1. 6 najduža rijeka na svijetu
2. Naziv za osobu koja je višedesetljetnim ispijanjem baksi piva promijenio kemijski sastav krvi i njegovim žilama sada teče žuta krv.

Свирати курцу, пренесено. Ако би узели неку ближу одредницу, клепати мајмуна не би ли живнуо. Шаматари. Клеп-клеп! Подстаћи га, јелте, на ангажовање без фармаколошких средстава.

Jako tužna životna priča. Sreća se nekome posrala u usta i natabala petom. Priča posle koje se otkrave i najledenija srca, Nata da pičke u pola cene a Vučić ne uzme siću od prosijaka. Jad i beda.

Nelord u Crnoj Gori.

Mrčo je čo'ek kojem ne ide sve od ruke kao ostalima.
Nije poštovao praznike u crkvenom kalendaru i sada mu pare ne padaju sa neba a uz to ne može ni da živi od kladionice i sjeđenja po lokalima.
Štaviše, više radi nego što spava... jadnik.
Zato ne treba da ve čudi što je najveća uvreda za crnogorskog Boga, da ga neko nazove mrčom.

Ima neki posa' koji mu nije naročito plaćen ili je dobro plaćen al' je za nas Bogove skroz nepotreban a to je, jelte, veća kazna od prethodnog.
Zašto? Pa zato što mi u svom društvu ne želimo neke socijalne radnike i borce za ženska prava! Mi oko sebe želimo automehaničare, limare, taksiste, hirurge, električare, građevinice, mašince i ostale koji se bave muškim poslovima... i političare. Da, političari uvijek dobro dođu.
Cijenim da mrčoi zaboravljaju da je jedini način da postaneš Bog da te drugi Bogovi proglase za takvog.

Elem, kao što vidite, mrčo nije kao ostali.
On je niža rasa. Da je neki normalan sistem na vlasti sada bi hranio nekog Boga grožđem dok istog njegov "plemenik" hladi palminim listom.
Ali neee... Sistem nikada nije normalan i stoga je mrčoima dozvoljeno da udišu isti vazduh kao mi. Da jedu istu hranu kao mi. Jebo te, mogu i da sjede u istim lokalima sa Bogovima!

Ali opet, mrčo će uprkos toj ravnopravnosti sa pravnog aspekta, biti svjestan da je ispod nas. Cijelog života pokušavaće da shvati gdje je pogriješio... neće uspjeti.
Cijelog života biće samo nebog u zemlji Bogova.

Fora sa sela koja se koristi kada se stoka dere kao nenormalna a ti hoćeš da ujebeš nekog ko se našao u blizini.

to je veštačka inteligencija koja služi kao pomagalo najpametnijoj životinji na planeti Zemlji-čoveku. pošto čovek nije mogao da kompjuter zamisli drugačije napravio ga je da funkcioniše veoma slično kao što on sam funkcioniše.
u daljem se navode neke paralele:
utikač - usta
internet provajder - država
kabal do ispravljača - jednjak
ispravljač - želudac
kabal do kompjutera - tanko crevo
miš - ruke (najviše kažiprst)
skener - fotografsko pamćenje (inače veoma slabo razvijeno kod ljudi)
web kamera - oči
memorija - čovečja memorija uvećana nebrojeno puta
procesor - mozak
grafička kartica - centar za vid u mozgu
muzička kartica - centar za sluh u mozgu
monitor - svest o postojanju
mikrofon - uši
slušalice - slušni aparat
recycle bin - alkohol (prazni fioke;ovo dokazuje potrebu za alkoholom)
anti virus programi - jetra
______________________ - apendix (slepo crevo nije potrebno)
štampač - papir, ljudska ruka i nervoza u slučaju greške u pisanju
oklop kućišta - koža
programi - ono što deci instaliraju roditelji do punoletstva (ako im instaliraju babaroge onda će i da dobiju babaroge)
drajveri - ono što čovek vremenom pomalo nauči onako sam za sebe
flash - (to čovek nema a nema ni gde da ga zabode)
.
.
.
očigledno nedostaju mnogi delovi čovečjeg tela. neki nisu navedeni a neki nisu potrebni. ipak se neodoljivo oseća potreba za sistemom za razmnožavanje kod kompjutera (što bi osim uživanja značilo i to da kada prinesemo jedan kompjuter do drugog - dobijemo jedan mali kompjuterčić ali možda će i to biti vremenom)

