Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".

Multifunkcionalno mesto u svakom selu.

Glagol kontati (prelazni, s objektom u akuzativu ili povratni – kontati se) je talijanizam (neki takve riječi zovu romanizmi, ali o tome nekom drugom prilikom) koji se najčešće čuje u Dalmaciji, no proširio se i u druge krajeve.

Talijanski glagol „contare“ znači brojiti, ali i računati s nekim ili nečim.

Kontati u današnjem sleng rječniku znači razumjeti, odnosno kontati se – razumjeti se.

Jede slasno. Briše. Mažnjava.

Isto što i kramp, slično budaku i capinu po izgledu. Tradicionalna rudarska alatka. U žargonu izraz za ribu koja ima veliki šiljat nos koji dominira njenim licem, ili jednostavno za ne tako lepu devojku.

Nikola kome je stari dok ga je prijavljivao u knjigu rodjenih bio mrtav pijan od srece.

Ne radi ništa, sedi i zajebava.
Najčešće zaposleni u ovoj struci su penzioneri čija penzija izdržava njih, njihovu decu, dečije debilčiće što se popravljaju na nos i prave praunučad.

Vrlo zarazna igra koja kod određenog broja ljudi može da izazove zavisnost, a u nekim ekstremno radiklanim slučajevima i smrt.
Ponosno izdata od strane kompanije Zimska Mećava, iliti Blizzard.

Izraz koji se koristi za predstavnice ženskog pola koje se nikako ne mogu pohvaliti obimom grudnog koša, poseduju malu "dušu", da ne kažem daske

Vladeta Kandić. Verovatno najbolji harmonikaš svih vremena na ovim prostorima i jedini domaći bi-bap car.

Bile dve najbolje drugarice Anja i Vanja! Sada poznatije na fejsu kao Anj@ BrOOka Matcxica i WaNja Sexxxy MaW@ . Evo dokaza da zivot pise romane.

Zivele su u istoj zgradi od rodjena, isle u isti vrtic, zajedno sedele u osnovnoj i dan danas sede zajedno u prvom razredu srednje skole. To je stvarno nerazdvojno drugarstvo. Prijateljstvo kakvo se retko srece. Jedna drugoj su cesto fenirale kosu, pozajmljivale stvari, spavale jedna kod druge, sve najlepse sto moze da se dogodi jednom drugarstvu. Cesto bi svoje slobodno vreme provodile na fejsu. Nisu ni sanjale da nesvesno postaju zacetnici cyber gramatike i morfologije. Da osnivaju nova pravila tvorbe reci, sitagmi,recenica i pravila za njihovo sastavljanje. Evo razgovora koji je kriv za danasnju web azbuku mladih...

Anja je poslala poruku Vanji

-Macko kad ces da dodjes kod mene?! Rekli smo u pet!?
- Ma znam Vanja ali moram nesto da odnesem kuci prvo.
- Kuci??? Odkad ti kozo imas kera? Kad si ga kupila?
- Jbt koliko si ti glupa! Ne da odnesem KUCI, kao Keru, zivotinji, nego...kako da ti objasnim...kuTji...
- aaaaaaaa pa sto ne kazes odmah glupaco.

Drugom prilikom Anja salje Vanji:

- E macko kasnim, sacekajte me par minuta molim te. Keve mi, zapalicu svecu.
- Dal si normalna kakve svece palis nocas???!!!
- Alo bre glupaco,nije vostanu SVECU,grobljansku, crkvenu...nego zapalicu....hm... SHvecu...sestru Minu jbt...nema je otisla u grad, treba da uzmem one nove cipele...
-Omg, mogla si odmah lepo da napises kozo

Pripovedačka vremenska odrednica asocirana bivstvovanjem heroja toga doba.

Veoma specifičan muzički žanr, karakterističan po tome što kad se pusti, izaziva masovno širenje samoubilačkih misli među datom skupinom ljudi, od koje u tom trenutku treba skloniti oštre predmete.
Pod taj naziv potpada dosta širok skup pjesama, u zavisnosti od muzičkog ukusa osobe, ali to su uglavnom rok balade, narodna muzika, Balašević, sve što u sebi ima neku sjetnu notu, i naravno, nezaobilazan motiv - izgubljenu, propuštenu, neostvarenu ljubav.

Obično se pušta na kraju večeri, kad su već svi poprilično pod dejstvom alkohola, pa im treba nešto da ih dokrajči, a ovakve pjesme dođu kao šlag na tortu.

