Današnja omladina je konstantno on-line, il' sede za fejzbukom il' šmrču lajne po ulici.

Najiritantniji deo predavanja u punom amfiteatru kad iznervirani profesor pokušava da izbaci studenta koji priča/smeje se/spava (ukratko, samo pokušava da preživi dva i po sata umiranja od dosade), a nemoguće je shvatiti kome se zapravo obraća.

Ultimativni razlog da se za sva vremena pređe na opciju 'invisible'.

Isporuka tri kragujevačka juga 45, za potrebe snimanja holivudske komedije.

Moderna verzija bajke "Tri Praseta".

U užurbanom vremenu u kojem živimo promene su izuzetno česte. Tako čak i one najvitalnije stvari, npr. cena hleba, ili kurs dinara prema euru, podležu svakodnevnim promenama, nekada nabolje, nekada nagore (uglavnom ovo drugo). Ali postoji jedan kurs koji je nepromenljiv, bez obzira na okolnosti. Jedan penal vredi tačno tri korne, ni manje ni više.

Mobilni. Vajfaj. Punjač.
Infiniti paket svakog poštenog odlaska u wc.

To je ono jelo koje pojedete dok ste za kompjuterom.
Obično prvo zgrnete na pod sve knjige i cd-ove da biste imali gdje da spustite tanjir.

Deda sa sela je rekao unuku koji ide u Beograd ,,Uželećete se vi budaka i rada, kada tamo budete gazili preko živih ljudi i smeća, da biste došli do uspeha. Ma inače, i ti si budak, drugi ti ne treba.''

Slikovit sinopsis zavetne vukojebine, po običaju locirane negde Bogu iza nogu i toliko ruralne da ju je tehničar u Google Earth-u protumačio kao glič u pikselima...i obrisao.

To nije ni zaselak, ni poljoprivredno dobro, ni kotun...ma nije ni prćija, jebiga, koji bi tu ženio, ako ćemo iskreno. Tek - iz dva dimnjaka izbijaju jedva primetni tragovi obitavanja ljudi podno istih, dok na ona tri kamena sede lešinari i čekaju. Sva je verovatnoća da neće dugo...

Babin redovan završetak komentara o ponašanju,(ne)uspjesima,ljubavnim podvizima,pijanstvima,tučama,diplomiranjima,zaposlenjima,ženidbama...svojih unuka.Dođe mu nešto kao "HAUG" kod Indijanaca.Toliko učestao,da redovno svi prisutni,slušajući babu,kad procjene da se bliži kraj monologa,zajedno sa njom završavaju: "...ste vi meni živi i zdravi!"

Znamo svi da se ljudi najbolje zgotive kad zive zajedno, provedu noc zajedno, cuvaju ovce zajedno… To su preneli i na Net, pa tako imaju (ne)svesnu potrebu da obavestavaju svoje sagovornike sta trenutno rade ili pak sta ce upravo da urade. Valjda da dokazu da imaju zivot i da su od krvi i mesa, a ne provodnika, plastike, silicijuma…

Ђе се телад вежу, ђе се стока на испашу води. Ако ово чујете уз глагол показати онда знате да сте у друштво рока са села. Значи објаснити некоме неке ствари, спустити га на земљу, убити Бога у њему.

Jedina korpa koju Srbin bez poteškoća može da napuni.

Tri specijalca na jednog demonstranta u pokušaju da ga svežu s leđa.

Ribar koji hvata ribe na net.

Asocijacija na srecno detinjstvo, Igranje fudbala na jedan gol(na kom brani neki debeli koji ne zna da igra fudbal), Kada lopta ode pored gola klinci vicu "korna! druga korna!... (cesto dodje i do svadje koja je korna). Kada dodje do tri korne dolazi do PENALA koji izvodi uglavnom najstariji i fizicki najjaci lik koji uzme loptu sutne je iz sve snage u tri lepe po koju debeli klinac ide i vraca je natrag u igru a stariji se raduje postignutom golu sa svojim saigracima.

Ultimativno određivanje kvaliteta sportskog kluba u Srbiji.

Ovo je rečenica kojom svi razgovori sa ukućanima počinju i završavaju se, a tiču se tebe. Kada se okreneš u prošlost, cela tvoja familija 10 kolena u nazad su bolji od tebe. Kao novi Ajfon i Nokia 3210, s tim što si ti ta mala Nokia.

Krenimo od pradede. On se školovao do 4. osnovne. Jebiga, smetovi, vukovi, vile i drekavci ga omeli na tom putu. On je sve mogao da postigne. Pošto su mu oca zadavili Bugari u ratu, na njemu je ostalo sve. Morao je da se brine o majci, bratu, sestri Marici, sestri Ljubici i sestri Nadeždi (koja se udade za onog što mu se ime ne spominje u kući, ali to je duga priča). Namirivao je stoku, kosio, orao i kopao, ali je ipak bio čovek.

A sad, deda. Sa dedom je već druga priča. On se čovek školovao za mašinbravara, upoznao u Trstu tvoju babu, oženio se, dobio tvog ćaleta i strica, radio u državnoj firmi, dobio stan, fiću na čekove i dočekao penziju. Jednom reči, pravi porodičan čovek. Pa, ti vidi.

I na kraju, ćale. Gradski šalabajzer. Odrastao na kaldrmi, završio fakultet, koji je u to vreme bio duplo teži nego ovi vaši, jebiga, komunizam, radilo se i učilo. Jurio cice, radio noćnu i završio u roku. Na radnoj akciji upoznao tvoju kevu, naravno, seksa nije bilo dok se nisu uzeli, pljuge nije ni mirisao, trenirao rukomet čovek, nije bio jebivetar kao ti. I da, služio je vojni rok 2 godine, nema tu tih civilnih i koje pičke materine.
Ti. Ti si danas besan. Spavaš do kada hoćeš, izlaziš, vratiš se pitaj kurac kada. Ne juriš devojke, na produženoj godini studija si, ne šljakaš nigde, vojsku nisi ni služio (izvukla ti kevina koleginica sa VMA potvrdu da imaš deformitet cevanica i tabana. Prc, evo vam kurac da ja idem šest meseci po gudurima).

E, sad. Danas deda ima bolove u kostima, pije one kapi za vene i gleda Žikinu šarenicu. Ćale postao tehnološki višak, keva ga izdržava, puši tri pakle dnevno, juri Poljake iz iksa i dva plus drugo poluvreme. E, a kakvi ćemo mi biti...Da li će i nama naša deca biti besna i raditi sve pogrešno, ostaje pitanje na koje čekamo odgovor...

To su igre gde Srbi uvek pobedjuju.