Narodni metafizički skok iz bitka u nebitak. Osoba će rascijepati pojedinca gore nego Cernov veliki hadronski sudarivač i na kraju će od njega ostati samo antimaterija.

Izuzetno nekvalitetan provod. Totalno nezanimljiva atmosfera koja je čak i ispod proseka za strandard kvalitetne sedeljke i čašćavanja u sedištu SPS-a u Žitorađu, nakon prelaska cenzusa na parlamentarnim izborima, tako im Gljivice Pačića i Svetlane Ražnatović.

Žuraja sa di džejem zajebanog imena koji je svoje pizdarije juče dobio na poklon od dede iz Klagenfurta. Siroma' se još uvek ne snalazi oko svih tih dirki i gleda ih belo k'o sredovečni Židov zbirku beseda jednostavnog naziva "Ne jevrejiši se, budi čovek".

Đuska jedino standardna ekipa ljombera uz hitove Gagi benda koja osećaj za ritam poseduje isto koliko i Nenad Čanak predispozicije za umetničko klizanje u partnerstvu sa Evom Ras. Brašnjare stoje u mestu i cirkaju koktelčiće boja amazonskih otrovnih žabetina, željno iščekujući šmirglanje iskusnog bumbara. Promoterku u tesnom šorčiću i majici sa natpisom "Jägermeister" niko ne primećuje. Konobar gleda kome da uvali crni točeni Guiness jer već neko vreme stoji u buretu i buđa se zato što košta bogaoca, ali pijanih nema. Nema, jer je onaj nemač pojma ubio atmosferu kao da je pustio Džbuna na srebreničkoj svadbi sredinom devedesetih.

Pravi događaj da Radoš Bajić još jednom oproba svoje naricaljske sposobnosti, čisto da vidi da li ga glas još uvek služi.

Izašao iz kuće bez ženinog znanja.

Najčešće korišćena fraza od strane pojedinih naših čobana kada odu negde u inostranstvo, pa bleje po kafićima desetkujući cigare, ispijajući jedan latte po pola dana i praveći se da su Italijani, (pošto misle da bi ih inače sve ribe kulirale, jer su iskompleksirani što su Srbi).

Pojava koja prouzrokuje nervni slom, kako ucesnicima u diskusiji, tako i slusaocima.

Recenica koja opisuje osobu koja u 21. veku i dalje pronalazi sebe u malim zadovoljstvima sa kraja proslog veka.

U nedostatku prosvetnih radnika, nekada su edukativnu funkciju obavljale upravo ovce i koze. Tako je tetkama i babama ostala navika da nas prosvetljuju pricama o ovcama i kozama, jer je svima tako ocigledno da smo mi prosvetari upropastili ovu danasnju omladinu, i da nas je neophodno zameniti starim, dobrim ovcama i kozama.

Standard zemlje bez standarda. Samo dno državnog poslovanja.

