-I dok se mi….neki ljudi upropastiše državu….
-Koji? Oni pre ovih? Ovi?
-Ne, nego oni još pre njih. I još dve garniture vlasti pre njih.
-Ma daj, koji su sad to?
-Neki. Lepo ti kažem. I ne deri se na sav glas. Neki mogu da te čuju.

Naravno, postoji druga vrsta ljudi koja učestalo menja brojeve svojih mobilnih telefona: ili su krimosi, ili dužnici, ili podjebanti. Čast onima koji su karticu izgubili nesrećnim slučajem.

- Nemaju problema pri kupovini garderobe, a pogotovo obuće, jer malih brojeva uvek ima u prodaji
- Mnogo ređe overavaju glavom o viseće predmete; lustere, viseće kuhinje, štokove a i o rukohvate u autobusu
- Ne moraju da se grče i savijaju kao feder, da bi seli u Yugo, na zadnje sedište
- Ne vire im noge van kreveta i svaki jorgan im je dovoljno dugačak
- Mnogo lakše se saginju i dopiru do nedostupnih mesta
- Manji ljudi gotovo uvek pobeđuju u limbo-u
- Najmoćniji ljudi na planeti su veoma niski - Berluskoni, Medvedev, Sarkozi...
- Manje jedu od velikih ljudi, tako da su poželjni kao gosti

A: Reci mi, šta bi sa Todorom? Jel` prihvatio docentsko mesto u Holandiji koje su mu nudili?
B: Todor!? Ma kakvi, brate...
A: Što? Koliko se sećam to je bila gotova stvar.
B: Bila je gotova stvar do dan pred odlazak. A onda mu njegova kres-šema rekla da je trudna.
A: Kres-šema? Koja je ta?
B: Ma neka ljančesterka iz Pripizdine. Toza izašao sa kolegama na piće da proslavi novi posao, sreo je u nekom klubu, pa rešio da tuca nešto naše jer posle Holanđanke neće biti neke ribe.
A: I, šta je bilo?
B: Ništa. Toza sve otkaže, nju je morao da oženi, njeni nisu hteli da ona ide u Holandiju, njegovi roditelji više nisu hteli da ga tolerišu u svom stanu... Preselio se u Pripizdinu, uči da sadi kukuruz...
A: Brate, ne mogu da verujem. Pa on je baš bio sposoban čovek... Ima i pedigre, treća generacija u familiji koja je na faksu u struci, pritom lično vrlo talentovan.
B: Džabe sve to. Ko se s govnima pomeša, svinje će ga zatrpati.

Mali ljudi su danas istrčali iz svojih uobičajenih jazbinica...sve čistačice i penzioneri i sva boranija danas je imala posebnu čast da loše vesti razmrdaju malo njihovu kolotečinu.
Malim ljudima je navodno žao:da li je neki poznati pevač umro? Baš je dobre pesme imao! Šta kažeš, izgorelo obdanište? Jadne te majke, sirota deca. Poginuo neki tamo daleki rođak prijatelja? Trče na svoje facebook profile i ostavljaju žalosne poruke, toliko nakaradne da bih ja pre pomislila da ismevaju čitavu situaciju.
Mali ljudi su skriveno srećni...da, blistaju njihove okice podmazane novim tračem. Nikada nisu ni naročito daleko dosezale. Oni su obične ovce, ali priroda je ipak rešila da ih obdari time da to uopšte ne vide. Misle da su slobodni, ali to nikada neće biti...misle da znaju nešto, samo da vešto ponavljaju ono što su ranije čuli,
Mali ljudi se bave malim stvarima, a male stvari zapravo su one koje izgledaju tako veliko i važno. Proglasiće me bezosećajnom, i veliko im hvala. Oni nemaju sebe, samo lažnu predstavu toga kako bi duša trebala da izgleda.
Ako bi mi se nešto desilo, svi ti mali ljudi srećno bi izmileli, a onda žalili moje roditelje i vrteli glavama. Nikada ih nije bilo briga za mene, ma ne znaju ni da postojim, ali najednom ja sam nešto njima najbliskije i oni rone svoje suze i računaju materijal. Koliko će im dana trajati ovo, koliko će još moći o tome da pričaju? I u svoje suze bi trpali nakunđurene izjave nebuloznosti od kojih se gnušam, a mene niko ne bi ništa pitao.
Možda je greška što ovo pišem, ali ne mogu da pomislim na to, a da se mi se ne smuči.

A: Izgubio Manchester, puk'o sam dva soma!
ZUS: Pa normalno da je izgubio kad štrajkuju obućari u Pekamu.

-------------------------------------------------------------------------

A: Boli me zub.
ZUS: To je sve od nespavanja. Ne spavaš dovoljno...bla...bla...i od stresa...bla.

-------------------------------------------------------------------------

A: E ljudi šutnula me Tijana. =(
Drugar 1: Zajebi kurvu!
Drugar 2: Naći ćeš drugu!
ZUS: A, pa to je zato što nisi dobio ulogu Krcka Oraščića u trećem razredu.
Svi: Pizda ti materina, ko je tebe šta pitao?!

Kad sam dosao u 1. srednje u NS u upoznao "gradjane" nisu mi se svideli...To su bili neki fensi likovi koji glume da su neko i nesto, previse kul da se druze sa streberima...dizali su nos jer su gradjani iako su momci sa sela u odeljenju bili mnogo obrazovaniji
Jedva sam cekao vikend da dodjem kuci

Dodje vikend, ja sedim u kaficima sa drugovima "seljacima" i mislim "Seljaci cu pravi ljudi! Puni duse bez predrasuda, oce da ti pomognu i nece te zajebati!"
Udje neki lik i ostavi vrata otvorena
ja ustanem i zatvorim
Udje drugi lik i ostavi vrata otvorena
drug ustane i zatvori
Udje treci lik i ostavi vrata otvorena
"Mamu vam jebem seljacku!"

