Generacija odrastala 90-ih u Beogradu dobila je svoju prvu ikonu. Davor Bobić, poznatiji kao Mos-Kri, spiritus movens beogradske hip-hop scene, preminuo je 25. avgusta u ranim jutarnjim časovima u Beogradu.
Frontmen grupe Prti Bee Gee Mos-Kri ostaće upamćen kao jedan od najharizmatičnijih liričara novog rap talasa koji se oblikovao 90-ih, a isplivao na površinu u poslednjih par godina. I pored medijski eksponiranijih sastava kao što su Beogradski Sindikat, VIP i njihovih debi albuma koji su definisali scenu, mnogi će život u Srbiji s kraja 20. veka zauvek radije vezivati za brutalno iskrene fatalističke rime i jedinstvenu pojavu osobe koja se krila iza pseudonima Mos-Kri.
Neporecivo najtalentovaniji autor i tekstopisac u grupi, Mos-Kri nikada nije dominirao Prti Bee Gee numerama. Njegove kratke, mrzovoljne deonice, uglavnom umetnute negde između, kod fanova su posebno vrednovane i dočekivane kao kulminacija bolnog Prti humora, momenat koji se nestrpljivo iščekuje kroz čitavu pesmu.
Reputacija Prti Bee Gee repera kao antiheroja srpske hip-hop scene proširila se prestonicom nakon što se Radio SKC prvi usudio da emituje psihodelični demo snimak Pajp, koji je ubrzo postao underground fenomen.
Okarakterisani kao heroin-rap, Prti Bee Gee su brzo privukli pažnju starijih hip-hopera autentičnošću svojih tekstova i beskompromisnošću muzičke podloge, i mlađih slušalaca sa imidžom zabranjene muzike koja se ne pušta u prisustvu starijih ukućana.
Ubrzo nakon toga, kreće i kontroverza u okviru hip-hop zajednice oko toga da li je s Prtijevcima rap konačno otišao predaleko. Opravdano se postavilo pitanje da li Prti Bee Gee svojim opisima džanki svakodnevice glorifikuju narkomaniju. I dok se muzička javnost pitala kako se suočiti s brutalnošću sadržine njihovog albuma Grejtes THITS, većina tranzicione omladine prepoznala je iskrivljeni smisao za humor, rečnik i duh koji se iz noći u noć provlači kroz prljave beogradske haustore, i oberučke je prigrlila ovaj debi.
Mos-Krijeva zaostavština mora se shvatiti kao poslednja inkarnacija podžanra koji je započeo zagrebački sastav Bolesna Braća, koji je na srpskom tlu doveden do nivoa apsurda preko bendova poput Bad Copy i celokupne ekipe okupljene na potezu oko autobuskih linija 43 i 23.
No, za razliku od Bad Copy i ostalih napušenih repera koji su se često gubili u stratosferi, Prti Bee Gee uvek su bili čvrsto vezani za društvo i svakodnevicu. Urnebesni opisi pokradene rodbine, dilera dizelaša, presretnutih poštara i ostalih dogodovština iz kraja, slušaoca su ipak na kraju ostavljali s lošim ukusom u ustima. Rap kod nas nikad nije zvučao realnije. Ukoliko se narkomanija definiše kao beg od stvarnosti, Mos-Kri je bio strejter.
Mos-Kri je svojim iskustvom, iskrenošću, inteligencijom i smislom za humor osvojio rap zajednicu i ubrzo postao neka vrsta lokalne maskote, čovek o kome su svi pričali, koga su svi znali i koji je svojim prisustvom širio pozitivnu energiju. Pojava koja izmamljuje osmeh i prenosi dobru karmu.
Osim kao tekstopisac i reper, Mos-Kri će ostati upamćen i kao talentovan radio voditelj i sjajan šoumen. Nepredvidljivi nastupi Prti Bee Gee-a, kao retke zaista uzbudljive svirke u gradu, privlačili su i publiku koja inače ne bi došla na hip-hop žurku.
Beogradski crtači grafita su, nažalost, iznenada pred kraj leta dobili novi zadatak. Domaći hip-hop dobija svoju prvu žrtvu, koja će nas sa zidova i dalje pratiti i donositi nam sreću. Ako su iskrenost i autentičnost parametri po kojima se cene reperi, Mos-Kri je sigurno najveći domaći MC svih vremena.

