Đokina najveća muka je upravo senzibilitet srpskog jezika. Sebe (neskromno) smatram poznavaocem šansone, balada, pevane poezije. Od, G. Brasansa, V. Visockog, B. Okudžave, J. Brela, L.Cohena, svih zajedno, nisam čuo ništa ni blizu tako dobro kao bilo koja Đokina pesma, čak i onih tipa 'ringe ringe raja'. Ako se ikada bude rodio prevodilac koji bi uspeo da prenese bar delić, duha, atmosfere, senzibiliteta, Đokinih pesama, mnogi bi svetski autori 'zatvorili radnju'.
Vidim, mnogo optužbi zbog političkog angažmana, ne slažem se, sećam se kada je nastala 'Računajte na nas', upravo ta pesma je ZAŠTITILA nekoliko generacija. Ta je pesma nastala kao odgovor tada neviđenom teroru koncepcije 'naoružanog naroda' 'narodne odbrane' i sličnih idiotluka.
Dobro je da to ne pamtite.
Ovaj trenutni 'lov na veštice (čitaj, tiraž)' nije ništa drugo do parafraza starih zezalica tipa 'Hrvat je Srbin sa govornom manom', 'Flamanski je Engleski sa akutnim laringitisom', i sl.. Uostalom upravo ovde na Vuku mogu se naći bar desetak sličnih dosetki.
Poznato je da Đoka od prvog dana ima svoje 'hejtere' mnogo manje bezazlene od ovih naših, očigledno da neko pokušava da mu opstruiše povratak na Beogradsku scenu, još uvek ne znamo razloge dosadašnjeg višegodišnjeg otsustvovanja.
Politički vetrokaz? Devedesetih smo nakon njegovih koncerata sa strepnjom čekali javljanje iz NS. Javka je bila, ..eto ja stignem brže do NS nego vi do Dorćola....
Postojale su sve debele šanse da ga 'poginu' na putu.
Uostalom Đoka je šansonjer a ne savest čovečanstva.
Đoku doživljavam kao nekog svog, te sam stoga ponosan na svog Đoku :-)
Lično mi mnogo više smeta što do neukusa forsira onu fenserku od ćerke.

Jedna od mnogih jedinica mera za snagu.

1: Šta reći?
2: Koju slavu slaviti?
3: Da li kad je leto ili kad je zima?
4: Postiti ili ne?

Pitanja su koja se najčešće prožimaju kroz glave "prosvećenih" ljudi. Nažalost, ima ih još mnoga ali nemam želudac da ih sva priložim.
Ti dubokoumni ljudi su mahom bivše komunjare ili pak deca istih. Živeli su u takvom okruženju i sistemu gde se nije verovalo ili bolje reći, nije se smelo verovati u Boga, ići u crkvu, slaviti slavu...
Čast izuzecima ali njihov broj u takvom društvu je bio na nivou statističke greške.

BUM! Fast-forward do 21. veka!
Komšije neće da drukaju tvoju porodicu što slavi slavu kao što su tamo neki drukali mog pradedu. Crkve su još praznije ali to ne smeta da se slave slave, jer one više nisu stvar tradicije, sad su, tako reći in.
U tom novom sistemu vrednosti bivši pioniri i pionirke su bačeni u veliki rebus. Sad, kako to da ništa ne slave? Šta će svet da kaže? Kako odgovoriti na pitanje ,,Komšija kako to da vi ne slavite slavu?''

Obično se na tavanu ili u podrumu negde u mračnom, prašnjavom ćošku nalazi ikona Svetog proroka Jeremija ili Svetog Joakima i Ane koje su zamenjene nekom Titovom slikom ali ko je bre čuo za njih?! Daj da se slavi Sveti Nikola ili Đurđevdan to'e sad u modi!
Obično se i izabere Nikola i to onaj u decembru kad pola Beograda slavi a druga polovina ide na slavu, međutim, problem je što se posti, ko će bre ribu da guli? Nema pečenja, sarme, torte... Druže. Pa to onda nije slava.

