Verovatno najiritantnija stvar u svetu sedme umetnosti još otkako su braća Limije u svojoj radionici u Lionu napravili prvi kinematograf i potom istim snimili prvi video zapis na kojem njih dvojica izlaze iz te jebene radionice u kojoj su ga jebeno napravili. Najgluplja stvar koja je mogla pasti na pamet reditelju još otkako je Zdravko Šotra prvi put ugledao jebenog Ivana Bosiljčića na BAS-ovoj stanici i pomislio: ''Hmm...Ovaj mladić izgleda talentovano.''. Crvena marama za sve ljubitelje kvalitetnih i originalnih filmskih ostvarenja kojih, nažalost, ima sve manje i manje. Da. Govorim o stupidnoj i neverovatno doslednoj pojavi GLUPE SMRTI u američkim mejnstrim filmovima. I dok čekamo taj konačni obračun između glavnog plavokosog protagoniste i grozomornog serijskog ubice/teroriste/čudovišta/kurca-palca koji - naravno - ugrožava mir i blagostanje divnog američkog društva, bilans onih koji su završili kao kolateralna šteta pomenutog duela polako se penje ka svojoj uobičajenoj prosečnoj cifri. Jer, neko mora da umre. Neki crnja, glupa devojka, par Kineza, naivni inspektor Irac, vernik sa kapicom. I to je u redu. Sve kapiram. Al' da negativci skupljaju fragove na tako jadan način...E, to je već previše! Šta? Neka mokra kuravela je izašla iz TV-a i ide prema tebi? Pa, ustani, krv ti jebem da ti jebem, i beži! Sigurno neće da te poljubi, debilčino jedna! Vampir te sater'o u ćošak i dig'o ruke prema tebi? Rokni ga u jaja, pizda mu materina, i 'vataj maglu! Jebena Godzila ruši jebeni Njujork a ti baš seo da pojedeš burek s' mesom? Ne bleni k'o da je prvi put vidiš ( garant će snimiti nastavak ) nego pakuj burek i paljba! Šta? Ne piše u scenariju? Ne dâ reditelj? More, nataknem i tebe i scenariste i reditelja i producente i snimatelje i ostatak filmske ekipe na neomašćeni kolac pa da svi lepo kolektivno klizite u svoju smrt, dragi moji drugovi umetnici! Za Anđu, pak, čuvam nešto malo ozbiljnije...
Novi simbol ultramačoizma u nekom virtuelom prostoru. Bludni sin za tastaturom. Antiheroj modernog društva i krajnji stadijum buntovništva... ali ono kao. Njega za sve boli kurac, ali mu nije mrsko da o tome piše.
On hejtuje, ali ne onako ravnodušno, već istinski mrzi. Njega ne zanima što nekom detetu treba nova jetra, ili što u gradu blizu njega ljudi štrajkuju sekući prste ruke svoje. Sve to iritira njega i ulazi u njegov hejt zoun. On se ne kupa i to ne krije. Čak naprotiv, on se time ponosi i baš ga briga. I tako smrdljiv, on je ekspert ženskih šupljina i ispupšina, kao nijedan u Armanijevom parfemu okupani drkoš. On je istinski butnovnik. Njemu ne treba neki mračni metal da ne bi prao kosu i zube. Matorci mu ne mogu ništa, samo mogu da mu daju kintu za pljuge i da odjebu. On u školu ne ide, jer mu ona ne treba. Život se ne uči, život se živi. Kad bi samo tako bilo...
U stvarnosti, on je fin momak s pristojnim rečnikom. Roditelji su mu lekari il' advokati. Student je bolji od prosečnog, na fakultetu ga svi vole i smeju se njegovim forama fabrikovanim iz snobovskih filmova Vudija Alena. Ali, kad Erik popuši bananu postaje - internet klošar.
- Sine, idemo li kod ujaka? Doneo je slike sa svom prvog nastupa s Filharmonijom, pa je rekao da bi voleo da vidimo.
- Evo, mama, samo da prijavim ispit preko sajta fakulteta...
