Samo proverite komentare u vasim defkama i posterima!

Osoba A: Šta je onom liku tamo, uporno pokušava da ostvari kontakt sa onim spomenikom.
Osoba B: Ma pusti čoveka, vi`š da mu nisu sve ovce na broju.

Primer 1:

Kupac: - Dajte mi jedan burek sa sirom.
Prodavačica: - Ovde ili nosite?
Kupac: - Za poneti.

Primer 2:

Kupac: - 250g sa šunkom.
Prodavačica: - Ovde ili za poneti?
Kupac: - Da ponesem.

- A sada veliko finale. Noblicina nagrada za književnost. Nominovani za ovu prestižnu nagradu su:

01. Mirjana Bobić Mojisilović sa knjigom “Muškarci kad su gladni bolje jebu”
02. Isidora Bjelica sa knjigom “Ja sam dobra pička, samo vi to ne vidite”
03. Siniša Pavić sa knjigom “Šojićev bolji život sa porodičnim blagom”
04. Marijana Mateus “Voluminiziranost na Bahanalijskim ostrvima”

Za kandidate možete glasati slanjem SMS-a sa tekstom SRANJE na broj 1010.

Laza: " Znaš da se Bata oženio"?

Jovan: "Bata Jebač"?

Laza: "Hahaha, da bre".

Jovan: "Ma ne verujem, jebote da li je moguće?"

Laza: "I ja sam se čudio, ali polizao čovek sve pičkine sokove i rešio da se skrasi".

Nastavnik srpskog pred čitavim odeljenjem hvali najboljeg đaka...

- Deco, ugledajte se na Znanka Znatića, on čita sve lektire koje mu se zadaju. Već je pročitao celog Dositeja, Steriju, Boru Stankovića, Nušića i da ne nabrajam sve... a sada je, evo, već zreo i za Lazu Lazarevića! Znanko, za sutra da pročitaš "Sve će to narod pozlatiti", pa da nam ispričaš nešto o tome, je l' važi?

- Хех... Овај освоји само 3.000 динара...
- Одакле беше он? Из Нове Вароши? Има таман за карту назад...

vi – (tek zaspali)
on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz…..
vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode …
on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa)
vi – (mahnito mlataranje rukom)
on – …………

(sve ovo 3x…)

vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…)
on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…

Ispada da sav život provedemo u gostima.

Plevimo papriku, kreće da kaplje kiša

Deda: Ajde ubrzajte, eve kiše.

Okreće se i vidi babu koja je još na početku reda

Deda: Ajde bre, ne moraš svaku travku da obrstiš, čuma mori, pa ne pomori sve...

Čekaj bre, ko je pominjao seks? Ja neću, neću da prevarim devojku. Au, baš si peder, a ja oženjen pa ništa. Kako te bre nije sramota, 2 deteta te sa slike gledaju! Ej, jel imamo pare mi za ovo? A šta ako je nameštaljka, šta ako upadne murija? A šta ako je groblje neko, aj ti na terasu da vidiš kakva je pa da je ne pustimo ako je neka baba. Jes, što ja pa da me vide komšije? Dal će i makro da ulazi? E, a šta ako je neko izmlatio pa kaže da smo mi? Ma terajte se bre, ja odo. E baš si sisa, meni tata direktor pa me nije strah. Tebi tata, ja sam bre direktor, ima sutra da nas pominje potparolka sup-a. Daj bre to je kao za drogu, nije kažnjiva konzumacija već organizacija. Da kažemo da nam broj dao pokojni Coni, riknuo pre dva meseca, realno je...Posle 4 sata čekanja i zivkanja, snajka nije ni došla. Ćale joj se nije uspavao! Šta je ekipi sve padalo na pamet, nema te tastature koja ne bi crkla.

