Ono što svaki carinik poželi da pita turistu iz Srbije kad vidi njegovu sliku u pasošu.

Moderno primenjena maksima, svi putevi vode u Rim.
Kako je Rim nekada bio centar civilizacije, trgovine, umetnosti, tako je danas Kišinjev centar cirkulacije narkotika, belog roblja i kradene bele tehnike.
Ako si nešto izgubio, u Kišinjevu je.
Komšinica otišla u Ulcinj, na letovanje i nije se vratila? U Kišinjevu je.
Usrao si se od alkohola, ne znaš gde si? U Kišinjevu si.

Okreni obrni svi smo manje više u istom sranju.

Stariji i od strane novijih generacija pomalo zaboravljeni izraz koji na poetsko-alegorijski način objašnjava onaj tanak pojas "ničije zemlje" koji se prostire između oblasti Vrlina i Mana na mapi karaktera jednog ljudskog bića. Svojevrsno i, na neki način, preventivno opravdanje za određene ( čitaj: "sve"; prim.prev.) moralno upitne postupke rendom persone. Nešto u fazonu "Na kraju krajeva, svi smo mi IPAK samo ljudi", doduše sa nešto plastičnijom poentom. Zapravo - sasvim dovoljnom da gorepomenuti oblik života od krvi i mesa nađe još koji razlog da ne bude ČOVEK. Prijatan sneg.

Dobro, ne vole svi. Ali svi su gledali...i svakome nešto drugo zapadne za oko.

Momci: Brate, ova Kejt Vinslet kad se skine da je onaj derpe kao slika....ono...nije losa da ti kazem.
Cure: Kaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaakooo je samo sladak. Osecajan. Umetnik. Zrtvuje se za nju. Plavook.
Gej populacija: Mrzimo film. ALi volimo Celine Dion.
Babe: Jel' ce se UZNU na kraj? Kakve lepe 'aljine. A ona je ista ja ko pred okupaciju.
Dede: Ovo je brod. Ovako se nekad gradilo, ne sad igraju tenis na vrh jahte.
Policajci: A onaj telohranitelj Bilija Zejna...kolega je stvarno profesionalac. Mada mi ne smestamo dijamante u dzep. Samo gudru.
Lopovi: Ma pusti tu razmazenu kretenku. Sine, uzimaj taj dijamant i sakrij se u camac za spasavanje.
Bau-Bau lovci: Ne znam da li ste primetili, ali vidi se usisivac u jednoj sceni. Steta sto BK vise ne postoji. Odmah bih im slao dokaz.
Studenti medicine: Ma daaaj...hipotermija nastaje mnogo brze...Onaj Di kaprio se brcka tu satima.
Studenti geografije: Eh ledeni bregovi...jedna desetina iznad vode, ostatak ispod. Divno.
'Teorija zavere' likovi: Ma daaaaaaj! Kakav ledeni breg...Nemci su tad kontrolisali ceo Atlantik!
Cigani: Moj deda Dzafer se tamo udavio kad bio poso u Ameriku da radi....cimeri bili u kabinu s Leonarda di Choka Moka.
Borci za ljudska prava: Zasto nema nijednog crnca u filmu?
Skinhedsi: (Vidi gore)
Porno glumci: Ja kad jebem...ne znojim se ovoliko, majku mu.
Porno reziseri: Naravno ja bih u onoj ljubavnoj sceni ubacio i Kapetana. Imam 2 slova za tebe....DP!
Kladionicari: Alo majstore..idi na teletekst pa 556...Cekam Livorno.

Jedan u nizu putkaza ka propasti društva.

Ko je devojkama kriv sto ispadnu curke i zaljube se u budalu pa posle misle da su svi muskarci isti

Pusti uciteljica decu da na fizickom igraju fudbal.. 15 decaka iz oba tabora ganja loptu po celom terenu kao da su svi protiv nje.

Dečiji izraz za dve osobe.

Krajnji argument koji koriste i stari i mladi,i zene i muskarci kada nesto zele da dobiju.

To je ono sustanje koje cujemo posle ove poznete recenice "Imam plan, skupite se svi", a onda krece krajnje nama nerazumljiv dogovor u vidu sustanja, brbljanja i laprdanja.

Kaze se za iskompleksiranog lika koji muva ribe sa pricom: toliko sam gotivan i popularan, svi bi da se druze sa mnom.

Nova verzija Nigrutinovog hita; svi biste htjeli da vas jebe Bekam, prilagodjena danasnjim desavanjima u Drvengradu!

Fraza koja dugo godina pokusava da u ljudskom mozgu odrzi ideju ravnopravnosti...kada pogresimo svi smo ljudi a kada treba da pomognemo...e tu se definicija menja u suprotnom smeru

„Svi smo mi (pa nečije ime i prezime)“ izreka je ili poklič koji je na prostorima ex jugoslavenskih država postao posebno popularan posljednjih godina dvadesetog stoljeća, a svoju primjenu nalazi i u prvoj deceniji dvadeset i prvog.

