Izraz koji se koristi za devojku koja je imala vise muskaraca nego brojeva u telefonu!

U današnje vreme vežbanje(mišica) uzima sve više maha. Tako da jedna od glavinh debata u školi a i van nje odnosi se upravo na vežbanje. Ljudi imaju razlicita mišljenja, i to je dobro zato što možemo saznati mnogo novih stvari, u ovom slucaju o nacinu vežbanja...

1.Uspavani- Koje god da je doba dana, oni uvek deluju umorno i iscrpljeno. Kapci su im isuviše teški,oci delimično zatvorene a ni psiha im nije mnogo dalja od sna. Isključeni su, često ne obracaju pažnju na okolinu, kao ni okolina na njih. Uzrok ovoga je najčešće neka bolest.

2.Mihuljska mladost- Ovi su prava suprotnost onim prvima. Dok oni samo što ne zaspu, ovi su puni energije, motivacije, želje za životom, pokretom ili makar razgovorom. Kod nekih je ovakvo ponašanje usiljeno, jer se zapravo plaše starosti i žele da zauvek ostani mladi, ali neki od njih su takvi po prirodi. Neretko se razumeju u ono što i mladi (tehnologiju, javne ličnosti, politiku, muziku...) Omiljeni su u društvu, kako starijem tako i mlađem. Deca ih obožavaju.

3.Gunđala- Njih ima podosta. O čemu god da se radi, hrani, piću, ljudima, nameštaju, televiziji, šporetu, politici, bojleru, mikrotalasnoj ili običnom govnetu, oni će uvek imati neki prigovor. Mrzovoljni su i kruti. Najčešće su nezadovoljni svojim životom, pa to prenose na ostalo.

4.Zamišljeni- Odsutni su, stalno u svojim mislima. Ne zanima ih naročito šta se događa oko njih, fokusirani su na svoj unutrašnji život. Kad ih čovek gleda, ne može pročitati bilo kakvu emociju, deluju tako ravnodušno, a zapravo samo oni znaju o čemu misle.

5.Kompleksaši- Ima ih raznih, ali navešću najčešće slučajeve. Prvi su oni koji su pre penzije bili na nekom cenjenom radnom mestu (npr. doktori, političari, direktori, šefovi, profesori, nastavnici, inženjeri...) pa sad osećaju da su izgubili nekadašnji ugled i reputaciju, što ih čini isfrustriranim i nadmenim u odnosima sa drugim ljudima, jer žele da vrate dojam stare slave. Drugi su „u moje vreme je bilo bolje” kompleksaši. Treći su koji misle da su zbog svojih godina popili svu pamet ovog sveta, i da svakoga mogu najbolje da posavetuju i upute u nešto o čemu zapravo nemaju pojma.

6.Princeze- Najčešće žene. Koriste svoju starot i navodnu nemoć i bolest da bi privukli tuđu pažnju. Ljudi ih brzo provale, ali njihovoj deci nije lako.

7.Hipohonderi- Imaju sličnosti sa prethodnima, ali za razliku od njih oni su stvarno ubeđeni da nešto sa njima nije uredu (i nije, ali ne na onaj način na koji misle). Razvlače se po lekarima. Tuđa pažnja je najčešće i njima bitna, a razlozi za ovakvo ponašanje mogu biti osećaj zapostavljenosti, strah od starosti i bolesti...

8.Dementi- Najžalosniji od svih tipova, nemaju dovoljno čvrst dodir sa realnošću, ali najčešće nisu krivi što su takvi kakvi jesu. Način života, genetika i godine (obzirom da su često vrlo stari, preko 85 godina) čine svoje.

9.Švaleri- Najšešće muškarci, imaju najmanje 60 godina i devojku najmanje upola mlađu, koja je zapravo sa njima zbog novca. Neretko su oženjeni, ali njihove životne saputnice ih trpe i čekaju da ih ljubavnice otruju tako da ih se na miru reše. Osećaju se ponosto jer imaju toliko mlađu ljubavnicu, i niko ih ne može odvratiti od onoga što rade.