Čuvena izreka, koju mnogi zaboravljaju u trenucima sreće i rumenila za stolom u ćošku, kada se snebivaju da priđu potencijalnom ženskom objektu kao Hektor u Troji, kad ga je Ahil zvao da mu jebe sve do trećeg kolena. Scenario uglavnom bude isti, izađeš na mejdan, ko ratni heroj podignute glave, ali krvavih očiju boje Polimark kečapa, i samim tim potpisuješ sebi kapitulaciju kao kralj 41-ve godine, kad je u'vatio pedalu putem Londona. A druga činjenica, koju u tim momentima ne vidiš, da se okolo vrzma lokalni rmpalija, koji je, na nečiju sreću, a na tvoju žalost, jača, što bi nam zapadne komšije kaz'le, polovica, tvoje odabrane deve, a još gora činjenica da je celo veče čekao tebe, ili tebi sličnog da nešto pokuša da kaže, pa da ima na kome da isprazni negativnu energiju, jer je danas uneo 15 meteri bukve u podrum.
Najveći problem je što je istorijat ovakvih duela skoro uvek isti, ali ne, ti ne učiš lekciju, nego se sokoliš onim ''bilo ih desetorica'', iako i sam znaš da je bio uglavnom sam, ili najviše sa još jednim, koji je isto, čudna mu cvetka, utovarao ceo dan, samo za razliku od kolege, njegovi se greju na ugalj, pa je cirka 10 tona prebacio preko svojih ledja.

I opet će doći vreme, za tebe onaj stih nadanja, ''dođe vreme sve se preokrene'', kad povedeš burazera koji je prvak Vojvodine u kik boksu, ali to opet neće piti vodu, i situacija je više nego poznata.

Naime, kad pocne seoska slava, uglavnom Lacarak, Martinci, Kuzmin, i ostala Sremacka sela i zaseoci, desava se sledeca situacija. Posto u sremu podzemne vode pune podrume kao lude, svuda ispred kuca idu kanali za istu... a kanali, naravski, zarasli u travu, jer "kad nece komsija svoju,necu ni ja moju". Onda lolalni seoski deran, uzme svog najboljeg prijatelja u takvim situacijama, motku, kobru(letva sa dva eksera),parce sajle za slepanje traktora, i kao najuboitijeg prijatelja, dedin lovacki noz iz doba kralja jos, i to stavi u kanal, na mestu gde misli da je dovoljno pobegao iz guzve, a i da su samo najuporniji i dalje za petama, da su debeli i pijani davno odustali.

Kaže se za osobu koja puno pljuca dok priča.
Preporučljivo je imati kišobran uz dotičnog.

Opaska upućena ortaku koji te ostavlja čim malo zaglibiš. Odnosi se na kapetan koji je pobegao čim je brod počeo da tone.

Da ne kažem kradja stranih pesama. Čim čujem neku našu dobru pesmu,tačno znam da sam je čuo negde tj. da je ukradena. Posle malo kopanja po internetu ispostavi se da je uglavnom tako.
Uporedite sledeće pesme:

Fino.Ma šta fino dobro. Rekoh dobro? Ne, ne, ne. Odlično! Da, da stvarno je tako, bar izgleda, a izgled ne vara, rekli bi, ma ko će ga znati. A i šta se nas tiče. Nećemo valjda da turamo nos di mu nije mesto. No-no.
Začešljano, frizirano, našminkano spremno za velku pozornicu. Spremno za surovi život i našu proekciju nas samih drugima. Fino, lepo, dobro, iako ispod ili samo koji tren pre toga nije bilo tako, ali avaj šta se ne vidi nije se ni dogodilo. Ko će ga znati da se raščupana štrokava kosa do pre koji sekund vijorila po zraku ako je neposredno pre sud očiju silnih svezana u formalni društveno prihvatljiv rep. Ko će i pomisliti da ispod finog povugenog komše s teglama i ravnim kariranim kolirom čuči kojekakav psihopata. Naravno niko! Ono što se ne vidi to se i ne događa a ono što se događa to se najčešće ne vidi.
Veština većine i vrlina retkih koji je ne primenjuju. Društvena obmana zarad društva i duševna naslada zarad duše. Dosadna izrežirana predstava koja je samo farsa mnogo zanimljivije predstave, ali ona je nažalost, najčešće vidljiva samo glumcima i oni će se svojski potruditi da tako i ostane. Naša stvar, samo naša stvar, možda je zanimljiva, puna patnje, gorčine, bola, govana ali je naša, ne nije za vas, ne, nikako, vama smo sprremili nešto bolje, lepše, prihvatljivije i vama sličnije. Barem Vama kakve poznajemo.