Vrhunac kvazi-vernika je baš tad kad se lome da li postiti ili ne.
Uglavnom se ne posti. Iznese se prase, ja'nje, slavski kolač iz pekare Tito i ja i zalije cveće sa svetom vodom.

Nek ti je srećna slava domaćine, Srbine!

Moždani kompas je naprava koja se, sudeći po mnogobrojnim dokazima pronadjenim u američkim filmovima, nalazi u glavi svakog živog amerikanca na planeti. Gde god da se u gradu, državi ili svetu nalaze, bez ikakve sumnje u trenutku mogu odrediti na koju stranu sveta su se uputili.

Izraz koji se danas često upućuje ljudima koji u svom nastojanju za površnim humorom malo pretjeraju granicu i odu u dijelove svetog ili pak onoga što bi trebalo biti sveto.Frazu ipak najčešće upućuju licemjeri koji su primili određenu dozu humora potrebnu za taj dan pa sad pokušavaju da ispadnu humani tako što će zaustaviti nanošenje duševnog bola ljudima ili populaciji o kojoj se priča iako niko od kruga slušatelja neće ni znati šta su oni pričali, a neće ih ni zanimati.Ipak nekada se zna doći do tretjerivanja ali Bože mili ako jednom počneš završi do kraja.

Zanat je kru' u rukama. Škola ponekad i izda, ali đubre nikad. Život nam je podmetnuo koru od banane pa danas svaki kurac ima neki fakultet, svako je neki menadžer, pravnik , ekonomista, ili nešto, jerbo niko ne voli da umoči guzicu u nauljeni kanal ili da se jebe razvodeći nekome vodu i struju po kući. Samo daj 20 deka fakulteta i uvali me u kakvo državno preduzeće, da zaskočim poreske obveznike kao Leptirca Petra Božovića. I otimaju im, otimaju, dok ne dođu do tih istih ruku, uzeli bi i njih da što udobnije češu jaja zavaljeni u fotelje, a onda ta ista ruka tljane šamarčinu , da te otrijezni, jer koliko god misliš da si bitan u svojoj foteljici, zanatlija zna da sve dođe i prođe, osim njegove sposobnosti da bude samodovoljan.

5-7 kilograma

Krajnji stepen poštovanja neke osobe.
Dođe slično kao skidam kapu, klanjam se i ostalo.
Čovek je toliko dobro uradio neki posao, da je stepen mogućeg odavno prevaziđen. Osoba kojoj su upućene ove reči može da se oseća kao vanzemaljac, a ne kao stanovnik ''plave planete''.
Ali ko kaže da se ovo ne sme koristiti i u bukvalnom značenju!?

Sluze da bi se matori nastavnici,kako srpskog tako i likovnog,muzickog,engleskog pa cak i fizickog,izivljavala nad glumcima(ucenicima)koji su prihvatili ulogu u toj predstavi,samo zarad 5 iz srpskog ili nekog drugog predmeta.Dok se jedni nastavnici neuspesno reziraju predstavu koju su oni osmislili,drugi nastavnici(matematicari,hemicari i fizicari)se zestoko protive tome i ne daju glumcima da izlaze sa njihovih casova koji su,po njihovom misljenju, od ogromnog znacaja po zivot nesrecne .Probe se uglavnom drze u spajzu,cumezu,podrumu,a neretko i u biblioteci.Kad se predstava napokon spremi,igra se najcesce za Svetog Savu ili za kraj godine.

Četiri praseta koja se okreću na ražnju.

1.) Država u kojoj struju štede na pokretnim stepenicama, te ih isključju posle 18h, ali je zato hram Svetog Save iz nekog nepoznatog razloga osvetljen celu noć i dan.
2.) Država u kojoj predsednik tako nešto pomalo radi, ide uz putić i niz putić, ali uglavnom je njegov posao da stoji, izgleda prepodobno i daje (duhovne) savete narodu, pod sloganom "nit' lud nit' odviše mudar" Često zvuči i izgleda kao patrijarh i više od patrijarha.
3.) Država u kojoj nekadašnji mediokritetski rok i /italik/new wave/end italik/(sic!?) bendovi imaju istu tendenciju da se na sceni ponašaju kao patrijarh umesto patrijarha i drže duhovne besede, a onda to rade i po novinama u vidu redovnih novinskih članaka i kolumni.

napomena: Ovo je definicija o knjigama.