Elektroinzenjer prilazi ribi, jebacki namiguje, zatim isprica detaljan opis svog dana, uz, procitacete tamo, dobre fazone, i pozove je da izadju.
Izlazak:
Riba ceka pola sata. On dolazi i kaze: "Pa dogovorili smo se kod bolnice."
"Pa, dobro, znas, nisam mislila bas u bolnici...nego ovde pored..."
"Ne, kod bolnice je tamo gde pise -Bolnica-, sve ostalo je cista filozofija. Kako si neprakticna..."
"Pa, dobro, bar sam mala i kompaktna...ono...ako mislis da me strpas u gepek i to..."
"Haha...kompaktna... da li si cula za novi FUJI fotoaparat...kazu da je kompaktan a mocan. Mada, nije to neka tehnologija, znas..."
"E, mislim, znas, mogli bismo malo da ne stojimo ispred bolnice... Nekako smo mnogo..."
"A, ajde da setamo... E, kako je hladno. Cuo sam da je sad globalno hladjenje, a ne globalno zagrevanje... Ja sam u kucu zato ugradio podno grejanje. Ali, glupost nevidjena, veliki trosak, a, znas, od cega se sastoji podno grejanje? To ti je jedna jebena bakarna zica, presavijena, znas, a bakar je dobar provodnik, znas....ovaj, zasto places? Pa nisam bas toliko potrosio..."

(definicija posvecena Burzumu i Celtu, cista glupava prozivka, al' ako je bas Celt obrise, ima i poster da napravim)

Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?

Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)

Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.

Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?

Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...

Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?

Redar: Jedna tabla.

Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.

Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.

Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.

- Dedino, šta ima novo?

- Daj deda, sve je isto kao prošlog leta. I dalje smo podstanari, skupljamo za učešće za kredit i u međuvremenu ...

- Polako sine, sve u svoje vreme...

- Ne, ja hoću sve u moje vreme. Sad mi treba. Sad!!! Ne mora baš odmah ali ne mogu više da rasklapam i žuljam se sa ženom po tuđim trosedima i selim "meke stvari" kad se gazdi nadigne da nas izbaci.

- Vaš saučesnik je?
- Nemam saučesnika.
- Kolege su Vas videle sa još dve osobe tokom pljačke.
- Nemam pojma.
- Vidite, sve što morate je da sarađujete.
- Da?
- Želiš li da imaš normalan život?
- Da.
- Pa onda ponavljam: sve što morate je da sarađujete, i odgovarate na pitanja.

- Koncert Rada Lackovića
- Šefov godišnji
- Period od Prvog balkanskog rata pa do pojave prvih turskih serija
- Reklame dok traje Grand šou

Iznad samog obrisa mora, pod bregom, niče nova građevina. Beli stubovi a zid počinje da pregrađuje pogled na plavu pučinu. Zdanje liči na grdosiju sa zgomilanim, neravnomernim grbama. Majstor radi sa učenikom i stalno mu daje uputstva.
-Ne smeš kamen da polažeš bilo kako u zid. Kamen ima samo jednu stranu koja mora da nalegne.
-A kako da znam koja je to strana? Obe su iste. Kiša je isprala kamen.
-Treba da pogodiš žicu. U svakom kamenu postoji samo njegova žica. Ona nikad nije ista kod dva kamena. Ako umeš da je slediš, znaćeš da je postaviš kako treba.
Mladić gleda površinu vode i uzdiše.
-Cigla se ne hvata tako. Važno je da prihvatiš ciglu kako valja.
-Zar je to toliko bitno? Cigla nije kamen da joj se vide žice. Mogu da je dohvatim sa koje god hoću strane.
-U našem poslu je sve važno. Jedino tako postaješ majstor.
Mladić je ljut, pa žustro prebira alatke po rancu i dodaje ih majstoru.
-Polako sa viskom. On je naša vaga. Osetljiv je. Da si tako zdipio libelo, osetio bi bol; kao da si se nabio prst u oko!
Ubacuje se vlasnik kuće.
-Možda dečko nije za zidara. Da bi za sve to imao osećaj, potreban je dar. Možda mu leži da bude stolar.
-KO NIJE ZA JEDNO, NIJE NI ZA ŠTA! KO RADI DOBRO JEDAN POSAO, TAJ ĆE SVE DOBRO DA RADI!
Svetlu, prozirnu površinu mora uzburkao je jedva primetan povetarac.