Likovi bez trunke objektivnosti, sa oskudnim vokabularom, srpski jezik im je drugi(prvi je misterija), neartikulisanim glasovima brinu sve trivijalne brige sveta, brane barabu(onog navijaša što je hteo da zapali čoveka), napominju po 8 puta za koji tim navijaju iako ih to niko ne pita, čak i nema nikakve veze sa temom emisije, a da, i spremni su da POGINU za tim ako zatreba(i to jasno ponavljanjem stavljaju na znanje).

Građevinari.

Oni rade sve sigurno, polako, razmišljaju o posledicama i budućnosti. Njih niko ne sluša kada nešto kažu, odbacuju ih. Kada se ispostavi da su bili u pravu, onda nam to nabijaju na nos. Pored toga nas uvek, ali uvek podsećaju na nešto kada ih nismo slušali.

Čuli ste sve sto se može reći o Jetiju.
Pogledali ste sve navodno autentične fotografije Čudovišta iz Loh Nesa.
Čak ste nekad možda i razmišljali o zoni 51.
Da li ste ikada razmišljali o ljudima koji nikad nisu posetili Delta Siti ili Tržni Centar Ušće?

Istorijat:

Otvoren krajem septembra 2007. godine, Delta siti je za kratko vreme postao sinonim za kvalitetnu kupovinu osnovnih i drugih potrebština, zabavu i nadasve potrošačko društvo današnjice, objedinjujući na jednom mestu multipleks bioskop, šoping centar (eng. to shop-kupiti prim.aut.), bouling klubove(eng.bowling-kuglanje, igra u kojoj je cilj srušiti što više čunjeva poliuretanskom kuglom koja se kotrlja po za to predviđenoj površini), prostore za decu i razne druge zabavne sadržaje. Budući da ovaj kompleks (kao i njegov mlađi brat, Tržni centar Ušće) poseduje sve što je neophodno u životu današnjeg homo sapiensa sapiensa, nameće se pitanje postoji li individua koja baš nikad nije iskoristila mogućnosti ovih kompleksa, kročila nogom u njih ili barem prošla kolima kraj mesta na kome se ovi utemeljeni džinovi nalaze.
Analitičari Delta Holdinga i Balkan Ril Estejta su se bratski složili da je to nemoguće iz više razloga: marketinški su maksimalno pokriveni, nalaze se na atraktivnoj lokaciji, i uvek mogu da računaju na "faktor društva", to jest, pre ili kasnije javnost će početi da razmišlja na ovaj način: ko nije bio u Delta Sitiju ili na Ušću, taj ni ne zaslužuje da živi.
Analitičari su dobro odradili svoj posao, skidam im kape.
Ali oni jednostavno nisu znali da postoji jedna nepoznata više u sistemu.
Ja.

Koristi se u slučajevima kada sve ide normalnim tokom, upravo onako kako i treba ali eto samim tim to nije u redu.

Hodajuće suze... Suze nesretnice... Suze koje plaču... I plaču...

Plaču tiho... Da ne probude brata... On je prva smjena... I suze... one znaju, znaju, ne pitaj ih kako, znaju da nikada, da jednostavno nikada, nikada neće biti bolje... I ako bude, opet neće... Neće biti bolje...

Један симбола богатства код Срба. Некад се знало да су најбогатији људи они који имају велике винограде и шљиваре, односно воћњаке, а са њима и велике подруме препуне бурадима ракије и вина.

Odnosi se na ljude koji neće priznati svoju evidentnu grešku pa makar ih vezali za radijator i prisilili da 5 sati gledaju spotove JK iz ranih dana. Za njih je uvek neko drugi kriv. Svaki njihov odgovor na prozivanje je “Ma može da ga duva”.

То су старији људи који су преживели рат и бомбардовање: Таман седнеш да ручаш кад ето ти мораш да бежиш у склониште. Зато ти они лепо прво докрајче месо па онда за остало ако има времена, има.

Ово практикују и данашњи млади ако негде касне или журе.

Smešniji je Vučić kad najavi novo radno vreme. Mada dobro, on već do suza dovodi. Nestvarna bića kojima je hajlajt dana vic o plastici Jelene Karluše. Po prirodi tmurni, namrgođeni, sa neverovatnom željkom da budu zanimljivi okruženju u kojem se nalaze, da ne kažem - da bidnu smešni. Nebitno da li će prdnut' s upaljačem na međunožju, pokazati golu bledu bulju kroz kola ili dati još jednu u nizu opasku na pokojnog nam Krkobabića godine, ne prestaju dok okolini ne budu smešni. Odnosno dok ne pomisle da su smešni ljudima kojima su jadni.

Ne postoji skupina koja nema takvog jednog. Verujem i da je na "Drugom zasedanju Avnoj - a" postojao jedan takav. Mada je Toti svakako znao i snjima d' izađe na kraj. Jedan pravi obešenjak, ili što bi kolege Vukajlijaši rekli, šaljiv decxko.

Ne raspravlja se o njegovoj duhovitosti, barem ne u njegovom prisustvu, ona je aksiom, aksiom od koga sve kreće. Nebitno što je ortak greškom popišao profesorku po faci na sred školskog, hah, pa to nije ništa u odnosu na njegovo pišanje u vodokotlić, si ti lud?

Kako bilo, i on ima neke pozitivne strane, nepresušni je izvor novih zajebancija, koje pa fala Bogu, njegove su, jebu, tako da nikako ne možete doći do reči ni vi, ni bilo ko iz genga. On je lep, on je jak, njega zna ceo grad! Uglavnom uz njega ide još jedan - pavijan kao i on, koji je saučesnik u svim njegovim "zlodelima", u svim "ajm d bos" situacijama, u kojima je ispao džek, ali ne iz utičnice. Taj isti drug je još antipatičniji od njega, ali srećom nije čest gost, pa se nekako može i tolerisati.