Kako izlaze slijepi momak i đevojka?
-Naslijepo.

Kako se zove slijepac koji se vozi nekim prevoznim sredstvom?
-Slijepi putnik.

Pre 2000 godina u jednoj Rimskoj palati...

"Gajuse Maksimuse dovedi nam još robova i robinja da se malo "proveselimo"... "

2000 godina kasnije džangrizavi deda vidi ženu u provokativnoj odeći...

Deda: "Eh kakvi smo to ljudi postali, toga nekada nije bilo!"

Bolje da te u brašno uvaljam da se svinje pojedu nego što te tu hranim i oblačim, veća bi korist bila.

Stas ne određuje veličinu čovaka.Visok ili nizak, velik si onoliko koliko ti je velika duša, samim tim i dela koja činiš.Ali to ne određuješ sam.To vrednuju drugi.

-šta mislite,zašto su ljudi toliko ludi za ovim rijalitima,polovina nacije ih gleda?
-pa znate kako,sa psihološke tačke gledišta,to je čovekova želja da više zavire u tudji,nego u svoj život,jer ljudi su,ovaj,takvi kakvi su,pa onda...znate šta hoću da kažem.

1. Babe- Sudar s novim momkom
Komentar: "Ovo cetvoro sto su dislajkovali definitivno nikad nisu isli na sudar sa naduvanim momkom :DD";
2. Riblja Čorba- Kad sam bio mlad
Komentar: "Ovih 102 sto je dislajkalo nikad nije bilo mlado :)";
3. Mile Kitić- Kraljica trotoara
Komentar: "ovo 5-ero sto je dislajkovalo su sigurne kraljice trotoara koje cekaju jednog kao sto je mile.";
4. Bijelo Dugme- Ako ima Boga
Komentari: "26.ljudi žive sa kućama bez krova...", "ovih 26 ne znaju za Boga i dobru muziku i bice vjecno prokleti...";
5. Azra- Voljela me nije ni jedna
Komentar: "Ovu 23-icu bas nije voljela ni jedna xD".

Vudstok, 15. avgust 1969.

Nastupa Ravi Shankar. Uvodna stvar: Raga Puriya-Dhanashri/Gat In Sawarital. Publika pokušava da ostvari kontakt sa univerzumom, a Dženi sa svojom drugaricom Džilijan:

Dženi: „Jao, pa kako sam zaboravila da ti kažem, u četvrtak me je startovao onaj Tomi, znaš što je bio u Indiji pola godine, rekao mi je da imam predivnu auru... Ne, u stvari, to je bilo u petak, da, i kao moja aura je tako topla... Ne, ne, ipak je bio četvrtak, pošto sam u petak zaglavila sa Džonijem...“

Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo...“

_________________________

Vudstok, 16. avgust 1969.

Na sceni su The Who. Sviraju Tommy's Holiday Camp. Dženi se, naravno, na sam pomen Tomijevog imena, nadovezuje.

Dženi: „Ej, a zamisli ti da je on bio pola godine tamo! Ja ne bih mogla, mislim podržavam taj stav i sve to, ali zašto da se putuje tako daleko, kad evo i kod nas ima puno toga zanimljivog, pa vidi sve ove ljude! Nisam mogla baš tako da mu kažem, pa sam nešto izokola, mislim ipak je sladak onako preplanuo i izgladnio...“

Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo; mir, mir, mir, mir, mir, mir...“

_________________________

Vudstok, 17. avgust 1969.

Dženi i Džilijan slušaju Džo Kokera i With A Little Help From My Friends. Džilijan odavno ne misli da joj je Dženi drugarica; naprotiv, onako istripovana počinje da razvija teoriju da ju je poslao sam nečastivi, da bi je ovom verbalnom torturom kaznio zbog eksperimentisanja sa halucinogenima. Trudi se da ostane pozitivna, a Dženi se trudi da nadglasa muziku:

Dženi: „Ti u stvari misliš da je bolje da ja ostanem sa Džonijem, je 'l tako? A što nećeš da mi kažeš da se ti, u stvari, ložiš na Tomija? Jesam pogodila, a? Pa ne smeta meni, samo mislim da on nije baš za tebe, on je onako, miroljubiva i, kako se to kaže, kontemplativna osoba, a ti si više napeta i nervozna, da samo znaš kako me sad ludački gledaš... I šta ti je s rukom, što je grčiš iza leđa, jesi dobro? Rekla sam ti da ne uzimaš ništa od onog čudaka...“

Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir; svi ljudi zaslužuju da žive; mir, mir, mir; obuzdaj te užasne misli i nasilničke porive, nije ona kriva što si ti nesposobna da se isključiš; mir, mir, mir; ama udavićeš je golim rukama ako samo još jednom zucne!“

_________________________

Vudstok, 18. avgust 1969.

Džimi Hendriks izlazi na scenu. Potreseno objavljuje da je, nažalost, ovu predivnu manifestaciju mira, ljubavi i jedinstva narušila nesrećna smrt mlade Dženi N. Publika negoduje protiv disbalansa sa srećom koja naokolo vlada. Koncert ipak počinje.

Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir, niko nije kriv; ava, ava, ava, Dženi sada spava...“