Seksi Musko bice koje obitava po online forumama.Mozete ga prepoznati po kretkim postovima, nadrkanom ponasanju i slikama doradjenim u foto-shopu gde pokazuje svoje zmisko telu.Banuje, hejtuje, radi sta zeli.Otvoreno prezire zenske clanice foruma

Odgovor okorelog kladioničara na pitanje priajtelja kud je navalio tako rano nedeljom.

Lik koji zapravo ne zna ko je. Nešto slično Toniju Parkeru koji je mogao da bira između 5-6 reprezentacija, ili Adnanu Januzaju koji se još koleba da li da nastupa za Srbiju, Kosovo, Albaniju, Belgiju, Tursku, Hrvatsku ili možda ipak Englesku? Jebg, jebeno za odlučiti se.

Naime, Džonatan je rođen u Kanadi, od ćaleta Filipinca koji je njegovu kevu našao na Jamajci kako duva vutru i odmah mu se svidela. Kao mali otišao u Holandiju za koju i sada nastupa, a u međuvremenu stekao državljanstva Engleske, Velsa i Španije. Malo li je?

I šta će takav kukavac kad ga neko preupita koju krsnu slavu slavi? (Msm ne slavi slavu sigurno, ali kad ga pitaju koje mu je đedovina i slično.) Šta će žđecom i kako da ih vaspitava. Što da čini, kuda da se djeva? Šta ako Jamajka zarati sa Velsom jebote, đe će junak, kojoj li će vojsci?

Bez zezanja, jebena situacija. Čak i u mešovitim brakovima tipa Srbin/Muslimanka i slično, nastane buljuk problema a kamoli u ovako zapetljanoj situaciji.

Džonatan je dakle sinonim za zamršenost odnosa i jebadu na više nivoa.

Nije vezana za posjedovanje velikog kurca. Niti nužno mora imati seksualnu konotaciju.

Energiju velikog kurca ima alfa. Onaj dominantni lik prema kome se svi ostali ophode sa poštovanjem. Kao kad u krdu divljih goveda imaš jednog rogatog, glavnog, on jebe sve pičke, njegovo potomstvo se čuva, on prvi doručkuje i bira đe će se na pojilo. Tako i čovijek koji posjeduje energiju velikog kurca dominira nad ostalima u svojoj grupi.
On prosto zrači, ima jaku harizmu i samopouzdanje, ne mora biti fizički najdominantniji ali se prosto nameće svojom energijom. Energija velikog kurca je bitna, predstavlja neku vrstu prirodne hijerarhije u društvu, dokazujući da mi u suštini nismo mnogo odmakli od nekog krda bizona u Keniji. Čovjek sa energijom velikog kurca je sposobniji od ostalih, smatra se pametnijim i pouzdanijim u svakom pogledu, ne samo da će rasturiti pičku nekoj ženi bolje od mene ili tebe. Vjerovatno hoće, ali nije to poenta.
Žene su naučno dokazane vrlo podložne uticaju energije velikog kurca, i na osnovu njenih očitavanja prave razliku između svog ploditelja i svog samo-drugara.

Vladavina. Prava.

Veoma patetican, ali na zalost po nasu zajednicu, uspesan nacin da se dodje do malo slave na nasoj estradi. Slinavi Ognjen Amidzic uspeva to da uradi uz pomoc copy/paste tehnike, odnosno potpunog kopiranja mnogo gotivnijeg, apsolutno originalnijeg i nadsve vrhunskog ALI G-a, Sase Barona Koena.

Osoba bez koje se moglo, vjerovatno i htjelo ali se nije smjelo jer je mnogo dobar prijatelj Voljenog Vođe.

