Opušteno, druže, brate, prijatelju. Đe's navro? Nije cukar u vodu...

Ove reči najčešće koriste osobe kojima je stepen radoznalosti velik,obično su to starije osobe koje sve interesuje i koje sve hoće da znaju, Gde si,Gde ideš,Šta radiš,Đe mama,šta radi,Kad dolazi,Kako je već nema??? itd. Za primer je moja baba...

Vaš prijatelj koji vas je jutros zvao na kafu. Momak čisti farmaciju na prvom roku i upravo sprema doktorat, svira klarinet i violončelo, igra kriket za reprezentaciju Malezije, bavi se engleskim valcerom, radi u trgovini i hrani nepokretnu majku i sedam braće i sestara. Pored toga, ima vremena da odigra poneki listić i aktivno prati škotsku šesnaestu ligu - jug jugoistok 2. Moderator je na 4 web-portala. Ima 20 000 sati na kol of djutiju, na vorkraftu ima osmicu okrenutu na bok. Skuplja stare novčiće, bavi se slikanjem, fotografijom, a u slobodno vrijeme ponešto komponuje. Amaterski se bavi manekenstvom, a također i redovno posjećuje lokalnu teretanu. Za jedan kalendarski dan on doživi deset. I pored tog svega, ima vremena i da vas zove na kafu. On je imač kada.

Suprotno opštem mišljenju, kung fu nije jedna borilačka veština, nego zajednički naziv za sve kineske borilačke veštine, a u kineskom jeziku često i ne mora da označava borilačku veštinu, nego može prosto da označava veštinu koja je dovedena do savršenstva velikim trudom i radom na sebi. Pravilniji naziv za kineske borilačke veštine bio bi vušu, što označava isključivo ratne, iliti borilačke veštine, mada može u užem smislu označavati i istoimeni borilački sport, jako popularan u Kini.
E sad, da se manemo štrebanja. Kako to izgleda?
Mali Kinezi, pošto nisu umeli da se biju, rešili da gledaju životinje koje su umele da se biju(pročitati primere). Kasnije im ni to nije bilo dovoljno, pa su počeli da kombinuju razne stvari. Jedna budistička sveštenica je htela da napravi dobar sistem koji je lak za učenje, a dovoljno efikasan da žena može tim stilom da se odbrani od napada muškaraca. Tako je rođen wing chun, koji danas ima mali milion stilova i podstilova.
Zavisno od toga koga pitate za mišljenje, kung fu može biti:

1. Ma govno jedno, najbolji je kikboks.(huligan)
2. DO JAJA, NAUČIŠ DA UBIJEŠ ČOVEKA SVOJOM UNUTRAŠNJOM ENERGIJOM SA RAZDALJINE OD 10 METARA, A FILOZOFIJA JE DO JAJA, POSTANEŠ KAO BRUS LI, NIKO TI NE MOŽE NIŠTA, AAAA, PET TAČAKA SMRTI, DIM MAK, OVO ONO, PAI MEI, PING PONG, TAI ČI, NE, NE ZEZAM SE, TAI ČI JE SMRTONOSAN, UBIĆU TE TAKO ŠTO SE POLAKO KREĆEM I KONTROLIŠEM SVOJ ČIIIIIIIIIIII.( neka budala koja o kung fuu zna samo iz legendi i trulih kung fu filmova)
3. Zavisi od stila, mnogi kung fu stilovi su prevaziđeni danas. (pravi poznavalac kung fua)
4. Meh... (slučajni prolaznik)
5. Ajde beži u kurac! (nepristojni slučajni prolaznik)
6. Ša ti meni kung fu bre! Sad ću ti jebem mater!(dizelaš sa početka liste kao slučajni prolaznik)

Prvo pravilo kung fua: ne pričaj o kung fuu (barem nemoj sa slučajnim prolaznikom)

Način vođenja ljubavi bez dodira, moguće ga je upražnjavat' bilo đe.

Neki papirić đe su se pisali ranije brojevi telefona.

Ne miješaj se đe ti nije mjesto, jer samo smetaš!

