Ljudi kao roba

Jedinstven fenomen koji se javio u savremenom društvu kao posledica opšteg potrošačkog ludila.
Forsirani od strane medija, industrije zabave i raznih drugih ''autoriteta'' ljudi sve svoje aktivnosti podređuju opsesivnom trošenju novca, koji opet zarađuju takođe opsesivno da bi podmirili svoju zavisnost izazvanu manjkom duha koji logično iz toga proističe. U čarobnom krugu ljudi su polako sve stvari oko sebe počeli da određuju kroz cenu na uštrb vrednosti, pa takođe i same sebe. Sve više ljudi sebe posmatraju kao i bilo koju drugu robu sa rafova megamarketa, robu koju treba što skuplje prodati, pa tako osećaj sopstvene vrednosti i samopouzdanje upravo zavisi od toga kolika je njihova cena u očima drugih. Vrlo lako se iz toga rađa hronični osećaj inferiornosti (jer uvek se panično misli da se nekom drugim načinom delovanjem može bolje i skuplje prodati) koji se takođe prenosi na odnose prema drugim ljudima.
Kako je ljubav stalna potreba, takvi ljudi i svoje partnere biraju po istom principu - principu tržišne ekonomije. Na taj način dolazi do trgovine osećanjima između dve osobe, uz adekvatnu ikonografiju koja mora da bude u skladu sa ''vrednošću date osobe na tržištu ljudi''. Kako ljubav zapravo nema ama baš nikakve veze sa savremenim izvitoperenim pogledima na svet, dolazi do sve češćeg osećaja usamljenosti, teskobe i nezadovoljstva koji opet raspiruje želju za sve većim sticanjem i još većim trošenjem tog istog novca. I tako u krug...