Jedni od najboljih bića na svetu. Uvek znaju kako, kad, šta i kome treba da kažu. Na različit način razgovara i sa devojkama i sa momcima u nešto grubljem društvu i sa finijim ljudima. Svi tu osobu vole i njoj je krivo što ne može svima izaći u susret, a samo retki imaju tu čast da se uvek druže sa takvom osobom.

Dosta toga se promijenilo. Znam da je to po milijunti put ispričana priča, ali je tako. Svako razdoblje ima svoje specifičnosti, ali neke elementarne stvari su ostale nepromijenjene. Tako je bar trebalo biti.

Uslijed modernizacije tehnologije, došlo je do modernizacije ljudi. Paradoksalno, ljudi ne da nisu napredovali, nego su izgubili i osnove.

Sjećam se kako smo kao djeca po cijele dane igrali. Igrali smo samo da ostanemo duže na terenu. Svađe su bile konstantne, ali se nije pridavalo puno značaja. Sve bi si rekli u lice, bez uvijanja. Ako bi se i potukli, nakon toga bi bili još i bolji prijatelji. Nije se nikad tuklo do kraja na podu.

Traume su bile mnogobrojne, kvartovi opasni, teško se živjelo, ali se nije osjećalo jer nam je život bio igra.

Danas, igrališta su vrhunski opremljena, a djece nigdje. Svi biraju svoju zabavu, ni filmovi se skupa ne gledaju. Svi se razonode individualno. Sve što ne zadovolji u potpunosti očekivanja, smatra se izgubljenim potrošenim vremenom.

Bolje se živi, a ponašamo se kao ništa ne valja ako nemamo sad i odmah. Ljudi se ne gledaju dok pričaju, draža im je virtualna stvarnost gdje su svi kraljice i kraljevi. Živimo u vremenima gdje se internetski nasilnici smatraju problemom. Mi smo imali prave nasilnike i nije se pričalo o tome ako baš nije bilo kritično.

Особе које имају ту чудновату навику да понављају задње две-три речи које неко изговори.

Mudra izreka kojom lažljivcima skraćujemo jezik, ne bi li nas poštedeli jednoličnih opravdanja kao 'uskoro', 'znaš, tetka mi...', imaću do...', 'nismo se tako dogovorili' i sličnih nebuloza.

Ako vas je zadesio nesretan slučaj i pri tom ste ostali hendikepirani (ili ste se sa hendikepom rodili), nemojte se zavaravati da je to najveća muka koja vas je zadesila. Protiv vas su činjenice civilizacijskog učenja, čvrste tradicije koje se poštuju i institucije koje su delom na nebu a delom na zemlji (tako valda kažu).

Oni srećniji spas mogu potražiti u odredjenim religijama, gde njihov fizički nedostatak nije prepreka za život u večnom blagostanju duha i tela. Za druge - jebiga.

Seriju koju sam prvi put gledao kad sam bio Necinih godina, a velika verovatnoća je da će je reprizirati kad budem Arenđelovih.

90 ljudi se razboli od H1N1, i svi nose maske.
Milion ljudi se razboli od AIDS-a, a i dalje niko ne stavlja kondom!

Jedna od najpogubnijih pretpostavki naše istorije, ruku pod ruku sa odokativnom procenom količine zdravog razuma pojedinca.

Nova nacija. Više ih ima nego Kurdistanaca. Treba im dati državu. Grenland recimo.

U momentima kreativnosti, u tim napadima inspiracije, ovi mladi "umjetnici sa zdravim stavovima" sipaju svoje najdublje misli pravo na široki internet. To su instant umotvorine, savjeti za ponijeti, sarkastične opaske na račun države, društva i dogadjaja u gradu, romantične poruke, pozdravi, čestitke, depeše... - asortiman je ogroman, mogućnosti su nelimitirane.

To je okej. Društvene mreže i postoje, izmedju ostalog, iz tog razloga da omoguće ljudima da lako i brzo, barem negdje olakšaju dušu i privuku pažnju, čak i zavrijede osjećaj da ih neko sluša. Medjutim, ova ogromna grupa mladih kritičara, što po godinama što u duši, sve više shvata i cijeni sopstveni trud. "Ko će koga ako ne sebe sam ja sad?" Tako oni kuckaju svojih rečenicu, dvije, par, pasus, esej, trude se svojski, zapnu, i iseru to govno da im krasi elektronske zidove.

