Kaže se za mladu damu sa stažom koji daleko prevazilazi njene godine

najboli ministar prosvete svih vremena u Srbijici. Iako je bio faca iz Miloševićevog vremena on se borio za prosvetare.

Slatka uspomena iz boljih dana. Budi nostalgiju i neku tanku misao da je stvarno nekad bilo bolje, a u stvari sačinjen od materijala kupljenih za ne daj bože kojima je istekao rok upotrebe, ali se to mnogo ne primećuje- zaostaci od par desetina kg kupljenog šećera s početka veka ili kraja prošlog, kesice maka-berba 2006, praška za pecivo iz 2008 i oraha od pre tri-četiri godine, izvađenih iz zamrzivača.

Pojava do koje gotovo redovno dolazi je da jedan stan ili kuća, prosečne veličine prolazi kroz vremensko zakrivljenje, neretko i kroz više vremenskih zona. Do toga dolazi tako što razni satovi funkcionišu po raznim mehanizmima- neki rade na običnu AA bateriju, neki na onu malu, neki imaju klatno, neki mehanizam, neki su u vezi sa zvaničnim UTC vremenom... Sve u svemu, kada najtačniji sat u nekretnini pokaže, primera radi, 10 časova, drugi će pokazivati 9:45, treći 10:15, četvrti 9:55, većina 9:59 ili 10:01, a neki i 02:50 (stali su u toku noći).

Rodio se mali Ares od oca Zeusa i majke Here. Otac mu bješe kovač a majka poslovna žena u neku školu za poslovne žene. A Ares, ko Ares, prebijao je profesore, kida ruke drugarima i skakao po glavi čistačicama još kao mali i kada poodraste zaključiše svi da je idealan da zavodi red i mir po svom kraju.

Jednog lijepog sunčanog dana, u zemlji iza sedam mora i sedam gora, dolaze tri lika i nose toljage sa sobom. Čuvaj se Danajaca čak i kad darove donose, veli narodna poslovica, nekad nose darove a nekad toljage a ovoga puta je došao red na ove druge. A ova zemlja iza sedam mora i sedam gora bješe nijedna druga do zemlja postojbina junaka priče ove, Aresa.

I tako, idu oni i kurče se kroz Aresov kraj nekom pričom tipa "KOSOVO JE SRCE SRBIJE, SRCE SRBIJE, SRCE SRBIJE, ĐE STE PIČKE USTAŠKE, SAĆE VAS ZUKI NA KOLAC NABIT NJEMCI GLUPI!". Tri ili četiri sata su tako urlali i Ares mislio da ih pušti ali momci pomenuše što spomenuši ne smejadu: "OOOOOOO NUBOVI NARUTO JE JAČI OD GOKUAA!".

E tu Ares gubi razum, uzima ašov, uzima utoku, izlazi iz zgrade i upućuje im ove reči "DOK JE GOKU BIO DETE MLADI NARUTO NIJE BIO!" I počinje kasapljenje kakvo se nikad nije vidjelo, ovome kida ruku ovome kida jetru ovome nabija glavu na ašov i tri minuta je trajala akcija i mladi Ares se vrće da spava, malo iskulira, pa posle da odgleda Goku vs Zli Goku.

scena u 99% akcionih filmova u kojima je glavni junak zarobljen od strane zlikovca.Film (ako je američki) mora završiti hepi-endom,te u nedostatku mašte scenariste koji nije mogao smisliti realniji bijeg dobrog lika u filmu,zlikovac mora bezrazložno otići negdje da bi se zarobljenik mogao osloboditi (uz obaveznu prijetnju da će ga ubiti tek kad se vrati)...

Ако узмемо у обзир, свима добро познату једначину -време=новац- долазимо до закључка да свима нама вазда фали времена за све и свашта!

Obrazlaganje trenutnog neraspoloženja svaljivanjem krivice na loše vremenske uslove, uz nadu da ćemo izbegnuti duga podpitanja.

Јако популаран начин модерних спортских коментатора да нам у току утакмице са ривалском земљом скрене пажњу на то да би наше непријатељство, барем у спорту, требало да траје вечно.

Оно што наши старији раде, када ми, хвала Богу лењи, устанемо и урадимо нешто сами.

Почетак легендарног коментара Младена Делића на утакмици Југославија - Бугарска. Поред тога, овај израз описује начин спрдње на особу која је склона кашњењу. Користимо га када нам докурчи то његово пренемагање и када чекање те особе преалзи у монотонију. Друга верзија израза је и ,,куд Симовићу'', када разговор потпуно скрене с теме.

Узречица коју смо понаваљли у основној школи држећи се потиљак. Наш професор физике кога смо звали Сила(јер је надимак Физа коришћен за другог професора физике кога смо имали у школи) није трпео недисциплину на часу и кад год неко писне Сила би пришао иза тог некога и распалио би га шаком по потиљку. Сила никад није пружао ни најмање знаке разумвања према дечијим нестаслушцима, самим тим ни љубав и тако је неком на крају пало на памет да смисли ову узречицу.

Bolna istina. Koliko god da smo nekada kukali, danas nam se uvek cini da je neko juce bilo lepse. Da li zbog toga sto sve izgleda drugacije iz sadasnje perspektive, da li zbog toga sto zivot uvek sa sobom nosi neke nove i nepoznate borbe, a logican je strah od nepoznatog... Iskreno, mislim da danas treba voleti danas.

To je ono kad u originalu iz pedesetih "Rta straha" Gregori Pek u završnoj sceni filma, u mulju rečne delte, posle baletskog pesničenja okrzne metkom po ramenu Roberta Mičama i onda ga ostavi u životu da bi ovaj doživotno trunuo u zatvoru, dok u rimejku iz devedesetih Nik Nolt sa familijom mora da Roberta de Nira prvo pali sprejom, pa da ga tuca u glavu, pa da ga davi, da mu vrši liposukciju i na kraju da ga izrešeta iz pištolja.

Fizički fenomen koji u zavisnosti od trenutnog rezultata utakmice daje utisak da vreme teče sporije ili brže.

Kad hocete da nekom kazete od kad slusate neku grupu!

Legendaran duo dvojice urbanih legendi Beograda.Jedan karakterističan po svom reping-stilu, a drugi po travoltolikom igranju.

Kada iščitavate knjigu koju ste prethodno "podvlačili" na času, i sve nešto razmišljate da kliknete na linkove...

Na lestvici najvećih gužvi ikada odmah iza pošte prilikom deljenja Dinkićevih 20 evra. Gomila budućih kozmetičarki, pevačica i igračica, zajedno sa njihovim muškim soulmejtovima koje čeka blistava karijera baštovana ili vozača šlepera još blistavije firme Jugodrvo ulažu poslednje trunke svoje psihe na slaganje mučenički tužne face, kao i da do detalja razrade genijalnu i krajnje originalnu priču da njih pedeset sedmoro odjednom boli stomak, a njih sedamnaest (da ne bi bilo providno, jelte) otkida glava i muči ih proliv.

Ljudsko telo koje nagoveštava promenu vremena.