
Паралела која се повлачи приликом кашњења воза, аутобуса или било какве врсте индолентности у извршавању пословних задатака. То је већ дубоки клише којим увек себе поредимо са Јапанцима, иако је то у границама немогућег, јер то је поређење типа небо и земља или Томас Ман и Марко Видојковић који мора још пуно да ради. Пошто је ушла у анале вечите поштапалице она ствара масовну илузију хармоније рада коју практикује Јапан и наду да ћемо и ми тако једног дана. Клише сам приче доказује Ирфан Менсур у '' Тесној кожи '' када је напаљен да ће увести Јапан у систем комунистичког управљања.
Несвесни да они имају урођени генски, морални кодекс сличан логорашкој крилатици '' рад ослобађа '' и да је пре свега морални престиж важнији од посла, тј. битно је да образ остане чист. Далеко је позната прича и о њиховим самурајима и познатом сепуку, самоубиству приликом прекршаја кодекса части. Надам се да неће заживети сепука код нас, јер ће број становника пасти врло брзо.
Пошто част немамо, немамо ни свест Јапана, у једном тренутку хтели смо да се ухватимо под руку са њима и Немачком, али смо прднули у чабар. Баба је дала динара да уђе у коло, али зато платила много да изађе.
- Вести из света: У Јапану машиновођа извршио самоубиство, јер је каснио минут. Овај инцидент показује доследност са једне стране, а са друге лудило народа Јапана.
- Чујеш ли ти ово?
- То су бре људи, а не ми стока. Чекам пре неки дан воз, касни четири сата за Бар. Катастрофа.
- Ма није само то, нема нигде тачности. У Јапану се зна тачно време када се иде у вц.
- Е моја децо слушам вас, јесте тако, али било је за време Тита добрих радника, знао се ред. Ма треба Алију Сиротановића опет на новчаницу.
- Деда, какве сад то везе има?
- Ма нису ти жутаћи ништа бољи од нас.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Smarš!!! +++
Smaraš! +++ *
Oprosti neću više nikada...
ovo je genijalno +++
''У Јапану табла је обрисана, а креда зашиљена...'' Хвала.