Mit kaže da je rođena je u svetlosti Sunca, kada se jedan zrak prelomio u najsavršenijem dijamantu i stvorio iskru. Iskru neprevaziđene lepote, u kojoj je stvoreno dete. Blago odrasla, izazvala je ljubomoru i bes bogova, jer je zavodila sve podanike, koji su padali u bezumlje zaljubljenosti. Gnevni, bacili su je na Zemlju i osudili je na bedan život u jednom srpskom zaseoku a sluđenim podanicima povadili oči. Subota je njeno prazničenje, tada u svojoj autentik Kuala Lumpur haljini zrači u svom idealnom sjaju. Tu je, među nama. Čeka tren da se vrati svom kosmičkom pijedestalu i napusti svet neuglednih zemaljskih sužnjeva. Svesna je da je iznad nas i ne štedi nas pouke.

Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?

Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.

Žena koja mora da se izlane. Štono kažu, na dupe bi progovorila. Džabe upozorenja, džabe dogovori, dresura, razum, kupovina knjižice Meditacijom protiv izlanjavanja. Ne vredi, ima nešto kokošje u njima i da nisu ovako glupe. To mora da se izlane pa to ti je. Tačno vidiš tren kad krene nešto da radi u njima, neka zvrčka, neka opruga se otkači, i kad kreće izlanjavanje.
Nema šta drugo, nego da se pomiriš s tim i da razviješ jedino strategiju za ublažabanje izlanutog, nekom usiljenom šalom, šta znam, prdežom koji odvlači pažnju, skretanjem teme na Putina, u krajnjem slučaju obaranjem vaze u stilu Gige Moravca.

Odnosi se na mlađahni dio ženske populacije, đevojčice, koje su spretne i okretne, ili na đevojke koje su mačkaste.
Izgovara se uglavnom podgorički, kao "mečka mela", što nema veze sa tim što se često desi da mačke male kasnije postanu nekako više mečkaste.
Vokativ je isti kao nominativ. "Đe si ti, mačka mala?"
Koristi se i šatrovačka varijanta, "čkama lama", koja ima nekog smisla zbog rime, a punog smisla ako se odnosi na mačka-malu koja pljuje.

Često u razgovoru sa starijim ljudima čujemo za Rodeziju, Gornju Voltu, Dahomej, Bijafru, Katangu, Sijam itd...To je posledica činjenice da su se Zimbabve, Togo, NR Kongo, Tajland tako zvali kada su oni išli u školu. I ne samo to što su neke udaljene i egzotične zemlje promenile svoja imena nego što ova populacija ima problema sa imenom sopstvene zemlje te je oni i dan danas neretko zovu Jugoslavija, a od drugih izdvojili bi Čehoslovačku, Abisiniju i Cejlon.

„Kuliram“ na Etiopljanskom.

Stres, frustracije i problemi dugo sakupljani čuče nagomilani u unutrašnjosti, čekajući pod pritiskom tačku pucanja i konačan izliv i oslobođenje. Ćutiš, trpiš, misliš proći će i sve gutaš. Ali kurac, sva ta sranja nemaju đe da odu i talože se dok ne dođu do grla, a onda je dovoljna i samo jedna riječ da te nadraži da izbaciš sve iz sebe, i to najčešće po nekom slučajnom prolazniku koji te je samo pitao koliko je sati. Tada sve što te muči silovito izlazi napolje, bujica iskrenosti koja svuda okolo ostavlja trajne fleke.

Telefon (!) koji definitivno nije za nase trziste, prije svega - stvari koji podrzava (da bi bile realizovale u ovoj zemlji) iziskuju mnogo dodatnih troskova (sto je direktna posledica nerazvijenosti nekih oblasti).

A i ako bi krenuli od pretpostavke(!) da smo tehnoloski napredni da uspesno realizujemo sve sto telefon pruza - to bi bilo neizvodivo jer bi se tada ogranicili na mentalne sposobnosti (ogranicenost?!) samog vlasnika.

Vrlo rasprostranjen izraz korišćen od strane likova, uobičajeno muškog pola, kojim žele da ispotenciraju svoju silu i snagu. Dodatno, tu svoju silu neće demonstrirati ovaj put, jer je potpuno superioran, nema šta da dokazuje, ali postoji prizvuk da, sledeći put, ko zna...
Alternativno: Gde ćeš na planinu (uz mogući sufiks: bez opreme).
Prim. aut. obično se stena iz prvog pitanja može copy/paste i na mentalne kapacitete Subjekta, kojem je tako ova opaska zgodna jer ne nudi puno opcija za "uzvratnu doskočicu".
Ali avaj ali, ponekad se i nađe pametnjaković...

