne interesuje, ja samo hoću da popunim obaveznu dnevnu kvotu pisanija i dobijem platu.

Reč kojom sebe i druge stavljamo u poziciju književnog dela ili modne kreacije, kako bi opisali naš izgled u datom trenutku.

Obično označava kraj jednoipominutnog mučnog monologa/teksta.