Obukao se u uske stvari. Farmerke, haljine, suknjice, košuljice. Zavisnosti od pola.

Ostavljanje po strani. Bacanje u zapećak.

Tek da se pozabavimo bitnijim stvarima.

Fizički radnik, uvek spreman za najgore i najprljavije poslove, slabog intelektualnog kapaciteta, ljubitelj alkohola i motanog duvana.

Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.

I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.

Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"

Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.

Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.

Način na koji se pasulj prebranac pravi u Pomoravlju. Mleven pasulj.

Multifunkcionalno mesto u svakom selu.

Glagol kontati (prelazni, s objektom u akuzativu ili povratni – kontati se) je talijanizam (neki takve riječi zovu romanizmi, ali o tome nekom drugom prilikom) koji se najčešće čuje u Dalmaciji, no proširio se i u druge krajeve.

Talijanski glagol „contare“ znači brojiti, ali i računati s nekim ili nečim.

Kontati u današnjem sleng rječniku znači razumjeti, odnosno kontati se – razumjeti se.

Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".

Isto što i kramp, slično budaku i capinu po izgledu. Tradicionalna rudarska alatka. U žargonu izraz za ribu koja ima veliki šiljat nos koji dominira njenim licem, ili jednostavno za ne tako lepu devojku.

Nikola kome je stari dok ga je prijavljivao u knjigu rodjenih bio mrtav pijan od srece.

Ne radi ništa, sedi i zajebava.
Najčešće zaposleni u ovoj struci su penzioneri čija penzija izdržava njih, njihovu decu, dečije debilčiće što se popravljaju na nos i prave praunučad.

Izraz koji se koristi za predstavnice ženskog pola koje se nikako ne mogu pohvaliti obimom grudnog koša, poseduju malu "dušu", da ne kažem daske

Vladeta Kandić. Verovatno najbolji harmonikaš svih vremena na ovim prostorima i jedini domaći bi-bap car.

Vrlo zarazna igra koja kod određenog broja ljudi može da izazove zavisnost, a u nekim ekstremno radiklanim slučajevima i smrt.
Ponosno izdata od strane kompanije Zimska Mećava, iliti Blizzard.

Veoma specifičan muzički žanr, karakterističan po tome što kad se pusti, izaziva masovno širenje samoubilačkih misli među datom skupinom ljudi, od koje u tom trenutku treba skloniti oštre predmete.
Pod taj naziv potpada dosta širok skup pjesama, u zavisnosti od muzičkog ukusa osobe, ali to su uglavnom rok balade, narodna muzika, Balašević, sve što u sebi ima neku sjetnu notu, i naravno, nezaobilazan motiv - izgubljenu, propuštenu, neostvarenu ljubav.

Obično se pušta na kraju večeri, kad su već svi poprilično pod dejstvom alkohola, pa im treba nešto da ih dokrajči, a ovakve pjesme dođu kao šlag na tortu.

Šfensi naziv, jer frizerski salon ili frizeraj, tobože, zvuče suviše seljački!

Ultimativna zemlja za svakog gastarbajtera. Nisi pravi gastarbajter ako nisi u Nemačkoj i ne voziš mercedes. I naravno, moraš da imaš najveću kuću u rodnom selu. Još je bolje ako ne živiš u Berlinu ili Frankfurtu, jer za te gradove znaju svi ostali slični tebi. Najbolje je u Kelnu, Hamburgu, Drezdenu ili ultimativno Vilhelmshafenu ili nekom sličnom "Šrevenedingenu" za koje tvoji na rodnoj grudi nikad nisu čuli. I onda u priči uvek kažeš "Kod nas u... (dodati grad). Jel' znaš gde je to?". Ma jok, ja sam kao ti, juče sam sišao sa grane. A i "kod TEBE/VAS u Nemačku". Jes' vala, moraš ostale da ubediš kako je tebi još čunkunđedo sa kajzerom Vilhelmom i Bizmarkom pravio prvi Rajh. Nemoj slučajno da naučiš jezik kako treba ili još gore (p p p gluho bilo...) da se družiš sa Nemcima. Drž' se svojih zemljaka i čekaj vikend da ti dođe Stoja. I, naravno, nemoj slučajno da znaš neku znamenitost ili istorijsku činjenicu u i o gradu u kome živiš. Kome to treba i koga interesuje? Ugledaj se na mog komšu koji je u Francuskoj (nije "pravi", al' drugog nemam) proveo već 37 godina u gradiću Sainte Mere-Eglise u Normandiji, na samo 50-ak kilometara od plaže "OMAHA" gde su se saveznici iskrcali i na moje pitanje da li je nekada posetio tu plažu odgovorio "'De bre da idem? Šta ti je to? Jes' zabole me, di ja znam šta je to." Budi praaavi gastarbajter, nemoj da se edukuješ na "pokvarenom zapadu". Mogao bi, ne daj Bože, nešto i da naučiš. Šta će ti onda selo reći?

Termin nastao bezazleno,tokom smarnja na faxu.

Reči tvojih baba i deda koje treba da te dovedu do sažaljenja ili možda divljenja. Nalazi se u dva oblika:
1. Kao priča koja bi trebala da te natera da pojedeš ono u tanjiru
2. Kao priča koja bi trebala da ti dočara kako su se oni mučili dok su bili deca ili kako im je bilo teško za vreme rata, bombardovanja, oslobođenja... Takodje je sve ispričano sa ciljem da deda postane heroj u tvojim očima.

U prvom slučaju pominje se priča u kojima tvoje bake nisu imale ništa da jedu sem 'leba i masti. Situacija je najverovatnije ovakva: Baba te čuva jer sa 9 godina nikako ne možeš da budeš sam kući po njenom mišljenju. Dok se keva i ćale smucaju po gradu baba di daje neki bućkuriš koji je veoma čudno bele ili krem boje (popara ili nešto slično). Ti samo odgurneš tanjir od sebe (idalje nervozan zbog toga što ti je drug uzeo 20 sličica na tapkanju) i kažeš babi da 'oćeš nešto što nije smućeno, umućeno ili izgnjeckano. Baba onda tako počne sa svojom pričom kako je živela veoma jadno, kako nije imala ništa lepo da obuče, niti je mogla da bira šta će da jede, već je imala za jelo SAMO 'leb i mast. Cela priča je ispričana sa ciljem da ti pojedeš ono što je spremila.

I drugom slučaju deka priča kako je za vreme drugog svetskog rata bilo jako teško, kako su se danima sakrivali po bazama, kako su jedva imali da jedu, i to samo '' 'leb i mast. ''

On ovozemaljske i srpske muke ne poznaje. On je tokom celog dana praćen samo lepim, istančanim, za oko i uho prijatnim stvarima. Njemu se po ceo dan smeška creme de la creme našeg društva. On je retkost. On je gledalac Studia B.