Suptilan način da ne odbijete nekoga, istovremeno mu stavljajući do znanja da je velika verovatnoća da nećete doći.

Када нас толико мрзи чак и да изговоримо ову реченицу , а да не причамо о томе колико нас заправо мрзи да "идемо да видимо"

Požutela fotografija sedam nasmejanih lica pored novog bunara. U pozadini sveži otkosi otave i kruška starija od sećanja. Tri pirgava pileta i petao strogog pogleda.

Hm. Nemoguće. GPS kaže da sam na dobrom mestu. Možda sam pogrešio sokak? Ne ipak je to to. Ovde je bio bunar, kruška se odavno osušila, ali ovi hrastovi imaju bar pedeset godina. Deda je otišao u Ameriku pre tačno.. hm, pa da. Šuma. Kaže deda da su imali pet stotina ovaca, vinograd, voćnjak, okućnicu sa palisadom. Vukovi od ovog domaćinstva nisu bili siti.

Velika i Mala Kamenica su nekada imale osmoletku, manastir i crkvu brvnaru, četiri stotine domaćinstava i najbolji ovčiji sir u kraljevini. "Sedam dana i sedam noći su Bugari napadali klisuru i nisu napredovali ni sedam metara.", često bi mi deda to govorio kada je hteo da mi kaže koliko je stanovnika bilo pre velikog rata. A sada mahovina prekriva vlažne cigle šumom progutanog sela. Ovde više nema nikoga.

Prvo je došao radio. Celo selo je slušalo o poduhvatima omladine da se krvlju isprana zemlja izdigne iz pepela. Onda je došao put. A putem su otišli najpre mladi. Za njima ovce. Na posletku i svi ostali. Oni pod zavetom su ostali na dedovini. Rado ih je zemlja uzela sebi, najlepše ruže niču na groblju.

Kadar iz snova: širok put izbija iz tmine šume pravo na širok proplanak modro zelene trave, raštrkane ovce nehajno pasu a crni pulin lavežom upozorava mladu pastiricu da se hitro obuče i da pohita iz potoka jer njen voljeni joj donosi zagrljaj pun sigurnosti i tri reči ljubavi. Ali... Stranac i starica, proplanak i krava.

Sve učestaliji odgovor na pitanja tipa:
-Jesi li bio ove godine u Grčkoj?
Ovakav odgovor uglavnom ima odrično značenje i uvek odjebe sagovornika. I to samo tako.

Уобичајени поздрав двојице црногораца у Србији.

Izraz domaćina najčešći god nenajavljenih gostiju koji su dosli da naruše kućni mir. Ustvari znači e j*** te otac baš si našao momenat da dodješ

Opasno pitanje postavljeno u redovima za čekanje, koje te može, ukoliko na njega ljubazno odgovoriš, uvući u još opasnije priče o svim zdravstvenim problemima jednog čoveka, njegovim sestrama od tetke, nećaku, ćerki koja se udala za čoveka čiji ujak radi na benzinskoj pumpi (kako, bre, ne znaš kojoj, pa onoj gde su skoro davali gorivo na bonove, državna pumpa, kod Mikine trafike). Uglavnom ga postavljaju penzioneri, najčešće u nekoj zdravstvenoj ustanovi da bi ubili vreme i Boga u vama.

Logično pitanje koje se u Vojvodini uputi svakoj budali, idiotu, polupismenom kretenu koji neće propustiti bilo kakvu priliku da naglasi kako je Beograd, ta strašna kasica-prasica i ala od grada kriv za sve, od nezaposlenosti do puknutog kurtona, kriv za rupu na asfaltu, kriv za nedovoljno slanu supu, kriv što je u kritičnom momentu sranja nestalo toalet papira u kući, kriv što je nebo plavo a trava zelena, kriv za alergijsku kijavicu, kriv za španski krastavac i nemačke, ešerihijom koli, raspadnute bubrege, kriv što komarci piju krv, i naravno kriv što Mađarska nema more.

Ono što kaže voditelj na radiju kada ga je blam što pusta jednu pesmu 17 puta dnevno.

Rečenica koju koriste đaci kada se profesor tokom svoga predavanja zanese i zaboravi da drži čas od samo 30 minuta.

Ples univerzalac na svim slavama, preslavama, kafanskim i inim narodnim veseljima. Ruke pletu gore ukrug a noge rade tri udesno jedan ulevo. Traje u beskraj. Prednost mu je što izletiš iz njega samo spojiš rukama levog i desnog pored sebe.