(Preskačem dio o iščekivanju lajkova, lajkovanju, inteligentnom zahvaljivanju za lajk i vodjenju još inteligentnije diskusije.)

Tada naidje Rajko Lola, po zanimanju ribar, čuo da ima pičke na fejsu, rado bi zavukao, i traži mamac. Naleti na status sa gomilom riječi tipa srce, ljubav, razočarenje, odradi copy/paste (iš'o Rajko na kurs), jedinu stvar lakšu od samog pisanja te umotvorine, i prosto rečeno - UKRADE IM STATUS.

Ogorčenje i ponos, izmiješani kao med i žuč. Sa jedne strane, neko im je ukrao status, jer je tako dobar i jak, dubok, moćan! Sa druge strane - neko im je ukrao status! Gledaju nalijepio ga Rajko na njegov seljački, mizerni zid, tik iznad Cecinog spota. Bez navodnika, bez reference... I još dobija lajkove! I komentare. Rikvestove... Uh, sledeći pasus, već se i meni srce steglo.

Šta raditi? Otići klikom do tog sramotnog zida, i očitati prevarantu lekciju javno? Jebati mu majku u pičku plagijatorsku, pederu jednom, i to javno, po sred zida? Previše nisko, a rado bi. "Ne treba se raspravljati sa idiotima, povuku te na svoj nivo, i dotuku te iskustvom", drhti njihova ruka po tipkama, kucajući novi status. Zatvarajući navodnike, duhovito se izdižu iznad situacije, sijeva poruka lopovu: "Idući put pitaj da pozajmiš status, ja se ne ljutim :*". Eh, da su svi ljudi tako veliki...

ć Keba

Nisam neki emotivac, nisam ni umetnička duša. Ali vidim da ima nešto više u čoveku, jebiga, zatureno između svih maski koje menjamo između kadrova u ovom apsurdnom i loše režiranom filmu radnog imena život. Nešto iskreno, sirovo, primordijalno, nešto što je jezgro pokretačke sile u čoveku koje postoji i neizmenjeno tinja još od prvih ljudi evo do danas. Sa tim se svaki čovek rodi, a malo ko zadrži to u sebi posle detinjstva. Stisni čoveka pravilima, ograniči ga strahom, pritegni ga ograničenjima, isperi demagogijom... Stisni još, to nešto u čoveku kvrcne. A jednom kad kvrcne, zauvek je. Čovek izgubi baš onoliko ludosti koliko bi trebalo da ima da ga baci na neke nove puteve, da prodrma, da mu zatruje krv novotarijama i buntom, izgubi baš onoliko kurčevitosti da pogleda ravno životu u oči kad se sustretnu na nekoj uskoj stazi, na kojoj ima mesta samo za jednog. Stisni čoveka previše i od čoveka dobiješ utvaru. Oči potamne, kreativnost nestane. Da, okreni se - dobiješ jednog od mnogih utvara koje vidiš oko sebe. Ako čovek izgubi volju za životom, umro je, u tom slučaju otkucaji srca nisu život, samo su mehanika. Ništa više. Lobotomisati decu, za to nemam nemam adekvatan komentar, niti neko iole adekvatno bedno poređenje.

Ne dati detetu da uprlja šake zemljom crnicom, koja daje i uzima život, da oseti damar života pod svojim prstima, njegov prapočetak i ultimativni kraj - ne dati mu da živi. Ne daju detetu da uprlja šake, da proba pelin življenja. Sve što se stvara, vaja se iz blata, jedino ako se zasuču rukavi, i ako se čovek zaprlja životom, može nešto i da stvori. Život se ne živi u trećem licu. Niti skrštenih ruku. Zagrebati dno, primiti lakat u lice, osetiti strah, dinamika jeste život. Strah je život. Bol je život. Strast je život. Sklanjati dete od sparinga sa životom tokom odrastanja i detinjstva, to znači unapred ga spremati za poraz kad ga život baci u klinč ringa. A baciće kad tad. Jebiga, takav je kapric kurve zvane život, ali protiv toga se ne može. Ili držiš korak, ili predaš meč. Ako je šta podjednako međ’ ljudima, to je bar, važi za sve.

