Standardno vadjenje kad drustvo pita sta je bilo sa doticnom curom kojoj ste prisli a ona vam udelila korpu.

Koristi se kad se opisuje koliko malo ljudi je došlo iliti koliko puno ih nije došlo.

Trik pitanje ženskih osoba starijih od trideset godina, upućeno do tog momenta zadovoljavajućim muškim individuama. Iako ga ređe postavljaju kada pređu četrdesetu, u ekstremnijim varijantama se javlja i sve do pedesete. Žuto svetlo ispred raskrsnice zvane snošaj. Pravi odgovor daje zeleno svetlo, a pogrešan crveno, sa sve rampom i mehaničkim bodljama za bušenje guma u asfaltu. Sredine nema.

Jasno je da se ovo pitanje postavalja isključivo onoj manjoj grupi (90% od ukupnog broja) muškaraca koji su u "oćnom statusu". Evo i nekih mogućih odgovora, a na osnovu upravo izmišljene matematičke formule, uzećemo da prosečna milfara koja bi ovo pitanje postavila ima 38 godina.

Teski gabor

Muževljeve reči nakon što mu je dokurčilo da, na ženin nagovor, leči podočnjake kolutićima krastavca.

U nedostatku flote lađa koje bi ti mogle potonuti negde na dalekoj pučini Jadranskoga mora i usled nedostatnosti mašte da od istih načiniš podmornice i spasiš dan, pa verovatno najgori usud koji nekoga može snaći u ovom delu kontinentalne Evrope.
Mislim, tu si ti, gledaš svoga posla, napatio si se bio oko proletne setve k'o Isus na Golgoti, na pola si puta do berbe, sunce sija, ptičice cvrkuću i godina deluje kao da će biti rodna, kad ono odjednom, odnekuda dođe grad i pobije ti sve useve.
E sad, ume da bude urnebesno smešno kada na Dnevniku jave da je tamo daleko, daleko od mora grad počinio genocid pobivši useve, voćnjake i povrtnjake đuture i sve to začine snimkom nesretnog poljoprivrednika kako se fata za glavu, kuka, leleče i proklinje ove iz protivgradne zaštite, resornog ministarstva i državu shodno tome. No, kad malo bolje razmisliš, država bi stvarno trebala da uradi nešto po tom pitanju. Ofali li nam pšenice istu ćemo morati uvoziti iz Bugarske što će dovesti do povećanog trgovinskog deficita a Bog sami zna kakav će to domino-efekat imati na ionako astmatičnu privredu države u celini. Garant će i čorba da poskupi. Prošle godine neki Iranac pogodio nekog Amerikanca cipelom u glavu i automatski porasla cena barela nafte na berzi iz straha od eskalacije sukoba a sada da ne poskupi, jes' pa neće.
Ipak, ne treba zaboraviti, svakome je njegova muka najveća i svakome je njegovo breme najteže al' ako te to baš nešto naročito ne tangira i ako postoji mogućnost da neokrnjen stojiš negde sa strane i gledaš kako se neko zlopati, pa što da ne iskoristiš priliku i da se ne nasladiš tuđom mukom.
Dva šećera molim.

... ne možeš da budeš idiot prema smom sebi da nekim definicijama sa zadovoljstvom ne lupiš minus iliti palac na dole. Naročito onima koji nastoje da jednom jedinom, a najčešće debilnom, definicijom okrenu Vuku naglavačke.
Prednjače početnici, tek prijavljeni na sajt, koji imaju tu ambiciju, a neretko to rade i stari, iskusni Vukajlijaši, u težnji da u jednom hipu steknu status - nenadjebivog.
U poslednje vreme i neki od moderatora imaju tu ambiuciju. Od "valjanja" njihovih nazovimo ih "nenadjebivih definicija" jednostavno vam se diže kosa na glavi.
Može im se.

Pojava vidljiva prilikom snošaja sa cupikama teškim jedva 50-tak kila, vižljastim kao mačići, koje prevrćeš po rukama, nosaš ih na kiti uz stepenice, obrćeš ih naglavačke za stojeću šezdeset devetku... a kad treba da iz gepeka izvučeš vreću cementa od 50 kila da bi na ujakovoj terasi u Čortanovcima zakrpio popucali beton kičma ti puca i stenješ "Pu, pedeset vam majki jebem svima koji ste ga pakovali tako!"

