To je lik od kog nam se svima koji cesto igramo basket prijedu govna.On zna kako se pravilno sutira,ucio je Sasu Djordjevica da dribla,a i sam je igrao za Partizan,samo nece da se kurci.Sve "trenerske" recenice mu pocinju sa "Au,bre, sinko...". Kad se igra basket svi ga zovu da igra,da vide to njegovo neverovatno znanje,ali ne.On ne igra sa svakim/umoran je od posla i zadovolji se time sto sedne i deli savete svima, pa i najboljem igracu basketa u kraju,a i sire. Svi smo makar jednom dobili neodoljivu zelju da mu pridjemo i podelimo 2-3 vaspitno-popravne, u cemu nas sprecavaju njegove godine koje su neretko iznad cetrdeset pete.

Svi pre ili kasnije pocnu da se zale kako brzo prolazi, i svi uporno pokusavamo da nadjemo zanimljive nacine da ga ubijemo.

Rečenica kojom opravdavate svoje socijalno teže prihvatljivo/neprihvatljivo ponašanje ili svoju nepristojnu pojavu u prisustvu ljudi koji su vam nebitni i sa kojima nemate dodirnih tačaka. S druge strane se pak vidi da vam je ostalo malo respekta prema uvaženim gostima i rodbini koja istu slavu posećuje.

Za razliku od Diminih, klasičnih musketara, ovi moderni su često u grupi od 4-5 i vođeni su parolom "Svi na jednu, jedna za sve" (jeste sine, baš u tom kontekstu).

Ono što je urađeno previše puta i što su skoro svi obradili. Tako da malo ko može tu naći plodno tle za uspeh.

Nešto slično onome "važno je učestvovati", samo što ovde svi učestvujemo. Kad nemamo veze sa životom i kad imamo, svi živimo kako znamo i umemo.

Nevjerovatna pojava, neopjevana legenda/e, a pogotovo ljeti kada se sjate na crnogorsko primorje sa svih strana. To je nešto nevjerovatno, ali svi, jebeno svi su jebeno jebali Ruskinje! To je žena(obično izmedju 30 - 50 godina) lakog morala koja će da ti da pičke bez pogovora i tražiće ti još, još i još.

To su manje-vise svi filmovi koji izlaze iz kolivudske kuhinje,jer su postali toliko nerealni,da vise nisu samo glupi ,vec su i smesni.U filmovima iz Holivuda,nije neobicno videti da deca sa 6 godima mogu biti u stanju da razmisljaju,onako kako ne razmisljaju odrasli sa 30 godina i cine dela kojih bi se postideli specijalci,vecine specijalnih jedinica na svetu.U tim filmovima nije neobicno videti da neko moze da hakuje bazu Cije i FBI-ja,za samo trideset sekundi.Kad neko pretrazuje internet,prva stavka u pretrazivacu koja bude izbacena ,bice bas tacan odgovor na sva njegova pitanja ili kad upali tv,prva vest koju ce cuti ,bice bas ona koja mu je potrebna.Svi telefonski brojevi u SAD pocinju sa 555....
Glavni junaci su u stanju da pretrpe tolike kolicine batina,kao da su svi u najmanju ruku ultimat fajteri,a meci ih ne ubijaju,bar ne cesto.Oni padaju sa velikih visina,gaze ih automobili,jure ih teroristi ,koji im ne mogu nista,pravda uvek pobedjuje.....

Cim trudnici malo poraste stomak, prestaje da bude njen i postane...pa, svaciji. Svi imaju pravo da je za isti hvataju, pipaju, trljaju bez ikakvog prethodnog pitanja ili upozorenja. Nesto kao javno vlasnistvo.

Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.

Svi rade sve osim da gledaju meč.

Ma koji crni prijatelj serije. Svi znamo da za to smeće nikad ne bi skrpili ni dinara. Ali eto, svi smo poniženi i svima nam je neprijatno.

To kažemo nekome ko se ponaša snobovski u trećerazrednoj krčmi ili gostionici. Niko ne zna ni kako je ta osoba došla tu, i svi čekaju da ode, jer im je neugodno biti čak i u istoj prostoriji sa njom.