Remek delo J.R.R. Tolkiena koje su netalentovani imitatori bezbroj puta pokusali da iskopiraju. U najkracem, radi se o misiji koja za cilj ima unistenje Prstena Moci. Nepotrebno je reci da je zarad tog svetog cilja proliveno mnogo krvi, znoja, suza i onog vilovnjackog napitka cijeg imena nikad ne mogu da se setim, pobijeno bruka ljudi, vilovnjaka i patuljaka, poruseno mali milion monumentalnih gradjevina, a ukleti su ponovo poceli hoditi zemljom...

...doduse, sve je to moglo biti izbegnuto da se Gandalf setio da pozove nekog orla, uzme Prsten i baci ga u Planinu Usuda. Ali onda bi knjiga imala 2 strane i mi bismo ostali uskraceni za jednu od najvecih dela u istoriji knjizevnosti.

Nervira te glupa melodija alarma. Nervira te što se nisi naspavao. Nervira te onih 5 sekundi koje trebaju televizoru da se upali. Nervira te stari tiganj u kom ti kajgana uvek zagori. Nerviraju te vrata ormana koja škripe. Nervira te lift koji uvek čekas par minuta. Nervira te što nema autobusa onda kad ti treba. Nervira te gužva u autobusu. Nervira te menjanje prevoza. Nervira te što drugarica kasni. Nervira te retardirani raspored na fakultetu. Nervira te što pauza traje prekratko. Nerviraju te ortaci koji prate predavanje. Nervira te gužva u saobraćaju. Nervira te kontrola u GSP. Nervira te hladna večera. Nervira te što nema prenos utakmice. Nervira te što ortaci kasne na bleju. Nervira te što te nisu zvali danas na pivo. Nervira te konobarica kojoj treba 20 minuta da ti donese piće. Nervira te kiša. Nervira te pešačenje do kuće jer ti je prevoz otišao da jebe a tebe ostavio na kiši. Nervira te bojler koji ne zagreva vodu dovoljno. Nerviraju te glupe serije koje puštaju uveče na TV-u. Nervira te što je već 2h ujutru,a ti i dalje nisi zaspao iako ustaješ u 7h.

Ovakvo etiketiranje nije moralistički usmereno, već naprotiv, seksualistički. Tako se etiketira devojka sa nezadovoljavajućim guznim performansama po standardnim kriterijima.

Iliti komunalna tj. socijalna klonja, toalet ili ćenifa. U ovaj sveti hram olakšavanja, i ne tako svetog displeja i mirisa, svraćaju isključivo oni kojima je do noktiju dogorelo tj. oni koji bi sa par trenutaka otezanja sopstvene iznutrice ispraznili u gaće. Uprkos ustaljenom verovanju da samo gradovi imaju javne ćenife to je skroz netačno. Javne seoske ćenife iliti poljski klozeti uopšte ne zaostaju za gradskim po stepenu higijene i (ne)očekivanih miomirisa. Za sada ćemo se zadržati samo na opisu gradskog javnog toaleta. Javni toalet se, naravno, nikada ne čisti jer bi to uništilo jedinstvenu atmosferu koja u njemu vlada i svaki obavljeni čin (minuli čovekov rad) bacalo u drugi plan.

"Onaj što drži" u hijerarhiji Balkana zamenjuje titulu "ser" vidjenoj u Velikoj Britaniji!

Halucinogeno ludilo koje konzumiraju autori Popaja za Večernje novosti, u potrazi za inspiracijom.

Zaštitnik Irske i njenih žitelja, koji uobičavaju da ovaj praznik i sveca proslave lešenjem pomoću raznoraznih vrsta alkohola.

Krajnji stepen nezrelosti.

Fraza koja se obično koristi pri prepričavanju nekog neprijatnog susreta, nečijeg kiksa ili urnebesnog odjeba, čiji je cilj da umanji posledice nemilog događaja i da narator ispadne šaban u što manje mogućoj meri.