:seda za tastaturu:
- Hehe, treba da se vidim s nekom ribom koju sam upoznao na (rendom sajt). Kaže da joj gotivan moj blog. Odo' da se kupam, vidimo se.
- Šta ima da se kupaš? Ja se nisam kupao tri dana. Ionako kučke vole masnu prangiju. A i šta pričam vama kad ste pederi.
:glas iz predsoblja:
- Antonije, ideš li?
Riba koju si upoznao na netu iz neke daleke zemlje npr. Čile, Rusija, Svazilend. Znaš je nekoliko godina i na netu se super slažete i odjednom ona izrazi želju da dođe da te poseti. Iako vas dele hiljade kilometara drugi jezik i druga kultura. Dođe ona, pri prvom susretu na stanici ili Nikoli Tesli sledi mali šok i za tebe i za nju jer iako se znate godinama nije to isto kad se vidite na ovom bučuku i kad se vidite uživo. Sledi upoznavanje kao da se prvi put vidite. Razgovor teče kako teče ali se non stop zgledate kao "uopšte ne ličiš na onog(onu) sa neta". Dolazak kući, raspoređivanje ko će gde da spava. Tuširanje i odmor od dugog puta. Prvi obrok, šok za strankinju jer je mi bukvalno teramo da sve pojede iako ona u principu nije ni gladna. Pa onda izlazak u grad da se pokaže šta se pokazati ima. Pa onda blago rečeno napijanje na tvom omiljenom mestu.
I tako se upoznajete sve bolje "face to face". Svima se u principu sviđa Srbija jer smo srdačan i dobar narod prema strancima. I taman se naviknete jedno na drugo i taman počne da vam bude lepo zajedno dođe vreme da se oprostite. Molite je da ostane duže ali to nije moguće zbog već bukirane povratne karte ili tako nečeg sličnog.
A kad ona ode sledi jedno jedino pitanje ortaka:
- Jesi ti ono jebo?
Kao da se ništa drugo nije dešavalo i kao da ti je samo jebanje bilo na pameti
- E ode mi čileanka
- Koliko je bila?
- 2 nedelje
- I ona došla zbog tebe iz čilea, 8000 kilometara
- Jes
- I jesi ti to jebo?
- Nisam
- E majmune jedan, pa ona došla čak iz Čilea da te vidi a ti je nisi jebo
- Ma nije sve tako kako ti kažeš
- Kako nije, nije ona prešla 8000 kilometara da nije htela kurca od tebe
- Nemoj da sereš, nisam imao kad da je pitam za pičku
- E sad ti sereš
- Ne serem, nego smo izlazili ja se pravio dobar domaćin pokazivao Srbiju, valjda je došla da nešto vidi ovde a ne da sedi samnom i da mi da pičke.
- Ma jok nego si ti tuka, da je došla kod mene ja bih je satro od kurca
- Kad dođe neka kod tebe a ti je satri ENDE
Sindrom koji me je prilično iznenadio. Vređanje neistomiljenika na svim živim forumima, uključujući i FB, kada se ostane bez argumenata. Pogotovo je izraženo kod intelektualno (verujem i fizički) inferiornih sagovornika. Hrabrost im je potkrepljena mišljenjem da su nedostupni, ali itekako su dostupni...
To je kad ti pola chat kanala slavi Sv.Nikolu i uvece se nadju na istom "na casici razgovora"...
Maksic: i das
Maksic: eno
Maksic: uvekj
Maksic: cu te voleti
Maksic: jwere
Maksic: si dora devojka
Maksic: <#@3
Maksic: sad reci
Ogi : kako se klima glavmo/
lover : gleda 'Sve za ljubav' .. na kanalu autobota.. sve je to ruzicasto.. kako god da se uzme..
Ogi : 88 se napiio
Ogi : kao i svi mi
Ogy :ahhhahahahaa
IronH :Srecna slava domacineee!
Veb kurave. Prosjače za klik pažnje i saosećanja, pucajući na osnovne ljudske instinkte, učestvujući u kolektivnom spuštanju inteligencije. Žele palčeve nagore, Džastina Bibera i pluseve. Mrš more!