Tetošenje dece u toku odrastanja stvara loše ljude, sa malom dušom i velikim dupetom. Ta korelacija nije slučajna. Kad zapne u životu, a mamine sise na dohvat ruke nema, takvi traže odmah da krive nekog drugog. Nenaviknut na bilo kakav trud, i odgajan da mu dupe bude prioretet u stanju je da gazi tuđe živote, čak i zbog svojih najmanjih hirova. Jebiga, nije naučio vrednost života, ne zna da ceni. Život nije slikovnica, ovo je vrlo zajebano i grubo mesto. Sad "nažalost" pridodati, suvišno je, tako je kako je. Kad padnu, razmažena deca iz staklenog zvona ne ustanu. Ruke su im bele, mišice slabašne. Odgajati dete pod staklenim zvonom je kao pripremati belo pile u inkubatoru, i onda ga pustiti među gladne ulične kerine da ga rastrgaju. Peruška ili dve će ostati, i mnogo tople krvi da se sliva niz vruć asfalt. Ne govorim o odgajanju deteta da bude džiber, nego čovek, džentlmen. Šta li je to - e to je ponajmanje savremena asocijacija slike Engleza sa kokni akcentom koji u fraku pije čaj u pet popodne.

Ne to nije za dobro deteta, pogledaj me u oči, i slušaj dobro. Ne nisi altruista, niti Bogomajka, sebičan si. Odgajaš dete pod staklenim zvonom iz čistog egoizma, turiš ga u izolaciju i boli te kurac. Prst u uvo, tako je najlakše, daj hleba i igara. Ko će razmišljati i brinuti se, to je svakako precenjeno. Pomeriti dupe i dati detetu ruku dok uči korake životnog tanga je svakako preteško, gravitacija guzice te previše vuče dole, jer ipak su i tebe tvoji tako vaspitavali. Ne, vi ne želite da zadržite dete kući da ostane jer ga volite, vi želite usedelicu koja će vam za par decenija menjati pelene kad omatorite i da vas opominje na popodnevnu dozu Ranisana kad vas Alchajmer ubaci u drugu. Ograničiti dete je svakako dosta jednostavnije nego pustiti ga da živi, da proba, da shvati život. Da živi! Ako želiš odgajati dete u zatvoru, pa tebi ne treba dete, nego papagaj. Dosta bolja opcija, eto razmisli. Kad smo kod papagaja. U kavezu mu zakržaju krila zbog tih „ne možeš, ne može, neće, nemoj, nije to za tebe“ na koje ga rešetke kaveza stalno opominju. Ako se odlučiš da ga pustiš da leti u život, prvi vetrić ima da ga zalepi za beton. Ni peruške neće ostati. Papagaj iz kaveza ne mož' biti galeb Livingston, da ga jebeš, obrni okreni, ne može.

I onda kad se desi pizdarija, i kad se skurcopizdi taj vaš groteskni ringišpil, dižete glavu i gledate gore... Gore. Tamo se ne nalaze odgovori. C. Ne. Kajanje je zaludno posle, nijedna količina kajanja ne može promeniti loše odluke roditelja. Kad slomijete dete u detetu, sjebali ste ga za čitav život, pička vam materina.

Otklanjanje slanine i sala za čvarke medicinskim putem sa tek zaklane svinje.

Još jedna u nizu serija, opijuma za široke narodne mase, narodong režisera Siniše Pavića, u čijim svim serijama Snežana Savić uvek igra ženu fam fatal, u serijama gde glumci dnevno popiju hektolitre kafe, gde postoji jedno dete koje je gladno i posle ručka koji bi zasitio i drvoseču,gde se glavni zapleti dešavaju zato što jedni nečuju druge,svi su nekako nagluvi, i gde bi se ceo zaplet mogao razrešiti jednim običnim strpljivim razgovorom od 10 minuta.

Subotom uveče u klubovima širom Srbije možete sresti živopisne likove koji se međusobno razlikuju i imaju svoje specifičnosti.

- Pozeri: brojna grupacija, mladići i devojke namontirani tip-top kao da im je poslednji dan u životu. Oni nemo stoje, odmeravaju sve, porede sebe sa drugima, ko nosi skuplju jaknu, suknju, cipele, telefon ili ko pije skuplje piće.

