Чекају Годоа. Депресивне ленчуге или тешке дркаџије које стално пишају уз ветар па им је криво што остају мокри, а поред којих живот само пролази. Они стално понављају, обавезно претећи прстом, о доласку њихових чувених 5 минута славе, среће, великог успеха, велике моћи, кад ће се доказати да слуга Јернеј није узалуд тражио правду; да је могуће оно што Сизифу није успело, да ће успети да изгурају ту стену на врх планине и да ће та стена остати на врху непомична као вечити споменик њихове победе над неправдом.

Ал' еве им мојега, што би рекли моји Моравци. Док тако бусајући се у груди чекају да им падне с неба у уста и док галаме тражећи неку своју правду и неки ред; док говоре да су људи зли, да их нико не разуме јер су другачији; док непрестано кукају да им је кафа превише врућа, пиво превише хладно, сарма превише масна, вино превише горко и кисело, а ракија не ваља јер штипа за грло и желудац... живот поред њих пролази и одлази у непроврат.

Често нису ни свесни да је можда тих 5 минута и прошло, али да су они због својих ничим оправданих великих апетита, потпуно несразмених сопственим могућностима, све те исте тренутке сматрали само као увод у нешто веће, као мали увод у бесмртност. Ништа их не задовољава, стално мисле да заслужују више. А никако да схвате да мноштво ситних радости вреди више од те једне велике; да кад већ иду уз ветар, да не пишају исто тако него да млаз мало скрену у страну колико да више не запишавају сами себе; да схвате да морају сами да стисну петљу, да покажу да имају муда; да зајебу прошлост, да све неуспехе и поразе оставе иза себе и крену даље да сваки наредни дан живе у фазону: болееее мене курац за све, ако ме живот јебе, јебуцкаћу и ја њега помало, боље и по минут сваког дана, него 5 минута никад. Ретки се опамете па искористе маскимално оно што им је остало од живота. Већина и даље остаје да чека тих својих 5 минута... И даље одлучно претећи прстом некоме тамо...

Najbolji program za najgora vremena! Mazanje očiju i zavaravanje širokih javnih masa...

Recenica koja se uglavnom moze cuti na svecanom otvaranju
raznih supermarketa,velikih trznih centara...,a nedaj boze
da se deli nesto za dzabe tu sto kazu "ni kozne gace ne pomazu.
Uglavnom se izgovara u trenutku kada vam na vratu visi baja
od 100kg pa vam nema druge vec da ga na fin nacin smirite
inace em nista od DVD PLEJERA za samo 1111din,a i bolnica vam ne gine.

Овој сорти припадају, углавном, они чији је рок трајања при истеку. Упутство је обимније од Тихог Дона и Ане Карењине заједно и теже га је извести него освојити Монт Еверест без опреме и одеће.

vrsta ljuda koja dolazi na žurke samo da bi pili sok i da bi lobirali protiv turbo folka, unapred znajući da će u jednom trenutku večeri da počne da se pušta ta "muzika" .

Јесте. Карактер кроји вашу судбину, а у зависности од тога кад сте се родили, и који сте знак у хороскопу, такав ће вам бити и карактер. Да, да. Није него. Нема мрдања. То вам је што вам је. Рибе су уметници, ракови осетљива бића и патриоте, лавови су рођени владари, бикови иду главом кроз зид (а иначе су и добри кувари), јарци су тврдоглави, шкорпије су страствене персоне, ваге стално премеравају и не делају, овновни су добри другари, девице су психолози, водолије склоне "универзализовању" (шта год то значило, аутор је користио литературу) и тако даље и тако даље. Људи се поистовећују са овим знацима, верују у хороскоп и свој живот прилагођавају њему. Своје пропуштене прилике, грешке и лоше особине оправдавају утицајем ових знакова који су им главни кривци што не успевају да се промене и постану боље персоне и самостални кројачи своје судбине.

Period kad se vratiš sposla, zapljusneš se ispod pazuha, baciš noge u zapećak, rekreiraš prstiće po daljinskom upravljaču, valjda mijenjaš kanale, razmišljaš o računima, planovima za vikend i nekim ženama, i u vezi sa tim se nakačiš na net, a tamo puna chat lista, otvoriš neko pivo, kažu da opušta, zapališ džoint ako imaš i ako si u takvom nekom raspoloženju, pa kroz kratke kombinacije slova i smajlića se vraćaš na planove za vikend pokušavajući da nađeš zanimljivije društvo, vraćajući se na razmišljanje o računima kad shvatiš da to zanimljivije društvo košta, što dovodi do gašenja kompjutera i vraćanja daljinskom upravljaču, valjda mijenjaš programe, kada primijetiš da je kasno, pa ustaneš, zapljusneš se ispod pazuha, baciš sebe u zapećak, i zaspiš.