Kreiraju ga istaknute, viđenije osobe u određenim društvenim skupinama pa ga izvikuju u svakoj prilici: na političkim, kulturno-umjetničkim, gospodarskim skupovima, na sastancima sportskih klubova, umirovljeničkih i đačkih družina, na druženjima ljubitelja čokolade, pasioniranih kolekcionara, na mitinzima društva za borbu protiv antipušačkog zakona…, na sastancima grupa za potporu liječenih ovisnika, članova Pete… i da ne nabrajam).

Ime i prezime koje se prikači izrazu „svi smo mi…“ najčešće (mada ima i drugih slučajeva) pripada nekome tko je trenutno pod kakvom sudskom istragom ili već mirno odslužuje svoj dug Bogu i narodu u nekoj od kazneno popravnih ustanova. Kako je zaslužio boravak u „spa centru“ nije važno (zna se).

Cilj kreiranja pokliča: sugerirati masi potrebu identifikacije s dotičnim herojem, moralnom vertikalom, uzorom djeci, odraslima i starcima, s osobom koja budi nadu u svijetlu budućnost svoju i svih svojih sljedbenika. Masa mora navući odjevne predmete s likom, slikom i prilikom heroja mučenika i s velikim natpisom „svi smo mi….“. Osim potpore dotičnom, time se izražava i neslaganje (mržnja i prezir) s režimom koji je junaka šikanirao, optužio i osudio.

Lik koji na bazenu, dok svi ortaci normalno snimaju ribe, komentariše muškarce i uporno tvrdi da nije gej.

Izraz u Srba kada se objašnjava kako svi kriminalci mute i preživljavaju a niko ne biva uhapšen. Jer da je voda bistra videlo bi se ko je šta uradio odnosno napravio.

Postojala je u antička-helenska vremena, jedana reč “doxa” koju su često koristili Heraklit, Parmenid, Sokrat, Platon, Aristotel i ostali njima slični lezilebovići, a koja je imala slično značenje kao reč “mnenje” u našem jeziku. Označavala je puko mišljenje, nerezonsko verovanje u ono u šta SVI veruju, mišljenje koje je opšteprihvaćeno i dovedeno na nivo pravila. Navedeni lezilebovići su smatrali da takvo mišljenje mora biti prevaziđeno, kako bi se pojedinac otrgao od mišljenja mase, i počeo da misli svojom glavom, što je jedini put ka mudrosti i vlastitoj sreći. Eh, kako su lepe snove sanjali lezilebovići. Danas, masa sa svojim mišljenjem postavlja sva pravila i kreira svačiju sreću.

Keva: Zlato mamino, kad ces da se Ženiš?
Buntovnik: Neću da se ženim kevo, ne verujem u instituciju braka.
Keva: Kako da se ne ženiš zlato moje, pa svi normalni ljudi se žene.
B: Pa dobro, ja verovatno nisam normalan…

Ćalac: Majstore, kad se oženiš oću najmanje tri deteta da istreseš!
B: Ja neću da imam decu.
Ćalac: Šta bre nećeš majke ti ga blesave, pa svi imaju decu.
B: E pa dobro, neka imaju svi, ja neću da imam.

Rođa sa sela: Eto, zavrsio si fakultet, sad samo jos da se zaposlis i da zasučeš rukave i Bog da te vidi!
B: Dok god mogu da se šlepam neću da radim! (simptomi muškog sponzorstva – sponzoruše imaju svu moju naklonost – kraljice ste i samo šišajte ovčadiju)
Rođa: Kako bre neceš? Pa svi rade. Rad je stvorio čoveka!
B: Pre bih rekao da je stvorio tegleću marvu…

Komšija: Mladiću, a za koga ćete glasati ako nije tajna?
B: Nije tajna, neću da glasam.
Komša: Kako nećete? Pa svi danas glasaju!
B: Ako, neka glasaju. Nada umire poslednja, ali ja sam pesimista tako da je kod mene crkla ko davno pregaženo mače.

Drugar: Tebra, a je l’ ti ga puši?
B: Ona oće ali ja joj ne dam. Ne ložim se na to…
Drugar: Šta se bre ne ložiš, si normalan? Pa svi to vole!
B: E pa onda ću izgleda morati da ga ritualno odsečem i da ga zabijem u tu tvoju radoznalu gubicu koja se muva tamo gde joj nije mesto.

I još more primera…

Kad pljačkaši ulete u banka prvo što se iz njihovih usta čuje je: Svi na pod! Mada, kad neko u društvu izvali neku katastrofalnu glupost, ostali deo ekipe "dobrovoljno" padne na pod. Iz prostog razloga što umiru od smeha.

Savremena varijanta izraza "Gdje svi Turci tu i mali Mujo", koja pokazuje kako se mali po veličini i po snazi priklanjaju onima većim, umjesto da u teškim vremenima pokažu odlučnost.