- Nadrkani klinci: obično imaju vođu, jednog dečka čiji je ćale neki faktor u gradu, a klinac je tek počeo da izlazi i misli da niko ne sme da ga takne. Takvima je cilj večernjeg izlaska zapravo širenje u klubu, guranje drugih, odmeravanje, započinjanje kavge sa onim za koga procene da je slabiji.

- Nafurane klinke: izgledaju kao da su izašle iz Grand parade, izbacile sise, obukle minić, vole kad im neko priđe, još više kada istog odbiju. Još nisu spremne za sex, ali im se dopada što muškarci balave za njima. Kući odlaze srećnije i sigurnije u sebe, shvatajući koja je moć ženskog tela. Ako se tokom večeri neko potuče zbog nje, ego će joj još više porasti.

- Pijanci: dele se na vesele i agresivne. Veseli su bezopasni, mada te mogu iznervirati svojim smaranjem. Agresivni će lako započeti tuču, ako uspeju da te udare pre nego što se mrtvi pijani sruše na zemlju, nakon čega bivaju izbačeni napolje.

- Pali s Marsa: to je ona ekipa koja izgleda kao da je zalutala na to mesto. Npr. pogubljeni klinci oduševljeni klubom jer im je prvi izlazak, ali ipak stidljivi, stoje u ćošku ili to mogu biti pijane sektalike koje su nakon neke svirke upale u prvi klub, nesvesni da tu borave samo obožavaoci Južnog Vetra.

- Kavgadžije: za razliku od nadrkanih klinaca, ovo su nešto stariji likovi koji se već godinama šibaju s kim stignu, zatvor im nije stran, obično imaju nadimke "Robija, Robi, Šone Kiler..." Ni sa kim ne komuniciraju, čak ni sa svojim društvom, ima ih dvojica-trojica, stoje nepomično i ako ih nagaziš ili pogledaš devojku koju oni gledaju ili poznaju, ili ne daj Bože da ih pospeš pićem, išutiraće te bez problema, usput će se zakačiti i sa drugima ne bi li napravili što veću frku.

- Matorke: udate žene čiji muževi voze kamione širom Evrope, a one mlade, još neiživljene. Takođe ovde spadaju razvedene, ali i neudate starije devojke. Obično će se vaditi kako su udate, imaju decu, pokazivati burmu, ali ako uspete da je odvučete od drugarica, prestaće da se folira i ako budete imali sreće, možda je odvedete do vaših (ili njenih) kola.

- Matorci: ovde ima više sorti; tu spadaju neoženjeni stariji momci koji pokušavaju da nađu u zamagljenom klubu ženu svog života, koja će mesiti slavski kolač i podizati sitnu decu, neka naivna, nevina i poštena (od toga nema ništa), sa njima su u društvu muškarci koji ne žele da odrastu, ne žele brak, već sve pare daju na piće i žene; zatim tu su oženjeni ljudi koji daju sebi malo oduška, ne kriju burmu i savatavaju klinke koje se lože na starije muškarce koji imaju svoja kola i novac.

- Ekstremno visoke devojke: one su građene kao manekenke, depilirane, našminkane, muškarci ih gledaju ali im ne prilaze, čak ni oni ekstremno visoki, radije se odlučuju za malo niže devojke, a ona visoka još stala na štikle od 12 cm i pita se zašto nema dečka.

- Debele devojke: postoje dve podvrste, prvu čine one devojke koje su ljubomorne na svoje skladnije građene drugarice, pa se postavljaju zaštitnički prema njima kako neko eventualno ne bi prišao, a ako neko priđe toj zgodnoj drugarici, ova debela će te mrko gledati, a posle drugarici pričati sve najgore o tebi. Drugu podvrstu čine vesele debeljuce, one nisu iskompleksirane, piju, igraju, čak će se i smuvati pre neke svoje nabeđene drugarice jer će joj muškarac prići opuštenije.

- Muvači: čim uđu u klub počinju da šmekaju. Gledaju koja je devojka slobodna, kako se ponaša, s kim je u društvu, hvataju joj pogled i prilaze na prepad. Uzmu broj ili ne, idu dalje, te večeri uzmu nekoliko brojeva ili nijedan, ne potresaju se, biće bolje drugi put.