Šfensi naziv, jer frizerski salon ili frizeraj, tobože, zvuče suviše seljački!

Dvadeset i prvi vek je đavolje doba. Jer za razne debilnosti ljudi se pravdaju njime ko da je on Lucifer lično i da ih nagoni na zlo.
E sad ajd da kažeš želeo si da probaš to, vidiš ono, uradiš ovo. Ali ne ,namamo ni toliko hrabrosti da priznamo da smo negde pogrešili, odmah tražimo neko, bilo koje opravdanje.

Ultimativna zemlja za svakog gastarbajtera. Nisi pravi gastarbajter ako nisi u Nemačkoj i ne voziš mercedes. I naravno, moraš da imaš najveću kuću u rodnom selu. Još je bolje ako ne živiš u Berlinu ili Frankfurtu, jer za te gradove znaju svi ostali slični tebi. Najbolje je u Kelnu, Hamburgu, Drezdenu ili ultimativno Vilhelmshafenu ili nekom sličnom "Šrevenedingenu" za koje tvoji na rodnoj grudi nikad nisu čuli. I onda u priči uvek kažeš "Kod nas u... (dodati grad). Jel' znaš gde je to?". Ma jok, ja sam kao ti, juče sam sišao sa grane. A i "kod TEBE/VAS u Nemačku". Jes' vala, moraš ostale da ubediš kako je tebi još čunkunđedo sa kajzerom Vilhelmom i Bizmarkom pravio prvi Rajh. Nemoj slučajno da naučiš jezik kako treba ili još gore (p p p gluho bilo...) da se družiš sa Nemcima. Drž' se svojih zemljaka i čekaj vikend da ti dođe Stoja. I, naravno, nemoj slučajno da znaš neku znamenitost ili istorijsku činjenicu u i o gradu u kome živiš. Kome to treba i koga interesuje? Ugledaj se na mog komšu koji je u Francuskoj (nije "pravi", al' drugog nemam) proveo već 37 godina u gradiću Sainte Mere-Eglise u Normandiji, na samo 50-ak kilometara od plaže "OMAHA" gde su se saveznici iskrcali i na moje pitanje da li je nekada posetio tu plažu odgovorio "'De bre da idem? Šta ti je to? Jes' zabole me, di ja znam šta je to." Budi praaavi gastarbajter, nemoj da se edukuješ na "pokvarenom zapadu". Mogao bi, ne daj Bože, nešto i da naučiš. Šta će ti onda selo reći?

Termin nastao bezazleno,tokom smarnja na faxu.

Pitanje praćeno oduševljenjem koje sebi postavimo kada rešimo problem na nepoznat nam način, onaj način koji kasnije ne znamo da ponovimo.

Reči tvojih baba i deda koje treba da te dovedu do sažaljenja ili možda divljenja. Nalazi se u dva oblika:
1. Kao priča koja bi trebala da te natera da pojedeš ono u tanjiru
2. Kao priča koja bi trebala da ti dočara kako su se oni mučili dok su bili deca ili kako im je bilo teško za vreme rata, bombardovanja, oslobođenja... Takodje je sve ispričano sa ciljem da deda postane heroj u tvojim očima.

U prvom slučaju pominje se priča u kojima tvoje bake nisu imale ništa da jedu sem 'leba i masti. Situacija je najverovatnije ovakva: Baba te čuva jer sa 9 godina nikako ne možeš da budeš sam kući po njenom mišljenju. Dok se keva i ćale smucaju po gradu baba di daje neki bućkuriš koji je veoma čudno bele ili krem boje (popara ili nešto slično). Ti samo odgurneš tanjir od sebe (idalje nervozan zbog toga što ti je drug uzeo 20 sličica na tapkanju) i kažeš babi da 'oćeš nešto što nije smućeno, umućeno ili izgnjeckano. Baba onda tako počne sa svojom pričom kako je živela veoma jadno, kako nije imala ništa lepo da obuče, niti je mogla da bira šta će da jede, već je imala za jelo SAMO 'leb i mast. Cela priča je ispričana sa ciljem da ti pojedeš ono što je spremila.

I drugom slučaju deka priča kako je za vreme drugog svetskog rata bilo jako teško, kako su se danima sakrivali po bazama, kako su jedva imali da jedu, i to samo '' 'leb i mast. ''

On ovozemaljske i srpske muke ne poznaje. On je tokom celog dana praćen samo lepim, istančanim, za oko i uho prijatnim stvarima. Njemu se po ceo dan smeška creme de la creme našeg društva. On je retkost. On je gledalac Studia B.