165 ljudi koje je kliknulo "dislike" su ljudi, i ponuđeni sadržaj ne smatraju vrednim golog kurca. Ne, nisu omašili dugme "like".
"Palčeve nagore" slobodno nabijte sebi u dupe, drolje internetske, kad ste ih toliko željne.
I nemojte, zaboga, NEMOJTE se dičiti nacionalnom pripadnošću i iskazivati komšijsku ljubav. To što "iako sam Srbin, volim Massima" ne pokazuje ništa sem prosjačenja za YU nostalgičarski palac u rč.
I na kraju, imaš šesnaest leta i slušaš "tu" muziku. Bravo. Lepo. Drago ti je zbog toga, i drago ti je što ne slušaš Grand. E, pa, Mile Bas stavlja lebac na sto svoje porodice, i jebe mu se što tebi ne pirka Južni Vetar.
zamisljen da zameni magarca i ponese teret ljudima. ali...
Osobe koje dođu na net da bi ljude spasili od neta i savetuju ih da izađu u grad.
Njihova priča ima par nelogičnosti. Prvo što niko nije tražio pomoć od njih. Drugo - otkud oni znaju ko izlazi, a ko ne izlazi?
A najnelogičnije od svega je što su i oni - na netu!
Razlog zbog cega uvodimo fiksni telefon !
Paradoksalna kategorija.
Podjednako služe da saznajemo kao i da ne učimo.
Koristan gadget za Operu koji će vam pokazati koliko vremena ste mogli da jebete, a niste.
Oni koji igraju igru ultras onlajn.
Jedini razlog zbog kojeg video klubovi i dalje rade. Da je malo brži, gledali bi filmove na kompu.
Softwer koji u kombinaciji sa Dial-up internetom nagoni coveka da izvrsi samoubistvo...
Konstantno premeštanje strelica sa jednog prozora na drugi, zbog straha da te ne uhvati keva dok gledaš pornić.
Lažno predstavljanje kao lek za mladalačke frustracije.
A:Pa kako izgledaš?
B:Još mi niko nije rekao da sam ružan ali nemam sliku, majke mi.
Ili:Nemam sliku, reinstalirao sam windows.
To su prijatelji koje većina nas ima, i koje upoznajemo na raznim forumima, sajtovima poput ovog, raznim igricama... Najčešće služe samo za zabavu, mada nekad to može da preraste u pravo prijateljstvo, isrkenije od onog iz pravog života. Upoznavanje sa njima je vrlo rizično jer može da upropasti vaše mišljenje o toj osobi, mada može i da popravi utisak. Nekada to čak preraste u ljubavnu vezu.
Ljudi koji po raznim forumima ostavljaju komentara obraćajući se raznim predsjednicima, sekretarima, političarima itd. sa godspodine i ravnoprvavno učestvujući u nepostojećim raspravama sa istim. Uglavnom se stavljaju na stranu potlačenih i djele neku socijalnu pravdu. Ne treba ni reći da su najpametniji i sve znaju. Sreća pa se ništa ne pitaju.
P1: Nedopustivo je gosp.Bauman da i lazete i da nasam dan izvlacenja grupa za euroligu zajedno sa onim spancem promenite sva pravila koja su do tad vazila,da ucesnici fijnal fora budu nosiocigrupa...
Gospodine Tadiću, gospodine Dule Vujoševiću, gospodine Baumane, gospodine Ivkoviću, gospodine Dodik, gospodine Obama, gospodine Ahmedinedžade...
Ljudi koji se u neverovatnoj meri napale na komentare provokatora.
Sa sajta jednih dnevnih novina:
Vest: Tadić izjavio da je rezolucija o Kosovu dobra za Srbiju.
Provokator: To Tadiću!!! Tadić za doživotnog predsednika!!!
Ložana1: Ti si lud!
Ložana2: Jadna ti majka.
Ložana3: Da li ti imaš oči?! Zbog njega sve propada i ja nemam pare da jedem!