Izraz koji se koristi za osobu koja kada se pozdravlja cmokne tako da vam uvo odzvanja kao da ste na ratištu cijeli dan.

Ono čega bi trebalo da bude na Vukajlija.com, ali ih, na žalost, u poslednje vreme nema. Sve se svodi samo na copy/paste i definisanje pojmova koji su znani samo onima koji ih definišu, tj. interna zezanja u krugovima od 2-3 čoveka! Valjda je razlog tome taj što je ovaj sajt postao veoma popularan i IN u poslednje vreme, pa su svi poželeli da deo svoje ''duhovitosti'' podele sa drugima...
Bolje napisati jednu definiciju nedeljno, ali da ima šta da se pročita, nego baljezgarije, lupetanja i pokušaje duhovitosti kojih u poslednje vreme ima na ovom predivnom i prekreativnom sajtu...

Šoferska fora kojom se kazuje da ne postoji mašina kojom dotični ne ume upravljati i za koju nema položeno.

Omiljeni muzički instrument dokoličara.

Covek koji nije glumio u "Titaniku", jer da jeste- sve bi ih spasao!

Poziv na seks među pripadnicima romske nacionalnosti.

Životna mudrost koju su znali i poštovali naši dedovi i koja kaže da iako je lakše biti govedo, ipak treba ići težim putem, postupati ispravno i biti ljudsko biće. Ne iživljavaj se samo zato što ti se može, zato što si bio na pravom mestu i u pravo vreme ili zato što si bio brži od drugih. Budi čovek, misli malo i na one koji bi bar na tren da budu na tvom mestu. Mada ti je teško da poveruješ u to ali ti nisi Bogom dan, iako su te mama i tata verovatno celog tvog života ubeđivali u suprotno.

Hrišćanski monaški red osnovan od strane Zorana Kostića Caneta. Uprkos opštem uverenju, nema mnogo dodirnih tačaka s Franjevcima, osim sličnog imena. Canjevci se odlikuju time što su uspeli da spoje nespojivo - rock'n'roll, muziku bunta i promene, sa institucionalizovanom religijom. Odlikuju se time što su nakon 50 godina seksa, droge i alkohola doživeli prosvetljenje (verovatno jer je kita prestala da se diže a krvni pritisak da se spušta). Slučajno ili ne, niko od njih u vreme komunizma nije pokazivao neko preterano interesovanje za religiju, a prosvetljenje po pravilu dolazi devedesetih. Glavni predstavnici monaškog reda su već pomenuti Zoran Kostić, Bora Đorđević i Neša Galija. Po sramnosti onoga što rade stoje u rangu sa onim licemernim Ircem i holivudskim usvajačima afričke dece.

Stilska figura koja je, osim u književnosti, široku primenu dobila i u psovkama.

Svaki put kad se ode u inostranstvo to je jedna mala staklena soba nasred terminala bez ventilacije i sa ljudima koji po dvanaest sati za vreme leta nisu uspeli da zapale.
Kao kombinacija svega toga imate jedinstvenu priliku da vidite kako čovek uđe u staklenu prostoriju, a onda za tren oka nestane vama ispred nosa u oblaku dima - još jedan mađioničarski trik koji treba da ubedi ljude da ostave cigare - kad više ne mogu da upale nalepnice i dobronamerna upozorenja onda se neka svi pušači nabiju u malu sobicu, pa da se vidi koliko ljudsko biće može da živi bez kiseonika.

Devojka koja je omogućila da se 2008. godine evrovizija organizuje u Beogradu, što će biti najbolja promocija za našu zemlju. Devojka koja je pokazala svetu da se i u Srbiji pravi kvalitetna muzika. Devojka koja zna odlično da radi ono čime se bavi (da peva). Devojka koja apsolutno nije kriva što je priroda nije obdarila nekom lepotom (jer niko ne može da bira kako će da izgleda) a samim tim nije zaslužila da bude ovoliko popljuvana na ovom sajtu. Devojka koja takođe nije mogla da bira svoju seksualnu orijentaciju, pa ni zbog toga nema razloga da se po njoj pljuje (premda se i tu radi možda o glasinama i ne možemo 100% biti sigurni jel ili nije lezb.) Devojka koja je s druge strane sama izabrala da maksimalno iskoristi, na pravi način, ono što joj je Bog dao, a to je njen glas.
Bravo Marija!