Još jedan radni dan na poslu završen. Pedeset godina života, još nekoliko godina koje nisu vredne pominjanja do penzije. Psuje sve po spisku dok se užurbano vozika do kuće. Žena odveć spremila ručak, rana se hladi.
Deca se razišla, starija se udala nuna dete, ova mlađa studira. Sati njegovog biološkog sata su ispunjeni, za druge se ne brine.
Iako mu je žena tu ne konstatuje je. Nemo gleda u TV kao da mu je mozak ispran. Opijen mirisom sopstvenog znoja dešava se to. Shut down, crnilo. Da li je umro? Nije. Sedi u kancelariji. Kuca poslednji predmet za danas. Kao manijak kada kuca poruke maloletnicama na sajtovima za upoznavanje. Tako on žestoko lupa tipke, računa, pičkara grafikone neprave.... Glasovi su svuda oko njega
- "Peroviću oćeš li više završiti?"
"Dokle si stigao!?"
"Zašto još nije gotovo!?"
"Peroviću stranke čekaju, nemoj da se šegačiš, radi!" -
>"Nanu vam onu nezasitu koliko ja od sebe treba da dajem?!"
"Na evo vam ga predmet pojedite u slašću pragnjetinu na moj račun!"
"Kad će plata jebena?"
"Godilo bi pecanje posle ovoga..."
Polako se utihnjuje sve, prašina se spušta, letnja kiša pada, Sunce mu sija u lice. Diže pogled, pokušava od silnog bljeska da pogleda preda se....
shvatio je da se budi zavaljen u fotelji pred televizorom....

1. najadekvatniji ikad tl internet domen za jednu državu: B&H

2. skraćena forma najčesće uzrečice u državi sa istim tl domenom: bolan.

"bolan" je inače skraćenica od "bolan ne bio", što ima slično značenje kao srpsko "da si mi ti živ i zdrav".
Ovo se opet u nekim krajevima Srbije sreće i kao "živ mi ti".

Pitanje koje bi se nametnulo običnom smrtniku posle par čašica (flašica, ako je u pitanju Srbin) na Playboy žurci sa izazovnim, copy-paste metodom biranim zečicama. Da li je stvarno toliko pijan da vidi duplo ili je ipak blagosloven prisustvom četiri realne dojke?

Kada narucis nesto jeftino preko interneta `online shop, a platis vise kada ti stigne na kucnu adresu zbog postanskih troskova. Mnogo, mnogo vise nego da si prosetao do obliznje prodavnice.

ucite,ali ste za to vreme kliknuli 100 puta na speed dial-u fejs,forum,vukajliju,sportal-ali vas je i dalje strah da ukljucite MSN,jer ste bojazni da ce neko zanimljiv i interesantan biti online...

Bilo koje zanimanje, ako zvuči dovoljno zajebano. Nije bitno da li su izmišljena poput life coacha, ili stara sa novim nazivom, poput menadžera stada, bitno je samo da nađete naziv koji što manje otkriva o tome šta, i da li zapravo, radite.

Reći "Mama, tata, trljam pičku ispred kompjutera da bi napaljeni hindusi drkali" je velika sramota, ali reći "Mama, tata, ja radim kao web-cam model" zvuči kul i moderno. Šta li ona sad to radi, garant neko programiranje (jer sve što zvuči komplikovano je programiranje 1000%).

Šaner 'talijanski.

Dva druga penzionera koji sjede oko panja koji se nalazi ispred zadruge dok cirkaju vops.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Čuvena pošalica, i najgora kletva, koja se koristi u Crnoj Gori. I to isključivo od strane bakica koje nemaju drugog posla, pa sirotinji staju na muku...

Stara turska kletva.

Jedina osoba u celoj grupi koja sigurno zna gde su toaleti, najjeftinije prodavnice suvenira, pijace sa robom za švercovanje i točeno pivo. Često znaju i dosta o istoriji i kulturi mesta u kojem se nalazimo, ali ih to niko nije pitao.