Pokusavaju da ispadnu pametniji nego sto jesu i da im se drugi dive a te druge to ne interesuje jer i oni pokusavaju da zadive i da ispadnu pametniji...

Posebna sorta grebatora koji ama baš svakoj tuđoj stvarčici u sekundi nađu primenu. Obično deluju na stvari iz asortimana trebaće za koje u momentu nisi siguran da li će ti stvarno trebati, ili ćeš se vremenom odlučiti da ih baciš. Često puta se u ovakvim situacijama nakon par meseci klepiš po čelu s' pitanjem "Što mu dade ono u pizdu materinu?"

Кошаркаши САД, онда када их намучимо и надиграмо. Иако огромни, неприкосновени фаворити, чије је спорење на граници са лудилом, ипак, нису толико доминантни као што је најављивано.

Jel to oni u RTS-u rade sluchajno ili nas namerno zajebavaju....

Dve serije koje bi prosečan, neupućen Srbin, sudeći po imenu svrstao u naučnu fantastiku.

Врста тежих дркоша под капом небеском. Запети ко пушке чекају 24h дневно, 7 дана у недељи да некога напуше и да „аргументовано“ (псовке, примитивна поређења) оповргну његов став.
Онда долази њихов тренутак када су због нечега добре воље. Тада све, али баш све што су причали пада ко кула од карата. Постају широкогруди шмекери, лавчине које ће увек ухватити канал разумевања за вас и ваше ставове.
Чести упражњаваоци оваквог животног стила понашања су родитељи (по правилу је ћале такав), старија браћа, нардеђени у фирми или било ко други ко је за степеник више постављен у некој хијерархији. Наравно, напади слагања са вама су чести када им затреба нешто од вас....

Virus koji hvata roditelje, rodbinu i komšiluk, pa ti prenose razne nove tračeve i informacije ili svoja iskustva iz mladosti.

To su najcesce klinci,kojima je potpuno ispravno zalepiti epitet "budale".
Svako ko da 100 ili vise e za nesto sto nikada nece biti fotoaparat,niti moze da postigne taj kvalitet,ma koliko megapiksela imao,ne zasluzuje da ga drugacije zovemo.Cesto za razliku u ceni izmedju nekog modela telefona,sa standardno neupotrebljivom kamerom i modela sa kamerom napucanom megapikselima,ali i dalje neupotrebljivom,mozemo kupiti savrseno upotrebljiv i dobar fotoaparat.

Oni koji će u situaciji, ma koliko bila loša, naći nešto pozitivno. Čak i ako ne postoji, izmisliće, samo da te uteše.

Паралела која се повлачи приликом кашњења воза, аутобуса или било какве врсте индолентности у извршавању пословних задатака. То је већ дубоки клише којим увек себе поредимо са Јапанцима, иако је то у границама немогућег, јер то је поређење типа небо и земља или Томас Ман и Марко Видојковић који мора још пуно да ради. Пошто је ушла у анале вечите поштапалице она ствара масовну илузију хармоније рада коју практикује Јапан и наду да ћемо и ми тако једног дана. Клише сам приче доказује Ирфан Менсур у '' Тесној кожи '' када је напаљен да ће увести Јапан у систем комунистичког управљања.

Несвесни да они имају урођени генски, морални кодекс сличан логорашкој крилатици '' рад ослобађа '' и да је пре свега морални престиж важнији од посла, тј. битно је да образ остане чист. Далеко је позната прича и о њиховим самурајима и познатом сепуку, самоубиству приликом прекршаја кодекса части. Надам се да неће заживети сепука код нас, јер ће број становника пасти врло брзо.
Пошто част немамо, немамо ни свест Јапана, у једном тренутку хтели смо да се ухватимо под руку са њима и Немачком, али смо прднули у чабар. Баба је дала динара да уђе у коло, али зато платила много да изађе.

Približan opis bolesničkog auditorijuma u ludnici.

Eureka kvantnog fizičara.

Komentarišu, kritikuju, smeju se, odgovaraju umesto gosta na postavljeno pitanje, glasno negoduju, gađaju karianom patofnom Dinkića, plaču naglas zbog susreta brata od muške tetke i strine iz Beča, pružaju moralnu podršku bezrepom psu i napuštenoj tarantuli, daju instrukcije sportistima, teše ostavljenog Turčina, namiguju zgodnoj voditeljki, aplaudiraju mladom muzičkom talentu, potvrdno klimaju glavom na pitanje Tv Šop voditelja ''Da li vam se ikada desilo da se umažete kao svinja tokom krečenja'', psuju Sanju Marinković, pevaju sa Nedeljkom Bilkićem ''krčmu u planini'', svađaju se sa Haškim sudijom, imitiraju glas Lee Kič, palmfejsuju Amidžićeve nazovi-viceve, takmiče se zajedno sa likovima iz Slagalice i na kraju dana ležu u krevet sa oteklim glasnim žicama i bolovma u grlu.
Čine većinu gledača televizora.