- Šetač: dođe sa nekim ili sam, celo veče šeta klubom i pozdravlja se sa ljudima, svi ga znaju, negde se malo zadrži pa ode dalje, prilazi drugoj ekipi, sve vreme motreći gde se ko nalazi i ide dalje.

- Igrači: skakuću u ritmu celo veče, drugi se pri tome pitaju da li su na nekim drogama ili su prirodno puni energije.

- Šank tip: celo veče je za šankom, pije, gleda malo šankericu, ponekad se okrene i pogleda druge ljude. Takav čovek je ili neko ko ima svoju muku i utapa tugu u alkoholu ili je neviđeni šmeker koji se drži parole "šank ne sme pasti", muva konobarice, šankericu, devojke koje prilaze šanku ili ga pak one muvaju. Ovaj čovek je dovoljan sebi, obično ode kući sa ribom ili sam ode, pokupi cigare i telefon sa šanka i odlazi iz kluba ne gledajući druge, njega gledaju, viđaju ga svako veče tu, ne znaju da li je vlasnik ili maskota kafane, dežurna budala, smišljaju o njemu priče koje se rađaju u urbanu legendu, sve dok se jedne večeri ne pojavi u klubu. Neki ne primete, ali imaju čudan osećaj, kao da nešto fali, oni koji primete, pitaju se gde je, misle da će se vratiti, ali to se neće desiti. Oženio se, umro, napustio grad ili samo promenio kafanu (a ako je bio vlasnik, prodao), možda napustio planetu, niko ne zna sigurno. Nakon toga će se raspredati priče, te ovaj ga je video u onoj kafani, onaj u kladionici, neko na umrlici, ali niko neće znati šta se zapravo desilo sa legendom kafane...

Vrlo retki pojedinci, ništa neobičniji od drugih, koji su uspeli da pregaze vreme. Završe obično tako što njih pregazi čovečanstvo tog vremena, i priznaju ih, prihvate i razumeju tek naraštaji budućih vremena.

Ultra Mega Macho Man: Tip muškarca u društvu koji inteligenciju,racionalno razmišljanje i civilizovan razgovor zamenjuje:Kurčenjem,podjebavanjem i spuštanjem svakog ko on smatra manje vrednim i sa čestom sklonošću ka nasilju i onom poznatom izrekom ''Oćeš da te razbijem''

Glupa kurva sa niskim koeficijentom inteligencije: Tipičan primer lošeg roditeljstva i izlaganja sa drugim kurvama i govnarima.Tipičan primer je niska pamet,nizak osećaj za moral i tipičan kurvarski izgled(istureno dupe,duboki dekote,i ne retko po koji silikon(u slučaju da ima kapital) često je privlači gore pomenuti balvan.

Glupa jedinka koja slepo prati ostatak društva: Ne iz ostavan deo svakog društva,osoba ne posebna po i o čemu glavna namena joj je da postoji i da potvriđuje mišljenje većine nikad ne imajući svoje i slepo prateći druge i njihovo mišljenje (ovakvi zaslužuju noćenje u zatvoru sa crncem).

Onaj popularan u društvu: Naravno za kraj najbolje popularan lik je bio popularan od kad je sveta i veka(nažalost) još od malih dana kada su drugi delili igračke i užinu sa njima umesto sa tobom iz nekog meni ne razumnog, bio je favorit svih bio on u pravu ili ne jer koga boli kurac za istinu i pravdu je'l tako, u svim situacijama svi ga jebeno podržavaju nebitno što je on napravio neko sranje ili prvi počeo tuču on je uvek u pravu i svi ga podržavaju čak i nastavnici i učitelji (opet nažalost), Takođe često se devojke zagledaju u njega(i ako je govno i prema njima) dok ti visoki,zgodni,snažni,pre dobrii pre pametni opet izvisiš(ovo havaljenje je radi komedije sme'j se) takvi ljudi nemaju moralni vodič ili savest pre jebali bi svakog radi svog ličnog uspeha i dobiti.Ovaki zaslužuju čitav vek sa crnem u ćeliji.

PS: Ove definicije su jako zgodne za lečenje frustracija i izliva besa.

Обично вам служи као оправдање за неко срање које сте направили