Najuniverzalnije reči da nekog odjebeš na fin način i da ga podsetiš da ti nije baš toliko dobar prijatelj da bi te koristio u slučaju da se razumeš u njegove probleme...

Fraza koju u trenucima očaja izgovaramo, koja je generalno smešna kada na nju gleda neko sa strane, isto kao što bi i nama verovatno bila da gledamo nekog drugog u takvoj situaciji.

Deviza ljudi koji su spremni da stoje iza svojih dela/reci
odnosno koji su spremni da odgovaraju za svoje postupke

Rečenica koju profesori izgovaraju posle pitanja:"Jel hoće neko da odgovara?".

Najkontrovezniji "fudbalski" komentator na ovim prostorima. Jedini ciji su transferi sa televizije na televiziju vise uzburkivali javnost od samih igrackih transfera. Karakteristican nacin komentarisanja utakmica tipa: "Stadion prima 60000, a u pocetku je primao 40000 ljudi ciji je arhitekta bio iz jednog malog mesta, ciji je cale svaki dan pesacio 20 kilometara do posla, elem... cale je imao komsinicu koja nije bila bas u najboljim odnosima sa gazdom gde je zivela kao podstanar", nikoga ne ostavlja ravnodusnim. Isproziva celu familiju igraca, drustvo igraca ispred zgrade, trenera, sudiju, pomocnog sudiju, vodonose, decake koji skupljaju lopte... Mnogi osporavaju njegov rad, ali jedno je sigurno, boljeg nemamo. Za razliku od drugih komentatora kojima bi i sah bio problem da prenose, on svaku utakmicu pocinje sa dovoljnom dozom histerije i entuzijazma kao da se neko rastaje sa zivotom i povecava dozu adrenalina, nama, gledaocima kraj malih ekrana i omogucava nam da se koliko-toliko bolje uzivimo u susret.

Pokušaj roditelja ili starijih ljudi, da u nama probude volju, da dobrovoljno odradimo stvari koje njih mrze. Naravno ako diplomatija ne uspe, tu je i drugi način.

Večita navika kod Srba da žale, vole i hvale onog koji nije dobro stituiran, a da mrze onog ko bolje živi od njih.

Najgore pitanje koje mozes da dobijes prilikom ulaska u kladionicu. Osecaj kada cujes to pitanje i kada te izbaci radnik iz kladionice tesko moze da se opise, samo moze da se dozivi. Svaki put kada te izbace ispred razmisljas kome da uvalis 50 dinara koje si skupio na odmoru od klinaca i onaj ispunjen papir, i obicno pomislis da cim napunis 18 ima da mu sednes i 7 dana da ne izlazis. Djubre jedno celavo (obicno ti sto ne daju su celavi :D)

prvo su politichari krenuli da prichaju o boljem zhivotu, vecim penzijama i platama, vishem standardu, manjoj inflaciji...samo da bi ih izabrali za odredjene funkcije, potom je narod uvideo da, iako ih je izabrao, nishta bitno se ne menja. Politichari su ondaK setili nove zhvake (kakvi su pametni :P): "DOSTA PRICHE, VREME JE ZA DELA!", i naravno naivni narod se polakomio, ali posle nekog vremena su opet uvideli da se nishta bitno ne menja, i da su svi politichari kriminalci (kakav smo mi pametan narod :P). Onda su politichari, da bi ostali na vlasti i opet za'ebali narod, smislili novu dosetku: DOSTA JE VISHE ONE PRICHE "DOSTA JE PRICHE, VREME JE ZA DELA", VREME JE DA STVARNO RADIMO!........

Najstereotipnija i najiritantnija rečenica koju učitelji/nastavnici/profesori obavezno (kao da su zaposednuti) izgovaraju kad shvate da niko neće da se javi da odgovara.

Rečenica kojom upozoravamo, nekoga da to nešto ne uradi.
Ako to uradi kraj.Bićemu zadnje.

Svi smo kao klinci gledali koliko je ugravirano na brzinomeru najboljih automobila na parkingu ispred zgrade i upoređivali koji ima najviše. U nedostatku dobrih automobila gledali smo koji automobil ima najnižu maksimalnu brzinu.