Reč posebni ide sa navodnicima ("posebni"). To nisu veoma pametni, dobri, snlažljivi ljudi. Da su jedinstveni - jesu, ali u negativnom smislu. Dosadni i naporni do zla boga.

Oni ljudi koji zele da naskode drugima ili da ih zajebu, a ne znaju pravi nacin za to i ne razmisljaju o posledicama, pa na kraju i sami budu zajebani...

Predmet razgovora vremenskih prilika i neprilika u susretu sa poznanicima s kojima ne znaju šta da prozbore.

Ljudi sa kojima se priroda malo poigrala. Iako je smeh kako kažu zdrav i opšte prihvaćen u modernom svetu, posedovanje ovakvih crta lica često vas može dovesti u nevolju u situacijama kada nije društveno prihvatljivo smejati se. Naime ovi ljudi izgledaju kao da imaju blag a ujedno i veoma iritantan osmeh i u trenucima kada se ne smeju a neretko i u snu. Tipičan a poznat primer ove face je Beki Bekić.

totalna suprotnost opsteprihvacenoj americkoj budalastini pod imenom "sex i grad",koja je sa odusevljenjem prihvacena kod nasih "urbanih" riba...a za razliku od "(ne)pristojnih ljudi" nema blage veze sa mozgom i stvarnoscu.............

Veoma često korištena krilatica u govorima za vrijeme komunizma. Prostim zaključivanjem ispada da su jedini radni ljudi seljaci. Ovu krilaticu je vjerovatno smislio neko od poštene inteligencije.

Svi rođeni do 2000-te godine.

Rariteti su ljudi za tri veka (rođeni pre 1900-te).

To su ljudi koji vole svež vazduh, spavaju sa otvorenim prozorom skoro uvek, nisu zimogrožljivi i stalno seru kada se neko žali da je hladno, jer jelte nije hladno.

Deo populacije jedne zemlje koji izlazi na ulice i nema 'leba da jede. Ostali deo populacije su ljudi.

Ljudi opuštenog kaiša. Oni sa viškom laksativa. Ne svojom voljom, nikako. Fokus njihovih očiju pada na nedostake, uvek. Rupe su tako uočljive, tako lako ispunljive minusom.

Minus ljudi nisu zli, niti loši. Oni su tu da ukazuju na zlo i loše. Ne menjaju ni jedno ni drugo. Komentatori. Spikeri. Mnjenje.

Sve je novo tako novo, sve je staro tako staro. Ne može im se udovoljiti, ne možeš im se svideti, na njihovu žalost više nego na tvoju. Da su na filmu, bili bi samotnjaci sa konzervom sardine i pivom na kraju dana.

Kako se nositi sa njima? Odustati. Oni nikad ne gube, niti pobedjuju. Naš svet njihovo je čistilište, limbo, oni su tu da daju minus, da loše proglase lošim i da dobrom nadju promil kvarnog. Zašto? Zato jer tako treba.

Postoje samo dvije vrste ljudi:
Oni koji znaju za sajt Vukajlija i oni koji ne znaju!

Jedinstven fenomen koji se javio u savremenom društvu kao posledica opšteg potrošačkog ludila.
Forsirani od strane medija, industrije zabave i raznih drugih ''autoriteta'' ljudi sve svoje aktivnosti podređuju opsesivnom trošenju novca, koji opet zarađuju takođe opsesivno da bi podmirili svoju zavisnost izazvanu manjkom duha koji logično iz toga proističe. U čarobnom krugu ljudi su polako sve stvari oko sebe počeli da određuju kroz cenu na uštrb vrednosti, pa takođe i same sebe. Sve više ljudi sebe posmatraju kao i bilo koju drugu robu sa rafova megamarketa, robu koju treba što skuplje prodati, pa tako osećaj sopstvene vrednosti i samopouzdanje upravo zavisi od toga kolika je njihova cena u očima drugih. Vrlo lako se iz toga rađa hronični osećaj inferiornosti (jer uvek se panično misli da se nekom drugim načinom delovanjem može bolje i skuplje prodati) koji se takođe prenosi na odnose prema drugim ljudima.
Kako je ljubav stalna potreba, takvi ljudi i svoje partnere biraju po istom principu - principu tržišne ekonomije. Na taj način dolazi do trgovine osećanjima između dve osobe, uz adekvatnu ikonografiju koja mora da bude u skladu sa ''vrednošću date osobe na tržištu ljudi''. Kako ljubav zapravo nema ama baš nikakve veze sa savremenim izvitoperenim pogledima na svet, dolazi do sve češćeg osećaja usamljenosti, teskobe i nezadovoljstva koji opet raspiruje želju za sve većim sticanjem i još većim trošenjem tog istog novca. I tako u krug...

Ljudi koje znamo s TV-a a tamo ne rade ništa drugo sem što tapšu rukama u vidu aplauza baš kao cirkuske foke.Foke su glavnom članovi porodica tenisera ili teniserki ali nije isključeno da im se pridruži šef diplomatije ili sam predsednik države.

Ljudi koji veruju da ce hejtovanjem i osvetom promeniti nesto na bolje!
A oni koji to rade po svaku cenu (svesni da od toga nema koristi) njima je vec potrebna pomoc

Vrsta ljudi kojima oštrica uma ima malko zatupljen kraj. NE tup, samo malko zatupljen. Tačno toliko da ne mogu da ti zveknu dostojnu kontru ako ih spržiš ili namerno uvrediš.
Ako čitaju, nikada ne shvate pravu poentu knjige, već nadju neku mnogo lošiju i bledju, pa su time zadovoljni. Teško kapiraju neke dobre fore, ali se od srca nasmeju ako sakupiš živaca da im malo pomogneš u kontanju iste. Ali na prvom mestu, to su dobri ljudi, verovatno neki od najboljih i najpoštenijih koje znam i spadaju u ovu grupu. Mogu da budu sve i svim da se bave, ali će mi uvek smetati to blago zatupljenje na vrhu mača koje nam blokira harmonijsko razumevanje.

Likovi koji su najsrecniji ljudi na svetu!! Imaju jedan drugog ne smetaju jedan drugom i ne trebaju nikog vise i pored toga sto ja Toni kresnuo Doroti, sto samo Geri placa racune za gajbu. To se zove drugarstvo!!!

Na dalekom istoku lepe nam Srbijice, gde peču paprike, kuvaju ajvar i biju se zbugari, kur-čovek (mn: kur-čoveci) bi bio onaj koji, kratko rečeno, nije ni za na kurac da ga natakneš, kratkouzlazno na podebljanom. Ređe može da se upotrebi i za ženu koja je možda pomalo i odviše popašna na dobar kurac.

Kur-ljudi su nekada bili retki dok ih danas, sasvim moguće i veoma nažalost, ima i daleko van dozvoljenog procenta per capita. Mnogi za to krive činjenicu da su kroz istoriju mnoge slavne ličnosti upravo bili kur-ljudi vaspostavljeni među zvezde igrom slučaja ili sumnjivim spletom okolnosti. Dobar primer bi bili slučajevi kao što su mongolski imperijalista Kurblaj Kan, turski vlastelin i ratni zločinac Kurčuk Alija ili čuveni lokalni oligarh Kur-Janja.

Људи који су обично засрали нешто, или ће.

Skupina ljudi koju cine roditelji,drugovi,devojka koji znaju da ucis ali to ih ne ometa da te iscimaju zbog neke gluposti i tako poremete koncentraciju.

Ljudi koji misle da imaju magične moći i da će, ako legnu na sirenu, ubrzati kolonu