Ljudi koji mnogo vole roštilj, al’ ih zajebava loš kvalitet “B” deterdženta koji ne moze da izađe na kraj s tvrdokornom masnoćom, te se svi kolektivno isfuravaju što im je tepsija propala.
Da stvar bude gora, tu su mrske im komšije iz sela Viljariva, koji uz bočicu čudesnog “A” deterdženta regulišu i tepsiju i sav seoski escajg, i to im svesrdno nabijaju na facu.

Neko ko je beskorisan, jeste da ga svi primete, ali samo stoji beskorisno i gleda.

U Srbiji, Sizifov posao se sastoji iz sledećeg: kreneš na studije, nemaš kintu za iste ali se krpiš i upravo to ti je i motivacija da ga završiš (a kad ga završiš, stigneš do pola brda), onda sav pun entuzijazma kreneš da tražiš posao sa diplomom u ruci (stagniraš, ali si jak, držiš kamen da ne ode nizbrdo), konačno ga nađeš na pošteno i daješ sve od sebe da se dokažeš (nastavljaš da guraš kamen uzbrdo), dok ne ustanoviš da te svi jašu zato što si zelen, usput postaneš i žrtva mobinga, te daš otkaz iz principa (izuzetno hrabar korak, kamen nastavlja svoj put ka vrhu), nakon čega igrom slučaja opet na pošteno nađeš novi posao (litica je ovde manje strma, što ne umanjuje tvoje zasluge) na kom ili nemaš puno radno vreme ili kasne plate (počinješ da posustaješ, snaga te izdaje, ali guraš i dalje po inerciji), sve do trenutka kada shvatiš da svi tvoji napori, trud i snaga imaju rok trajanja, a taj rok trajanja je onaj dan kada pomisliš: „Jbg, hteo sam sve na pošteno“ (potkočiš kamen rukama i nogama, osvrneš se na sve ono što si uradio, na sav onaj entuzijazam koji te krasio, i teška srca (s kamenom na srcu) pomeriš i ruke i noge i posmatraš kako kamen odlazi u nepovrat, kao i tvoj minuli rad). Jebiga, Sizife, vreme je za neplaćeno!

Tip klime u kome se u toku godine izmijene svi mogući klimatski ekstremi.

Zima, arktik, Sibir, -20
Proljeće, jesen, poplave - monsunska
Ljeto, suša, vrelina, 40 stepeni, Sahara.

1. Kese za pseća govna razgrabe penzioneri iz parka jer im trebaju za ostavljanje zimnice u zamrzivače.

2. Novine "24 sata" bi trebalo da promene ime u "Nanosekunda", pošto je toliko vremena potrebno da se isprazni boks, a i svakome baš treba po 55 primeraka kako bi izigravali kolportere kod kolega na poslu ili kući ili jednostavno baš vole da brišu dupe njima.

3. Kese u prodavnici (mislim na one besplatne) - naravno da ih nikada nema pošto promućurni penzioneri nakon nadražujućeg dugog čekanja u redu, što im dođe kao predigra, seksualni vrhunac dožive tek kada se dočepaju kesa i brižljivo svaki proizvod posebno stave u po jednu (naravno, svi imaju i po najmanje jednu torbu).

4. Sećate li se priručnih čekića za razbijanje prozora u sredstvima gradskog saobraćaja u slučaju opasnosti, ni njih nema više jer su udomljeni u nečijoj kućnoj zanatskoj kolekciji.
Slično je i sa promotivnim uzorcima krema u apoteci, bilo kakvim (najčešće nepotrebnim) reklamnim materijalima, telefonskim slušalicama iz javnih govornica, klupama iz parkova, itd., itd...

Likuša iz kraja na kojoj su svi isprobali svoju potentnost.

Kad je u učionici za vreme časa neopisiva vreva, i svi nešto viču i zezaju se, i onda, odjednom svi ućute (valjda profesor nešto rekao), a ti ne primetiš, nego nastaviš onako glasno, kao i do pre par sekundi !
Onda svi u tebe pogledaju sa čuđenjem, a profa tebe lično popreko pogleda i opomene. Ispadneš jedini krivac za onaj metež do malopre.