Upozorenje koje je u kulturnijim vremenima služilo kao zamena za seksualno uznemiravanje majke neistomišljenika.

Po bontonu, ono što bi trebalo da se kaže sagovorniku koji je kinuo. Ako ikad to i čujete, odgovorite sa - Hvala što primetiste. Osećajte se makar jednom u životu kao pravi engleski džentlmen ili kao princeza.

Pitanje koje u nedoumici postavljaš samom sebi dok gledaš kako rasna crnčuga nabija do kraja svoj 32cm dug palamar u epski usku pičku partnerke.
Da li zalazi u sistem organa za disanje? Može li doći do povrede dijafragme ili pomjeranja trinaestog para rebara?

Jedan od boljih načina da iole mudar čovek stavi do znanja svojim sagovornicima da su ispod njega po nivou inteligencije.

„Infinitivom do večnosti“ fazon. Cinično sredstvo spuštanja rendom sagovornika od prekoputa metodom korišćenja osnovnog glagolskog oblika BEZ konjugacije istog kroz tri lica jednine i množine na odgovarajućem mestu predikata u rečenici. Namerno simplifikovanje i najjednostavnijih sentenci u cilju aludiranja na “njegovu” ili “njenu” deficitiranost intelekta, da ne kažem, “glupost”. Odjeb par ekselans za sve vrste i podvrste slabokopčajućih primeraka kojih je ova naša plava planeta puna k’o orgulje u Domu Sindikata mrtvih golubova. ( Ne, bez zajebavanja - pre neki dan mi pisao čovek koji ih je čistio, kaže da su šegrt i on izbrojali ukupno 57 komada (?!) a verovatno bi taj broj bio i veći da nije bilo mačke čiji su oveći skelet takođe iščačkali iz cêvi. Cenim da je poprilično dojajno potrošila svojih 9 života, zar ne? )

Elem, priča o nastanku pojave iz naslove prilično je interesantna, ali kako je ja ne znam bojim se da će istu morati neko drugi da vam ispripoveda, ok? S druge strane, sve imam neki trip da je došla, fazon, iz stripova ili tako nečega al’ jebeš ga ako to mogu dalje da povežem. Možda su za sve ipak odgovorni oni prokleti Amerikanci ( krv im jebem usranu da im jebem, bajdvej ) koji su, stvorivši svoju državu na mrtvim telima indijanskih muškaraca, žena i dece, između ostalog verovatno producirali i mit o istima kao zaostalim divljacima, nižerasnim domorocima nedovoljno vrednim da dele vazduh sa njihovom uzvišenom belom sortom. E, kako je krenulo sa ovim tornadima u poslednje vreme uskoro će i sâma odleteti u isti...

Uostalom, lepo kaže Dalaj Lama: “Jebeš Bin Ladena i Bliznakinje - kosmička pravda je keva.”

Narodna mudrost kojom se nastoji odvratiti uglavnom mlađu čeljad od pohoda u okolne kafane, kladionice ili ne daj Bože, još neke udaljenije lokacije. Tvrda negacija svake, na prvi pogled, bespotrebne radnje.

Kazemo kada se ukljucimo u odredjeni posao kada je on pri kraju, kada je izvesno da ce se uspesno zavrsiti, i onda svu zaslugu pripisemo sebi. Ako eventualno ne uspe, onda kazemo: "Pa sto me niste zvali na vreme?"

Čuvena pjesma Matije Bećkovića koja razmatra motiv današnje prozirnosti dijaloga u sagovornika. Naslov je nesretno poslužio kao popularna sintagma za skretanje teme na nešto totalno nebitno i nevezano za tekući razgovor. Može da posluži kao džoker karta da se skrene pažnja, pa čak i da se prekine razgovor.

Legao si ranije nego obično kako bi se odmorio za ispit. Iovako si ispizdeo što ceo vikend moraš da blejiš sam u stanu i čekaš nedelju, ali šta ćeš, ko ti kriv što nisi hteo da lopataš. Uvek isključiš ton pre spavanja, ali Marfi te je večeras zajebao. Tri sata, zvoni telefon. Šta sad ovaj ’oće, koj moj? Da li da se javim? Subota je, i verovatno ću pre naći hokejaša sa sopstvenom vilicom i imati tvrdu stolicu posle prvog maja nego što me zovu zbog nečeg bitnog. A možda su me se uželeli, ajd javiću se pa šta bude..