Vrbaski govor, pogrešno nazivan vrbaški govor, je govor grada Vrbasa. To je prelazni govor između nekog crnogorsko-starohercegovačkog i vojvođanskog dijalekta. Odlikuje ga dosta melodičan naglasak koji najviše liči na govor sela oko Nikšića, ali primetan je i uticaj vojvođanskog naglaska, pogotovo kod vrbašana koji ne vode poreklo iz CG. Priča se ekavski, ali je u govoru dobro očuvano i jekavsko jotovanje, te se u govoru često upotrebljavaju reči poput đe, neđe, niđe, najljepši... Mada, neretko, ponosni Srbi iz CG trudiće se da pričaju i ijekavski, pogotovo u poslednje vreme, kada se događa sve ovo u CG. Govor je prepun crnogorskih arhaizama i starih reči, i naravno, ne koristi se svih 7 padeža baš najbolje xd

Mjesto đe se brusi završni račun u preduzećima onako kako diša kaže.

Odgovor jaja guzici kad ova pita "Đe kurac?" tokom seksa.

Umakanje Tukidida na nekoj prostranoj poljani 'đe nema žive duše.

Sleng sjevera Crne Gore. Pošto u standardom pitanju 'gdje ćeš?' (skraćeno od 'gdje hoćeš?') ima previše slova, čije bi izgovaranje nama Crnogorcima oduzelo previše snage, vremena, daha i pljuvačke, uložili smo dodatni napor, posegli za nekoliko glasovnih promjena i učinili nam život lakšim. Svakako, na prvom mjestu je bilo klasično, staro dobro jotovanje, koje od dugačkog i dosadnog 'gdje' gradi poetično 'đe'. Zatim, polazeći od glagola 'htjeti', i njegovog drugog lica jednine 'hoćeš', koristeći crnogorsko gubljene suglasnika i samoglasnika, dobijamo 'hoj'. Ostalo prepuštamo izgovoru, riječi 'đe' i 'hoj' se stapaju u jednu riječ - 'đehoj'. Tu stupa na scenu apostrof, koji jede slovo 'h'. 'Đe'oj?' Prostom logikom, dolazi do uviđanja nepotrebnosti samoglasnika 'e' u svemu tome, koje biva likvidarno, čime se dobija krajnji rezultat, savršenstvo jednostavnosti, njegovo veličanstvo, 'ĐOJ?'

Tehnika pušenja kurca đe rukom okreće u jednu a ustima u drugu stranu.

Konj koji je izgubio krila pa traži đe ima red bula.

Prcati, karati, ljubiti onamo đe niko nikad nije, jednom riječju: penetrirati.

Selam od Istanbul. Da vam pisem kako je postala Züleyha od Izvorinka. Studiram turizm na İstanbul Üniversitesi. Mi u kucu pricamo jugoslovenski jezik. Djed mi bio Srb i babaanne, pa doso u Turciju iz jenog sela od Sancak i uzo Islam.

Sad bi voljela da imam passport od Srbija, da mogu da putujem. Ko me jebe, kad sam Züuleyha. Babo moj kaze da bi na jugoslovenskom ime mi bilo Izvorinka. Trazila sam po internet sta znace neke rjeci od pjesme na jugoslovenskom, pa nadem na ovaj web Vukajlija. Hocu da napisem kako sam postala Züleyha, a mogla sam zivjet u Beograd, kad sam mogla bit Izvorinka i zivjet po starim adetima, a ne vako deverli glave. Ja zelim u Europu, no Europa mi ne daje viza.

Nešto što dobro radiš, dobar si u tome i onda ti to ide od ruke. Jednostavno rođen za to. Ti kad to radiš, to tako ide glatko, znaš sve đe treba, kako treba. Dok, s druge strane ima duduka koji to ne znaju i njima to ne ide od ruke.

Zipovana konverzacija tipa: "Đe si brate, što činiš, evo ništa a ti, ja bezveze".

Odjeb smaračima koji stalno zapitkuju ''đe ti je vijenac'' kao pokazatelj kvaliteta rakije!

Omiljena rečenica svih komentatora u svim sportovima kada izbije neka frka na terenu tipa:
-tuča
-penal
-crveni karton
-uletanje navijača u teren
-.....
Nerazdvojni parnjak ove rečenice je takođe fraza u kojoj on napominje kako ovakvim ponašanjem šaljemo ružnu sliku u svet, kako država treba da se pozabavi ovim problemom...(bla, bla , truć)...