Krajnje samoprekorna rečenica izgovorena od čoveka koji je izgubio samopouzdanje,veru i nadu u sebe.

Old skul bejbe. Velika je verovatnoća da im na ruci stoji tenk i ispod "Mile JNA" tetovaža. Nokat, može se reći služi kao neka mini lopatica kojom izbacuju svo blago nađeno u svojim nozalnim i ušnim otvorima.
Obično, nemaju problem da u javnosti i društvu krenu u potragu za bilo čim što se može iskopati istim. U stanju su da buše k'o da su na Beer Fest-u.

Oni koji vam non-stop govore ajde jedi,ajde jedi,ma uzmi malo,a sto neces da jedes...
-Ma idi ba u picku materinu vidis da ne mogu!

Облак. Покушавам да прођем кроз њега, али ми крећу сузе на очи. Висок ниво катрана. Са врата вичем: "Један дупли вињак!" Седох сам, колега је требало да дође. Стиже ми пиће, попих на искап и кренуше другачије сузе, које су потиснуле оне од дима. Добро је. Сада бар боље видим, и видећу овако бар још неких сат, два...

Нема ми колеге. Досадно ми је, јер сам у биртији једино ја сам. Сви причају неке приче, смеју се и забављају, а ја могу да причам само са чашом. Мој тик конобарица схвати као намиг па дође и седе поред мене. Донесе ми још један дупли, себи такође, и прозбори: "Ово је на мој рачун!" Била је лепа, али ја то нисам видео. У мојим очима се могла видети искрена туга... Чак и одраз њеног попрсја није могао улепшати овај тужни поглед. Једноставно било је то јаче од мене. Заусти: "Моје име је Даринка, а Ваше?" Милоје - одговорих, смотах дуван и запалих цигару. Повукао сам један дужи дим и уздахнуо. "Нисам вас виђала овде" - настави она. "Нисте ни могли, скоро се доселих" - одговорих ја. Упита ме да ли чекам неког, на шта ја потврдно климнух главом, једноставно није ми било до приче.

Полако су гости одлазили, а флаша Вињака је дошла за наш сто. Не знам због чега, осетих да се Дара интересује за мене, једноставно пријало јој је моје друштво. Досадиле су јој оронуле фаце, мада и моја је била таква, али бар није била позната. "Ајмо затварамо, фајронт!" - скочи Даринка и отера и последњег госта. Окрену кључ и пригуши светло.

Посебна група људи која углавном има стар и јефтин телефон, а разлог што поседују три картице је зато што су им прву блокирали због неплаћања рачуна, па на тај број могу само њих да зову (ради у једном смеру, није за бацање), друга картица је она коју су добили за динар уз нов уговор за коју још не морају да плате рачун, а трећа картица је са неког киоска коју су добили као део неке промоције, наравно она је при-пејд, и на њој имају читавих 500 динара кредита, а и ЦД Здравка Чолића који могу да слушају док жонглирају картицама. Трећа углавном служи да се са ње шаљу поруке док има тог кредита, другу стављају јер су Пера, Мика и Ана навикли на тај број, а ону прву ставе да виде да ли још ради и то примање позива, ако не ради, да иду некоме да се жале и машу рукама.

Ови људи растављају свој телефон, ваде батерију, стављају другу картицу, трећу, прву, и тако, цео јебени дан их гледаш како то раде док не попиздиш и олупаш и њих и телефон о патос.

U osnovi ovo je pozitivna pretpostavka, jer, budete li u pravu nećete se razočarati, a budete li, takoreći, u krivu - bićete prijatno iznenađeni.

Mnogo bolje od one "suprotne" pretpostavke - tu se garant razočarate, možda i najebete.

Rode se normalni ali se zaklone od života i umru blesavi.

Веровали или не, многи људи су прошли кроз фазу одрастања. Ја бар знам велики број таквих. Да, они су били деца и то им се десило у периоду живота кад су били мали.
Имају албуме који доказују да им се детињство заиста догодило. Како би иначе могли да поседују гомилу слика да нису прошли кроз тај период и да их неко није сликао како су малецни? Фотошоп ЦС6? Неее, детињство је период у коме не постоје ствари које сада постоје. Али су зато оне ствари које постоје много боље од ових данас.
Скоро сви људи који су имали детињство провели су га у периоду када је све било боље него у тренутку када га се присећају. Имали су луду срећу. Јер данас је све горе. Погледајте само какав је био Витез Која. Делија човек. Имао шешир, мач, боле га.. Јесте тај мач имао искривљен врх, али у томе је поента. Криви мач био је милијарду трилиона пута бољи од данашњих магија које бацају Гоку и његове буљаве манге са Далеког истока.
Детињство је период у коме пилећа паштета у цреву коју једеш није иста као пилећа паштета у цреву коју једеш ван детињства. То људи који су били мали знају одлично. Остали неће никад схватити.
Људи који су провели детињство воле старије моделе телефона, они су били прва лига. Данашњи телефони не ваљају јер нису довољно добри као они из детињства. Данашње играчке нису ни приближно квалитетне нити маштовите као некадашње.

Људи који су превели детињство у неком периоду свог живота знају да је тада све било далеееко боље.

Raskrinkivači teorije da se obraz poredi sa đonom. Oni tvrde se radi poređenju obraza sa guzovima.

* Nije napisano Bošnjaci radi političke korektnosti. Računam da velika većina nije takva.

Ljudi koji su u mladosti bili natprirodna bića i posjedovali super moći